Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, a sledeći je narodni poslanik Jon Čizmaš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovde je već dosta toga rečeno i ja ne bih da ponavljam ono što je već izrečeno i o tome kako se u 17 opština uvela lokalna samouprava, uz argumentaciju da je to izmenjena volja građana u izborima koji su nastali posle septembarskih izbora, kada su se po većinskom principu birali odbornici za lokalnu samoupravu, proporcionalnih, gde se birao čovek, a ne partija, da je ta volja jasno izražena prema pojedincu, znači prema odborniku i ne može da bude nikakvog prekrajanja volje posle toga po nekom partijskom principu u proporcionalnim izborima koji su nastali posle toga.

Ako bismo to primenili kao princip onda bismo posle izražene volje, recimo u Šapcu ili u Vranju, gde su na izborima dobili odbornici Socijalističke partije, možda trebali da napravimo blokadu, da zatražimo da se tamo uvedu privremene mere i izmeni volja birača u prethodnom periodu ili, recimo, u drugim mestima kao što je Pazova ili u drugim sredinama. Prema tome, da ne zaboravimo i tamo gde je to izmenjeno u korist ovih drugih.

Ono što bih ja hteo da kažem ovde, za šta sigurno snosi odgovornost aktuelni ministar pravosuđa, to je da se kod izbora pravosudnih organa, odnosno nosilaca funkcija pravosudnih organa u Beogradu grubo prekršio Zakon o izborima nosilaca funkcija pravosudnih organa, da je ovde u Skupštini pod patronatom Ministarstva pravde i viših pravosudnih organa vršeno imenovanje nosilaca pravosudnih funkcija, a da prethodno nije raspisan konkurs, da nosioci pravosudnih funkcija nisu birani iz redova sudija tih sudova ili tužilaštva, da se nisu javili na opšti konkurs i tu iskoristili svoje demokratsko pravo da od više kandidata bude izabran onaj koji je najbolji i koji je najkvalitetniji. U prilog tome mogu da kažem da je Ministarstvo dalo jedan opšti konkurs i raspisalo izbore za nosioce pravosudnih funkcija u opštinskim i okružnim sudovima. Ta praksa sada važi za sve ostale, ta praksa nije važila za nosioce pravosudnih funkcija u Beogradu.

Druga stvar koja se desila paralelno sa tom - na istoj sednici Skupštine menja se Zakon o informisanju i predlaže se novi koji ima dva člana, sa tri amandmana se interveniše na ta dva člana i donosi se Zakon o prestanku važenja Zakona o informisanju. Prva stvar o kojoj sam govorio i ova druga jasno su kompatibilne. Potrebno je vršiti progon i suđenje u Beogradu. Potrebno je stvoriti klimu da nema odgovornosti kod sredstava javnog informisanja i na taj način pripremati ono što će se desiti, a što se već dešava, što više nije istorija, sada je to već stvarnost. Da ja ne nabrajam o kojim se sve stvarima ovde radi.

Druga stvar, odnosno treća, zakon o lokalnoj samoupravi je najavljivan, da će biti donet, a izvršene su samo kozmetičke izmene u tom zakonu, ono što se tiče usklađivanja sa zakonima o budžetu i finansijskim zakonima, odnosno zakonima iz finansijske sfere. Takođe je najavljeno da će pod hitno biti i donet novi zakon o informisanju koji će regulisati ovu materiju pošto je raniji proskribovan i rečeno je da je nedemokratski, da je totalitaran, a sada ovo što se dešava je potpuna anarhija u javnom informisanju. Znači, to je sve smišljena aktivnost u progonu, pre svega, socijalista i nosilaca funkcija u SPS-u da se omogući da se pokreću postupci, da se hapsi, da se pre toga presuđuje u novinama, da se pre toga presuđuje i od strane pojedinaca, ministara ili članova Vlade.

Dalje, ono što je indikativno, a to je da sadašnji aktuelni ministar ni o čemu ne zna, nije informisan, nije bio prisutan, ne zna kada će biti hapšen Milošević, ne zna za ovu optužnicu, ne zna za ovoga ili onoga, da li je u pitanju isporučivanje, da li su u pitanju propisi koji treba da se donesu na saveznom nivou kada se tiče regulisanja materije oko Haškog tribunala. Inače, koliko je meni poznato, on je i savezni poslanik i učestvuje ne samo u izvršnoj, veći u zakonodavnoj vlasti, ali ne na republičkom nivou, već na saveznom nivou.

Pokušano je 30. marta hapšenje predsednika Slobodana Miloševića, svi smo svedoci da su socijalisti, saznavši da se okuplja grupa ispred Konavljanske ulice, ispred rezidencije predsednika Savezne Republike Jugoslavije, izašli odavde i tamo su prisustvovali toj lakrdiji od pokušaja hapšenja na jedan totalno amaterski, nezakonit i nekritički način. Ovo je prava bruka i sramota, a da ovde ne zna šta je to niko od onih koji su odgovorni u ovoj zemlji i za to što treba da se dešava. Nije bilo nikakvog hapšenja te noći, iako je to pokušano sa čarapama na glavi, sa maskirnim uniformama, sa patikama i džemperima, od strane neke nepoznate, do sada nikome objašnjene grupe ljudi.

Ono što je najbitnije i najvažnije u toj stvari, to je da je učinjen težak prekršaj od strane pravosudnih organa. Predsedniku SRJ, bivšem, Slobodanu Miloševiću, predsedniku SPS-a, nije uručen ni poziv, nije obavešten, nije podignuta optužnica. Javni tužilac to radi tek sutradan po samostalnom, dobrovoljnom odlasku predsednika Miloševića, znači, tek pošto je predsednik otišao uručena mu je optužnica, odnosno javni tužilac je pokrenuo postupak istrage. Prema tome, to je jedan od ozbiljnijih prekršaja u radu pravosudnih organa, za šta niko do sada nije obelio zube, niti je prozborio koju reč, za šta sigurno nosi najveću odgovornost onaj ko je najodgovorniji za funkcionisanje pravosuđa, a to je gospodin aktuelni ministar.

Dalje, ono što mogu da zamerim aktuelnom ministru, to je jedan nedogovoran odnos prema ovoj skupštini. Kada god su bili zakoni sa potpisom aktuelnog ministra, on nije bio ovde da ih zastupa i brani, ali je zato dolazio pri kraju sednice da da završnu reč, mahao je mnogo puta, da ispriča to pre završetka sednice, da samim tim zaključi sednicu i da nonšalantno, posle tog svog govora, bez prava drugog da nešto drugo kaže, napusti ovu salu, normalno zato što je kraj rada i kraj sednice.

I na kraju, da zaključim, na osnovu svega ovoga što je izneto mislim da bi bilo korektno da ministar sam podnese ostavku, da se ne mučimo više i da ovu raspravu zaključimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jon Čizmaš, a posle njega narodni poslanik Srđa Popović.

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik DOS-a glasaću protiv Predloga o nepoverenju ministru pravde i lokalne samouprave, gospodinu Vladanu Batiću, podnetog od strane poslaničke grupe SRS-a. Ako su predlagači podnosili predlog na osnovu Ustava, mišljenja sam da su mogli da pročitaju sledeći član 94. stav 3. da su ministarstva samostalna u vršenju Ustavom i zakonom određenih nadležnosti.
Što se tiče obrazloženja koja su izneta u predlogu, smatram da na spektakularan i neargumentovan način u vidu novinskog izveštaja poslanička grupa opozicije pokušava da diskredituje gospodina Batića kao ministra. Sada ću vam citirati: "Svojim primerom je opasan po okolinu i pravni poredak i kao takvog moramo ga izolovati, jer ovakav presedan za vreme DOS-ovske vlasti može postati pravilo". Na ovakav način unapred optužuju gospodina ministra, kao i to da bi mogli i dalje da pokušavaju da vladaju po svojim ustanovljenim načelima. Gospodin Batić je dostigao svoju punu političku afirmaciju poštujući načela demokratije i poštujući zakon u procesu stvaranja pravne države.
U tom smislu ministar se zalaže za najšira građanska i ljudska prava i slobodu, što podrazumeva i prihvatanje kolektivne volje izražene u zakonu. Za one koji su vladali po Hamurabijevom zakonu, u stilu čuvene izreke Luja DžIV -L,etat c,est moi, deplasirano je i anahrono primenjivanje zakona jer oni i dalje veruju u anarhiju. Srbija i srpski narod, kao i svi njeni građani su u situaciji da istovremeno definišu i nacionalne i državne interese u skladu sa najširim ljudskim pravima, na šta obavezuje kako sopstvena tradicija od Dušanovog zakonika, tako i želja DOS-a da budu prihvaćeni kao ravnopravni član međunarodne zajednice.
Optužbe koje su izrečene u predlogu SRS su bez temelja, neprimerena poštovanju prava i zato su usmerene protiv hrišćanskog morala koga primenjuje gospodin Batić u svojim izjavama. Verujem da moral, trpeljivost i tolerancija, kao i tradicionalne vrednosti koje srpski narod poseduje u svom kolektivnom biću, predstavljaju osnovna načela koja uvažava gospodin ministar Batić. Latinska maksima koja glasi: "Dura ledž, sed ledž" verovatno mnogima smeta, ali smatram da je ministar poštuje. Ovakve optužbe odbijam sa indignacijom jer ne odgovaraju istini.
I na kraju, pošto gospoda radikali obožavaju da mudruju, parafraziraću jednu arapsku poslovicu: "Hvalila se guska zmiji kako ona ume da trči, leti i pliva, a na to će zmija - u pravu si, ali ne umeš da trčiš kao jelen, da plivaš kao riba, da letiš kao soko".
Zato im je i analiza pregleda štampe pogrešna. Ali, vreme će stvari staviti na svoje mesto, jer smo suočeni sa nepovratnim promenama. Pravda će pobediti. A, gospodin Batić je tu da primenjuje zakone po onoj staroj narodnoj izreci "Ni po babi, ni po stričevima". Zato mu ukazujem svoje poverenje. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Srđa Popović, a posle njega Branislav Blažić.

Dame i gospodo narodni poslanici, razmatrajući inicijativu za smenu  gospodina Batića, treba napomenuti jednu stvar. On je prvi ministar koji je došao posle jednog prilično dugog i prilično tamnog doba srpskog pravosuđa. To tamno doba srpskog pravosuđa, da vas podsetim, ispililo je između ostalih gospodina Mirka Đorđevića, gospođu Vesnu Dabetić-Trogrlić, gospodina Dragana Glavonjića, koji su svojim presudama po Zakonu o informisanju otvorili hajku a na kraju te hajke ubijanje Slavka Ćuruvije.
Tridesetdevet sudija prekršajnog suda, koji su sistematski mučili i ubijali "Glas javnosti" i "ABC grafiku", da ne čitam njihova imena. Pedesetosam je tih imena koja su se našla na stubu srama zbog toga što su osudile medije, na stubu srama koji je bio javno izložen, zbog toga što su osudile medije, po Zakonu o informisanju, a znamo čije je čedo bio Zakon o informisanju.
Tamnog doba srpskog pravosuđa koje je ispililo nekoliko otimačina Studija B, ali je zato bilo slepo za policajce koji su mučki mlatili mirne demonstrante. Tamnog doba srpskog pravosuđa koje je dovelo do ledž specialis-a u ovoj skupštini, jer se ishod izbora na nepravan način odlučivao na sudovima. Naravno, govorim o ishodu lokalnih izbora 1996. koja je tadašnja vlast izgubila.
Tamnog doba srpskog pravosuđa koje je dovelo do toga da sudije u strahu ćute, dok im se razrešavaju kolege - Slobodan Vučetić, Miroslav Šera, Todorović, bez opšte sednice Vrhovnog suda, po nalogu gospodina Govedarice protivno pravnoj proceduri, uz obrazloženje da je simpatizer terorističke zabranjene organizacije Otpor, pa još 19 sudija koji su ga podržali u tome.
(Glasovi: Tema.)
Tema? Pravosuđe je tema ako se ne varam.
Mnoga su nečasna dela, dame i gospodo, činjena u srpskom pravosuđu i zato je dobra tema i zato je demokratska opozicija Srbije ovo i stavila na dnevni red, jer mi želimo da o tim problemima porazgovaramo kada god se pokrene pitanje odgovornosti nekog javnog funkcionera.
Baš onako kako to nikada nije moglo u tamno doba srpskog pravosuđa. Dame i gospodo, narodni poslanici, sat vremena sam slušao vrlo pažljivo jutros obrazloženje predlagača i novinske citate i ostale nazovi dokaze. Vrlo sam pažljivo slušao i očekivao da ću da čujem nešto što zanima građane Srbije. Kakvo je stanje u pravosuđu, kakve su plate sudijama. Da li se slučajevi iz oblasti prekršajnog i krivičnog prava rešavaju brže, kao što se rešavaju.
Da li se krivične prijave protiv kriminalaca rešavaju brže, kao što se rešavaju. To je ono što zanima građane Srbije. Umesto toga, vrlo sam pažljivo slušao, čak sam i pisao, čuo sam gomilu optužbi. Prvo, da treba da smenimo Vladana Batića jer ga nisu primili u komunističku partiju. Da treba da ga smenimo jer je pokušao da organizuje vanredni kongres SRS.
Pa, da je gospodin Batić član SRS nikada ne bi bio u Vladi DOS-a. Da treba da ga smenimo zbog heklera sa dugim cevima. Poznajemo mi gospodo, na televiziji smo gledali, i heklere i duge cevi ispred ove Narodne skupštine. Mlatilo se tim heklerima i dugim cevima, a bogami i pucalo od strane nečijih načitanih telohranitelja.
Da treba da ga smenimo zbog saradnje sa Hagom, na koju se aneksom Dejtonskog sporazuma u ime Srba iz Srbije obavezao Slobodan Milošević. Da je Batić, citiram "finansijer i glavni vođa bande naoružanih kriminalaca, čiji su cilj otmice naših građana".
Pa, među vama, gospodo ima dobrih pravnika. Vi znate da je to optužba za teško krivično delo. A, gde su vam dokazi za to krivično delo? Gde vam je krivična prijava za to krivično delo. Umesto toga, dobismo obrazloženje - reče mi jedan član SRS koga je Batić hteo da vrbuje. I, to su argumenti.
Dame i gospodo, čuli smo još nekoliko ozbiljnih optužbi da je ministar pravde, i neki drugi ministri iz Vlade Srbije koje mržnja vodi, objavljivao u novinama optužnice i prekoračio ovlašćenja. A, šta je bilo u maju 2000. godine, gospodo, kada je u listu "Politika" 7. maja objavljena ne optužnica, nego dosije državne bezbednosti sa psihijatrijskim kartonom gospodina Momčila Veljkovića i Radojka Lukovića iz Požarevca, aktivista Otpora, koji su mučki premlaćeni, zatim nestali, pa smo ih tražili po zatvorima, i na kraju optuženi za ubistvo u pokušaju, od strane srpskog pravosuđa.
Da li je to bilo prekoračenje ovlašćenja, morala, lekarske etike, policijskih pravila. Čuli smo na kraju citat latinskog mudraca - Cave a signatur - čuvaj se obeleženog. Time je završeno jednosatno obrazloženje zašto treba da smenimo ministra. Ja, doduše, nisam razumeo i ne mogu da tumačim to obrazloženje.
Ako je u pitanju neka lična uvreda, trebalo je da se oglasi predsednik Skupštine. A ako se primedba odnosi na nos gospodina Batića, ne znam da li jeste ili nije, ali ako jeste onda je to jedina istinita optužba koju ste naveli u obrazloženju ali to nije razlog za smenu ministra pravosuđa.
Dame i gospodo, poslanici .... hoćete li da umirite malo poslanike.

Hteli ste da ih uznemirite, a sad ja treba da ih umirujem.

Mi  iz Demokratske stranke ne možemo danas da glasamo za smenu ministra pravde, bar ne pre nego što se utvrdi kako su u prošlom Ministarstvu pravde uvećani troškovi benzina za jedan milion dinara, odnosno ko je u istom popio 46.000 litara benzina, kao što je utvrđeno budžetskom kontrolom u Ministarstvu pravde.
Šta se desilo sa sredstvima od prodaje predmeta oduzetih u sudskom postupku, koja nisu uplaćena u budžet nego su sa računa firme SIPR-o nestala u nepoznatom pravcu, kao što je utvrđeno budžetskom kontrolom u Ministarstvu pravde. Prethodnom, naravno.
Kako je prethodni ministar pravde i na osnovu čega isplatio radove na Palati pravde 4,8 miliona dinara kada je izvođač radova ispostavio situaciju na 2,8 miliona dinara. Da li su ta dva miliona nestala nečijim lapsusom i greškom? Gde je magacin sa tonama računarske opreme koje su po izveštaju budžetske kontrole nabavljene od 1997. do 2000. godine.
Gospodo, 4,9 miliona maraka je u pitanju. Da li znate koliko računara može da se kupi za te pare? Dok to ne otkrije ne možemo da ga smenimo. Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su poslednji sati jedne maratonske sednice koja je trajala skoro mesec dana. Pravi napori su tek pred nama.
U ponedeljak imamo ozbiljnu sednicu o Kosovu. Pred nama je zakon o privatizaciji. Bez obzira na opstrukciju, bez obzira na neargumentovane optužbe, na svakodnevno zasedanje, verujte isteraćemo stvari do kraja. Daćemo narodu ono što od nas traži, kao što reče jedan od prethodnih govornika - hleba i pravde, ma koliko se neki te pravde plašili. Hvala.

Replika, gospodin Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre se čudim, gospodine predsedniče, da niste izrekli meru udaljenja sa sednice posle dve opomene i oduzimanja reči prethodnom govorniku, koji je u samo dve rečenice govorio o temi koja je danas na dnevnom redu, ali vam to ili nije padalo na pamet ili imate ono što vam mi sve vreme govorimo - dvostruki aršin prema poslanicima vlasti i poslanicima opozicije, a posebno poslanicima SRS.
Ovo posebno zato što je čovek koji je pre mene odavde govorio izrekao toliko laži, toliko najtežih, najgnusnijih i najpokvarenijih optužbi, koje, čini mi se, niko, od trenutka kada je ovaj parlament počeo da funkcioniše, nije izrekao. Na stranu to što on ne zna razliku između sudova i organa za prekršaje, nije ni čudo, mnogi ne znaju, između onoga što bi trebalo da budu krivično-pravni, a drugo prekršajni predmeti, na stranu što ne razume ni šta je pravosuđe, ali je trebalo da ga upozorite da to nije na dnevnom redu.
Što se tiče kazni, te kazne su bile mnogo manje i nemojte narodu da pričate prazne priče, jer ću vam ja sada reći pošto ste lagali narod da su nekome oduzimani kreveci iz kuće, kažem vam - lažete, kao što ste lagali tada, lažete zato što nikome nije iznošen krevetac, a izmišljali ste te priče sve vreme.
Izmišljali ste priče kako se otima narodu, kako neće moći da prežive milioni i milijarde. Proverite sada koliko je tačno uzeto i na koji način. Da li je velika kazna 5 ili 10.000 maraka, ako nekoga optužite za ubistvo? Da li je velika kazna 10.000 maraka to što je neko optužio Gordanu Milošević, izvesnu gospođu, nevažno je ko je, nema veze sa porodicom Milošević, ženu koja je samo zato što je bila nečija komšinica optužena za ubistvo?
Ne zaboravite, po drugim zakonima, o kojima takođe malo znate, ili nimalo, po drugim zakonima su neki optuženi i osuđeni pravosnažnim presudama na petomesečnu i višemesečnu kaznu zatvora u krivičnom postupku, a da ne govorim o postupcima za naknadu štete i građansko-pravnim parnicama.
Što se tiče onoga ko je vitlao oružjem, ...