Samo da vas obavestim da imamo još 24 prijavljena govornika, zato to i pričam. Reč ima ministar pravde, gospodin Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pomenuo bih  samo nekoliko stvari jer ne vredi na sve ni odgovarati. Samo povodom isporučivanja nekih naših sunarodnika ili državljana Haškom tribunalu. Gospodo, dok je na vlasti bio prethodni režim, bande lovaca na ljudske glave kidnapovale su u Srbiji Jenkija, ne znam da li u Smederevu ili Požarevcu, i gospodina Todorovića na Zlatiboru, to se dogodilo za vreme bivšeg režima. Nekima se valjda sudi, onima koji su otkriveni, a neki nisu ni otkriveni. Dok je bio na vlasti bivši režim Haškom tribunalu isporučeni su Erdemović i Kremenović, od kojih je jedan bio državljanin Srbije a drugi Republike Srpske. E, sada po kom to ustavu na koji se neprestano danas pozivate i po kom to zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom? To su činjenice.
Dalje, pominje se da sudstvo navodno nije nezavisno, da se vrši linč, teror, represija, kao i presija na nezavisno sudstvo, da se vrše montirani politički procesi. Verovatno je to iz ranijeg iskustva, zbog političkih procesa prema liderima DOS-a, odnosno liderima Saveza za promene, zbog političkih procesa i hapšenja i prebijanja članova studentskog pokreta Otpor, zbog političkih procesa prema urednicima, novinarima, direktorima nezavisnih medija i to je bila praksa i to su bili montirani procesi, nezabeleženi nigde.
Dalje, pomenuta su i nekakva praćenja, prisluškivanja, dosijei. Gospodo, ovo je valjda jedina zemlja u svetu gde je to imalo toliku kulminaciju, da je toliki broj ljudi bio prisluškivan, praćen, da se Služba državne bezbednosti, umesto da radi neke druge stvari, bavila nekim fikcijama i fiksacijama o unutrašnjem neprijatelju. Moram da vam kažem da je podignuta optužnica protiv čelnika bivše Službe državne bezbednosti upravo zbog tih tajnih dosijea. Moram da vam kažem da je najviše izveštaja u tajnim dosijeima imao gospodin Zoran Đinđić, predsednik Vlade Republike Srbije i u pitanju je 800 i nešto izveštaja, druga je Vesna Pešić sa 600 i nešto izveštaja, treći je Vojislav Koštunica sa 560 i nešto izveštaja, i četvrti sam ja, moja malenkost, sa 559 izveštaja. Zamislite kolika je organizacija bila potrebna, kolika je služba trebala, koliko je para potrošeno, koliko je ljudi angažovano da neko danima, mesecima, godinama slika, snima, prati i to je neverovatno. Zato je sve moralo da se završi onako kako se završilo 5. oktobra.
Pošto su pomenuti gospodin Grubač - nije Republička vlada formirala radnu grupu, nego Savezna vlada. Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ja sam takođe pročitao, nisam učestvovao na bilo koji način u izradi tog zakona. Ali, moram da vam kažem kada se već pozivate, a nema sada gospodina Ivkovića, na Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom Republike Hrvatske ili Federacije BiH, da je ovaj nacrt zakona koji je objavljen ovih dana i u štampi, na neki način kompilacija, poprilična kompilacija hrvatskog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Nema tu nikakvog automatizma, nije tačno da može bilo koji policajac da hapsi, vodi, izručuje itd. Jednostavno, postoji tačno definisana, čak vrlo komplikovana procedura pred domaćim pravosudnim organima.
I na kraju, jedna je varijanta da odlučuje Savezna vlada definitivno ili stavlja veto, a druga ova novija je da o tome odlučuje savezni ministar pravde na bazi onoga što urade pravosudni organi. Dobro, imali ste prilike da to pogledate u štampi i nema potrebe da prepričavam kakav je to zakon.
Dalje, obraćao sam se je gospodinu Hekerupu više puta. Dakle, više puta pre nego što su usvojeni ovi ustavni okviri. To nećete da pomenete u štampi jer neprestano citirate izveštaj iz štampe, ali ne pokazujete novine, nego isečke iz novina, fragmente ili delove teksta koji odgovaraju da se neko optuži. Dakle, objavljivana su u sredstvima informisanja moja pisma koja su bila upućena Hekerupu. Na žalost, da ja imam neku veću moć, bilo bi bolje, ali Hans Hekerup je posledica vaše brige o Kosovu i Metohiji. On je rezultat vašeg patriotizma na Kosovu i Metohiji i to je bilans vaše vlasti i vaše brige o nacionalnim i državnim prostorima. Još nešto...
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Daj bre, silazi dole, kao da je on predlagač pa da obrazlaže.)
... kako je funkcionisalo pravosuđe... Upozorite ovog neartikulisanog čoveka ovde. Podneo sam Okružnom javnom tužilaštvu u Prištini, 30. avgusta 1998. godine, krivičnu prijavu protiv Adema Demaćija, (to je ta krivična prijava protiv Adema Demaćija koja je zavedena pod brojem KP 204/98) tvrdeći da je upravo Adem Demaći inicijator albanskog separatizma i terorizma. Šta je uradilo Okružno javno tužilaštvo? Počelo je danima, nedeljama i mesecima da se dopisuje sa mnom. Ja im dostavim originalni tekst iz "Zidojče cajtunga", iz "Bilda" i iz drugih evropskih novina u kojima su kao objavljene te izjave.
Dakle, to je bila priča o pravosuđu u ono vreme dok je bivši režim bio na vlasti. Niko nije taj ko ima pravo da se igra sa bilo kojim delićem državne teritorije. Da je to tako, evo jednog mog intervuja objavljenog u aprilu prošle godine - Kosovo mora da sačuva svaka vlast. Prema tome, to sam govorio nebrojeno puta i nema potrebe da pred vama glumim i izigravam patriotizam. Očito da je savest u pitanju, kada se neprestano pozivate na dodatni patriotizam.

Po Poslovniku, izvolite.

Ja sam vas upozorio, gospodine predsedniče, da treba da poštujete član Poslovnika koji uopšte ne dozvoljava da više gospodinu Batiću date reč. Vi namerno i svesno želite da nema ove sednice i da ne dođe do glasanja, da ne bi pojedini poslanici vladajuće većine bili u dilemi kako će da glasaju. Vi dozvoljavate, gospodine predsedniče, da gospodin Batić 7 minuta govori o tome šta je bilo. Uopšte ga nismo zbog toga prozvali, već zbog onoga što čini od kako je na vlasti. Dalje, dozvoljavate kao da je on predlagač, kao da je on podneo predlog za izglasavanje nepoverenja da odgovara pojedincima koji pričaju o tom predlogu. Recite nam, da li vi to želite da se baš završi sednica da ne biste imali probleme za ponedeljak? Upozoravam vas, gospodine predsedniče, ovo više nećemo tolerisati.
Vladan Batić je govorio, ima pravo na repliku kada god bude imao prava na repliku, ali vi ne možete više da mu dajete reč ni po kom članu Poslovnika, a posebno ne zato što uopšte ne govori o onome o čemu smo ga pitali.
Baš mene briga kada je on podnosio prijavu protiv Demaćija. Pitam ga što nije uhapsio Solanu. U tome je stvar. (Komentar iz sale se ne čuje.)
Nisam bio na vlasti. Da li bi smeo da dođe da sam ja bio na vlasti. Da li bi smeo Solana da dođe dok su radikali bili na vlasti. Molim vas, gospodine predsedniče, mi više nećemo ovo da tolerišemo, videćete od naših govornika. Ili ćemo biti u ravnopravnom položaju na ovoj sednici ili nećemo. Gospodin je iz Kladova, dajete mu pravo na repliku. Ovde se vređa SRS, ne dajete meni pravo na repliku. Zar to nije neujednačen tretman prema svim poslanicima u ovoj skupštini.
Molim vas da razmislite u šta pretvarate ovu skupštinu. Možemo mi da završimo do 19,30 na ovaj ili na onaj način. Ako vam odgovara da je završimo tako što ćemo se razići da ne glasamo o ministru Batiću, eto vam i toga. Ali, da trpimo više da nas ovako šikanira ministar kome smo dokazali da ne zaslužuje da bude ministar. (Glasovi: Niste.) Potpuno dokazali. Evo, novinari kažu, svaka vam čast, sve ste rekli. Sve ste rekli. To što je on .... nema šta tu, predsedniče, sve sam vam rekao. To što je on kao sa šačicom svojih istomišljenika u DOS-u zaslužio čak da bude ministar pravde, to je vaš problem u DOS-u. To što imate ovakvog ministra.
Dozvoljavam da svaki poslanik DOS-a izađe ovde i da ga brani i kaže sve što je uradio dobro kao ministar, ali da nama ministar ovde drži vakele šta je bilo pre pet godina, ko je koga pratio pre tri godine, šta to vas briga, ministre. I ja sam bio objekat praćenja, pa šta. Hoću time da se hvalim? Tako je država mislila o meni i meni je čast. Nema dosijea. A šta imaju o meni da napakuju, da sam putovao u Budimpeštu, donosio novac za koaliciju kao ti. To ima.

E sad idemo malo da se dogovorimo oko Poslovnika. To pitanje prava na reč smo već raspravili. Što se tiče držanja teme, zbog toga je prigovor, pa ne može on odgovarati samo na ono što ste vi istakli u pisanom predlogu ili ono što ste vi kao predstavnik predlagača istakli za govornicom, već na sve ono što i drugi upućuju kao primedbu na rad. Prema tome, on je odgovarao gospodinu Ivkoviću, neposredno, na izlaganje. E, sad, što narodni poslanici koji podržavaju razrešenje gospodina Batića, to podržavaju tako što pričaju o zoni B, o ne znam ovome ili onome, o svemu drugom, a ne o onome što je posao ministra pravde, to je druga stvar.
To je ono na šta sam upozorio pre ravno pet sati. Međutim, ako se takva rasprava hoće i ako hoćete da zaista završimo, što bi moja velika želja i bila, predlažem da povučete prijave i istog momenta ćemo imati glasanje. Ako mislite da od glasanja bežimo. Ako bežimo od glasanja povucite prijave, argumentacija je i tako iscrpena.
Vi ste meni zamerili da pokušavam da razvučem sednicu da ne bi došlo do glasanja. Dajem vam kontra predlog - povucite ovih 26 prijavljenih govornika koji i tako ne iznose.... (Glasovi: Nećemo.) Molim fino, onda nastavljamo sa radom a završićemo kada dođe vreme.

 Što se mene tiče, hoću samo da ukažem na činjenicu da niko od nas ne beži ni od duela ni od razgovora ni od rasprave, ali ministar Batić može da dobije repliku. Nema više prava da dobija reč od po 7, 10 i 15 minuta ili onoliko koliko vi odredite. Morate se držati Poslovnika.
Replika za njega može, posle svakog da izađe. Posle svakog poslanika DOS-a i SPS-a i SRS i svakog drugog, ali ne možete vi da određujete da se izađe i da se govori onoliko koliko neko hoće, ako po Poslovniku nema pravo. Može i ima pravo da izađe na repliku svakome, ako je pomenut ili ako je u diskusiji o njemu govoreno. Ali ne može da koristi vreme od 7, 8 i 10 minuta. Jer nas svaki put opomenete i za tri sekunde, u zavisnosti od toga šta je po Poslovniku određeno.
To je nešto u čemu je problem. Nemojte da izvrćete stvari i da govorite da je u nečemu drugom problem, da poslanici povuku svoje prijave. Poslanici hoće da govore ali vi morate da se ponašate u skladu sa Poslovnikom.

Ne mogu ništa drugo nego da vam pročitam ponovo da - ostalim članovima Vlade predsednik Narodne skupštine daje reč kada je zatraže, a njihovo izlaganje može trajati dva puta duže od vremena određenog za izlaganje narodnih poslanika. Meni je žao što ste to....

Gospodine predsedniče, nakaradno tumačite taj član Poslovnika. Ovo je Narodna skupština. Ovo je skupština narodnih poslanika. Ceo taj član čiji ste deo sada citirali odnosi se na to koliko ko puta ima pravo da govori i koliko ima vremena da govori. Pa je predviđeno da narodni poslanik govori jednom....

Gde piše?

Vi znate. Tri člana iza toga piše da govornik može da govori i drugi put ako tačka nije dovoljno dobro objašnjena. Sve to tu piše, pa pitajte tog Jevrema ili kako se zove. Dalje, poslanik ima pravo jednom da govori 10 minuta, ukoliko Skupština nije drugačije odlučila. Izvestioci odbora imaju dva puta. Ministar ima pravo jednom, u trajanju duplo većem nego poslanik i ima pravo da dobije reč kada god je zatraži.
To sve piše. Znači, ministar ne čeka u redu, ne podnosi prijavu. Ministar podigne ruku, izađe za govornicu, govori dva puta koliko govori poslanik i on je završio sa svojim govorima na toj sednici. Jedino predstavnik Vlade ima drugačiji tretman. Zato što je predstavnik podnosioca predloga pa govori dva puta po tri i jedanput jedan. I predsednik Vlade čak ima pravo samo jednom da dobije reč, kad god zatraži, ali mu se ne ograničava vreme.
To je ceo taj član. Nema više. Nema prava ministar 50 puta da izađe, predsedniče, 100 puta da izađe. Nema. Ima pravo samo jedanput. Nemojte da nam nakaradno tumačite Poslovnik. Nismo ovu skupštinu pravili zbog ministara i zbog Vlade nego zbog narodnih poslanika. U ovoj skupštini vladaju narodni poslanici. Napravili smo Poslovnik.
Naravno, cenimo to što je neko ministar i ima pravo duplo više da govori od poslanika i to je sve, a ne neograničeno puta i bezbroj puta. Valjda vam je to jasno. Ali, zašto vi to izbegavate? Zato što biste njemu morali da date pravo na repliku, a onda biste morali i nama. Vi izbegavate nama da date pravo na repliku, čak kad se vidi da je stranka direktno pomenuta i da je direktno pogrešno protumačeno nešto. I, sad vi - ministar se javlja za reč. Ne javlja se on ovde, on ovde čeka ishod rasprave, ishod glasanja. On je ovde ponizan i drhti u klupi. Da je pravi ministar tako bi se osećao. Ne bi se osećao nadređenim poslanicima, ne kao komandant poslanicima, ne bi se kezio i dobacivao poslanicima.