I poslanici DOS-a su spremni da povuku svoje prijave za diskusiju i da završimo ovu tačku dnevnog reda danas. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Batić ima tu sreću da može da čuje od drugih šta o njemu misle, o njegovom političkom delovanju. Obično čovek i treba to da čuje od drugih, a ne da on sam o sebi sudi. Možda je i to bolje za njega, možda bi u momentima neke iskrenosti ta priča o njegovom političkom delovanju pre, znači u vreme opozicije i kasnije, u vreme dolaska na vlast, bila možda, na neki način, još gora po njega.
U predizbornoj kampanji DOS je obećavao mnogo toga što je na kraju ispalo da nije bio iskren. Boljševizam je vladao ovom Srbijom decenijama i ostavio duboke korene na duši i silne traume naneo ljudima svojom nepravdom. Onda kada nam se činilo da je polako počeo da bledi, da dolazi neko novo vreme, da polako neke ljudske, prave vrednosti dolaze do izražaja, došlo je do jedne revolucije nove, oktobarske, došlo je do nekog novog vremena, ali nadalo se da će se ipak neka obećanja DOS-a u toj predizbornoj kampanji, pogotovo vezano za depolitizaciju sudstva, školstva, policije, zdravstva, možda i ispuniti.
Niko nije ni očekivao da će se brzo roditi neki Nelson Mendela koji će posle 27 godina tamnovanja imati dovoljno u srcu hrabrosti da oprosti i, u interesu naroda i države, zaboravi, da možda pokrene svoju državu i svoj narod za neko bolje sutrašnje vreme.
Niko nije ni očekivao da će neko doći i reći, pogotovo ne iz DOS-a - bilo je to teško vreme - i oni koji su poginuli i oni koji su preživeli borili su se za Srbiju. Možda oni koji su preživeli zaslužuju da se ne proganjaju i ne proglašavaju nekim ratnim zločincima, nego čak herojima i junacima nekog vremena kroz koje su jedan narod i jedna država prošli.
Međutim, doživeli smo jedan drugi početak, nesrećni početak koji kao neka zla kob Srbije ponovo baca u neke slične konture jednog boljševizma, jedne mržnje, jednog proganjanja, ideološke isključivosti, proganjanja svega onoga što nije u nekom smislu vezano za jednu ideologiju ili grupu više partija. Ispada, sve što oni misle - protiv je naroda i države.
Jednom prilikom gospodin Batić je negde 1994. ili 1995. godine citirao upravo za ovom govornicom jednu veliku mudrost: "Što se guro rodi vreme ne ispravi", "što je od početka nezakonito, vremenom zakonito ne postaje". To je istina.
Na žalost, to se desilo nama od 5. oktobra. Nezakonito, u nekoj euforiji, možda poneti revanšizmom, osvetoljubivošću, krenulo se u nezakonito otimanje, ugrožavanje nekih ljudi, otimanje van institucija sistema i preduzeća, šikaniranje svega onoga čega će se jednog dana verovatno mnogi stideti kada se strasti smire i kada se shvati da uvođenje demokratije u Srbiji nije na takav način moguće.
To je možda neka moja i najveća osuda zato što je gospodin Batić možda želeo da bude taj predvodnik, taj prvi ili nije mogao dovoljno da stiša svoje strasti, kako kaže, zbog nekog prošlog vremena koje nosi na duši i zbog svega što se dešavalo i koristeći se tom euforijom počeo je da krši ono što kao pravnik i advokat nikako ne bi smeo da radi.
Ta mržnja i negativna energija će godinama vladati ovom Srbijom i to je najveće zlo koje će ovaj period nositi sa sobom. Pandorina kutija mržnje, revanšizma, osvetoljubivosti prenosiće se, na žalost, i na sledeći. Kada dođe neka sledeća vlast, ona će verovatno u nekoj osvetoljubivosti vratiti ove dane kroz koje smo, na žalost, u poslednje vreme prošli. Imali smo primere 1996. godine, kada su vas socijalisti pokrali, pa prepravljali spiskove i imali ste Gonzalesa da dođe i da ispravi neku nepravdu. Danas, na žalost, socijalisti nemaju tog Gonzalesa, ali slična se priča dešava otimanjem opština u kojima su oni pobedili, pobedili voljom građana koji žive u tim opštinama. Sada u nekom poređenju možda bi bilo fer i pošteno da se vidi koja je to razlika između vas i njih. Možda je samo u tom Gonzalesu razlika, što ste vi Gonzalesa imali, a oni nisu i što su oni prepravljali spiskove, a vi trčite i zakrčite puteve, izvedete par traktora, napravite scenu i onda izmislite razlog da treba lokalna vlast da se menja.
Ne mogu da kažem, a i ne interesuje me i nisam stručnjak da ulazim u sudsku raspravu oko toga čija je "Galenika", ali činjenica je da nakon svih ovih događanja u "Galenici" nije bilo mesecima lekova, da su uvoženi kineski lekovi, kineske sirovine, da nije bilo insulina mesecima, da je proizvodnja stajala i zato, na kraju krajeva, što bolesnici nisu to imali, treba neko da oseća i odgovara, a gospodin Batić je bio jedan od tih koji je u tim danima i učestvovao u svemu tome.
Ono što smo mogli da pročitamo u novinama i što opet ostaje da se raščisti, a to je da je predsednik Jugoslavije jednom prilikom i potpisao i rekao da o raspravi o Hagu gospodin Batić nije rekao istinu. Gospodin Koštunica je potpisao u novinama i rekao - gospodin Batić nije rekao istinu. To je nešto vrlo ozbiljno kada predsednik države okrivi ministra za pravdu da ne govori istinu. Možda bi u nekim zemljama to bio dovoljan razlog da ministar pravde podnese ostavku. Ministar pravde je odgovorio i demantovao to. Normalno, nije naše da ulazimo u tu raspravu, ali očigledno neko u svemu tome nije govorio istinu.
Kada je u pitanju ta depolitizacija sudstva, na terenu je priča sasvim drugačija. Imali smo jednopartijsku državu godinama, imali smo jednu paukovu mrežu koja je bukvalno gušila sve što je moglo da bude konstruktivno i samostalno. Ta paukova mreža je trebalo da bude pokidana tamo posle oktobra. Ona je pokidana, međutim, neki drugi pauci sada pletu neku novu mrežu. Apsolutno po istim principima i sa istim jednoumljem opet se stvara partijska država, opet se kadruje po onome ko kojoj stranci pripada, a ne po onome ko koliko zna i koliko vredi.
Gospodine Batiću, pominjali ste Boga ovde, više puta. I na velikom panou je pisalo - hvala Bogu - posle onih izbora. Nemojte Boga petljati u politiku, politika je suviše daleko od toga. Politika je nešto sa čim u svakom slučaju Bog ne bi trebalo da ima veze. Pogotovo što je Bog jedan za sve nas, a nema svako svog. Ja ne ulazim i ne želim da ulazim i da uopšte sumnjam u vaše poštovanje prema Njemu, kažem, ipak, u nečemu treba da se tu zaustavimo.
Kada je u pitanju Hag, to je već jedna posebna priča, tužna priča i ne može se pravdati ničim, sem da je Hag izmišljen, da to i nije sud, da je to jedna tamnica za Srbe i da je to amnestiranje NATO zlikovaca za sve ono što su radili. Nemojmo da kažemo nikada da isporučivanjem nekih Srba Hagu na neki način skidamo sa sebe isprljani obraz za nešto što smo kao narod učinili. Ništa mi u ovim godinama tragičnim, koje su bile, nismo krivi kao narod. I svako ko je pripadnik ovog naroda a kaže da mi nosimo bilo kakvu krivicu ne želi dobro svom narodu. Mi smo, jednostavno, u vrtlogu mržnji koje su potkrepljene spolja, mržnji koje su pritajane decenijama u nekim komunističkim zabludama i ludilima i koje su se aktivirale, samo kao narod platili tu našu naivnost koja nas je posle Drugog svetskog rata pratila.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, predsedniče. Ono što se desilo gospodinu Batiću i što će mu se možda dogoditi ili neće, što je želeo da bude prvi ispred, jurišnik, ima jedna ruska poslovica koja upravo kaže - petlovi koji prvi kukuriču, prvi na žalost i završe u loncu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković, a posle njega narodni poslanik Rodoljub Šabić.

Do suza me stvarno ganula briga Branislava Ivkovića ispred poslaničke grupe SPS-a i briga ovog Rističevića ispred poslaničke grupe DOS-a za sudbinu Kosova i Metohije. Posebno ako se setim, kakav su stav ove dve političke grupacije imale prema prihvatanju plana Černomirdin-Ahtisari i prema sramu i skupštinskoj kapitulaciji. Toliko o tome.
Poštovani narodni poslanici, gospodin Tomislav Nikolić je dokumentovano i argumentovano obrazložio predlog poslaničke grupe SRS-a o smeni ministra pravde Vladana Batića. Snaga tih argumenata je takva da mislim da u ovom parlamentu nema poslanika, kome je na srcu država, nacionalni interes i poimanje demokratije, a da neće podržati naš zahtev da se Vladanu Batiću kao članu Vlade Republike Srbije izglasa nepoverenje.
Ja ću probati da sa tri malo drugačija aspekta obrazložim predlog SRS-a zašto Vladan Batić mora da ode. Prvi je principijelne prirode. Kredibilitet Vlade Srbije i njenog premijera Zorana Đinđića je u pitanju. U svom obraćanju kao mandatar za formiranje Vlade, u ovoj skupštini, Zoran Đinđić je obećao da ova vlada neće da laže i krade.
Ja sam, doduše, i sa ove govornice izrazio sumnju u te njegove tvrdnje, ali je skupštinska većina očigledno poverovala i dala mu mandat da formira Vladu.
Resor Ministarstva pravde u toj vladi je dobio Vladan Batić. Podrazumeva se da se obećanje gospodina Đinđića odnosi i na gospodina Batića, pošto je on njegov izbor. Gospodin Batić, kako je postao ministar, krši oba, ponavljam oba obećanja gospodina Đinđića.
Moji prethodnici su izneli more primera i dokaza da gospodin Batić permanentno u javnosti ne govori istinu. Stotine primera imamo da je u ovih proteklih 120 dana to uradio. Evo "Danas" je izneo tvrdnju da je u jezeru kod Kokinog Broda pronađena hladnjača sa leševima itd. itd. To je taksativno potvrdio.
List "Danas" od 24. maja kaže: "Potpredsednik SO Nova Varoš Leka Kolašinac dementovao je za "Danas" da se na dnu jezera u Kokinom Brodu kod Nove Varoši nalazi kamion hladnjača sa leševima ljudi sa Kosova i Metohije, a Leka Kolašinac je dodao da su on i predsednik skupštine Nova Varoš Milojko Šunjarević od načelnika užičkog MUP-a dobili potvrde da je u pitanju dezinformacija".
Izgleda da gospodin Batić informacije dobija od Nataše Kandić i Karle del Ponte. On ne veruje zvaničnim organima države, nego ovde dezinformiše javnost i ne govori istinu. To kada kažem da ne govori istinu, da me ovaj cenzor iza mojih leđa ne bi opomenuo, naš narod ima drugi termin za to i zato ga neću upotrebiti.
Moji prethodnici su zatim izneli more dokaza da gospodin Batić protivpravno prisvaja materijalna dobra. I za to protivpravno prisvajanje materijalnih dobara naš narod ima drugi termin. Pomenimo ponovo "Galeniku", "Zastavu", TV "Palmu" itd.
Posle ovakvih dokaza premijer Đinđić je na potezu, ili on nije govorio istinu u svom govoru u ovoj skupštini ili se Batić ne ponaša u skladu sa novouspostavljenim moralom Vlade Republike Srbije. Neko od njih dvojice bi, znači, trebalo da da ostavku. To je, ja se nadam, stvar principa i stvar morala.
Drugi aspekt je odnos Vladana Batića prema zakonodavnoj vlasti. Taj odnos se može kratko okarakterisati kao nedemokratski i siledžijski. Vladan Batić kao predstavnik izvršne vlasti, naglašavam kao predstavnik izvršne vlasti daje nalog Narodnoj skupštini, onoj istoj koja ga je i izabrala za ministra da menja Poslovnik o radu, da ukida televizijske prenose itd. Vladan Batić kao predstavnik izvršne vlasti sa ove govornice preti narodnim poslanicima sudskim progonima i hapšenjima. Vladan Batić, kao predstavnik izvršne vlasti se pre jedno 20-ak dana prilikom izlaska iz ove sale, sa ovih vrata ovako obratio poslanicima Srpske radikalne stranke - ništa ne brinite, za sve vas sam ja pripremio tople lepe sobice u Centralnom zatvoru, za sve vas ima mesta. Neka to demantuje. Pošto je on bogobojažljiv čovek, ja se nadam da on poštuje božije zakone koji kažu - ne laži. To se usudio Vladan Batić da kaže narodnim poslanicima.
Na kraju, Vladan Batić se ovde u skupštinskom zdanju drznuo da napadne i predsednika Skupštine, gospodina Maršićanina, pre par dana, što ne ukida televizijske prenose. Deset poslanika je bilo prisutno i neka i to demantuje ovde.
Kada bi se ministar pravde u bilo kojoj demokratskoj državi usudio da napravi i mnogo blaži gest prema svom parlamentu, ne da bi ga taj parlament iste sekunde smenio, nego bi ga javnost prosto pregazila. Vi, poslanici DOS-a ste na svojevrsnom ispitu iz demokratije.
Šansa vam je da narodu pokažete da ste istinske demokrate i podržite naš predlog da smenimo Vladana Batića, time ćete pokazati svakom budućem ministru koji tako pokuša da se ponaša sa Narodnom skupštinom i narodnim poslanicima kako će proći. Posebno je značajno što ćete vrlo brzo otići u opoziciju i da vam se ne bi desilo da vam neki radikalski ministar preti kako će vas sve popakovati u Centralni zatvor, znači zato dobro razmislite o ovome. Steže vas malo oko vrata, gospodine Batiću, steže, steže.
Treći aspekt je iz domena čiste medicine. Ako se analiziraju sve izjave gospodina Batića iz perioda kada je bio opozicija, pa iz perioda kada je DOS uzeo vlast i na kraju iz perioda kada je Vladan Batić na vlasti očito da je došlo do strahovite transformacije u ličnosti Vladana Batića.
Deo dokaza nam je dao i sam Batić čitajući ona pisma, koja je pisao međunarodnim institucijama i nekim uticajnim ličnostima u svetu. Znači to je danas čitao. Došlo je očigledno do velikog psihološkog loma, kao da imamo dva Vladana Batića, jednog u opoziciji i jednog na vlasti.
Poštovani narodni poslanici, takva prelomljena ličnost očito da nije, naglašavam, iz medicinskih razloga, sposobna da obavlja najodgovornije državne funkcije. Ja kao narodni poslanik insistiram da nam Vlada Republike Srbije u što kraćem roku dostavi rezultate medicinskog pregleda svih članova Vlade, pa i gospodina Batića. Svi znamo da su članovi Vlade zbog datog obećanja u predizbornoj kampanji obavili medicinske preglede.
Čemu pregledi ako javnost i poslanici ne znaju za te rezultate? Normalno, ne mislim da nam dostavite detalje iz tih medicinskih kartoteka, već prosto jedan kratak izveštaj. Na primer, taj i taj ministar je u fizičkom i psihičkom stanju zdrav da obavlja najodgovornije državne funkcije. Primera radi, Vladan Batić je psihički i fizički zdrav i može potpuno odgovorno da obavlja izuzetno važne i visoke državne funkcije.
To je dovoljno za nas srpske radikale i ja insistiram da nam se to dostavi. To je, uostalom, i uobičajena praksa u celom demokratskom svetu. Otvoreno izražavam sumnju da kod gospodina Batića postoje veliki zdravstveni problemi, a ako nije tako, insistiram da me Vladan demantuje, posebno zbog činjenice da taj čovek ide naoružan heklerom i rukovodi nekim podzemnim grupacijama.
Gospodin Batić je po meni latentna opasnost po sigurnost drugih ljudi. Ne znam šta je tu uvredljivo, tražio sam ono što ste vi obećali u predizbornoj kampanji i već obavili.
Sama njegova izjava pre dva dana sa ove skupštinske govornice, kada se razgovaralo o zaštiti maloletnih lica, otprilike parafraziram izjavu, kako se bivša vlast, to je rekao Vladan Batić, starala o maloletnim licima tako što ih je pakovala u hladnjače i bacala u jezero, govori da su psihički problemi kod njega eskalirali.

Gospodine Veljkoviću, ja vas zaista upozoravam ne da završite, nego da pazite na svoje ponašanje. Ovo nije poštovanje Poslovnika, ovo je domaće vaspitanje.

Ako sam bilo šta rekao uvredljivo - sam gospodin Đinđić je izjavio, to su preneli mediji da su svi članovi Vlade obavili zdravstvene medicinske preglede i ja uvredljivo ništa nisam rekao, niti tražim detalje iz tih medicinskih kartona.
Tražim prost izveštaj ovoj Narodnoj skupštini i javnosti da li su kod svih takvi rezultati medicinskih pregleda da mogu odgovorno da obavljaju visoke državne funkcije. To je, uostalom, i praksa u svim demokratskim zemljama, od Sjedinjenih Američkih Država koje su vama uzor, pa nadalje.

Replika, gospodin Ivković, zatim gospodin Batić.

Dame i gospodo poslanici, stvarno nerado izlazim za govornicu, ali moram, jer se pominje plan Černomirdin - Ahtisari, koji zaista nije danas na dnevnom redu, ali se pominje u kontekstu Kosova i Metohije i brige Socijalističke partije Srbije.
Želim samo sve ovde prisutne da podsetim da je bezumlje stare američke administracije i gopođe Medlin Olbrajt divljalo na prostorima bivše Jugoslavije i eskaliralo u periodu 1998. i 1999. godine. Tom bezumlju suprotstavio se ceo narod Srbije i Jugoslavije i upravo naterao te iste koje su divljali (a koji, hvala bogu, više nisu u američkoj administraciji, na žalost, ostali su poneki po Evropi koji nam sada "pružaju ruku"), da odu u Savet bezbednosti i da u Savetu bezbednosti izglasaju Rezoluciju 1244, koja nam je sada jedina šansa, uz naš jedinstveni pristup u zahtevu za primenu, da uopšte Kosovo i Metohija bude deo Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Nama nema druge nego da tražimo, svi mi iz ove sale, nikakva polurešenja, već isključivo i jedino da se primeni član 9. Rezolucije 1244, da se obezbedi javni red, mir i bezbednost i da se svi prognani i izbegli vrate na Kosovo i Metohiju i tek onda da budu izbori. Prema tome, ako nam neko zamera da smo mi vodili tu borbu, ja to volim jer mislim da je to kompliment.

Reč ima gospodin Batić.