Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da Skupština nije trebalo da uvrsti ovu tačku dnevnog reda za današnju sednicu, jer mislim da bi gospodin Batić, kao častan i pošten čovek, posle ovoliko dokaza o nesavesnom i neodgovornom radu na mestu ministra pravde i lokalne samouprave, trebalo da podnese ostavku.
Ipak, mislim da je velika hrabrost predsedništva Skupštine, i lično predsednika, što je ovakvu tačku stavio na dnevni red, jer će se danas ovde čuti mnoge istine koje na drugim prostorima nikad ne bi mogle da se čuju.
Neću govoriti o privatnom životu, neću govoriti o heklerima, neću govoriti o kriznim štabovima, o upadu u fabrike, nije to moj stil, i o tome se dosta čulo. Ja ću pokušati da kažem nešto direktno o poslu koji gospodin Batić obavlja već duže vreme, formalno od izbora Vlade, a pre toga, od 5. oktobra neformalno.
Jedna jedina stvar, koja ovde mislim da nije ničim opovrgnuta, to su brojne izjave, stotine izjava gospodina Batića po raznim medijima, za koje treba da znamo da su pod kontrolom DOS-a, znači, da nisu neki mediji opozicije, pa da pišu i ono što nije. Stotine izjava koje je gospodin Batić dao u svakoj evropskoj zemlji bile bi dovoljne da ministar pravde sutradan više ne bude ministar.
Setimo se šta je sve pisalo - ministar je hapsio, ministar je najavljivao hapšenja, ministar je sudio, ministar je obavljao sve ono što ministar ni u jednoj zemlji Evrope, kojoj mi težimo i stremimo, ne bi mogao sebi da dozvoli. To je tako i to je neoboriva činjenica. To je samo jedan greh, kada je u pitanju štampa.
Ministar je uneo u Vladu Srbije jedan virus, o kome je govorio predsednik naše poslaničke grupe Bane Ivković, ali ja ću nešto ponoviti, uneo je virus da su posle ministra pravde i svi ostali ministri počeli da hapse. Svakog dana kad otvorite novine, imate priču ministra finansija koji, umesto da priča narodu zašto je uveo neizdržive poreze na sve osim na vazduh, priča o nenamenskom trošenju budžeta, a da pritom nije poučen od ministra Batića da su zapisnici po zakonu morali da budu dostavljeni onima na koje se odnose i da u roku od sedam dana podnesu prijave.
Ministar zdravlja, umesto da priča zašto su lekovi poskupeli više puta i zašto ih nema, priča o kriminalu u zdravstvu. Čak i ministar građevina, umesto da priča zašto nova vlada nije napravila bar neku ćupriju, neki put, neki most, zašto nije napravila neki gasovod ili vodovod, i on počinje da hapsi.
Mislim da je samo ta analiza javnih nastupa dovoljna da jedan častan ministar pravde podnese ostavku ili od njegove vlade i njegovih poslanika bude smenjen.
Druga veoma značajna stvar, koja na ovim prostorima u nekom vremenu koje mi pamtimo nije postojala, a koja je dolaskom ministra Batića na čelo Ministarstva pravde jako prisutna, to je progon političkih neistomišljenika.
Moje mišljenje je da na čelu ekipe koja to radi stoji ministar pravosuđa. Zašto? Ne mislim bez činjenica. Posle svakog njegovog nastupa u novinama, to je kao kada u nekim zemljama, neću da ih pominjem, najavljuju smrtnu presudu. Posle svakog njegovog nastupa on je prozvao onoga ko će da bude uhapšen, počev od Dragoljuba Milanovića, pa preko predsednika naše partije Miloševića, Šuvakovića, pa je pokrenuo akciju protiv šefa naše poslaničke grupe Baneta Ivkovića. Znači, svakom hapšenju prethodio je nastup u medijima ministra Batića. To su činjenice i to može lako da se utvrdi, narod to pomno prati.
Pored ovoga, mislim da ministar Batić ima možda zadatak od DOS-ove vlade da baca narodu prašinu u oči, da stalno priča o kriminalcima, baci u zasenak neke druge stvari, a to je naglo pogoršanje života u Srbiji, i da ono što se ne čini zameni pričom o lopovima. Pokušava se da se stvori slika o tome kako su u opoziciji svi lopovi, znači radikali, socijalisti i ostali, a na drugoj strani su sve "jagnjad", "dobre bebe", sve pošteni ljudi.
Narod Srbije je dovoljno politički pismen. Dovoljan je samo jedan mali signal. Posle završetka rada Komisije za utvrđivanje zloupotreba, kada se jasno videlo ko je na kojoj strani i ko je na kom spisku, odmah je Vuk Obradović sklonjen.
Tražićemo da što pre u Skupštinu dođe taj izveštaj. Tražićemo čak i skupštinsku komisiju koja će da utvrdi listu 2.000 najbogatijih Jugoslovena, da narod Srbije vidi ko je gde. Tražićemo da se to prvo uradi i sa poslanicima. Koliko vidim ovde, poslanici opozicije nemaju ni po dva odela, a lepo bi bilo da narod vidi i preko zvaničnog izveštaja, a ne samo preko priča, ko je gde.
Treća veoma opasna stvar koju ministar Batić radi, gospodo, to je politizacija sudstva, ono što je uradio i ono što tek sprema. Ljudi se pitaju zašto nema promena u sudstvu. Danima se po Srbiji drže kadrovske komisije DOS-a da se odredi ko će da bude tužilac, ko će da bude predsednik suda, ko će da obavlja funkcije u pravosuđu, iz dana u dan, iz grada u grad. Otvorite novine, one o tome jasno pišu. Znači, sudije nisu promenjene jer su veliki sukobi u DOS-u oko toga ko će iz koje partije da bude sudija ili tužilac.
Četvrta stvar, najmanje važna, jeste poništavanje demokratskih tekovina koje smo kako-tako uspeli da "skrpimo" za proteklih deset godina, a dostignuća nisu mala. Imali smo demokratiju i imali smo izbore. Vi ste dovodili Gonzalesa kada ste posmunjali u rezultate izbora, a danas smo svedoci uvođenja privremenih mera u 17 opština. Naivna je priča Čede Jovanovića da je to po članu tom i tom zakona.
Gospodo, narod nije naivan. Ovo je priča o otrovu, koju su izmislili šiptarski separatisti, o otrovu koji truje samo šiptarske separatiste. Da ste bar za lek uveli prinudnu upravu u neke tri opštine gde je DOS na vlasti, mogao bi neko i da vam poveruje. Kako to da samo u opštinama gde su na vlasti socijalisti ne ide sve kako treba, pa čak i tamo gde ima 30 odbornika od 31.
Šta predstavlja još veću opasnost od ovog tehničkog dela uvođenja mera? Veća opasnost je ono što prethodi tome. Gospodin Batić, u više džipova, na razne strane šalje emisare, a i on lično, o tome imamo izjave ljudi, preti ljudima, ucenjuje ljude, gde treba i plaća ih da povuku kandidature. Imate nenormalne situacije - potpredsednik Opštine u Kuršumliji, čovek kome je to jedini hleb, povlači odborničku kandidaturu i stvara krizu u Skupštini. To je, gospodo, ono što je činjenica.
Kako sebe smatram veoma konstruktivnim poslanikom, ja ću glasati protiv smene gospodina Batića ako gospodin Batić, kao pobožan čovek, izađe za ovu govornicu i kaže narodu Srbije na prostom srpskom jeziku, ne da priča o patriotizmu i stvarima koje su dosta relativne, nego da pogleda, kao pobožan čovek, u oči građane Srbije i da im kaže da nije davao izjave po novinama, da su novine izmislile te izjave ili da kaže da tako treba da radi jedan ministar. Znači, ima izbora - ili da nije davao izjave ili da to tako treba, ili da mu je to bio zadatak ispred Vlade kada je to u pitanju.
Drugo, da pogleda narodu u oči i da kaže da ne stoji na čelu političkog progona u Srbiji.
Treće, da kaže građanima Srbije da nije tačno da DOS-ovske kadrovske komisije po gradovima zasedaju i raspravljaju o tome ko će da bude sudija, ko će da bude tužilac, ko će da obavlja pravosudne funkcije. Neka to kaže građanima, a građani znaju u svakoj sredini, od Požarevca do Subotice i Vranja, šta se radi. Neka kaže građanima Srbije da nije tačna činjenica da se ucenjuju, kupuju i na razne načine primoravaju odbornici Socijalističke partije i JUL-a, kao i radikala i ostalih, da u opštinama povlače kandidature i izazivaju krizu u opštinama. Neka kaže da nisu uvedene privremene mere, da nije poništena izborna volja građana, a ja očekujem da se povodom toga oglase i neke nevladine organizacije, kao što je Centar za demokratiju i ostali kojima su usta bila puna demokratije o mnogo manjim problemima koji su se javljali u ranijem periodu.
Ako gospodin Batić kao pobožan čovek sve ovo kaže i pogleda u oči građane Srbije, evo, ja izjavljujem - glasaću protiv njegovog opoziva, iako sam član Socijalističke partije.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, a zatim Stevan Kesejić.

Gospodine predsedniče, molim vas da iskoristim svoje pravo na repliku, obzirom da sam pomenut u izlaganju kolege poslanika, koji je pokušao da interpretira  ono što sam ja rekao.
Dakle, za poslaničku grupu DOS-a ovo nije rasprava o gospodinu Batiću, već o našoj iskrenosti u definisanju okvira i same suštine pravne države.
Da li možemo da se složimo oko toga da je ovaj parlament slika društva u kome mi živimo? Uglađeni, neuglađeni, patriote, izdajnici, obrazovani, neobrazovani, ponavljači, doktori nauka, da li je to slika Srbije u kojoj mi danas živimo?
U ovom parlamentu nećete naći nijedan primer diskriminacije poslanika opozicije od strane vladajuće većine. Nećete naći ni jedan jedini primer. Naći ćete tačke u kojima je bilo nesporazuma. Ti nesporazumi su, recimo, proistekli iz jednog insistiranja, konkretno Srpske radikalne stranke, koja je tražila poštovanje njenoga principa na koji mi nismo mogli da pristanemo zbog okolnosti u kojima je ona to zahtevala. Konačno, jedna takava situacija prouzrokovala je činjenicu da mi danas imamo petu potpredsedničku stolicu, koja je upražnjena jer radikali na tako nešto ne pristaju, kao i izvestan broj upražnjenih mesta u skupštinskim radnim telima koja, formalno, još uvek čekaju predstavnike Srpske radikalne stranke. Ali, u ovom parlamentu, osim u nastupima poslanika koji često iskorače iz onoga što jeste uljudnost, ali što je povremeno posledica kritike kojoj su izloženi, nećete naći nijedan primer diskriminacije, omalovažavanja vas kao predstavnika građana Srbije, jer vi to za nas jeste.
Od septembra meseca kada su bili savezni izbori do decembra meseca SPS je izgubila milion i po birača. Privremene mere uvedene su samo u onim opštinama u kojima je došlo do ozbiljnih incidenata. Pominjali ste najčešće Lebane i Kladovo. I u jednoj i u drugoj opštini dolazilo je do sukoba građana, do blokada puteva, došlo je do situacije u kojoj praktično lokalna samouprava nije mogla da funkcioniše. U Kladovu je do incidenata došlo tek pošto je lokalno opštinsko rukovodstvo odbilo da uvaži rezultate izbora organizovanih u mesnim zajednicama. Da li je to bio dogovor sa vrhom stranke ili neko drugo pitanje, ali u Kladovu su bile blokirane ulice, prilazi gradu, da li hoćete sada da vam čitam prepisku opštinskog rukovodstva SPS-a, Ministarstva pravde, predstavnika građana koji su se pobunili.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, uvođenje prinudnih mera isključivo je urađeno u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i nikada se nisu u rukovodstvu, novoimenovanom rukovodstvu opština nalazili predstavnici, a danas se nalaze predstavnici DOS-a. Ni u jednom od slučajeva. Po pravilu su to ljudi koji su bili, u meri u kojoj je to moguće, neutralni, nisu članovi ni stranaka koje su danas u opoziciji, ni stranaka koje su danas na vlasti. To je suština privremenih mera i mi ćemo organizovati izbore na kojima ćemo imati priliku da se proverimo na političkom tržištu.

Izvolite?
(Tomislav Nikolić: Replika.)
Nije bilo, samo je pomenut predlog SRS-a. Nije za repliku. Nije nemoralno, ne, ne, da nije malo princip vaš da se ispoštuje, pa nije ni povreda, ni uvreda, nemojte. Nije razlog za repliku, uopšte.
(Tomislav Nikolić: Dajte mi pravo na repliku. Pročitajte Poslovnik. Pomenuli su Srpsku radikalnu stranku, pogrešno su je protumačili. Nisu iznete tačne činjenice.)
Ne možemo na pominjanje imena ljudi. Ne možemo na pominjanje imena stranke, to nikada nismo radili, ljudi šta vam je. Ako je uvreda, ako je, to sam redovno davao. Ljudi, nemojte molim vas.
(Tomislav Nikolić: To je po Poslovniku, pročitajte stav 2. Zaista nema smisla, ali ja ću sada da odustanem. Ali sledeći put kad god budu pogrešno protumačili, ja ću morati da reagujem.)
Ne mogu, samo su pomenuti, nema uvreda. Drugo je pitanje da li su iznete činjenice da li su tačne, nisu tačne, to je stvar za polemiku. Molim vas, gospodo. Ne mogu vam dati ni jednom ni drugom, zaista.
(Branislav Ivković: Drugo javljanje.)
Možemo da idemo sada u neprijatnu situaciju. Ne moram da vam dam, nego moram da poštujem Poslovnik.
(Tomislav Nikolić: Iznete su netačne činjenice.)
Netačne činjenice su stvar za raspravu, ali ne za repliku. Nemojte, molim vas. O ovome diskutujemo već šest sati. Ne radi se o odustajanju, gospodine Nikoliću, nije u negativnom kontekstu uopšte pomenuto. Uvek ste dobijali reč.
(Tomislav Nikolić: Za šta vam služi ta prazna stolica pored vas?)
Prazna stolica je pozitivan kontekst. Ako je drugo javljanje, onda izvolite.
Vi zloupotrebljavate moju plemenitost.

Poštovani gospodine predsedavajući, taman sam hteo da pohvalim neke stvari, ali ću sada morati malo da smanjim. Meni ne treba vaša plemenitost, meni samo treba pravo predsednika poslaničke grupe, čije poslanike ovde predvodim, da reagujem kada se pomene u negativnom kontekstu, a pogotovo kada se u vezi određenih događaja ne iznose istine. Pošto nije izneta istina u vezi opštine Kladovo, želim samo da kažem da zasigurno jedan od najtežih udaraca demokratiji je zadat iz Ministarstva pravde i lokalne samouprave, koje je u 17 opština gde su socijalisti na vlasti uvelo prinudnu upravu. Čak u opštinama gde je npr. 32 odbornika iz SPS-a, samo četiri iz DOS-a i jedan iz SPO-a. Što se tiče opštine Kladovo, dragi moj gospodine, i javnost da obavestim, podneta je krivična prijava protiv Bogojić Dušana iz DOS-a, Gajinović Nikole iz DOS-a itd., njih sedmorice koji su se samozvano proglasili kriznim štabom.
Oni su onemogućili da škole rade u gradu, da grad ima mleko, da rade bolnice i napravili ceo lom sa građanima dovoženim autobusom, van Kladova. To je bila tehnologija u svim ostalim mestima. U Beloj Palanci je bilo možda 20 građana Bele Palanke, a autobusima iz Niša su dovođeni ljudi da prave ršum. Da se zna šta je istina.
Što se tiče Skupštine, želim da kažem, poslanik Čedomir Jovanović je u pravu. Zaista, ovde u Skupštini naporima svih - i predstavnika većinske koalicije DOS-a, i predsednika Skupštine, i potpredsednika Skupštine i nas predsednika poslaničkih grupa, zaista maksimalno se pokušava da se radi prema Poslovniku i da se radi onako kako je rečeno da radi najviši organ ove države. Nevolja je u tome što u ovoj skupštini imamo izlete tipa Hitleri, Jevreji, da ne govorimo dalje. Mi to razumemo. Na te izlete reagovano je na pravi način. Iz ove skupštine ne ide se dalje. Ne umiruje se klatno koje se ovde u Skupštini, maksimalno naporima svih nas pokušava da umiri. To je ono što nije dobro.
Pošto sam potrošio jedan deo, odnosno tri minuta na repliku od svojih deset minuta za drugo javljanje, ja bih se ponovo obratio gospodinu ministru Vladanu Batiću, tamo gde sam stao kod prethodnog javljanja. Mislim da smo se razumeli. Najteže je danas zaposlenima u pravosuđu, najteže zbog toga što im je neizvesnost ukoliko izgube posao jasna. Pod broj dva, najteže zbog toga što im se sada govori da će se praviti kasacioni, apelacioni i ostali sudovi i jasno im je da je neizvesnost zaposlenja prisutna. Zbog toga neki odlaze u apatiju, a drugi počinju da rade onako kako im se kaže. Mislim da ministar Batić tu nosi najveću odgovornost. On je morao biti taj koji bi jasno morao da se ogradi od svih svojih kolega iz Vlade, koji su uzimali ulogu i tužioca i istražnog sudije i presuditelja. Morao je i mora jasno da ukaže svim zaposlenima u pravosuđu da mirno rade, časno i pošteno, svoj posao, da niko neće izgubiti hleb i da će svi ostati na svojim mestima.
Tada, u toj situaciji mogli bismo da počnemo da verujemo da je pravosuđe nezavisno. Pošto toga nema, imamo pravo da sumnjamo da je pravosuđe zavisno. Primer, koji se dogodio 30. marta - svako ko se iole bavio pravom, ja se nisam bavio pravom, ali su me pravnici učili, zna kada MUP podnese krivičnu prijavu, MUP nema pravo ništa da radi bez naloga istražnog sudije. U Konavljanskoj ulici 30. marta bila su nepoznata lica. Podneta je krivična prijava i bili su legalni predstavnici MUP-a. Oni su tamo nešto radili, nešto su probali, da li da menjaju straže, šta, bog zna, ali u pola tri ujutru su oni tukli poslanike, evo ove ovde poslanike koji sede. Tukla ih je milicija, zašto? Šta su hteli da urade prema rezidenciji u kojoj je bio Slobodan Milošević, niko živ ne zna. Nalog istražnog sudije nisu imali, jer je tužilac tek 31. marta podneo zahtev za sprovođenje istrage.
Tog 31. marta i gospodin ministar Batić sedeći pored premijera Đinđića govori o optužnici. Optužnica ni danas nije podignuta. Nije podignuta jer i taj proces ide izuzetno sporo, kao što idu svi procesi za one koji su pritvoreni, da se ne bi uticalo na svedoke. Kako Slobodan Milošević može da utiče na svedoke, ako ga čuva vojska, ako ga čuva policija, ako mu se sluša telefon, ako mu se prisluškuje kuća sigurno, kao što se meni i mnogima ovde prisluškuje.
Pa to je normalno. Znamo i brojeve kola koja nas prate, nemojte da pričamo detalje. Dalje, uhapšen je Bogoljub Bjelica. Bogoljub Bjelica je 30 dana štrajkovao glađu i poslednjih pet dana vodu nije uzimao. Nisu mogli da mu slome ruku, da mu bodu, intravensku inekciju da mu daju. Da li je iko od vas saznao za to da on štrajkuje glađu? Nama se servira da Kurdi štrajkuju glađu u turskim kazamatima, a ne možemo da znamo da štrajkuje glađu čovek zapanjen činjenicom da je 60 dana pritvoren, jer se ne stiže da se ispitaju svedoci, a svi svedoci davno ispitani.
Prema tome, jasno je da danas imamo pokušaj obračuna sa političkim neistomišljenicima, koji se, na žalost, doživljavaju kao politički neprijatelji koje treba izbrisati i selektivno se biraju mete, vrlo selektivno. Na mnoge se zaboravlja, a zna se ko se ne zaboravlja.
Što se tiče prinudnih uprava sve je rečeno i još ću vam navesti primere i to ćemo ovde da govorimo. Građani Srbije moraju da znaju kako je u Kladovu čovek koji je ovde sedeo organizovao sve, kako je napravljen krizni štab, koji je napravio haos, a onda je formirana prinudna uprava u kojoj nema nikog iz tog kriznog štaba, ali oni su završili posao. To je tehnologija koja je rađena u svim mestima gde je uvedena prinudna uprava. Izbrisana je volja naroda, a jedan predstavnik iz opozicije je rekao - gospodo, da smo Gonzalesu rekli da smo dobili London on bi i London stavio na listu.
Što se tiče Haga, uzmite i pročitajte sličan zakon u Hrvatskoj, pročitajte onaj u Bosni i pročitajte ovaj sramni zakon koji je napravio savezni ministar pravde. Ne mogu da verujem da je savezni ministar pravde radio taj zakon ne konsultujući republičkog ministra, ali neću da grešim dušu. Tu neću gospodinu Batiću da zamerim, ali zahtevam od njega kao republičkog ministra da interveniše, da zamoli gospodina Grubača da pročita hrvatski zakon, da vidi da tamo vlada odlučuje o svemu onome što ovde po članu 17. predloga gospodina Grubača jedan milicioner ni kriv ni dužan može da uzme za uši bilo koga ko je na haškoj poternici i da ga vodi pravo u Hag. To je ta nesreća, to je to pravo na samoodbranu. Zar mi time kršimo pravo naroda na samoodbranu? Ko da ide u Hag? Onaj ko je branio svoju državu? Ko će sutra da brani Srbiju? Niko ili je to, draga moja gospodo, cilj. Vi odmerite o tome.
Na kraju, Kosmet, ali i na početku, i o tome ćemo pričati u ponedeljak. Dok su socijalisti bili na vlasti čak ni Kušner nije smeo da zaboravi Srbiju, nego je napisao da na Kosovu i Metohiji važe njegove uredbe, ali važe zakoni Republike Srbije, doduše doneti do 1989. godine, ali važe. Šta se događa sada kada se ćutalo od januara, a znalo se šta priprema gospodin Hekerup. Šta se događa? Ni Srbije, ni Jugoslavije, ni zakonodavstva Srbije i Jugoslavije nema. O tome se radi, nema ničega. Ja sam to čuo od predsednika Savezne Republike Jugoslavije, gledao sam kao i vi na televiziji. U vreme Kušnera važile su odredbe zakonodavstva Republike Srbije donete do 1989. godine. Danas u vreme Hekerupa nema nijedne odredbe iz zakonodavstva Republike Srbije. Moramo biti angažovaniji. Ministar pravde je morao da reaguje odmah, čim se čuje da Hekerup nešto priprema, da se javnost upozori i međunarodna javnost da zna da će se ovde jedinstveno reagovati. Nema odbrane ni Srbije, ni Jugoslavije bez jedinstvenog nastupa svih partija u ovom parlamentu. Svako ponuđeno palijativno rešenje slab je nastup srpskog naroda i u tome je suština.
Prema tome, gospodo, nije ovde u pitanju sam ministar pravde gospodin Vladan Batić, kao čovek. Ovde je u pitanju ministar pravde i lokalne samouprave u DOS-ovskoj vladi, koji je propuštao pravovremeno da upozori svoje kolege da ne čine ono što su činili, koji je propuštao pravovremeno da zaštiti pravosudni sistem Srbije od mogućih uticaja, svako ima pravo da sumnja, koji je propuštao da ukaže saveznom ministru pravde da nije interes Srbije, srpskog naroda i svih građana Srbije da se takav sramni Predlog zakona o Hagu pošalje, koji je propuštao pravovremeno da diže na noge građane Srbije, šta Hekerup priprema da shvati taj deo međunarodne zajednice, koji uporno, još gore nego ranije, nastoji da u ovoj zemlji napravi probleme.

Replika, gospodin Popović.

Gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja se zaista zahvaljujem gospodinu Ivkoviću što je pomenuo poslanika iz Kladova, da bih, istine radi, izneo činjenice koje se odnose na uvođenje prinudne uprave u opštini Kladovo.
Formiran je krizni štab mesnih zajednica. Zašto? Zato što su izvršeni izbori za savete mesnih zajednica i vaš prijatelj Dobromir Popović, inače poslanik u prošlom sazivu, a i ja sam bio poslanik u prošlom sazivu, kao predsednik opštine to nije priznao, i predsednik Izvršnog odbora. Formiran je krizni štab 19 mesnih zajedica. Tih dana Dragiša Popović, profesor gimnazije u Kladovu, koji stoji pred vama, bio je sa vama ovde, u ovoj skupštini sa još jednim poslanikom, uvaženim doktorom Sinišom Popovićem, poslanikom Socijalisitčke partije i ni u kom slučaju nisam organizator svega toga. Milo mi je što mi to pripisujete, pripisujete mi tako veliku moć, ali da kažem gde je sada taj doktor Siniša Popović. Napustio je Socijalističku partiju i vratio je mandat. Svaka čast tom časnom čoveku. On je vrstan hirurg, cenjen u sredini i ne želi da bude više u vašem timu.
Što se tiče Kladova, moram da iskoristim priliku da građanima Kladova čestitam Spasovdan, gradsku slavu. To je prva slava u slobodi posle desetogodišnjeg terora i vladavine Socijalističke partije. Moram da pomenem poimence ljude iz kriznog štaba da vidite da to nije organizovao Dragiša Popović, nego je organizovao Borislav Petrović-Trifke iz Korbova, izuzetan domaćin, Dragan Žijanović, jedan izuzetno mlad čovek, kao većina ovde mladih poslanika DOS-a, Nikola Kalinović iz Vajuge, Dušan Bogojević, koga je pomenuo gospodin Ivković da je podignuta krivična prijava. Podignute su krivične prijave protiv svih ovih, protiv mene i gospodina Aleksić Milivoja. Moram da pomenem i tog čoveka. To je novinar lista "Danas", koji je prvi imao hrabrosti da objavi da je vaš predsednik, koji je u CZ-u, pustio onaj pogrešni agregat u Negotinu. Sa lica mesta su ljudi javili i to je u listu "Danas" objavljeno. To je taj Aleksić, koji je imao hrabrosti.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, gospodine predsedniče, samo da pomenem ove ostale ljude. Boris Srbulović.....

Nemojte sada po spisku da pominjete.

Šta je uradio gospodin Batić? Blokada je bila neviđena iz sva tri pravca. Gospodin Batić je uradio samo ono što je mogao i trebao da uradi po zakonu, da to stanje uredi po zakonu. Lokalna samouprava nije funkcionisala, grad je blokiran, narušena su prava građana i gospodin Batić nema odgovornosti za sve ovo što se desilo u Kladovu.