Najpre u vezi poslovnog prostora, nemojte da lažete, gospodine Batiću. Ugovor je potpuno validan u skladu sa zakonom i odlukom Gradske skupštine. Cena u ugovoru je potpuno u skladu sa cenama za sve političke stranke, a to što je na 30 godina, pitajte predsednika Đinđića kako njegova stranka drži na 20 godina prostorije stranke u ulici Proleterskih brigada. To je zakonom dozvoljeno, a da nije dozvoljeno zakonom ne bi Đinđić to uradio za svoju stranku. Mi smo to samo videli od Demokratske stranke. Ako imate prigovore zato što vas premijer danas očigledno ignoriše i ne pruža vam čak ni simboličnu podršku svojim prisustvom ovde, to vi njemu prenesite. Ovde ste danas sami i očigledno je da nijedan ministar ne oseća želju da vam svojim prisustvom danas pomogne. (Vladan Batić, sa mesta: Sa vama se zabavljam.) Ja vredim mnogo više od vas. Taj vaš odnos prema narodnim poslanicima je dovoljan i za ostale poslanike. Ćuti čoveče, šta ti je, kao baba žvaka neka.
Šta smo mi ovde čuli? Da ministar mrzi jednog bivšeg ministra SRS samo zato što je Rom, a govorili ste o ministru Romu, o ministru koji je imao neki prekršaj pre nego što je ušao u stranku. To vi verujete ministru Batiću kome više niko u Srbiji ne veruje jednu reč koju izgovori. Pročitajte malo tu evidenciju, pa onda dođite sa jasnim dokazima o čemu se radi. Krivo vam je, gospodine Batiću, što ne možete da nam natovarite više da smo fašisti. Nismo. Jedini ministar Rom bio je srpski radikal. Jedini potpredsednik Skupštine Bugarin bio je srpski radikal, jedini poslanik u srpskim partijama Mađar, tada u to vreme, bila je naša Elvira Fekete. To su činjenice i to su dokazi. Sve ostalo su priče za malu decu.
Čujem ovde da se sada priča o tome kako je veličina vaše vlasti u tome što nema još nijedne optužnice i nema nijedne presude od kako ste došli na vlast. Zbog toga treba da budete smenjeni, zato što ljudi leže već po dva-tri meseca u zatvoru, a nema ni optužnice ni hapšenja. Vi znate kako se sprovodi postupak kad nekog pritvorite. Hitno. Sve se posvećuje tome da taj čovek što pre bude ili optužen ili da bude pušten kući. A vi držite ljude u zatvorima da čame po više meseci, neki na ivici smrti. Da li zato što ih vi dovodite u to stanje ili zato što sebe štrajkom glađu dovode u to stanje, o tome razmislite. Obojica će biti na vašoj duši, gospodine ministre.
Ovde nam pričaju neki da smo bili na vlasti kad je ubijen Badža. Nemaju pojma. Pričaju. I to priča čovek koga juče vidim na sednici Savezne vlade. Nikakvu funkciju nema u Saveznoj vladi.
(Predsednik: Vreme.)
Slikate se, pokazujete se kakvi ste. Mi ne želimo nikad da nam zaboravite da smo bili u Vladi Republike Srbije. I, nijednog svog poteza za vreme dok smo bili u Vladi Srbije ne stidimo se i uvek ćemo da ističemo da smo bili u Vladi Republike Srbije.
Tada, kada je bilo najteže da se bude u Vladi Srbije, kada smo mogli da stičemo poene i da napadamo onoga ko je na vlasti, tad kad smo mogli da mi ljubimo ruku Solani i ostalima, mi smo ušli u Vladu da zajedno sa Srbijom, po referendumu koji je održan u Republici Srbiji, ratujemo protiv NATO pakta.
Tada ste i vi ratovali protiv NATO pakta, ali je lepo u opoziciji, ratuj, ratuj, ratuj. Sada ste došli na vlast i sad više nema rata za srpske teritorije (glasovi - nema više), sada hoćete da se ljubite sa Solanom koga ste vi lično osudili, čim ste pisali krivičnu prijavu. To je dvojstvo morala. Kod nas toga nema.
Ovakvi smo kakvi jesmo. Zato ćete vi biti smenjeni. Zato i oni koji ne glasaju danas da vi budete smenjeni, smenili su vas u svojim glavama. Trpe vas samo zato što ste tu ubačeni u DOS, kao neki parazit, inače što bi sa vama išla Demokratska stranka....
(Predsednik: Gospodine Nikoliću....)
I Demokratska stranka Srbije, u obema ste bili, pa ste ih napustili zbog liderskih ambicija. To bismo tek mogli da vidimo.

Ovo vam je izletelo na kraju.
Nastavljamo sa radom u 15 časova i 30 minuta.
(Posle pauze - 16,05 časova.)

Molim vas da utvrdimo kvorum da bismo mogli da nastavimo sa radom.
Imamo kvorum. Ima reč narodni poslanik Žarko Obradović, a neka se pripremi Nebojša Jović.

Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče, poštovane kolege, gospodine ministre, smatram da treba izglasati nepoverenje ministru pravde i lokalne samouprave, gospodinu Vladanu Batiću, zbog objektivne i subjektivne odgovornosti za ukupno stanje u kom se nalazi pravosuđe u Srbiji i lokalna samouprava, gde je u proteklih 100 i nešto dana u 17 opština uvedena prinudna uprava, i to uglavnom u opštinama u kojima je SPS sam ili u koaliciji sa JUL-om formirao lokalnu vlast.
Svojim činjenjem i nečinjenjem, proizvoljnim, neprofesionalnim izjavama, neodmerenim, gospodin ministar je doprineo da pravosuđe izgubi epitet nezavisne, profesionalne, na zakonu, pravu i pravdi zasnovane vlasti, da se sudski procesi vode i konstantan upliv najviših predstavnika Vlade Repblike Srbije uključujući i ministra i to kroz izjave, komentare i ocene, i da pravosuđe bude u funkciji aktuelne vlasti.
Stanje u pravosuđu je loše i za to je odgovoran nadležni ministar. Ocenu o stanju u pravosuđu i umešanosti odnosno odgovornosti gospodina ministra potvrđuju sledeće činjenice.
Pod jedan, umešanost gospodina ministra oko izbora čelnih ljudi u sudstvu i tužilaštvu, mimo nadležnih tela koja se izjašnjavaju o personalnim promenama u pravosuđu i mimo sudskih kriterijuma. Ovaj stav potvrđuje izjava jednog od bivših sudija, gospodina Todorovića, objavljena u dnevnoj štampi februara ove godine.
Pod dva, ministar Batić je dozvolio sebi da daje ocene o jednoj sudskoj odluci. Reč je o presudi Okružnog suda u Beogradu, o grupi od 14 najviših predstavnika NATO zemalja, zapadnih zemalja, i to presudi od 21. septembra 2000. godine, kojom su oni osuđeni na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina koji su počinjeni protiv civilnog stanovništva, za vreme agresije na SRJ i zbog upotrebe zabranjenog oružja za vreme bombardovanja naše zemlje.
Niko, pa ni ministar pravde ne može da komentariše sudsku odluku niti išta da kaže o predmetu. Samo javni tužilac, okrivljeni, dakle stranke u postupku i branilac mogu da govore o konkretnoj sudskoj odluci. Viši sud, i to u okviru žalbe, može razmatrati, komentarisati sudski predmet. I to u okviru žalbenih navoda.
Pod tri, ministar pravde se zalagao za saradnju sa Haškim tribunalom i njegovim tužiocem mnogo pre nego što je ovo pitanje uopšte dobilo ikakvu pravnu formu, pokušavajući bezuspešno da osnovu za svoje stavove nađe u Ustavu i zakonima, time praktično preuzimajući nadležnosti savezne države.
Kada je reč o Dejtonskom sporazumu, moram podsetiti da sporazum predviđa da će strane potpisnice sarađivati međusobno u progonu ratnih zločinaca. Tu ništa nije sporno jer se misli na nacionalno zakonodavstvo, a ne na Haški tribunal.
Četiri, prilikom pokušaja otmice predsednika SPS-a, prethodnog predsednika Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića, u noći između 30. i 31. marta, od strane nepoznatih, naoružanih ljudi, obučenih u farmerke, kožne jakne, sa čarapama preko lica, ministar pravde je obavestio javnost jednom netačnom izjavom da je reč o smeni straže tj. da se ništa neuobičajeno ne dešava.
Peto, stanje u pravosuđu, nesređeno, neprofesionalno, politički obojeno, potvrđuje i odnos prema zahtevu za sprovođenje istrage protiv narodnog poslanika, našeg kolege Branislava Ivkovića. Naime, Administrativni odbor, koji je prvi odlučivao da li se odobrava pokretanje krivičnog postupka protiv narodnog poslanika, nije raspolagao sa više činjenica, odnosno tražio je, bar jedan broj poslanika, od istražnog sudije da se detaljno upoznaju sa sadržajem predmeta.
Odbor nije mogao da dobije sadržaj krivične prijave da bi mogao kompletnije odlučivati. Odbor nije dobio tu krivičnu prijavu, ali sva dnevna štampa jeste, i to nekoliko dana posle Administrativnog odbora, tačnije u petak 13. aprila tekuće godine.
Mi, članovi Administrativnog odbora, dobili smo od istražnog sudije jedan dopis u kome nas istražni sudija obaveštava da niko, pa ni Narodna skupština, uključujući i nas, ne može raspolagati tim predmetom. Sadržaj predmeta je objavljen u dnevnoj štampi. Istražni sudija nas obaveštava da te informacije ne potiču od Okružnog suda u Beogradu, već iz izvora nepoznatih ovom sudu, a njihovo saopštavanje i objavljivanje je protivno citiranim odredbama Zakona o krivičnom postupku.
Eto, to je prava slika stanja u pravosuđu Srbije danas.
Sledeće, za stanje u lokalnoj samoupravi Srbije krivica, a time i odgovornost, ministra pravde i lokalne samouprave je dvostruka. Za činjenje i nečinjenje. U oba slučaja suprotno Zakonu o lokalnoj samoupravi. U oba slučaja, i činjenjem i nečinjenjem gospodin Batić se isključivo vodio političkim razlozima i to njegovo činjenje i nečinjenje je proizvelo posledice kojima su ugrožena ustavna i zakonska prava građana u lokalnoj samoupravi.
Uvedena je prinudna uprava u 17 opština, jedinica lokalne samouprave za samo 100 dana aktuelne vlasti. I to u tri opštine na Kosovu i Metohiji i 14 drugih opština, dakle u: Bosilegradu, Batočini, Lajkovcu, Zubinom Potoku, Zvečanu, Leposaviću, Lebanu, Beloj Palanci, Irigu, Knjaževcu, Kladovu, Aleksincu, Titelu, Negotinu, Majdanpeku i Ćićevcu.
Poređenja radi, za one koji čestitaju, sve prethodne socijalističke vlade su za 10 godina uvele prinudnu upravu u 6 opština, Obrenovac, Novi Pazar, Stari Grad. Da podsetim one koji se verovatno ne sećaju, jer da se sećaju ne bi to pominjali, opštinsko veće za opštinu Stari Grad je formirano na zahtev tadašnjeg predsednika opštine, inače člana SPO, gospodina Kažića. Zatim, u opštinama na Kosovu i Metohiji prinudna uprava je uvođena samo u onim opštinama u kojima nije bilo dovoljno odbornika, zbog toga što albanska nacionalna manjina nije želela da participira u lokalnoj vlasti.
Prinudna uprava je formirana u ovih 17 opština na osnovu dva zakonska osnova, člana 159. i člana 213. stav 1. i 2. Zakona o lokalnoj samoupravi.
Kako je Ministarstvo radilo i zbog čega je ministar odgovoran pokazuju najbolje dva primera. Uvođenje prinudne uprave u ovim dvema opštinama, od 17, prvi primer je Titel, a drugi Kladovo.
U Titelu odnos odbornika je bio SPS i JUL - 14, DOS - 10, SRS - jedan, ukupno 25 odbornika. Prema informacijama dobijenim od lokalne samouprave, skupština je formirana i konstituisana 16. oktobra 2000. godine. Izabran je predsednik opštine. Bila su dva kandidata. Jedan SPS-a, drugi DOS-a. Prvi je dobio 14 glasova, drugi ostatak. Izabran je potpredsednik. Dobio je 24 glasa od svih odbornika.
Za ovih proteklih 6-7 meseci održano je 10 sednica SO na kojima su razmatrana sva ona pitanja kojima se lokalna samouprava bavi. Ovo pominjem zbog toga što je formalno-pravni osnov za uvođenje prinudne uprave u toj opštini čl. 159. koji govori - ako se u opštini ne sprovedu izbori ili se posle sprovedenih izbora skupština ne konstituiše u roku od 60 dana od dana izbora.
Ovi podaci apsolutno potvrđuju kakvo je stanje bilo.
Drugi primer je opština Kladovo. Tamo je odnos odbornika bio sledeći: SPS, JUL - 35, DOS - četiri, SPO - jedan. Prinudna uprava je uvedena na osnovu člana 213. stav 1. i 2. koji govore o činjenici da lokalna samouprava ne obavlja poslove duže od tri meseca ili na način kojim se ugrožavaju ustavna i zakonska prava građana. Vlada će na to upozoriti skupštinu jedinice lokalne samouprave i zatražiti u određenom roku da se preduzmu mere za otklanjanje uočenih nedostataka.
Za one koji ne znaju, tamo je formiran krizni štab. Postavljeni su određeni zahtevi prema lokalnoj samoupravi. Lokalna samouprava je držala tu sednicu, izjasnila se o tim navodima i posle nekoliko dana čelni ljudi opštine su informisali predsednika Narodne skupštine i on je tražio od ministra da preduzme određene mere, verovatno ne računajući da će te mere biti uvođenje prinudne uprave, jer za to nije bilo mesta.
S obzirom na kratko vreme, pored preduzimanja ovih mera, ministar nije preduzeo mere da reši pitanje stanja u lokalnoj samoupravi, što su dva najdrastičnija primera - Ub i Dimitrovgrad.
Ministarstvo pravde je ostalo nemo na ovo nasilje i bezakonje. Naravno, mi smo obavestili nadležne organe, uključujući samog ministra i sve ostale institucije Republike Srbije, i sa njihove strane nije bilo odgovora.
Obavestićemo i OEBS, da se vidi kako funkcioniše lokalna samouprava u Srbiji i kako demokratska vlast menja izbornu volju građana i uvodi prinudnu upravu na lokalnom nivou.
Zbog svih ovih stvari, pravnog i fizičkog nasilja u lokalnoj samoupravi i stanja u pravosuđu, ministar uopšte ne bi trebalo da bude smenjen, on bi trebalo da podnese ostavku, a Vlada Republike Srbije bi trebalo na osnovu člana 126. Zakona o lokalnoj samoupravi da predloži raspisivanje vanrednih lokalnih izbora zbog nasilne promene izborne volje građana u navedenom broju opština. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Dušan Ilić (po Poslovniku).

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, kao poslanik iz opštine Stara Pazova, osećam se uvređenim i po osnovu člana 96. i tražim da se Skupština izjasni. Prethodni govornik je zaboravio da iznese jednu činjenicu - govorio je o prinudnim upravama.

Pa, nema replike.

Jednostavno, moj prethodnik je zaboravio da kaže da je 1993. godine prethodna socijalistička vlast uvela prinudnu upravu u opštini Stara Pazova, koja je trajala 3 godine.

Nisam vam dao reč za repliku, opominjem vas. Izričem vam opomenu, ovo nema smisla.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, ova skupština ili bolje reći poslanička većina, koju čini koalicija DOS, napravila je najveću grešku, neću reći istorijsku, jer to će jednoga dana istorija dokazati ili demantovati, kada je izabrala gospodina Batića na mesto ministra za pravdu i lokalnu samoupravu. Da se tada imalo malo više sluha i da smo tada zadržali dosadašnje rešenje, da su postojala dva ministarstva, posebno Ministarstvo za pravdu, a posebno Ministarstvo za lokalnu samoupravu, možda bi se makar jedno ministarstvo sačuvalo ministra kakav je gospodin Batić.
Jer, odmah po izboru ministar Batić je počeo u svom radu da krši Ustav i zakon i da dužnost ministra obavlja neodgovorno i nesavesno. Kao ministar pravde poziva se na svoju pravdu, te svakodnevno obilazi sudove i sudije, vrši pritisak i preti razrešenjem.
A kod promene predsednika sudova je posebna priča. Jer, oni se smenjuju po naredbi gospodina Batića, ne poštujući zakonsku proceduru da se ispita odgovornost tih sudija. Pitam se, kad se tako gospodin Batić ophodi sa svojim kolegama, ljudima od ugleda, zvanja i znanja, šta će biti sa običnim ljudima, da ne kažem sa običnim smrtnicima?
Od nezavisnog sudstva nema ništa. Ima samo prinudna uprava u sudovima, sa prinudnim upravnikom, kako bi trebalo da se zovu predsednici suda od dolaska Batića na vlast. Imamo politički podobne sudije, a sa takvim sudijama će i ubuduće biti samo političkih procesa, koje gospodin Batić najavljuje iz dana u dan.
Za proteklih nekoliko meseci imamo montirane sudske, političke procese, a najupečatljiviji je primer hapšenja i sudski proces koji se vodi prema našem predsedniku, Slobodanu Miloševiću, koga držite u zatvoru iako u Srbiji i u svetu postoje zahtevi da se Milošević brani sa slobode. Na tako montiranom političkom procesu Batiću mogu da zavide mnogi.
Zar u demokratskoj državi, gde postoji politički pluralizam, u zatvorima leže ljudi čija je jedina greška što pripadaju drugoj partiji. A što se tiče Ministarstva ili dela Ministarstva za lokalnu samoupravu, to je već specijalnost gospodina Batića. Batić je organizator kriznih štabova, on to javno i priznaje, kako se kaže u predlogu za razrešenje, da bi po buldožer-metodologiji smenio, odnosno izbacio legalno izabranu vlast.
To je do sada učinjeno u 17 opština, a ne znam dokle će i u ostalim opštinama biti legalno i legitimno izabrana vlast, koju je narod izabrao svojom voljom na izborima 24. septembra.
Ali, šta zna narod, kaže Batić, i sledi prinudna uprava koju će Batić predložiti, a Vlada mora da se povinuje jer, to predlaže gospodin Batić. Ko brani izbornu volju građana na lokalnom nivou politički je diletant, jer nije svestan šta ga čeka u budućnosti. Preti mu se da će ostati bez posla ili će biti uhapšen.
Gospodina Batića obavezuje narodna volja, volja i rezultati lokalnih izbora. Vašu pobedu na izborima 1996. godine potvrdila je neka evropska komisija, na čelu sa Gonzalesom. A ko će nama potvrditi naš legitimitet? Da li mi moramo da tražimo nekog sa strane, da bi se poštovala volja naroda? Nama ne treba niko sa strane, samo neka prestanu krizni štabovi koji stvaraju nemire, blokadu rada lokalne samouprave i prepade, kao što je bilo u Lebanu i Kladovu.
Voljom građana 24. septembra u opštini Blace izborna lista SPS - JUL dobila je većinu, i voljom građana, na zakonit način, konstituisana je Skupština opštine, izabran je izvršni organ, pododbor i izabrani organi počinju da vrše vlast u interesu naroda. Posle pet meseci od Ministarstva pravde i lokalne samouprave stiže mišljenje da predsednik opštine nije izabran na zakonit način i dolazi do razrešenja predsednika, do pritiska na odbornike. Došlo se do formiranja DOS-ovske vlasti, bez volje građana.
Tvrdite da se volja građana promenila. To mogu pokazati samo izbori. Da li neko misli kako je mislio, ili je promenio svoje mišljenje, ili ima svoj stav? Ovom državom, ovom Srbijom se vlada putem mišljenja koja stižu iz Ministarstva pravde i lokalne samouprave.
Evo jednog konkretnog primera - SO Kuršumlija je dana 27.02.2001. godine poslala Ministarstvu pravde i lokalne samouprave zahtev za tumačenje člana 152. stav 1. tačka 1. i stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi, gde se traži tumačenje - da li odbornik može da povuče svoju ostavku, do dana održavanja sednice SO, kada se utvrđuje da mu je prestao mandat, s obzirom da je nekoliko odbornika podnelo ostavke, a dva su odbornika pre održavanja skupštine povukla ostavke, pa vas u tom smislu molimo da nam dostavite tumačenje napred navedenog člana Zakona o lokalnoj samoupravi.
Dana 14.03.2001. godine Ministarstvo pravde i lokalne samouprave dostavlja mišljenje da nije moguće povući ostavku, nakon njenog podnošenja. Mi tražimo tumačenje, a ne mišljenje. Zbog tog mišljenja, i u Kuršumliji će se uvesti prinudna uprava.
Zaista prihvatam da je ostavka lični čin, ali isto tako smatram da je i povlačenje ostavke, pre njenog verifikovanja, odnosno, pre konstatacije da je podneta ostavka, isto tako lični čin. Zašto oduzeti nekome pravo da povuče svoju ostavku, da li u svim drugim segmentima društva neko ima pravo da povuče ostavku, a samo odbornici u opštinama gde su socijalisti na vlasti nemaju pravo da povuku ostavku?
Ali, to je "demokratija". Pitam se - šta će biti dalje? A zbog toga - šta će biti dalje, ili bolje reći - šta nas čeka u budućnosti, smatram da treba izglasati nepoverenje ministru Batiću, u interesu pravde za sve građane Srbije.
I na kraju, u jednom delu izlaganja, pitao sam se - šta će biti sa običnim ljudima ili običnim smrtnicima u ovom društvu, gde je ministar Batić, i setih se - naš čovek poštuje domaćina, a plaši se Boga. Vi, gospodine Batiću, iako se često pozivate na Boga, vi to niste. Zahvaljujem.