Dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa SRS-a podnela je predlog za izglasavanje nepoverenja ministru Vlade Republike Srbije Vladanu Batiću. Nije tačna informacija koju dajete, koju je dao predsednik Narodne skupštine i šef poslaničke grupe vladajuće većine, a u kojoj je rečeno da je ovo prvi put da se razgovara o smeni bilo kojeg ministra ili bilo koje Vlade. Više je primera bilo u ranijem periodu, pa tako nemojte sebi da uzimate takvu vrstu ekskluzivnog prava. Podsetiću vas na 1993. godinu i raspravu o vladi Nikole Šainovića, koji je inicirala SRS. Ta rasprava je trajala 20 dana i Vlada je tada pala. To je bilo 1993. godine, kada smo to kao opoziciona stranka podneli.
Podneli smo inicijativu za smenu ministra Vlajka Stoiljkovića i to je trebalo da bude i stavljeno na dnevni red, ali je ministar Vlajko Stojiljković zbog argumenata i zbog svega što smo izneli ovde, sa ove skupštinske govornice, podneo ostavku. Ranije, a to je bilo u periodu kada je SPS podržavala Nova demokratija, tada predlozi radikala za izglasavanje nepoverenja Vladi i pojedinim ministrima nisu stavljani na dnevni red. To je istina. To je ono što je zaista tačno i ništa više. Nije ovo prvi put da se govori o nekome, kako bi neko želeo time i na takav način da pokaže svu svoju demokratičnost i da kaže kako se to prvi put u Srbiji dešava. Ništa se u Srbiji ne dešava prvi put, pa čak ni ovo. Mnoge loše stvari smo mislili da su završene jednom zasvagda, ali evo vidimo da se ponavljaju i postaju mnogo gore.
Ministar Batić je, govoreći sa ove govornice, odgovarajući na ono što je u svom ekspozeu kao predlagač odnosno predstavnik predlagača izneo Tomislav Nikolić, pokazao upravo ono o čemu je govorio gospodin Nikolić. Pokazao je da govori sa mržnjom o političkim protivnicima, o onima koji misle drugačije. Pokazao je, nije mogao da je sakrije.
Ja sam završio Pravni fakultet u Beogradu, sa najvišim ocenama, sa najvišim uspehom. Ja kažem, Tomislav Nikolić je obrazovaniji od mene i mnogo više zna. Vi niste smeli i niste mogli na onakav način da se ponašate prema svojim političkim protivnicima kako ste se ponašali. Nije tačno da je Tomislav Nikolić bilo kada bio član bilo koje druge političke partije, izuzev SRS-a i pre toga Narodne radikalne stranke, kada je došlo do ujedinjenja, a nikada Saveza komunista Jugoslavije. Prema našim podacima, tačno je, kako kaže gospodin Batić, da ga nisu primili u partiju, ali on je dva puta podnosio taj zahtev 1982. i 1983. godine. Zbog toga što je bio neažuran u rešavanju upravnih predmeta nije bio primljen u organima skupštine opštine.
Ima nešto što je mnogo važnije, o čemu ovde gospodin Batić nije govorio i o čemu nije govorio ni gospodin Jovanović, niti bilo ko drugi. To je sudbina ljudi koji su isporučeni Haškom tribunalu. O tome ću nešto govoriti. Po kom zakonu? Po kom Ustavu, Srbije, SRJ, koje to zemlje je Milomir Stakić na prepad uhapšen kada je išao u posetu, odnosno kada je išao kako se to kaže na otvorena vrata svom sinu u školu. Ko je to doneo odluku i na koji način i ko je tu odluku sproveo u delo? Milomir Stakić se danas nalazi u zatvoru van ove zemlje. Kako kaže ministar Batić, mi se moramo pomiriti sa činjenicom da postoje neki naši ljudi koji su činili zločine. Kako to zna gospodin Batić da je Milomir Stakić te zločine počinio? Kako mu unapred izriče presudu? Nije ni istražni postupak niti postoji optužnica tačna, niti bilo šta, ali se zna da je čovek kriv. Zna se da je činio zločine. Šta će njegova deca raditi? Šta će da radi njegova porodica? Šta će porodica Blagoja Simića koji je po gospodinu Batiću učinio patriotski čin? Nije ga učinio zato što on hoće, jer nije gospodin Batić bio vidovita Zorka, pa da kaže - neki će se sami predati, kao što ste izmišljali u izbornoj kampanji za Kremansko proročanstvo, videli su tamo nekog Koštunicu ili ne znam šta, što uopšte ne piše u Kremanskom proročanstvu.
Tako je ministar Batić znao da će se neki predati i tačno tri dana posle toga u društvu i u pratnji ministra Batića na aerodromu, taj čovek se predaje Haškom tribunalu. Sa očiglednom nelagodom, sa očiglednim strahom zbog svega što se dešava, zbog svega što mu preti. Danas se taj čovek nalazi u haškom kazamatu, a reč je o Blagoju Simiću. Nije se dobrovoljno predao, već su ga kriminalci i naoružani ljudi direktno odveli u avion, tek kada je ušao u avion, onda su svi bili sklonjeni.
To su ključna pitanja, to su suštinska pitanja. Nije ovde niko govorio o nekom Svilenom, u našem predlogu se govorilo o Limunu, Petru Paniću i Staklenom, ako je i Svileni bio neki sa čarapom, od onih koji su negde nekoga hapsili, možda je. Ja za tog Svilenog nisam čuo i nije napisan u predlogu SRS-a.
Dalje, kaže ministar Batić da nikada nije video hekler. Sve novine su objavile. Mi to ne bismo znali. Vaše DOS-ovske novine, sve od reda su objavile da je u vašem automobilu pronađen hekler. U vašem automobilu. Pa posle toga je nastala potera koga je jurio, da li ga je neko ukrao, da li je pronađen ili nije pronađen itd. Gde su krili taj hekler, ako ga vi ne vidite. Kako je moguće da u jednom automobilu bude sakriven, a da ga vi uopšte ne vidite i da ne znate o čemu se radi. To je ono što predstavlja neverovatne stvari i nešto sa čime se ne možemo složiti.
Ja bih sada rekao nešto povodom onoga o čemu je govorio gospodin Batić, oko Kosova, NATO-a i svega što se zbiva sa njegovim odlukama. Rekao je gospodin Batić, između ostalog, "Glas", 30.1.2001. godine - "Samo nam dajte odrešene ruke", to je naslov - "Presude čelnicima NATO predstavljaju pravne farse i lakrdije. One će biti revidirane." To je uvreda za kompletno pravosuđe i za sve one ljude koji su radili u tom postupku, za sve one ljude koji su doneli tu presudu. Dakle, pravosnažna sudska presuda, to je problem, a iako nema nikakvog postupka, nikakvog zahteva za reviziju postupka.
Problem je samo zato što su osuđeni NATO lideri, samo zato što su osuđeni njihovi ljudi, zato što su osuđeni oni koji su doveli DOS na vlast. Zato ne mogu oni da budu pravosnažno osuđeni, već treba njihovi nalozi da se ispunjavaju, a ti nalozi su da se vodi u Haški tribunal. To je nešto što ne može da se prihvati i nešto što, čini mi se, niko u Srbiji, a ne samo srpski radikali o kojima je ovde već dosta govoreno, sa time ne mogu da se slože.
Rekao bih još nekoliko stvari. Ministar Batić je od kada je na vlasti svojevremeno rekao za Saveznu skupštinu da su tamo zapaljene dve zavese ili nekoliko zavesa i razvaljeno nekoliko štokova, a onda upoznaje nas predsednik Veća građana da je potrebno više od 40 miliona maraka za štetu koja treba da se plati za te dve zavese i za nekoliko štokova. Je li to shvatanje demokratije i štete o kojoj se ovde govori? Kakvo je to pitanje, kakva je tu odgovornost? Postavlja se pitanje gde su 262 automatske puške, 239 pištolja, 23 snajpera, mitraljeza i puškomitraljeza preko 20, i tri heklera? Jesu li to ti o kojima je ovde već bilo reči?
Moram da kažem što se tiče Kosova i Metohije, NATO pakta, svega o čemu je bilo reči, da smo mi izdajnici, a da su oni patrioti - nije Srpska radikalna stranka prihvatala plan Ahtisari - Černomirdin, već su ga prihvatale stranke opozicije, kao i neke stranke unutar vlasti i to sve odreda, bez razlike i prihvatale su Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Mi to nismo činili i sada govorite kako će da procveta mir na jugu Srbije. Neće. Kažite narodu da će od 400 multietničkih policajaca 330 biti Šiptari. Što to ne kažete ljudima, da se vraćamo u ona ranija Titova vremena, na mnogo gori način, a na Kosovu i Metohiji od onoga što ste govorili da je demografsko pitanje vidi se da više nije demokratsko pitanje, već je pitanje Šiptara i njihovih mentora, kako i na koji način će odlučiti. Zato što u vaše vreme se donosi dardan, centralna banka Kosova i Metohije, njihova zastava, njihov ustav, njihova himna, njihov grb itd.
Rekao je gospodin Batić da su radikali pisali - smrt Batiću. Nisu radikali to pisali, to nije istina. Nije istina zato što radikali nikada nikoga nisu pozivali na ubijanje. Naša je parola - DOS je najgori, a ne - smrt Batiću. I, nikada niko nije poginuo ili stradao ni u jednim demonstracijama, mitinzima ili bilo čemu što je organizovala Srpska radikalna stranka i to je laž, to je notorna neistina.
Ja ću vam reći nešto, a nisam imao nameru da vam govorim. Nisam to čak nikome ni rekao, iako to neki ljudi iz DOS-a ovde znaju. Kada ste preuzeli vlast, sa svojim sinom trogodišnjim Danilom izašao sam napolje, i sa prijateljem. Napala su me dva čoveka i jedan od njih se pozivao na vašu stranku, a jedan na jednu drugu stranku. Ja ni vama to nisam prebacivao, ali govorite o - smrt Batiću, pa ću da vam kažem šta su uradili. Fizički su me napali. Slučajno sam bio u stanju da se fizički odbranim, ali mi je dete tri dana posle toga vikalo - tata, tata i plakalo. Ali vam sada kažem, to je teror koji ste vi zaveli u Srbiji, gospodine Batiću. To je hajka koju ste vi zaveli u Srbiji, protiv političkih protivnika, ali moje dete nije problem. Problem je dete Milomira Stakića, problem su deca Blagoja Simića i onih koji se neće vratiti uskoro.