Izvolite, gospodin Ivković, replika.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, samo da podsetim da je zonu B pomenuo poslanik DOS-a želeći da se pohvali, a ja sam samo morao da mu objasnim da je u zoni B bio suverenitet mnogo pre novembra 2000. godine.
Prisustvo međunarodnih snaga bezbednosti na Kosovu i Metohiji, UNMIK-a rezultat je borbe svih građana Srbije protiv NATO agresora i Rezolucije 1244 za koju smo se svi mi izborili da se donese. Prema tome, boravak Kušnera i Hekerupa je rezultat te rezolucije. Drugi je par opanaka što taj deo međunarodne zajednice ne poštuje tu rezoluciju.
I ovom narodu i Srbiji treba jedinstvo svih partija i minimum nacionalnog jedinstva, da se izborimo da se ta rezolucija primeni. U okviru te bitke učestvuje gospodin Vladan Batić. Ja sam čitao pisma koja je on pisao i to je istina. U jednoj drugoj našoj raspravi, on mi je pokazao tu dokumentaciju, i to je tačno. Znači, svi mi, građani Srbije, izborili smo se da se oni koji su ovu zemlju bombardovali vrate u UN i da izglasaju Rezoluciju 1244.
Druga je stvar što se ona ne primenjuje. Na nama je zadatak, na svima nama koji sedimo u ovoj skupštini i svim građanima Srbije, da damo podršku toj borbi, da se primeni rezolucija i da se Hekerup vrati na nivo Kušnera, da bar prizna zakone iz 1989. godine i da idemo dalje i da popravimo i tu stvar.
Gospodine Batiću, vi ste, odgovarajući meni, zbog toga sam se i javio za repliku, govorili o prošlosti. Mi smo o prošlosti raspravljali i juče, i prekjuče, oko zakona, jer ste rekli da je rezultat Hekerupa rad Socijalističke partije, zato sam objasnio.
Što se tiče prošlosti, oko Zakona o malim i srednjim preduzećima i Zakona o zaštiti maloletnika nije bilo argumentacije da ne valjaju, pa su se svi poslanici DOS-a vraćali u prošlost. Mi smo objasnili - sigurno je tokom 10 godina došlo do poremećaja sistema kod nas i sigurno je da veću odgovornost od drugih snose oni koji su bili na vlasti, a te odgovornosti nisu amnestirani ni oni koji su bili u opoziciji.
Podsetili smo da ste pozivali na građansku neposlušnost, od odlaska u vojsku do neplaćanja struje. Prema tome, odgovornost mora svako da snosi, ali vi ste pričali o prošlosti, odgovarajući meni. Ja vas ponovo pitam - da li ne govorim istinu da su vaše kolege iz Vlade vršile strahovit pritisak na pravosudni sistem i na zaposlene u pravosudnom sistemu, jer su hapsile preko novina, jer su najavljivale hapšenja, jer su govorile - ima indicija; zato što su, jednostavno, u svojoj političkoj bici sa onima koje doživljavaju kao neprijatelje, čak ih možda mrze, u suštini preko medija koje kontrolišu pritisli sudije da sada moraju da razmišljaju šta misli jedan, a šta misli drugi predsednik Vlade. To mi niste odgovorili, niste mi odgovorili na moju tvrdnju da je danas najteže zaposlenima u pravosudnom sistemu Srbije.
Zašto im je najteže - budućnost im je neizvesna, jer im se preti reformom pravosudnog sistema, kasacionim, apelacionim sudovima, to objašnjava predsednik Vrhovnog suda. (Ministar Batić, sa mesta: Biće više sudova.) Jeste, ali se govori o racionalizaciji, o hiljadu sudija manje.
Drugo, preti im se da neće, kao pod bivšim režimom, raditi četiri godine u advokaturi i ljudi se nalaze u neprijatnoj situaciji. Prema tome, bolje je, molim vas, da govorimo o onome što je danas, što je bilo otkad ste vi ministar, a nemojte da se vraćamo nazad.

Izvinite, ja sam zaboravio da vas opomenem, prekoračili ste vreme.
Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić (replika).

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre da kažem gospodinu Ivkoviću da se nismo svi borili za Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244. Naprotiv, bili smo protiv te rezolucije i bili smo protiv svega onoga što je donosilo tu rezoluciju i svega onoga što je ta rezolucija donosila.
Ovde smo imali zatvorenu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, dr Vojislav Šešelj je sa ove govornice tada sve rekao gospodinu Ivkoviću, šta će se događati po tom planu i po Rezoluciji koja je u tom trenutku bila prihvatana u UN.
Na žalost, sve crne slutnje, sve ono što smo predviđali, to se tada i u tom trenutku, odnosno posle tog vremena, dogodilo. Nisu se srpski radikali za to borili i nikada o tome nismo govorili i nikada nismo želeli takvu rezoluciju i nikada nismo želeli njihove trupe, i nikada nismo želeli nikakvu njihovu pomoć, tako da nije tačno da smo se svi za to zalagali. Bože sačuvaj. Ne daj nam Bože, i daj Bože da što pre odu odavde, da odu sa naših prostora, niti smo ih zvali, niti su nam potrebni, i oni i oni koje štite.
S druge strane, rekao bih samo, pošto niste dozvolili u tom trenutku repliku, oko nečega o čemu je govorio gospodin Jovanović. Mislim da je važno da o tome kažem nekoliko reči. Izrečeno je da je SRS tražila nešto što nije mogla da dobije ili zato ne postoji njeno peto potpredsedničko mesto, nije popunjeno, itd. - SRS, javnosti i istine radi, nije tražila ništa što joj ne pripada. Mi smo tražili ono što nam pripada po izbornim rezultatima, kojima mi nismo ni bili zadovoljni. Samo smo to, u skladu sa voljom naroda, tražili.
Zato smo tražili, nije trebalo po Poslovniku da se smišlja i izmišlja novo peto potpredsedničko mesto, već nam je, računajući prednost mesta predsednika Narodne skupštine i mesta potpredsednika, u svakom slučaju pripadalo jedno od četiri potpredsednička mesta.
I na kraju, da kažem oko ovog Erdemovića, o kome je bilo reči, koji je isporučivan u prethodnom periodu - naime, radi se o čoveku, Draženu Erdemoviću, koji je hrvatske nacionalnosti, čoveku koji je sam otišao u Hag, inače je veoma sporna njegova uloga u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno u delovanju na prostoru nekadašnje BiH, zato što je taj čovek, radeći za određene obaveštajne službe, obavljao prljave poslove da bi se određeni zločini pripisivali srpskom narodu, a nije to uradio, svidelo se to meni ili ne, to je bilo pre trenutka od kada smo mi participirali u vlasti kao manjinski partner, ali to ni tadašnja, dakle, prethodna socijalistička vlast ipak nije uradila i za ovo nije bila odgovorna. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić.

Gospodine predsedavajući, ne znam da li uopšte ima svrhe raspravljati o ministru koji nije ovde? Verovatno da on smatra da se danas ne raspravlja o njegovom poverenju, pa nije ni zainteresovan.
Međutim, veliku zamerku kao poslanik SRS imam na to kako se uopšte vodi današnja sednica, pre svega zbog toga što su se ovde zamenile teze - umesto da se raspravlja o dnevnom redu, dakle, o poverenju ministru pravde i lokalne samouprave, Vladanu Batiću, Vladan Batić preuzima u ruke ne samo pravdu u Srbiji i u Jugoslaviji, nego uzima i Poslovnik iz ruku predsednika Narodne skupštine. To je ono što smeta svim poslanicima koji zaista poznaju Poslovnik i koji su ga pročitali, bez obzira na političku opciju kojoj pripadaju. Ovde se zaista više i ne zna kada će predsednik Skupštine dati kome reč ili ne dozvoliti repliku. Najmanje od svih ovde za govornicom danas je bio predlagač ovog dnevnog reda, a najviše se govorilo o tome što nije na dnevnom redu, jer niste dozvolili poslanicima koji su tražili da se govori o nepoverenju ministru Batiću da govore o tome.
Na primer, šta bi se dogodilo i kome biste vi dali repliku kada bih ja rekao "Ali-baba i 40 hajduka", vi biste mogli samo da date reč ministru pravde, Vladanu Batiću, ne samo zbog toga što sedi u prvom redu, nego i zbog toga što je on danas na dnevnom redu. I, kada govorimo o Ali-babi i 40 razbojnika, onda se zna o kome se govori.
Ministar pravde i lokalne samouprave na ovu funkciju je u tom stilu i došao, došao je da predstavlja sinonim resora u kome se ufoteljio, a ponaša se apsolutno suprotno tome. Dakle, jašući kao konjanik Apokalipse, na točkovima buldožera, nije na ženama, nego na točkovima buldožera, postao je srpski kadija.
On je najavljivao preko "dosovizije" hapšenja, proganjanja, optužuje i, naravno, na kraju biva i dželat. U srpskom parlamentu, tu ste svi svedoci, neko će priznati, a neko će se opet zaklinjati Bogu da nije tako, vređa poslanike opozicionih stranaka, pre svega poslanike Srpske radikalne stranke na najvulgarniji način koji ne pristaje ni običnom kočijašu.
Ali, on ne zaboravlja da, kao poslednji Mohikanac, brani i drži podršku Haškom tribunalu, grčevito se bori da sačuva haški krematorijum za Srbe. Ovde je zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke sve činjenično i argumentovano izneo iz isečaka iz novina, koje su, doduše, DOS-ovske, ali koje su u različitim vremenskim terminima objavljivale izjave ministra Vladana Batića, a čovek je zaboravio, obzirom da prođe nekoliko dana, šta je rekao juče, šta je rekao novinama danas, a šta je rekao za neke druge DOS-ovske novine. S obzirom da ima kolekcionara koji su skupili sve te članke, mogli su da zaključe da se radi o jednom ne samo ministru, nego i čoveku koji svako veče, odnosno svaki dan menja svoje mišljenje.
Dakle, ministar pravde Vladan Batić i kao čovek ne drži do sebe i do svog morala. Menjajući tako izjave i iskaze došlo se i do podataka da ministar Vladan Batić zaista zaslužuje epitete kadije. Toliko je predan u saradnji sa Hagom da sve svoje političke neistomišljenike, ali pre toga srpske patriote, isporučuje Haškom tribunalu, pri tome govoreći da Hag ne boli.
Podsetio bih ga samo da u Hagu ima već i onih srpskih žrtava kojima su davno kosti već pobelele. Jedan od tih je Slavko Dokmanović.
Vladan Batić smatra da Hag ne boli. Ne boli ljude koji izgube živote i ne boli one koji nisu u rodbini sa Vladanom Batićem ili sa njegovim bližnjim, ali mi srpski radikali smatramo da nijedan srpski čovek, pa bio on patriota ili bio kolebljivac, ne zaslužuje da se izruči Haškom tribunalu. Dakle, mislimo da nijedan Srbin, koji je državljanin Savezne Republike Jugoslavije ili koji je našao utočište u Srbiji, ne može da se izruči Haškom tribunalu.
Tako Vladan Batić ne misli. Upravo on je danas to nama i rekao. Doduše, on je nama govorio o tome šta je radio kada je bio opozicionar. Mi to njega nismo pitali, niti smo ga za to optuživali.
Mi ga pitamo šta je radio od 5. oktobra, kada je zapalio Saveznu skupštinu i pitamo ga - ko će za to odgovarati? Pitamo ministra Vladana Batića - šta se to dešava na jugu Srbije, da li pravosuđe u Medveđi, Preševu i Bujanovcu funkcioniše i kako funkcioniše? Na to pitanje Vladan Batić odgovara isto kao kada bi pitali neko dete u školi šta si danas dobio, a on dobio lošu ocenu pa kaže - danas je kada sam se vraćao iz škole padala kiša. Tako Vladan Batić odgovara za stanje na jugu, na Kosovu, tako se on ponaša, kao klinac od sedam godina.
Vladan Batić se deklarativno zalaže da je veliki borac podele vlasti, da se ne meša u zakonodavnu i sudsku vlast, da se isključivo bavi svojim poslom. To demantuje na mnogo načina. Pre svega, demantuje svojim izjavama koje su kontradiktorne, koje su u koliziji, o kojima smo ovde danas čuli i ne bih ih ponavljao, a demantuje i na taj način što je u Hag sa sobom poveo i gospodina Radeta Terzića, v.d. tužioca Okružnog tužilaštva.
Dakle, šta radi Rade Terzić, javni tužilac sa ministrom pravde Srbije, Vladanom Batićem, u Hagu? Ne nosi mu valjda kofere? Ako je tačno da je Rade Terzić bio sa Vladanom Batićem u Hagu, a jeste, nije to ovde danas demantovao, jer on danas ovde ništa ne demantuje nego upravo zbog toga što nema odgovora na ono što ga mi pitamo, on optužuje za nešto što se dešavalo pre pet, pre deset godina ili možda će optuživati nekoga iz Srpske radikalne stranke za nešto što se događalo i dešavalo pre 500 godina, kada su možda njegovi vladali ovom Srbijom.
Dakle, poslanici Srpske radikalne stranke su dobili šansu da govore o izglasavanju nepoverenja Vladanu Batiću. Dobili su, pre svega, zbog toga što se Vladan Batić sada ne nalazi u sali, a dok je on sedeo ovde u prvom redu, tu gde je ministarsko mesto, nije se moglo doći do reči od njega, ne samo zbog toga što se stalno javlja za reč nego zato što je dobacivao govornicima, a i poslanicima Srpske radikalne stranke, govoreći predsedniku Skupštine da se iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke čuju neartikulisani zvuci i jauci.
Dakle, ako je Vladan Batić ministar pravde i ako je sebi dao takvu slobodu da srpske radikale ponižava i vređa bez argumentacije, da bi sakrio svoja zlodela i nečinjenja kao ministar pravde i lokalne samouprave, on ne može u srpskom parlamentu da vređa narodne poslanike, bez obzira što ih toliko mrzi.
Ja ne mogu da kažem da mrzim ministra Vladana Batića, ali sam siguran, kada bih se noću probudio u neko doba i ugledao ga, sigurno bih se uplašio.

Opomena, gospodine Kesejiću.
Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski, a sledeći narodni poslanik je Zoran Radovanović.

Poštovani narodni poslanici, predložio bih da ova skupština traje još tri minuta, blag je dan, krsna slava je, gospodin Batić veruje u Boga, pa ga zato pozivam da svima pomogne, nek da ostavku. Pošto neće, reći ću par stvari o gospodinu Batiću.
Na današnjem dnevnom redu ove skupštine je rasprava o poverenju odnosno nepoverenju, radu, ponašanju i postupanju gospodina Batića, ministra sporta u Vladi Republike Srbije, pardon ministra pravde i lokalne samouprave u istoj vladi, mada baš i nisam siguran, pogrešno i nehotice ga oslovljavam ministrom sporta, pošto je svim građanima Srbije poznato da "gospodin Batić izuzetno dobro poznaje vrhunski sport u ovoj zemlji, posebno stanje u Fudbalskom savezu Jugoslavije, te propuste državne fudbalske reprezentacije i njenog bivšeg selektora". Ovo je citat iz "Sportskog žurnala". Međutim, na žalost, gospodin Batić je ipak ministar pravde i lokalne samouprave, što bi i sam morao da zna, a pogotovo da ima u vidu prava i obaveze Ministarstva na čijem se čelu još uvek nalazi.
Stoga, ukoliko ne zna ili je, pak, kojim pukim slučajem zaboravio, podsetimo ga da je Ministarstvo pravde i lokalne samouprave izvršni organ, tj. organ uprave koji pre svega treba da obezbedi materijalne i organizacione uslove za rad sudske vlasti - pravosudnih organa Republike.
Međutim, gospodina Batića preokupiraju druga pitanja, pogotovo ona koja prevazilaze domen njegove nadležnosti kao ministra ili kako to narod kaže "u svakoj čorbi mirođija". Gospodin Batić voli da najavljuje hapšenja i to pred TV kamerama, voleo bi sigurno i da lično hapsi i pritvara ili, pak, da za to neposredno izdaje naloge i da najavljuje i po ličnom ili partijskom nahođenju smenjuje ili postavlja sudije i javne tužioce.
Međutim, kao ministar pravde morao bi da zna, a ukoliko je možda zaboravio, u šta sumnjam, drage volje ću ga podsetiti - Ustavom Republike Srbije, članovi od 95. do 106. utvrđeni su ustavnopravni okviri, odnosno upravni položaj sudova i javnih tužilaštava, ovlašćenje i obaveze ovih institucija pravosudnog sistema, odnosno sudske vlasti u Republici Srbiji. Ustavom, kao najvišim pravnim aktom, propisano je da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu, što u pogledu samostalnosti važi i za javna tužilaštva; da niko ko učestvuje u suđenju ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato prilikom donošenja sudske odluke, odnosno u vršenju tužilačke funkcije; da je sudska, odnosno javnotužilačka funkcija stalna; da sudija odnosno javni tužilac ne može protiv svoje volje biti razrešen, osim ako je: osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci, osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za vršenje sudske, odnosno javnotužilačke funkcije, kada nestručno i nesavesno obavlja ove funkcije, kada trajno izgubi radnu sposobnost.
Nadalje, gospodina ministra bih podsetio da Vrhovni sud Republike Srbije, a ne on, u skladu sa Zakonom o sudovima utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije, odnosno razrešenje sudije i o tome obaveštava ovu Narodnu skupštinu, dok u odnosu na javne tužioce postupak za razrešavanje pokreće republički javni tužilac, u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu. Dakle, gospodin Batić kao ministar pravde, na njegovu žalost a na sreću svih građana Srbije, može samo, saglasno članu 48. Zakona o sudovima, podneti incijativu Vrhovnom sudu Srbije za pokretanje postupka za razrešenje pojedinog sudije, a u odnosu na javne tužioce, saglasno Zakonu o tužilaštvu, gospodin Batić ne može dati ni inicijativu za pokretanje postupka razrešenja, već to može činiti republički javni tužilac.
Nadalje, u pogledu izbora sudija, gospodin Batić može samo oglasiti slobodno mesto sudije, prikupiti mišljenje o pojedinim kandidatima i to dostaviti nadležnom telu Narodne skupštine, dok u odnosu na javne tužioce nema ni to zakonsko ovlašćenje, već to čini republički javni tužilac. Podvlačim - izbor i razrešenje sudija i javnih tužilaca vrši samo i isključivo ova Narodna skupština.
Međutim, gospodin Batić na republičkom nivou, a njegovi sledbenici bilo partijski, bilo koalicioni, na lokalnom nivou, samovoljno, po partijskoj pripadnosti i ličnim simpatijama ili vođeni nekim drugim ličnim ili imovinskim interesima, žele da oni lično smenjuju, razrešavaju i imenuju predsednike sudova, sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca. Bez ikakve zakonske procedure, bez ikakvih relevantnih kriterijuma o radnim, stručnim, organizacionim i drugim kvalitetima pojedinih lica, jednom rečju sramotno, neustavno i protivzakonito. Što je, uostalom, i najbolja slika vas iz DOS-a, kako vi doživljavate pravosuđe i kako se borite za legalitet i pravnu državu.
Pored gospodina ministra, na skoro svim lokalnim nivoima izuzetno su aktivni lokalni čelnici DOS-a, kako u vršenju pritiska na pravosudne organe prilikom donošenja konkretnih odluka u pojedinim predmetima gde oni ili njima bliska lica ili njihovi klijenti koje u svojstvu advokata brane, imaju posebnih interesa, tako i u smenjivanju i postavljanju nosilaca pravosudnih funkcija.
Kako to praktično izgleda u Zrenjaninu? Rešenjem SO Zrenjanin, na sednici održanoj 24.10.2000. godine obrazovan je anketni odbor, radi utvrđivanja obima i sadržaja povreda ljudskih prava lica i članova porodica zbog izraženog različitog političkog ubeđenja u periodu 1996. do 2000. godine. Odmah nakon toga, njegov predsednik, advokat Zoran Vujin, samovoljno u svim medijima preimenuje ovaj odbor u Odbor za borbu protiv mita, kriminala i korupcije. Sebe, normalno, po DOS-ovskim kriterijumima postavlja za tog predsednika. Pokušavajući da u bilo kom broju Službenog lista opštine Zrenjanin pronađem postojanje Vujinovog odbora, na moje i vaše razočarenje do danas ga nisam pronašao, iako je prošlo više od šest meseci. Što ne znači da gospodin Batić koji je o svemu dobro obavešten zna gde je objavljeno ili će biti naknadno objavljeno obrazovanje ovog odbora, pa će mi svakako pomoći i o tome nas blagovremeno obavestiti. Međutim, ni to me ne čudi, s obzirom da je predsednik tog fantomskog odbora taj odbor iskoristio pre svega i samo za dobru promociju svoje advokatske kancelarije, u čemu je kao višegodišnji političar već dobro ispekao zanat vršeći pre samo četiri godine, kao predsednik opštinskog odbora Nove demokratije, promociju kandidata SPS-a i JUL-a i pozivajući svoje članstvo i simpatizere da glasaju za kandidate SPS-a i JUL-a.
Za sve ovo što sam rekao imam i materijalni dokaz. Stoga, umesto da menjamo Ustav i zakone da bi gospodin Batić i njemu slični ostvarili svoju samovolju, uskratimo poverenje gospodinu Batiću, mnogo je jednostavnije, a ukoliko to ne učinimo neka gospodin Batić da ostavku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Radovanović, a sledeći je narodni poslanik Arsić Joca.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre lokalne samouprave, kako reče jedan kolega - ministar nepravde i ministar republičke prinudne uprave. Šeststo sekundi koliko imam malo je da vaših 100 dana ministrovanja i nešto pre toga objasnim i kažem ono što hoću, tako da ću početi od sledećeg. Kada pričam o vama, a vi ste kao ministar pravde čovek koji treba da predstavlja oličenje pravne države i DOS-ovske vlasti,  moram da podsetim poslanike i javnost na sledeće što se tiče pravosuđa: na način izbora nosilaca pravosudnih funkcija, na odnos prema odlukama suda, na odnos prema Haškom tribunalu, na odnos prema zakonu i skidanje imuniteta pojedinim poslanicima, na Zakon o amnestiji, na vaš odnos prema pojedinim medijima, a i stvari vezane za lokalnu samoupravu i za prekrajanje izborne volje građana doći će normalno na kraju po važnosti.
Da krenemo ovim redom. Danas ste vi sami rekli da ste onda kada je počelo bombardovanje pismima javno osudili napad na Srbe, kao sumrak evropske i svetske civilizacije, kao propast UN. Kako to da ste kasnije ili ko vas je to naterao da promenite mišljenje i budete haški prvoborac i nosilac haške spomenice.
Zatim, menjate srpske i jugoslovenske zakone i jurite srpske heroje po Srbiji. Za razliku od vas, za mene su srpski vojnici i policajci koji su mnogo pre agresije i u toku same agresije branili našu zemlju, i srpski narod na Kosovu, heroji i ne zaslužuju da im iko drugi sudi i oni nizašta nisu krivi. Optužili ste Solanu i slične za ratne zločine, podnosili ste protiv njih krivične prijave, ali ste onda kada ste došli na vlast i kada ste postali ministar iste te sačekivali u Beogradu sa crvenim tepihom. Prema članu 16. statuta ovog čuvenog suda, tužilac mora delovati nezavisno i ne sme da prima naređenja od bilo koje vlade.
Predsednik suda Gabrijela Kirk Mekdonald lično je izjavila u američkom vrhovnom sudu "Veliku korist imamo od jake podrške zainteresovanih vlada i posvećenih pojedinaca kao što je Medlin Olbrajt. Medlin Olbrajt kao stalni predstavnik u Ujedinjenim nacijama je neprestano radila na formiranju Tribunala i zato je mi često nazivamo majkom Tribunala". Ista ona majka, ministre, koja je na državnoj televiziji izjavila da je bombardovanje Srbije američki nacionalni interes i da je slanje 500.000 iračke dece u smrt opravdano.
Rekli ste saveznom premijeru Žižiću da on nije ovlašćen da odlučuje ko ide u Hag ili ko ne ide u Hag, najavili usvajanje zakona na saveznom nivou koji će omogućiti izručivanje građana Srbije. Taj dokument, u čijoj ste izradi verovatno i vi učestvovali, predstavlja najservilniji dokument u istoriji Srba. Čak su i Hrvati i Bosanci, donoseći slične zakone, uneli članove po kojima Vlada, a ne ministar (i to ministar Grubač) treba da odluči ko je taj koji će ići u Hag. Time su i te dve države pokazale elementarno poštovanje i pokazale su se normalne.
Mislim da će tim snova, za koji mislim da mu vi ne pripadate, na čelu sa Grubačem, ostati upamćen po tome što je više Srba poslao na suđenje u Hag, nego što je nacistima suđeno u Nirnbergu posle Drugog svetskog rata. Morate da mi kažete koliko košta trud vas iz DOS-a da ubedite srpski narod u mudru i principijelnu politiku bivše američke administracije i opravdate tezu Vilijama Bila Klintona izrečenu pred Kongresom i Senatom da su Srbi krivi za izazivanja oba svetska rata. Setite se, pošto ste rekli da ste patriota, reči Ivana Cankara iz pripovetke "Desetica" koji kaže da će sluga koji jedanput prevari svog gospodara uraditi to opet i setite se srpske istorije i čina generala Talića i Biljane Plavšić, koji su izdali srpski narod, pa su posle jednokratne upotrebe poslati na višegodišnji zatvorski odmor.
Vi ste izjavili sledeće - nekim zločincima iz prethodnog režima sudiće se u našoj zemlji i to ne samo zbog finansijskih afera, već i zbog ratnih zločina. Pitam sa kojim pravom i sa kojim dokazima optužujete i osuđujete bez dokaza, postupka predviđenog procedurom i onoga što se zove pravda? Pitam kako možete posle svih izjava u novinama i obećanja javno datih da će se tada i tada, tačnije 31. marta uhapsiti Slobodan Milošević, da kažete da niste znali da one večeri bez legalne procedure ekipa najlon čarapana kreće na desant, ne na Drvar nego na Užičku. Svesno ili nesvesno, vi ste uveli princip da raniji predsednik završava u zatvoru. Svesno ili nesvesno, vi tražite da se šefu poslaničke grupe uz već pripremljeni linč oduzima imunitet i time priprema hajka, koja će verovatno uplašiti nas ostale poslanike.
Lokalna samouprava je posebno pitanje. Svesno ili nesvesno, vi ste u 17 opština uveli prinudnu upravu, uz obrazloženje da lokalna samouprava tj. lokalna vlast ne može da funkcioniše. Poređenja radi, zbog poslanika i naroda Srbije, socijalisti su za 10 godina vlasti uveli prinudnu upravu u samo pet ili šest opština. Vi ste za 100 dana uveli u 17. Malopre je rečeno da je to uvedeno zbog naroda i da bi se sprečile potencijalne tuče i sukobi građana. Ajde da to ukratko objasnimo na primeru Aleksinca. U Aleksincu od 55 odbornika 24 odbornika DOS-u su podnela ostavke, pismene ostavke, znači ostao je 31 odbornik koji je potpisao da će raditi u interesu opštine. To je dovoljna većina da skupština opštine funkcioniše. Nikakvih sukoba i nereda u opštini Aleksinac nije bilo, međutim, vi ste pre neki dan uveli prinudnu upravu u opštini Aleksinac, uz obrazloženje da lokalna vlast ne može da funkcioniše. To nije tačno.
Septembra meseca građani su glasali za vašeg predsedničkog kandidata, građani su dali većinu vašim listama za savezne izbore, ali su u lokalu, na primer u Aleksincu glasali za odbornike Socijalističke partije Srbije. Ovim vi kršite i prekrajate izbornu volju građana, ovim vi njima kradete glasove, a svima vama su ovde u ovoj sali usta prepuna demokratije i priče o pravu građana.
Na kraju, pošto sam čuo da ne treba mnogo da se priča, jer o mnogima ovde postoje dosijei, a za neke se dosijei mogu i napraviti, ja bih kao mali znak pažnje ministru, iako je tamo daleko, verovatno blizu vrata, uručio jedan mali poklon, da se nas socijalista uvek seća, da misli na nas, da misli na vreme onda kada neće biti vlasnik i da više ne bude izvršilac nečijih naloga i naredbi. Pre nego što, ministre, vama donesem poklon, dao bih vam preporuku da vi hapsite ove koji su slagali narod za onih šest milijardi, jer - ko laže taj i krade i prema tome, to će biti pravi pravni lek da pomognete srpskom narodu, a poklon jeste da je plastičan, ali će vas podsećati, ministre.
(Poslanik Zoran Radovanović daje Vladanu Batiću, ministru pravde, lisice.)