Ne, ja samo čitam ja nisam to rekao. Mada, da budem iskren, mislim da nije ni jedno ni drugo, ni Srbin ni muškarac. "Noć i dan", strana 252 i 253 tog znamenitog teksta.
Dame i gospodo, pošto ja čitam novine u integralnom obliku, ovo je "Velika Srbija", tada je bila novina Srpskog četničkog pokreta, datum je novembar mesec 1990. godine i tekst - srpski četnici spremni da se bore pod zastavom UN, demonstracija Srpskog četničkog pokreta ispred američke ambasade, 1. 10. 1990. godine.
U tom tekstu piše: "Braćo Ameri, nastavljajući tradiciju srpskog čiče koji je u Drugom svetskom ratu spasio sletanje vaših avijatičara i oficira, mi, srpski četnici, želimo opet da vam pomognemo. Ovoga puta šaljemo ekspedicione korpuse četnika u Irak koji bi vam pomogao u eventualnoj borbi sa tom gamadi". Irak je za vas tada bio gamad, a sada pišete epove o Sadamu Huseinu. Dakle, ovaj naš korpus u stvari, samo da je bio prethodnica jednoj ogromnoj četničkoj vojsci pod komandom vojvode Vojislava Šešelja, koja je spremna da svakog trenutka krene na Bliski istok.
Moram da kažem još nešto, na naslovnoj strani istih tih novina je Vojislav Šešelj sa pokojnim vojvodom Đujićem, ali i pokojni vojvoda Đujić shvatajući kakvu je grešku napravio, 1. novembra 1998. godine šalje važno saopštenje i poruku svemu srpstvu i kaže: "U vrijeme" (on je sa Dinare, govorio je ijekavski), "istorijske proslave 600-godišnjice sudbonosne bitke na Kosovu, svima nam se činilo da je počelo razvedravanje na nacionalnom političkom nebu srpskog naroda.
Na toj proslavi, na samom Kosovu Polju učestvovalo je milion Srba i Srpkinja sa svojim sveštenstvom, vladikama i patrijarhom. Među njima pojavio se i dr Vojislav Šešelj, iza koga su već stajale godine antikomunističkog stava i rada, zbog čega je bio u komunističkim tamnicama. Priređivali smo mu prijeme, zborove, kao i skupštine po srpskim naseljima Amerike i Kanade, a kasnije i u Australiji, Engleskoj i u još nekoliko slobodnih evropskih država.
U tom poslu Pokret srpskih četnika Ravne Gore u kojem sam predsjednik, naročito se zalagao, pa smo mu odredili i počasnu pratnju na njegovim putovanjima po Americi i Kanadi, da je govorio pred masom Srba i Srpkinja, koji su ga bogato novčano darivali. Neki kažu da je tako sabrao četvrt miliona dolara, što može biti tačno. Isto tako, tvrde da je on znatnu sumu priloga ostavio u bankama stranih zemalja. Jedan moj poznanik Rodoljub kaže da je dio novca koji nije odnio sa sobom, ostavio u dvije banke u Kaliforniji". Onda vojvoda Momčilo Đujić piše...
