Dame i gospodo narodni poslanici, govoriti o Vladanu Batiću i njegovoj, samo njegovoj pravdi izuzetno je teško, iz razloga što u srpskoj istoriji nije bilo ličnosti koja se tako bestidno zalagala za izdaju srpskih nacionalnih interesa, kao što to čini ministar nepravde Vladan Batić.
Kršenje Ustava i zakona ove zemlje glavno su obeležje i karakteristika delovanja Vladana Batića. Sila, rulja, gomila, laž, rušenje i paljenje su sredstva kojima se Vladan Batić domogao vlasti. Paljenje najlepše zgrade u Evropi, zgrade Savezne skupštine, za Vladana Batića nije nikakva šteta, a sve što se tamo događalo pred očima celokupne javnosti je samo paljenje par zavesa.
Na krilima buldožer-revolucije, Vladan Batić se dočepao vlasti i funkcije ministra pravde, gde na svakom koraku pokazuje svoj nemoral, svoje nepoštenje i svoju suludu mržnju prema svima koji od njega drugačije misle.
Vladan Batić u svojim izjavama koje verno i podanički prezentiraju DOS-ovski mediji, unapred hapsi, presuđuje bez suđenja, isporučuje državljane Savezne Republike Jugoslavije Haškom tribunalu. Spreman je da neprijateljima srpskog naroda verno služi i da se zdušno zalaže za progon i hapšenje svih onih koji su bili najverniji srpskom rodu.
Sa svojim organizovanim bandama sastavljenim od ljudi bez ikakvog morala kojima su jedini motiv krvave zelene dolarske novčanice, ubeđuje građane koji su na poternicama Haškog tribunala da se predaju sami a da će to predstavljati najveći čin patriotizma. Nikada do sada Srbija nije imala beskrupuloznijeg državnog funkcionera.
Srpski patrioti se prodaju Haškom tribunalu za onoliku sumu dolara koliko je velika njihova ljubav prema otadžbini i srpstvu. Što više voli otadžbinu to je cena veća, eventualno manja ljubav prema otadžbini - manja cena, a može i za marke, može i na tri čeka. Samo jedan dan pre izručenja Blagoja Simića, Vladan Batić to najavljuje, najavljuje da će se nesrećni Blagoje Simić sam predati Hagu.
Vladan Batić po svim osobinama svog karaktera bi i Stevana Sinđelića predao Hagu zbog pucanja na javnom mestu i remećenja javnog reda i mira i dizanja u vazduh mirnih turskih državljana.
Jednog od najvećih srpskih junaka, pokojnog Milana Tepića, koji je digao u vazduh stotine krvoločnih ustaških zveri, sigurno bi ubedio da nije ispravno da hrvatske ustaše eliminiše i da zbog takvog čina mora biti izručen Hagu.
Šta je to i kakva je to ideja vodilja koja Vladana Batića motiviše da bez konkurencije postane prvi srpski Juda? Juda je Hrista prodao za 30 srebrnjaka i posle toga se obesio. Kakva je sudbina Vladana Batića? Da li izdaja ima cenu i da li će mu Srbi oprostiti kada se dozovu pameti i kada shvate kakve funkcionere imaju na čelu države?
Da li treba pominjati upade sa dugim cevima u "Galeniku" i zalaganje Vladana Batića da "Galenika" ne bude vlasništvo srpske države. Formiranje kriminalnih bandi, formiranje kriznih štabova, upad u "Crvenu zastavu" takođe sa oružanom bandom, sredstvo su zastrašivanja građana Srbije. Poternice, lovci na ucene, desperadosi i otpadnici ponovo su aktuelni u Srbiji, zahvaljujući Vladanu Batiću.
Srpski radikali su trn u oku Vladana Batića i on već ima plan kako da ih eliminiše sa srpske političke scene. Čitali smo u novinama, u listu "Svedok" - od fukare treba da se sastavi i organizuje improvizovani lažni kongres Srpske radikalne stranke, na kome bi pripadnici DOS-a činili većinu, na kome treba da se smene legitimni čelnici SRS, pa da se poslušnici i sluge Vladana Batića izaberu umesto onih koji nisu po volji Vladana Batića. Zatim će Vladan Batić kao ministar pravde registrovati novu SRS, a sve poslanike SRS izbaciti iz Narodne skupštine. Nije isključena ni fizička likvidacija prof. dr Vojislava Šešelja.
Da li je sve ovo dovoljno za ministra nepravde Vladana Batića? Verovatno ne, jer DOS-ovska većina nije na vlast došla zbog ljubavi prema otadžbini i srpstvu, već zbog ljubavi prema Evropi i njenoj ludoj kćerki Americi.

Izričem vam drugu opomenu.

Meni je drago da ste me opomenuli. Sve srpske radikale ste opomenuli, a ja nisam imao tu priliku, baš mi je drago.
Ministar nepravde Vladan Batić polako ali sigurno postaje najomraženija ličnost srpske političke scene. Mravojed celog svog života jede mrave, a na kraju mravi pojedu njega. Kakva će biti sudbina Vladana Batića pokazaće vreme. Za sada je potpuno izvesno da Vladan Batić marljivo zida novu Ćele kulu od srpskih glava.

Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a sledeći je narodni poslanik Mirko Petrović.

 Dame i gospodo narodni poslanici, došlo je vreme da gospodin Vladan Batić deluje u svom stilu.  Vreme za koje se on borio je stiglo na krilima revolucije. Ta revolucija ima svoj tok i u tom toku sada funkcioniše ministar Vladan Batić.
Ministarstvo pravde, na čijem je čelu gospodin Batić, još nije sebe u pravom smislu konstituisalo. Zašto i da se konstituiše kad sve glavne poteze ovog ministarstva povlači gospodin Vladan Batić? Kako on to sve pretače u pravdu? Svi njegovi zahtevi i zahvati se prvo puštaju u javnost putem medija, a potom on nastupa posle primljene informacije, kao proveren način razmišljanja širih masa, i tu neku svoju zamišljenu ideju sprovodi na sebi svojstven način.
Gospodin Vladan Batić je predsednik Demohrišćanske stranke. Čudna je ta krilatica stranke. Sebe kao velikog srpskog sina veliča i predstavlja na panoima naših gradova. Zašto jedan veliki čovek to čini, ako je uistinu veliki čovek?
Taj veliki čovek ide po našim malim opštinama i u korpusu DOS-a pokušava da prikupi ljude za svoju stranku. Cena je poznata. Nema morala. Ruši DOS. Neka ga ruši, jer je on, u stvari, revolucionar kojeg je iznedrila ta ista revolucija. Čudni su putevi političkog delovanja gospodina Batića. On sudi, hapsi i zatvara ljude, pri tom dajući izjave da on o tome nema baš tog trenutka nikakve informacije. Uvek kada daje izjave deluje kao da on nije iz ove sredine. Kao da je on došao iz neke evropske staklene bašte, gde je sve čisto i fino. Treba on da prođe, a proći će i doživeće teške posledice kada narod bude njemu sudio. Zašto se on ponaša na našim utakmicama kao navijač, a stvarno je ministar pravde i posle daje određene izjave na koje neki daju svoje sudove, odnosno, posle tih izjava slede kaznene mere?
Sećam se njegovih izjava u sredstvima informisanja kada je dolazila Karla del Ponte. Neki čelnici DOS-a su u prvom navratu negirali doček dotične osobe, a potom nastupa Vladan Batić koji sa njom vodi razgovore, kao da smo mi svi krivi što smo živi. Biće da je to sve u njegovom stilu. Određeni političari DOS-a daju razne izjave o Haškom tribunalu. Neki u svojim izjavama žele da se zakonskim putem to reguliše, kako bi stekli vremensku distancu i u toj distanci, verovatno, pronašli neke nove puteve.
Gospodin Vladan Batić to podržava uvodeći nas time u Evropu. Zatim, kreće put Haga kako bi se još više dodvorio toj instituciji koja je u svetu prepoznatljiva kao sud protiv Srba i srpskog naroda. Manir gospodina Batića u Hagu je brukao srpski narod. Istorija će o tome dati svoj sud. Zašto Vladan Batić ide u Hag kada su mu poznate odredbe Ustava Savezne Republike Jugoslavije - da jugoslovenski državljanin ne može biti lišen državljanstva, proteran iz zemlje, ni izručen bilo kome, pa ni Haškom tribunalu.
Ima mnogo negativnih manira koji ne mogu ni da se predstave ovim mojim izlaganjem. Jedan moram da navedem, a to je nošenje dugih ili nekih drugih cevi, mislim na hekler, u Požarevcu. Zar tako treba da se brani ministar i naša vlada - heklerima? Nema od vaše pravde, ministre, ništa. Cilj naših neprijatelja, koji su nas bombardovali, jeste da nam osude lidere, vojskovođe, čelnike, a potom ceo narod. Tada istorijska patina pada na zlikovce, a žrtve Srbi ostaju da vjek vjekova budu krivi. Tu vi, gospodine Batiću, najviše pomažete svojim izjavama i načinom delovanja kao naš ministar.
Što se tiče suđenja za ratne zločine, red bi bio da se sudi svima koji su napali našu zemlju, da se oni pohapse po tom međunarodnom zakonu. Ali, kako vi to da uradite kad vi ne branite interese našeg naroda, već tamo ko zna kog i ko zna radi čega. Samo ću navesti par izjava: "Blic", 13. februara 2001; "Blic", 18. februara 2001. intervju Vladana Batića - "Sudićemo ratnim zločincima", "Glas javnosti", 11. mart 2001. "Optuženi će se predati Hagu", itd, itd.
Znači, Vladan Batić stvarno i kvalitetno sarađuje sa ovom institucijom. Da bi saradnja sa Hagom bila transparentna, Vladan Batić obavlja neke prethodne razgovore sa okrivljenima u Srbiji, da ih ubedi kako bi oni dobrovoljno pristali da idu u Hag - idite ljudi biće vam bolje, i sve u maniru - ja ništa ne znam o tome. Ta dobrovoljna predavanja se verovatno taloniraju tamo na njegovu karticu, zna se, radio čovek demokratski.
On mora da opravda sredstva koja su u njegovu političku kreaciju uložili strani mentori. Videćemo mi, kao narodni poslanici i kao narod, kako će Vladan Batić da hapsi i isporučuje sve koji su na tim listama već evidentirani i koji će u toku tih procesa da se evidentiraju. Hapšenje ovih ljudi je već pripremljeno i sprovodi se sa najgorim kadrovima kojima taj vid rada ne predstavlja neku moru.
Sećam se izjave gospodina Batića da su, kada je Skupština bila zapaljena, izgorele dve zavese. To je minimiziranje nekih, za običan narod, za srpski narod velikih istorijskih nepravdi. Sa dugim cevima i specijalnom ekipom gospodin Batić dolazio je i u "Galeniku". Pretnja ministra Batića sudijama i sudovima daje sliku u društvu da sve stoji i da se čeka nešto. E, to nešto znaju sudije u sudovima. Zbog toga što se on bavi Hagom, a ne bavi se našim problemima, njemu su važniji svi ostali problemi. Opštinski sudovi sada duguju po raznim osnovama milionske cifre. Stanje u sudovima je katastrofalno.
Juče je u beogradskoj Palati pravde zbog ovakvog stanja, gde je ministar najodgovorniji, došlo do pucnjave. Kako se to može desiti u takvoj instituciji kao što je Palata pravde? Naš narod kaže: "Ako nešto funkcioniše, preko toga ne može ni ptica preleteti", a ne da neko unese oružje u sudnicu i da još puca u hodniku. Razlog svemu tome su nesređeni odnosi u sudstvu, tako da niko ne želi da radi ove poslove obezbeđenja, zbog niskih plata i svega što je vezano za to. Bilo bi bolje da je Vladan Batić posvetio svoj ministarski deo ovakvim poslovima, nego što se bavi davanjem raznoraznih neistinitih izjava. Vladan Batić je proveo više sati u Hagu, nego ovde u skupštinskoj sali.
Sudije žive u fazi nekog iščekivanja. Privredni sudovi su u nekom, nazovi, parlogu, nema kadrova, niko neće da radi u ovim uslovima koji proizilaze iz resornog ministarstva. Platama i materijalnim troškovima on nema vremena da se ovog trenutka bavi. Sistem lokalne samouprave je sada u zemlji Srbiji ispod svake kritike. Nikad nije bilo gore. Svugde gde je DOS na vlasti, tu sad ključa masa i ne može da se spoji jedna odluka, a da nema problema. Znam da su opštine u Sremu u vrlo teškom stanju. Moja opština Irig nije konstituisana sve do pre nekoliko dana, a to je više od osam meseci. A što bi se ona i konstituisala, kad je to mala i siromašna opština gde ministarstvo i ministar ne vide interese da ovo pitanje reše. Dokle građani da čekaju?
I u tim opštinama koje su nezadovoljne ovim resornim ministarstvom ljudi se pitaju da li je to ta obećana organizacija i sredstva koja treba da podmire opštinske budžete. Nema od toga ništa i to će se uskoro evidentirati na razne načine. A za to ministarstvo je zadužen gospodin Vladan Batić.
Ima raznih pritisaka po opštinama od strane DOS-a, tamo gde je na vlasti neko drugi ko nije DOS. Prikupljaju se potpisi da se ide na vanredne izbore i ko zna šta se tamo još radi, a radi se na jačanju gospodina Vladana Batića i njegove stranke. Vladan Batić na primeru "Galenike" je na najupečatljiviji način potvrdio koliko on poštuje propise. Nije mu strano da svoje organizovane bande kriminalaca predstavlja kao da su službena lica policije i da pretnju i silu koristi za ostvarivanje svojih interesa.
Čudno je samo da odmah posle nasilničkog osvajanja "Galenike" ni danas niko iz Ministarstva unutrašnjih poslova nije pozvao na odgovornost Batića i njegove oružane bande. Da li se čovek sklon nasilništvu i samovlašću može privesti redu i zakonu izborom za ministra pravde i lokalne samouprave. Grdno su pogrešili. Tim izborom on se osokolio, dobio potvrdu da će nasilništvo i samovlašće biti prepoznatljiv i upečatljiv stil rada ove vlade.
Za ovih 27 radnih dana u Skupštini, ministar pravde Vladan Batić je bio tri puta i uvek je dolazio sa namerom da iz nekih fascikli izvuče određene nepravilnosti Srpske radikalne stranke u prethodnoj vladi. Videli smo mi sve te njegove gafove. Faca mu je puna neke gorčine i mržnje.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ništa drugo i ne zna osim da ubacuje plesnive upadice u istorijski točak. Stanje ovih poslednjih dana vezano je za gospodina Vuka Obradovića, i tu je Batić umešao svoje prste. Zna se sve šta Vuk Obradović radi i šta je dobio zadatak. Između ostalog, da reši "Galeniku". E, ne može tek tako da se reši "Galenika" jer je Batić Panićev pravni zastupnik. To je samo jedan segment u čitavom nizu koji treba da se reši, a pravda je u Batićevim rukama. Tako da je sada pravda prebačena na aferu i nek narod malo tu kosku glođe. Vladan Batić je prvi za to da treba ukinuti TV prenose iz Skupštine. Zašto mu smetaju ti prenosi?
Predlažem da ova skupština izglasa nepoverenje ministru pravde Vladanu Batiću. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirko Petrović, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Žarko Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog SRS-a sadrži notorne neistine, tvrdnje koje se ne mogu potkrepiti dokazima, optužbe za pitanja koja nisu rešena i stvari koje se nisu dogodile. Tako se u ovom predlogu optužuje nadležni ministar za saradnju sa Haškim tribunalom. Podsetio bih vas sve ovde veoma dobro, da je to obaveza koju je nova vlast  preuzela od stare vlasti, da je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, zaključujući Dejtonski sporazum, utvrdio jednu odredbu koja garantuje i saradnju sa Haškim tribunalom od strane naše države. Pa bih vas ovde sve podsetio, nova vlast je samo pokušala tu zatečenu situaciju, tu zatečenu obavezu da reguliše. Ovo pitanje čak nije ni u nadležnosti ovog parlamenta, niti je u nadležnosti Republičke vlade, niti je u nadležnosti jednog ministra. Ovo pitanje je u nadležnosti Savezne vlade i saveznog parlamenta, a tek za koji dan treba da se donese novi zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, a o kome će se raspravljati i tako pred saveznim parlamentom.

Gospodin Batić se optužuje, kao i nova vlast, za navodno organizovanje bandi koje bi imale za cilj da vrše otmice lica za koja je Haški tribunal izdao poternice. Šta je dokaz za jednu ovakvu tvrdnju, pazite, za jednu ovako tešku i ozbiljnu tvrdnju? Dokaz je anonimni član SRS-a. Dokaz za jednu ovakvu tvrdnju, tobožnji dokaz je anonimni izvor koji je član stranke predlagača. Ovo mnogo više govori o neozbiljnosti i neodgovornosti onih koji upućuju taj predlog na ovakav način, nego o onome kome je predlog namenjen. Gospodin Batić se optužuje za organizovanje sudskih političkih procesa u zemlji u kojoj nije podignuta do danas nijedna optužnica niti doneta nijedna sudska presuda, da bi se moglo tvrditi da ta presuda nije doneta na osnovu dokaza utvrđenim sudskim postupkom, već na osnovu političke volje nove vlasti.

Ja bih vas ovde sve dobro podsetio, da za poslednje četiri godine SRS nikada nije podnela zahtev po pitanju iskazivanja nepoverenja tadašnjem ministru unutrašnjih poslova, iako je u zemlji bilo nekoliko stotina nerasvetljenih ubistava. Bili ste, gospodo, sa njima od 1997. godine u vlasti. Iako je u zemlji za vreme dok ste bili u vlasti bilo nekoliko stotina nerasvetljenih ubistava, iako je ubijen v.d. ministra unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije, iako je ubijen savezni ministar odbrane.

Predlagači optužuju nadležnog ministra za uvođenje prinudnih mera u pojedinim opštinama gde su na vlasti socijalisti. Tako se navodi kao primer opština Ub. Koliko je meni poznato, na Ubu nema prinudnih mera. Nema prinudnih mera, a znači, navodi se opština za koju se u predlogu tvrdi da postoje privremene mere. Predlagači tvrde da se navodno u nekim opštinama, kao što je Lajkovac, pripremaju privremene mere. Podsetio bih vas sve dobro na obavezu Vlade Republike Srbije da u onim situacijama gde više od tri meseca nije sazvana sednica skupštine opštine uvede prinudne mere, ali da stvar bude još ozbiljnija, radi se o predlogu zakona koji je usvojio prethodni parlament i to baš na predlog SRS-a.

Srpska radikalna stranka je bila predlagač tog zakona u prethodnom sazivu parlamenta, koji je jednu takvu obavezu propisao. Da na kraju ovde kažem nešto što mislim da je suština. Ovaj predlog Srpske radikalne stranke predstavlja politički manevar da se dobiju politički poeni u javnosti, da se stekne određen politički publicitet i da se zaboravi uloga u prošlosti, u poslednjih nekoliko godina Srpske radikalne stranke.

Suština ovog predloga je da se Srpska radikalna stranka predstavi kao alternativa nove vlasti. Međutim, uvek kada je trebalo birati između vernosti nacionalnim idejama i nacionalnom programu i učešća u Miloševićevoj vlasti, Srpska radikalna stranka je birala ovo drugo. Posle predaje zapadne Slavonije od strane Miloševićevog režima Tuđmanovoj Hrvatskoj, posle predaje Republike Srpske Krajine od strane Miloševićevog režima Tuđmanovoj Hrvatskoj, posle predaje delova zapadne Bosne bosanskim Hrvatima od strane Miloševićevog režima, posle teških stradanja naših sunarodnika, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je ograničena državnost Republike Srpske i utvrđena obaveza saradnje sa Haškim tribunalom, Srpska radikalna stranka je ušla u koaliciju sa onima koje je do tog dana nazivala najvećim kriminalcima i najvećim izdajnicima u istoriji srpskog naroda.

Srpska radikalna stranka je ušla u koaliciju sa onim koji nikada nije kročio u našu crkvu, sa onim koji nikada nije posetio nijedan izbeglički kamp, sa onim koji nikada nije obišao ni ranjenike, ni bolesnike, sa onim za koga je jedini ideal u politici bila vlast i njeno očuvanje. Na taj način Srpska radikalna stranka je postala običan instrument Miloševićeve politike, čiji su rezultati naravno tragični po interes srpskog naroda. Izgubljeno je preko 50.000 kvadratnih kilometara teritorije, veličine Belgije i Holandije zajedno, milion izbeglica u Srbiji.

Gospodine Petroviću, danas nije na dnevnom redu predlog za izglasavanje nepoverenja Srpskoj radikalnoj stranci. To je završeno u decembru mesecu, a danas nam je na dnevnom redu ministar pravde.

Ne znam koliko ste me pratili od početka. Govorio sam šta je suština ovog predloga, a suština ovog predloga je predstaviti sebe kao alternativu u jednoj politici u nacionalnom i državnom smislu. Naveo sam argumente iz prošlosti koji opovrgavaju takvu suštinu predloga i da na kraju, iznoseći ove argumente, kažem - izgleda kao da predlagače te tragične činjenice koje sam izneo ne zanimaju. Umesto da preispitaju svoju odgovornost, priznaju deo svoje odgovornosti za ono što je činjeno i preispitaju tu i takvu politiku, predlagači optužuju ministra Batića za stvari koje ne mogu da dokažu i za pitanja koja nisu rešena.

Replika, gospodin Vučić.