Gospodine Kragoviću, izričem vam opomenu na osnovu člana 101. pošto ste se uvredljivo izrazili.

E hvala.

A to što kaže da veruje u Boga i što mu nisu dovoljni samo mediji i časopisi, nego se služi čak i balonima, malo je mnogo i sumnjam da takav čovek koji svoju veru koristi u marketinške, u propagandne svrhe uopšte može da kaže da je vernik.

Svi primeri koji su ovde navedeni, o bahatom, neodmerenom i drskom ponašanju u pojedinim fabrikama, kao što je "Galenika", "Zastava", Majdanpek, Bor, TV "Palma", ukazuju na to (hoćete li da opomenete gospodina ministra da ne dobacuje ovde, kao neki uličar, nego da sedi i da sluša ono što mene muči, mene muči to što je on ministar i što je toliko ogrezao u kriminal). Ja shvatam ovaj njegov upad u prostorije fabrike "Galenika" kao jednu obavezu, pošto je on advokat gospodina Panića, a verovatno za debelu nadoknadu nije uspeo da mu reši taj problem.

Pomislio je - sada je došao na vlast i ući će sa par heklera i par automatskih pušaka i tako će da zadovolji svog prijatelja. Međutim, ne može. I same vaše kolege govore da ste vi jedan provincijalac, jedan provincijski advokat koji nije uspeo da dobije nijedan spor. Međutim, vi ćete pokušati sve to kroz trenutnu funkciju da ostvarite, ali nećete uspeti u tome.

Inače, gospodin ministar je poznat kao inicijator, kao organizator drugih kriznih štabova i kao semafor koji daje žuta, zelena ili crvena svetla gde mogu da se formiraju i ko će u tim kriznim štabovima da učestvuje. To je ono što je sramota za državu Srbiju i sama ta činjenica bila bi kao dokaz dovoljna da se danas izglasa nepoverenje gospodinu ministru.

Ono što je još aktuelno, to su i neodmerene izjave u javnim glasilima i tumačenje onoga što Srbe najviše muči, a to je taj Hag, ono što su gospodin Simić, gospodin Stakić isporučeni Hagu na jedan sraman način koji ne dolikuje jednoj srpskoj državi. I, ako se ovaj trend ovako nastavi, onda neće biti ni Srbije, ni srpskog naroda.

Govori da nije video hekler, da ga nije držao u ruci, da ne zna šta su fantomke, šta su čarape, šta je kriminal, a to može samo da ubedi sebe, a ubeđen sam da ne može da ubedi nijednog građanina u ovoj državi Srbiji.

Kao ministar za lokalnu samoupravu uvodi prinudne uprave, i to u 17 opština, tamo gde, normalno, vlast nije osvojio DOS. Zašto uvodi - uvodi iz jednog prostog principa, jer kroz uvođenje privremene uprave, on u stvari pokušava da formira neke nazovi opštinske odbore DHSS. To je samo privid i jedna maska. Od takvih opštinskih odbora, budite ubeđeni, neće biti ništa, a to će naredni izbori sigurno i pokazati.

Ministar, iako dobro zna za podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, to ne prihvata i ponaša se kao jedan od najmoćnijih ljudi u državi, gde je izvršna vlast i izvan zakonodavne. Imamo primer da je čak pretio predsedniku Skupštine da ukine ovaj prenos, jer, verovatno se asocirao na to da, kada su ga izbacivali iz Demokratske stranke Srbije, tada nije bilo prenosa i nije bilo medijske promocije tog njegovog izbacivanja. Isto je mislio sada ukidanjem prenosa da spreči poslanike da ukažu narodu na sve one nepravilnosti koje se događaju pod vlašću gospodina Batića.

Gospodine ministre, non-stop dobacujete, više pričate nego što ja pričam. To je toliko neprimetno, a predsedavajući uopšte ne čuje, ili se zamislio ili nije trenutno u sali.

Dalje, u svom obraćanju ovom parlamentu priča kako se više puta obraćao Hekerupu, kako je podnosio nekakve krivične prijave protiv Demaćija, protiv Tačija, protiv Čekua, protiv Hajredirija. To su sve neke gluposti. Samo da podsetim gospodina ministra da je on koalicioni partner, da je on u vladi Adema Tačija, da je on u vladi Bernara Kušnera i da je on u vladi Hansa Hekerupa, sa svojim članom, potpredsednikom DHSS. To je još jedan cinizam, on šalje prijave sa onima sa kojima sarađuje, verovatno sanja dan, da li će ikada doći u tu poziciju, da pošalje i krivičnu prijavu i sadašnjim saveznicima u ovoj DOS-ovoj vladi.

Zatim, kada govori o nekakvom poreklu i imenima, da li neko prezime ima u srpskom narodu, da li ima neko u hrvatskom narodu, ja ne znam, ali znam da na Kosovu ima mnogo Batićija. Verovatno ih ima toliko da su vam svi zahvalni zato što ste se zalagali za amnestiju šiptarskih terorista i separatista.

Nedavna najava gospodina premijera da će izvršiti rekonstrukciju Vlade Republike Srbije u septembru i da će jedno mesto dati Šiptaru, a jedno mesto Muslimanu, ja mislim da će ono mesto što je namenjeno za Šiptara, mesto potpredsednika ili ministra bez portfelja, biti dato gospodinu Vladanu Batiću.

Zatim, u svom izlaganju navodi da je pisao krivične prijave i protiv NATO agresora - to je samo jedan običan blam, da se prikaže kao da je bio protiv. Svedoci smo da je gospodin Solana bio na ovom prostoru i bilo je prilike da se po zakonu kojim je Solana osuđen, da se uhapsi, a ne da se na crvenom tepihu ovde dočekuje u Srbiji. Svi ovi navodi, kako moj, tako i prethodnih mojih kolega poslanika, dovoljno ukazuju na sve ono što je loše u radu ministra Batića i pozivam sve poslanike da danas izglasamo nepoverenje ovakvom ministru i oslobodimo Srbiju od ovog zla i od ovog terora. Hvala.

Reč ima ministar pravde, zatim narodni poslanik Milan Marković.

Pošto su pominjani neki čelnici UNMIK-a, evo otvorenog pisma Bernaru Kušneru, šefu civilne misije na Kosovu:
"Poštovani gospodine Kušner, upoznali smo se na Uskrs u Gračanici i razgovarali u manastirskoj porti. Delovali ste optimistički i uveravajući da stvari kreću nabolje u pogledu Rezolucije 1244. Zaustavljanje terora šiptarskih separatista, obezbeđenje fizičke i pravne sigurnosti, obnova porušenih kuća, povratak prognanih Srba i stvaranje atmosfere za normalan život. Bilo je to na Uskrs u manastiru Gračanica, gde su se već sedam vekova održavale liturgije povodom ovog najvećeg hrišćanskog praznika. Na Uskrs se uvek sa pijetetom setimo svojih mrtvih predaka. U Gračanici su na Uskrs ove godine oplakivani i živi Srbi. Na Kosovu više za njih nema granice između života i smrti. Na večernjoj službi episkopi Artemije, Atanasije, par sveštenika, sestrinstvo manastira, desetak tamošnjih Srba, nekoliko članova DHSS-a iz Beograda, jedan ruski i dva grčka vojnika i to je sve. Oko manastira gomila naoružanih vojnika KFOR-a, a pored ikona njihovo oružje. Skrnave svetinje, vređaju istoriju, zaustavljaju vekove.
Gospodine Kušner, tako je bilo na Uskrs u Gračanici. Verovao sam da ipak ima nade da će se stvari popraviti. Verovao sam da UN i KFOR ne mogu biti nekom majka, a nekome maćeha. Verovao da žrtve vladike Artemija, Save Janjića i drugih, koje je režim razapeo na stub srama, neće biti uzaludne. Strahujem da sam se prevario. Svakog dana Kosovo, nekada kolevka, postaje grobnica za još nekog od preostalih Srba. Svakog dana nova ubistva, nova zverstva, novi teror nad Srbima. Ubijaju ih kao divljač. Srbe u srpskoj zemlji. Ne vredi, gospodine Kušner, tim povodom izražavati čuđenje i zgražavanje, a i ne vredi izjavljivati saučešća i pisati saopštenja. Roditelji ubijene dece, rodbina kidnapovanih, porodice na zgarištima zapaljenih kuća nemaju ništa od toga. Umesto da dignete svoj glas, da se čuje do Njujorka i Moskve, do Pariza, Londona i Brisela, umesto da ceo civilizovani svet stane u zaštitu tog nesrećnog naroda, vi iskazujete zabrinutost, a Srbe su i danas ubijali, zar ne? Ako to već ne možete, odnosno ako ste nemoćni, razmislite o ostavci na svoju funkciju. Ostavka je moralni čin. Zato, držeći se elementarne etike, pokažite bar onda kada odlazite da ste iskreno želeli što ste obećavali kad ste dolazili. Pogledajte sveže humke, crne barjake i recite - ovo je zločin, jer kako reče veliki srpski pisac Borislav Pekić - lični je moral osnova svake opšte politike. Pokažite ga, gospodine Kušner.
Nekada davno, jedan vaš zemljak, Franš d(Epere, bio je zbog požrtvovanja, humanosti i ljubavi prema Srbima nazvan srpskom majkom. Nemojte dozvoliti da posle 80 godina jedan Francuz bude proglašen srpskim dušmanom i to zbog krivice drugih. Na taj način pokažite poštovanje i prema sebi i svojoj ulozi i još više prema narodu, koji je pre više od 700 godina imao Gračanicu, Dečane, Pećku patrijaršiju. Taj narod to zaslužuje. Učinite da čitav svet shvati".
Toliko o patriotizmu. Dame i gospodo narodni poslanici, razmišljao sam o stvarnim a ne isceniranim povodima izglasavanja nepoverenja. Shvatio sam u čemu je problem. Nije problem ministar pravde, nije problem Vladan Batić, problem su pravda i istina. To je nešto čega u ovoj zemlji nije bilo decenijama. To je nešto što smeta ljudima naviklim na kriminal, na hipokriziju, na nepotizam, na korupciju, na bezvlašće, na preuzimanje zakona u svoje ruke, na privilegije, na monopole, na lažne priče o patriotizmu i izdajnicima, na lično bogaćenje, na nemoral svake vrste. To boli i to je problem sa Ministarstvom pravde, jer toga više nema.
Dakle, dame i gospodo, ponosan sam što sam prvi ministar pravde u slobodnoj i demokratskoj Srbiji. Kao što ispod kipa boginje Justicije piše, biće u Srbiji pravde, pa makar svet propao. Zacrtali smo nekoliko osnovnih prioriteta u Ministarstvu koje je samo po sebi bilo dokaz neviđenog kriminala. Obelodaniće se to uskoro. Ispituju oni koji su za to nadležni, koliki je kriminal bio u samom Ministarstvu pravde.
Dakle, tamo gde su ljudi pozvani da štite pravdu,oni su činili neviđeni kriminal. Tome mora da se stane na put. Utvrdili smo nekoliko prioriteta, da se donesu validni zakoni, harmonizovani sa propisima Evropske unije, zakon o sudijama i sudovima, zakon o javnom tužilaštvu, zakon o advokaturi, novi krivični zakon, novi zakon o lokalnoj samoupravi. Upravo na jednoj od narednih sednica republičkog parlamenta neki od tih zakona naći će se na dnevnom redu ovog visokog doma.
Drugi prioritet koji je zacrtalo Ministarstvo pravde jeste kadrovska selekcija, kadrovska obnova. Ne da bi neko ostao bez posla, niko u ova tri i po meseca nije ostao bez posla, nijedan sudija, nijedan predsednik suda, nijedan javni tužilac. Prema tome, nemojte vi brinuti o sudbini ljudi koji se bave pravosudnim funkcijama. Oni koji su se ogrešili o zakonske i moralne norme naravno da moraju da odu. Podsećam vas da nekoliko kadrovskih promena, koje su izvršene, a to je predlog za razrešenje i predlog za postavljenje, dao je Odbor za pravosuđe, a ne ministar pravde. Iako je ministar pravde imao po zakonu pravo da daje takve predloge. Predlog za razrešenje i izbor novih tužilaca dao je sadašnji v.d. republičkog javnog tužioca koji je iz starog establišmenta i nema novog republičkog javnog tužioca, nego je to učinio javni tužilac iz prethodnog režima. Dakle, opet ni to nema nikakve veze sa ministrom pravde.
Dalje, ono što je prioritet, to je podizanje statusa pravosuđa. Govorili smo kakvi su uslovi u kojima sudije rade svoj posao. Jadni i čemerni, bedni i nikakvi. Danas je bila jedna konferencija pod pokroviteljstvom OEBS-a. Do septembra će se obezbediti donacija od 10 miliona dolara pod pokroviteljstvom OEBS-a za reforme u pravosuđu, pre svega za povećanje plata zaposlenih u pravosuđu, jer su te plate zaista mizerne. Zaista su na niskom nivou, ali je to nasleđe prošlosti.
Podići ćemo taj statusni nivo nosilaca pravosudnih funkcija.
Zatim, ovde je pominjana lokalna samouprava. Gospodo, svuda gde su izabrana opštinska veća postojali su zakonski razlozi za tako nešto. Svuda je striktno primenjen postojeći zakon o lokalnoj samoupravi. Apsolutno nigde nije bilo greške. Bilo je par incidentnih situacija. Pokušavalo se, čak i ovde, u Skupštini, da se postigne neki dogovor za Kladovo i Lebane. Ali, stvar je eskalirala do te mere da je, jednostavno, pretilo veće zlo, pa je formirana prinudna uprava, odnosno izabrana su opštinska veća.
Ono što je prioritet, to je povećanje efikasnosti pravosuđa i apsolutno je izvesno da ćemo krenuti tim putem sa povećanjem statusnog nivoa pravosuđa. Dakle, to su prioriteti Ministarstva pravde u novoj vladi. Ponavljam, ova kampanja neće me uopšte pokolebati, jer je jasan motiv zbog kojeg je pokrenuta. Kako reče apostol Pavle, ne daj da te zlo pobedi, nego pobedi zlo - dobrim.

Ima reč narodni poslanik Milan Marković. Posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da govorim o predlogu za glasanje o poverenju ministru pravde gospodinu Batiću, moram da kažem da su malopre u raspravi pomenute kolege advokati koji rade u unutrašnjosti. Pomenuti su kao provincijski advokati, dakle zbog toga što rade u provinciji, što je izazvalo smeh u ovoj sali. Tim povodom bih hteo da kažem, da bez obzira na to gde advokat živi i gde radi, u Beogradu ili u unutrašnjosti, on je nosilac jedne uzvišene, jedne časne funkcije. Mislim da ovaj dom treba da bude svestan te činjenice.
U više navrata je ovde pomenuta advokatura i profesionalizam gospodina Batića, kao advokata. Normalno, on o tome ne želi da govori. Neće čovek da govori o samom sebi i o tome kakav je advokat. Ja ne mislim da ga u tom smislu treba nešto previše braniti. Ali, moram da kažem da sam imao prilike da se u Palati pravde u Beogradu u više navrata sretnem sa gospodinom Batićem, da on i ja sedimo na suprotnim stranama. Mislim da je gospodin Batić jedan častan član naše profesije.
Poštujući legitimno i demokratsko pravo nas narodnih poslanika da postavimo pitanje odgovornosti ministara, želim da dam komentar i da se izjasnim o predlogu uvaženih kolega Srpske radikalne stranke za izglasavanje nepoverenja gospodinu Vladanu Batiću. Pre toga, naravno, želim da izrazim zadovoljstvo zbog toga što ovaj parlament raspravlja o pitanju poverenja jednom ministru Republičke vlade. Čini mi se da prethodni parlament i prethodni sazivi parlamenta nisu - ako se ne varam - imali tu priliku i nije se na ovakav način govorilo o ministrima. Štaviše, ovo će biti naša redovna praksa. Mislim da je to nešto što je dobro i što je na putu demokratizacije našeg društva.
Odmah da kažem svoj stav. Ja neću glasati za ovaj predlog. Smatram da ne sadrži valjane činjenice i dokaze da bismo na jedan ozbiljan način, kako priliči ovom domu, utvrđivali i, eventualno, utvrdili, ako postoji, odgovornost ministra gospodina Vladana Batića. Taj svoj stav ću kroz nekoliko karakterističnih delova ovog predloga obrazložiti.
Naime, između ostalog, u ovom predlogu se nalazi niz paušalnih i neodmerenih ocena koje, kao takve, možda mogu egzistirati u političkom životu i nije strašno to činiti na mitinzima, na političkim tribinama, ako ne povlače krivičnu odgovornost, ali nisu dobar osnov za jednu ozbiljnu raspravu i ocenu rada ministra pravde.
Citiraću - pri obavljanju ministarske funkcije, poziva se na svoju pravdu koja ima obeležje revolucionarne petooktobarske buldožer - pravde. Recimo, po Batiću, sudovi su nepotrebni. Čemu bi služili, pored ministra Batića? Ili, laž je njegov stil političkog delovanja, a u lažima ide toliko daleko da počinje da veruje. Ili, Vladan Batić se pravi kao da ne zna da Bil Klinton više nije predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Samo za Vladana Batića i posle Bila Klintona - Bil Klinton.
Jednostavno, to nisu argumenti. To zaista nije ono na čemu možemo, kao parlament, zasnivati neku diskusiju i utvrđivati odgovornost našeg ministra. To su, pre svega, parole. Sigurno, ovakvi delovi predloga mene ne mogu nagnati da glasam za nepoverenje ministru Batiću.
Pored toga, ovaj predlog, na žalost, sadrži veoma ozbiljne optužbe koje se ne smeju iznositi javno, a da za njih zaista ne postoje čvrsti dokazi. To su, onda, klevete. Na žalost, da su istinite, postavilo bi se ne samo pitanje poverenja gospodinu Batiću, već i pitanje u kakvoj to državi mi živimo.
Citiram - javnost do sada nije upoznata sa surovom činjenicom da je ministar Vladan Batić organizator, finansijer i glavnokomandujući bandi kriminalaca čiji je zadatak hvatanje jugoslovenskih državljana i predaja Haškom tribunalu. Kada ne može na osnovu zakona ili navodno dobrovoljno, ministar Vladan Batić aktivira svoje lične organizovane bande kriminalaca. On je isplaćen da obavi najprljaviji zadatak. Ništa ga ne može sprečiti u tome, jer je, najverovatnije, i on ucenjen ako ne obavi posao za koji je već isplaćen.
Mislim da mi, narodni poslanici, i svi ljudi koji imaju mogućnosti čak i privilegiju javne reči moramo da se uzdržavamo od ovakve prakse i ovakvih ocena, rekao bih kleveta. Ovo što sam pročitao odnosi se na ministra naše države. Ne možemo ovako govoriti o ministru naše države. Ovim dovodimo u pitanje ozbiljnost naše države. Dakle, za ovo je potrebno izneti vrlo, vrlo ozbiljne dokaze, bez obzira na to da li se izriče ovde, bez obzira na to što nas ovde štiti imunitet, ili se izriče na nekom javnom skupu. Optužba je isuviše ozbiljna i nije valjan osnov da diskutujemo o odgovornosti ministra pravde. Takođe, to me ne može inspirisati da glasam za nepoverenje ministru pravde, gospodinu Batiću.
Ovaj predlog, naravno, sadrži jedan deo koji je logična posledica različitog političkog pristupa predlagača i DOS-a po pitanju odnosa prema međunarodnoj zajednici. O tome je dosta rečeno. Izjašnjavali su se o tome i građani na izborima. Ja ću ukratko reći ono što mislim, iz čega, normalno, izvodim i svoj stav o ovom delu optužbe na račun gospodina Batića.
Dakle, međunarodna zajednica, Ujedinjene nacije, Haški tribunal, Karla del Ponte, pravila u međunarodnoj zajednici, to je realnost. Vrednosni sud o tim pravilima ovde nije bitan. Lično, ne volim da vidim Karlu del Ponte na televiziji, niti na bilo kom drugom mestu. Ali, jednostavno, kao odgovorni ljudi, te naše lične odnose, lični emotivni stav prema svemu tome moramo staviti na stranu i moramo se ponašati odgovorno. Saradnja sa međunarodnom zajednicom je neophodna. Svaki drugi pristup, svaka druga opcija koja bi išla na ignorisanje tih činjenica, te realnosti u kojoj mi živimo danas i ovde, pogubna je za naš narod.
Čini mi se da nerazumevanje međunarodnih odnosa, međunarodne politike, pogrešne procene, prazno junačenje, kada je proizvelo ovo što je proizvelo, proglašeno je patriotizmom, a mislim da to nije bio patriotizam, nego prikrivanje onoga što je bila promašena politika. Mi se danas moramo ponašati vrlo odgovorno. Mislim da trenutno Vlada Republike Srbije i DOS imaju vrlo odgovoran pristup tome. Zbog toga svi argumenti koji su ovde navedeni kao kritika rada gospodina Batića u odnosu na međunarodne organizacije, u odnosu na Haški sud, za mene nisu osnovani i zbog toga ne mogu glasati za to, to jest da se smeni gospodin Batić.
Dalje, određene konstatacije u ovom predlogu zaista nisu tačne. Ja ću to citirati:"Vladan Batić, kao ministar pravde i lokalne samouprave, suprotno Ustavu i zakonima, održao je konferenciju za novinare na kojoj je obavestio javnost da je uhapšen načelnik Službe državne bezbednosti Radomir Marković. O ovom hapšenju javnost je morao da obavesti predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova ili Javnog tužilaštva, polazeći od zakonskih ovlašćenja" i tako dalje, i tako dalje.
Gospodo, ovo nije tačno. Ova optužba automatski otpada, ne može biti osnov da glasam za nepoverenje gospodinu Batiću. Štaviše, ovakvu vest o hapšenju šefa državne bezbednosti treba da objavi i sam predsednik Vlade. Po mom mišljenju, tu nema ničeg spornog. Nema kršenja zakona.
Na kraju, što je mene zaista dosta rastužilo, ovaj predlog obiluje teškim uvredama. Mislim da je to krajnje neprimereno. To vređa ovaj dom, vređa sve nas. Mi ovde apelujemo jedni na druge na uzdržanost. Ja ću citirati na koje uvrede mislim. Ima ih dosta. Pomenuću one koje su zaista najgore. Rečenica počinje rečima: "Obrazovali su posebno veće za ovaj upravni spor u sastavu Milena Savatić i Olga Đuričić, kao sudije članovi koji se javno deklarišu kao članovi DOS-a, a i Aleksandar Dončić, kao predsednik veća koji je gnjida". Gospodo, u pitanju je sudija Vrhovnog suda. Ovde je za njega napisano da je on gnjida.
Dalje: "... po direktnom nalogu Vladana Batića, predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, Vojkan Simić, koji je godinama poznat kao podmitljiv čovek." Dakle, u ovom predlogu, o kome mi ovde treba ozbiljno da raspravljamo i da govorimo o odgovornosti republičkog ministra, za jednog sudiju Vrhovnog suda se navodi da je gnjida, za jednog predsednika suda da je podmitljiv. Ovakve reči imaju vrlo ozbiljne posledice u javnosti i ovakve optužbe, bez dokaza, krajnje su neodgovorne. Jednostavno, ja se pitam da li su to argumenti? Da li neko zaista misli da na ovakav način mi treba da utvrdimo odgovornost bilo kojeg državnog funkcionera? Naravno, ovoga puta je to ministar. To je ministar naše države, Republike Srbije. Da li je ovo prilog konstruktivnosti i toleranciji za koju se svi zalažemo?
Na kraju, smatram da ovaj predlog, ne samo da ne sadrži argumente, činjenice i dokaze kojima se te činjenice potkrepljuju u prilog utvrđivanja odgovornosti ministra Vladana Batića, već je i u mnogim svojim delovima neprimeren i nedostojan ovog doma i teme o kojoj razgovaramo. Nadam se da ćemo u budućnosti, prilikom utvrđivanja odgovornosti bilo kog člana Vlade, raspravljati koncizno i na osnovu egzaktnih podataka iz domena nadležnog ministarstva (ako ste primetili, ko je pažljivo čitao, nijednog podatka ovde nema), kulturno, uz uzajamno uvažavanje i poštovanje institucija ove države, što je iznad svega važno, i poštovanje, u krajnjem slučaju, svih nas i našeg naroda. Zahvaljujem.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Replika.)

Niste pominjani ni vi, ni grupa.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Pomenut je predlagač.)
O čemu ćemo ceo dan razgovarati, nego o predlogu predlagača. Nije to razlog za repliku. Svi poslanici razgovaraju sa papirom gde je predlog predlagača. To radimo dva dana. Kad se pomene predlog predlagača, ne može da bude replike. Imate pravo, po mojoj evidenciji, na celo jedno javljanje. Možete se javiti i treći put.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, posle njega Gvozden Jovanović, poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo poslanici, kao član Srpske radikalne stranke, lično smatram da gospodinu Batiću nije mesto u Vladi Republike Srbije. Nije mesto, zato što on ne ispunjava one moralne kriterijume i vrednosti koje bi trebalo jedan ministar da ima. U najmanju ruku, može da se kaže za njega da je dvoličan. Dvoličan je iz razloga zato što je sada ovde, pre 10-15-20 minuta izjavio za ovom govornicom da on nema mogućnosti ni prava nikoga da hapsi, nikome da naređuje, da ne može nikoga da zatvori. Pre samo nekoliko nedelja, za ovom istom govornicom je pretio svima nama iz opozicije, pa i SRS-u, da nam je spremio udobne ćelije po zatvorima i da možemo odmah da odemo tamo da se uverimo i da vidimo kakve su te ćelije. Znači, odmah, a ne da čekamo da nas njegovi sudovi osude na kazne zatvora.
To da je dvoličan i ciničan, može da se vidi iz njegovog izlaganja kada je, pravdajući se ovde, izneo činjenicu da je napisao i krivičnu prijavu protiv predvodnika NATO agresije na SRJ. To reče gospodin Batić za ovom govornicom i osta živ. Osta živ zato što mu je taj isti Solana, protiv koga je i pisao tu krivičnu prijavu, došao u Beograd. Klasičan primer da se zločinac uvek vraća na mesto zločina. Gospodin Batić, umesto da ga uhapsi, jer sigurno je da može da naredi svojim sudovima da poštuju odluke i presude koje su doneli, pravdajući se sad da se nije čak ni sa njim sreo, međutim, ne može da se opravda zašto mu je u našem Beogradu, u našoj Srbiji, jednom pravom ratnom zločincu, jednom pravom masovnom ubici, raširio crveni tepih da ga sačeka. Taj isti čovek je osuđen presudama sudova koji su pod direktnom upravom gospodina Batića, na 20 godina zatvora.
Sada gospodin Batić tvrdi da su te presude, pa možda i presuda koja je započeta po njegovoj krivičnoj prijavi, smešne, da je čitav postupak smešan, da su presude smešne. Ja ne znam da li mu je smešna "Sloboda" iz Čačka, da li mu je smešno to što je urađeno sa Varadinskim mostom, sa Mostom slobode, sa Žeželjevim mostom, sa mostom u Grdeličkoj klisuri, da li mu je smešan Aleksinac posle bombardovanja, da li mu je bilo smešno to što je NATO bacao kasetne bombe po Nišu, po civilima? Meni nije.
Od kada je gospodin Batić ministar pravde i lokalne samouprave, iz zatvora su po raznim osnovama puštani teroristi i pravi ratni zločinci. Zločine su počinili na teritoriji Srbije, odnosno na teritoriji Kosova i Metohije. Gospodo, pustio je čak i zločinca koji je pred televizijskim kamerama izjavio da je silovao 9-godišnju devojčicu, kasnije i njenu majku, a zatim ih obe ubio. To sve pod izgovorom i odlukom Vrhovnog suda Republike Srbije da postupak koji je vođen protiv tih terorista nije bio materijalno ispravan. Ta presuda Vrhovnog suda, u svakom slučaju, izrečena je pod pritiskom Zapada i gospodina Batića, lično.
Kada je puštao tih hiljadu i nešto pravih ratnih zločinaca, mogao je da uradi bar jednu dobru stvar za srpski narod. Mogao je bar da pokuša te ratne zločince da razmeni za 1.300 nestalih Srba na teritoriji Kosova i Metohije, da ih razmeni za žive ili za mrtve. Ako su mrtvi, bar da ih njihovi rođaci sahrane po našim pravoslavnim običajima, kako to gospodin Batić voli da kaže, da znaju gde su sahranjeni i možda da dođu njihovi članovi porodice da tuguju na njihovim grobovima. Gospodin Batić to nije uradio. Gospodin Batić je prodao te ljude za nekoliko miliona maraka ili dolara. To je njegov moral i to su njegove vrednosti kao čoveka.
Kada je u pitanju "Galenika", tu pokazuje jedan svoj drugi deo ličnosti, koji se zove koristoljublje. Najveću fabriku lekova u Jugoslaviji je dao svom sponzoru, jednom od svojih američkih gazda. Da ne pričam o tome da, od kada je fabrika u rukama Milana Panića, "Galenika" više ne radi, da je samim tim gospodin Batić posredno ugrozio živote i zdravlje ljudi koji silom prilika moraju da koriste proizvode "Galenike". Gospodo, to se jednom ministru u svakom slučaju ne sme oprostiti. On i na taj način ne ispunjava uslove da bude ministar.
O reformama u pravosuđu, kako ih sprovodi, SRS je uzimala kao primer međunarodni skandal - "Mercedes-Benz", više puta je o tome ovde diskutovano. Ja ga ne bih čitao. Ovde samo može da se povuče jedna paralela između vlasti koju je držao SPS i JUL i Batićeve vlasti. Ako se paralela povuče i ako se utvrdi da sve one radnje koje nisu bile u interesu pravde i koje je neko započeo, od kada je Batić ministar pravosuđa, na takav isti način su završene. Kome je u interesu da se utaja od 20 miliona maraka zataškava? Ima nekoliko interesa. Prvo, onaj ko je napravio tu utaju, njemu je interes da se zataška. Druga stvar, ako je već pronašao sponzora u Vladi, i njemu. Znači, ja sam za ovom govornicom više puta rekao, od promena koje ste obećali, koje će da se dese ovom društvu, desila se samo jedna.
Sve radnje koje su bile loše u ovom društvu, nastavljene su i još su izraženije pod ovom vlašću. To je jasno čak i maloj deci. Kada smo već kod dece i brige za decu, za koju se gospodin Batić deklarativno zalaže, a deklarativno iz razloga zato što svojim postupcima hoće da amnestira odgovorne za bombardovanje NATO-a, da amnestira one koji su dali nalog da se ubijaju naša deca, izgleda mi da je gospodin Batić u toj svoj amnestiji zaboravio na Batajnicu, šta se tamo desilo od posledica NATO bombardovanja. Zaboravio je, a ja sada ne znam tačno, da li olimpijskog ili svetskog šampiona u matematici, devojku koja je poginula na mostu u vreme verskog praznika. Gospodo, ja kao roditelj nikada takvim ljudima neću da oprostim. Svoje dete sam vaspitavao na taj način da one tragedije i traume koje je imalo za vreme rata što pre zaboravi. Od kada su neki ljudi na vlasti, vidim da sam u tome pogrešio. Od sada ću da je vaspitavam tako da to nikada ne zaboravi, sve ono što je doživela, od vaših, gospodo, zapadnih gazda, da ne zaboravi, da ne bi bila i cinična, i dvolična, i koristoljubiva, da ne bi bila kao gospodin Batić i kao svi oni koji ga u ovoj sali podržavaju. Hvala.

Poslednji prijavljeni govornik, narodni poslanik Gvozden Jovanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam Gvozden Jovanović i dolazim iz Kragujevca, iz grada koji zovu - dolina gladnih. Ja sam u Upravnom odboru "Zastave" gde kažu da je "Zastava" crna rupa privrede Srbije. Kod sebe imam dokaze o poslovanju Grupe "Zastava", za period od kada sam ja u Upravnom odboru. Ovde sve lepo stoji, to ću da ostavim predsedniku Skupštine i narodu ove države Srbije, da vide kako se vladalo u "Zastavi". Potrošeno je milion maraka, znači milion maraka je rukovodstvo "Zastave" potrošilo, a ja ću na kraju da vam pročitam ljude koji su sedeli u tom Upravnom odboru. Milion maraka je potrošeno za finansiranje svojih stranaka, svojih lokalnih televizija, radija i raznoraznih tribina. Ovde sve lepo piše, to su nalazi "Zastave" i inspektorata i ja ću to javno predati ispred vas predsedniku Skupštine Republike Srbije.
Tema je 30.000 radnika Grupe "Zastava" koji danas ne rade. Ne rade zato što je vođena politika kako je vođena. Odgovorni ljudi za to što Kragujevac danas zovu - dolina gladnih, a "Zastavu" - crna rupa srpske privrede, su sledeći ljudi: Milan Beko, Nikola Šainović, Tomislav Nikolić, Milovan Bojić, Slobodan Tomović, Borislav Milačić, Tomica Milenković i Slavica Đukić-Dejanović. Zamislite gde su ti ljudi sada? Neki su na putu u zatvor, neki su ispred kapije zatvora, a bogami pojedini su na putu da skoro budu u zatvoru. Mislim da je ministar pravde dr Vladan Batić odgovoran zato što su ti ljudi koji su upropastili srpsku privredu i ostavili 30.000 radnika bez posla još uvek na slobodi. Ako je za nešto odgovoran, odgovoran je zbog toga. Vreme je, dva minuta, neće biti ni još 50 sekundi, ispred vas dokaze koji optužuju ostavljam kod predsednika Skupštine Srbije da dostavi javnosti i pravosuđu. Hvala. (Narodni poslanik Gvozden Jovanović predaje predsedniku dokument.)