Što se tiče rasprave, ona je pokazala da su srpski radikali i drugi poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije izneli niz elemenata, koji su pokazali koji su sve razlozi za smenu ministra Batića. Čini mi se da i dobar deo poslanika većine bi pokazao svoje opredeljenje na drugačiji način od onoga kako će verovatno biti, ukoliko ne prihvatite moj sledeći predlog. Naime, moj predlog je da u skladu sa članom 118. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije prihvatimo tajno glasanje. Dakle, u stavu 1. Poslovnika o radu se kaže da "Narodna skupština odlučuje tajnim glasanjem, kada je to predviđeno zakonom, ovim poslovnikom ili posebnom odlukom Narodne skupštine Republike Srbije."
Smatramo da bi rezultati dobijeni tajnim glasanjem bili neuporedivo drugačiji i da bi predlog srpskih radikala najverovatnije bio prihvaćen. To je očigledno iz činjenice da predstavnici mnogih političkih stranaka nisu želeli da kažu ni jednu jedinu reč u odbranu ministra pravde. Ni jednu jedinu reč koja bi se suprotstavila argumentima srpskih radikala, pre svega, nije želeo da kaže, nijedan drugi predstavnik Vlade Republike Srbije. Mislimo da bi to kao jedno demokratsko načelo bilo korisno poštovati. Čini mi se i mislim da poslanička većina ne bi trebalo da ima ništa protiv.
Ja bih pokušao da u nekoliko rečenica rezimiram sve ono o čemu smo govorili i da vas još jedanput pred glasanje pokušam da ubedim da prihvatite predlog za izglasavanje nepoverenja, koji je podnela poslanička grupa Srpske radikalne stranke.
Naime, od 5. oktobra od kada je DOS stupio na vlast, Vladan Batić i njegovo delovanje postali su prava emanacija rada i delovanja DOS-ovog režima. Naime, od nasilničkog upada u zgradu Skupštine Savezne Republike Jugoslavije, pa do nemuštih opravdanja po kojima je tu u pitanju mala šteta od dve zavese i nekoliko štokova koja će se odmah i u najhitnijem roku rešiti, pa do toga da smo čuli da je ta šteta preko nekoliko desetina miliona, što je mnogo različito, i to desetina miliona maraka, a ne dinara, što je suštinska razlika u odnosu na ono o čemu je govorio gospodin Batić.
Da ne govorim o upadu u "Galeniku", sam se time hvalio, govorio je kako ga je u tome sprečavao predsednik SRS, dr Vojislav Šešelj, koji je drugačije govorio, drugačije izlagao i zalagao se da fabrika pripada našoj državi, našim radnicima, onima čija fabrika i jeste. Batić je želeo da to pripadne nekome drugom.
Rekao bih nešto oko prinudnih mera, jer, jedan od poslanika ovde, izuzev činjenice da su govorili o tome kako treba pohapsiti sve opozicione poslanike, reče kako treba zabraniti sve opozicione stranke izuzev onih koje će da im podilaze, pa da napuštaju i ove rasprave, nalazeći neke druge razloge da se ne bi zamerali vlastima ili pojedinim ministrima za koje smatraju da su opasni. Dakle, i takvih predloga je danas bilo.
I pored svega toga, najgori predlog je bio onaj koji je govorio da svuda gde nije DOS pobedio treba da se ukine lokalna samouprava i da DOS počne da upravlja tim opštinama, jer je izvršeno tzv. delegitimisanje lokalnih samouprava.
Moram da kažem, ako je to tačno, onda bi DOS trebalo da siđe sa vlasti u mnogim u opštinama u Republici Srbiji. Nije gospodin Ivković dao tačnu informaciju o svim rezultatima izbora. Naime, preskočio je neke u kojima su radikali neuporedivo uspešniji od socijalista, posebno u Vojvodini, posebno u Staroj Pazovi, ali, recimo, u Odžacima nije to još rešena situacija. Imate tri za DOS, dva za SPS, jedan za radikale, u Staparu je 4:2 za DOS, protiv radikala itd. Ali, sve u svemu, hoću da vam kažem da DOS-ova većina i DOS-ova popularnost pada.
Ako ćete to da imate u vidu, pitanje je da li biste držali Republičku vladu, a kamoli sve lokalne samouprave, ali postoji ono što se zove legalitet, i to ne sme ni u jednom trenutku da se smetne s uma, ni u jednom trenutku da se zaboravi. Ja bih podsetio na jednu izjavu ministra pravde, Vladana Batića, koji je rekao u "Glasu javnosti", 30.1.2001. godine: "Presude čelnicima NATO-a predstavljaju pravne farse i lakrdije, one će biti revidirane".
Po kom to pravnom aktu, može li mi neko reći, po kom to zakonskom osnovu ministar pravde ima pravo da izgovori, a kamoli da se to posle toga uzima kao gotova činjenica, kao svršena stvar u nekom pravnom postupku, nepostojećem i svima nama neznanom, gde to i u kojoj to zemlji ima?
Neki su sa ove govornice pozivali ministra pravde da hapsi. Pa to je razlog zbog čega mi tražimo njegovu smenu, to je suštinski razlog, i za one neznalice koje ne umeju da čitaju Ustav, za one neznalice koje ne umeju da čitaju zakone, to je razlog za smenu. Nije to njegov posao, nije to posao ni medija, štampanih, ni elektronskih, ni vaš, niti bilo čiji drugi, to samo pokazuje vašu osionost, bahatost, neodgovornost i nesposobnost, i ništa više.
Moram samo da podsetim na nekoliko primera koji su drastični i u ovom slučaju vrlo srodni svemu ovome o čemu govorimo - kako je dvostruka pravda bila za različite ljude. Rekao je jedan čovek malopre, mogao sam da se složim sa njegovom diskusijom, mislim da je iz vladajuće većine - ne treba tako govoriti, na takav način se obračunavati sa našim ministrima. Izvinite, a ko je sa crnim čarapama na glavama hapsio bivšeg predsednika, ma šta god ja mislio o Slobodanu Miloševiću, sa crnim čarapama na glavama, na koje sve načine?
A kažite mi šta je sa onim kriminalcem Bogoljubom Arsenijevićem-Makijem, sa onim koji je javno priznao da je spalio zgradu Savezne skupštine, sa onim kod koga je pronađeno naoružanje, uhvaćen u vršenju krivičnog dela, ali je odmah posle toga pušten? Odmah posle toga je pušten, na intervenciju ovog Koštuničinog savetnika Nalića i ljudi iz Ministarstva pravde. Pa gde to ima, u kojoj to zemlji ima?
Što se tiče tih heklera koje pominjete, oni su posebna tema. Posebna su tema zato što su novine objavile da su pronađeni u automobilu Vladana Batića. Dobro bi bilo da Vladan Batić kaže da su te novine lagale i da nisu u njegovom, nego u nekom drugom automobilu.
I ono što predstavlja (zato sam to ostavio za kraj, da vas još jedanput podsetim), to je sudbina Milomira Stakića i sudbina Blagoja Simića. Svi mi možemo jedni drugima da kažemo šta god hoćemo, vratićemo se kući svojim porodicama, a posle onoga što je učinjeno ovoj dvojici, pitanje je, i nije to smešno ni malo, pitanje je da li će ova dvojica, i Milomir Stakić, i Blagoje Simić ikada više videti svoje porodice.
I ta hladnjača o kojoj govorite je posebna prevara, koja služi za satanizaciju celog srpskog naroda, a da i ne znate šta se desilo, a vi hoćete celokupan srpski narod da optužite za zločine i da svi Srbi moraju zbog toga da odgovaraju.
Samo bih rekao još nekoliko rečenica. Kada kaže gospodin Batić da je pravda prema svima ista - bivši, nekadašnji ministar Ratko Marčetić, zbog izjava Vladana Batića tužio ga je sudu. Četiri puta su bila zakazivana ročišta, nijedanput se nije pojavio. Toliko o istini koju neko zastupa, toliko o istini koju neko brani i toliko o istini koju neko napada.
Ja bih samo rekao na kraju i da su demohrišćanske stranke, naravno, vezane pre svega za katoličke zemlje, za one zemlje u kojima je potpisan konkordat, za one koji to ne znaju, a tek kasnije su počele da se pojavljuju u nekim drugim zemljama. Što se tiče Rumunije, baš ta stranka koju ste pomenuli nema veze ni sa Rumunijom, ni sa pravoslavljem. E, tako je i prošla. Isto su je Amerikanci doveli, kao što su doveli i stranku kojoj pripada Vladan Batić, sa istim imenom i na isti način.
Ja bih još na kraju rekao, pozivajući vas da prihvatite predlog SRS, i za tajno glasanje i za izglasavanje nepoverenja ministru Batiću, pošto je neko ovde, poput nove ere, pokušao da proslavi i peti oktobar i vikao "živeo 5. oktobar", nekada su neki vikali "živeo 29. novembar". Danas neki viču "živeo 5. oktobar". Ja moram da kažem da se nadam da će oba ta datuma što pre da umru u srpskom narodu, jer tek tada Srbiji i srpskom narodu može da bude bolje. Hvala vam najlepše.
