Uvaženi gospodine predsedavajući, poslanik Ivković bi imao pravo na repliku, ali to pravo neće da koristi jer više nijedan pripadnik Socijalističke partije Srbije, poslanik u ovoj skupštini, neće po ovoj tački izaći za govornicu, jer govornica je dovoljno obrukana za danas. Mislim da govor mržnje i zlobe kao najbolji odraz totalne nemoći po svakom parametru poređenja je izazvao verovatno neraspoloženje svih građana koji su imali nesreću da gledaju televizijski prenos u poslednjih pola sata.
Jadno je za građane Srbije da doživljavaju i prepoznaju po govoru koji se ovde iskazuje, po zlobi koja se u očima vidi ko predstavlja građane Srbije. Mi više po ovoj tački dnevnog reda govoriti nećemo, ali moramo reći, zahvaljujući upravo takvim nastupima, vrlo lako mogu da dezavuišem gospodina zbog kojeg sam imao pravo na repliku, ali neću, neću da mu učinim to zadovoljstvo. Pružam mu čak šansu da meni replicira.
Uvaženi gospodine Ćirkoviću, zahvaljujući vama, vašim nastupima, nastupima vama sličnih u poslednje dve do tri nedelje u Svrljigu, Odžacima, Ćićevcu, Šapcu, Kuršumliji, Vranju i u subotu u Nišu, na ponovljenim izborima za odbornike u skupštinama opština, možda je za vas iznenađenje, pobedili su socijalisti. Dva puta u Vrnjačkoj Banji i Kovinu bili smo drugi, ali je DOS bio iza nas.
Međutim, moram da vam kažem i sledeće: gospodin Vuk Drašković je u svim ovim mestima gde smo mi pobedili bio drugi i prema tome, dobro razmislite o tome da građani Srbije prepoznaju ljude za govornicom, koji ništa drugo ne znaju nego da govore o poslednjih 10 godina, da se sabiraju sa jamama za komunizam, ali i za komuniste, jer bez komunizma nema komunista. Inače, u ovoj sali komunista nema, da se dogovorimo. Ovde sede socijalisti. Mnogi od njih su prvi put ušli u neku partiju kada su ušli u Socijalističku partiju Srbije, a moram da vam kažem da ceo prvi red ovde koji sedi je sa Banetom Ivkovićem bio u Univerzitetskom komitetu Saveza komunista, od gospodina Koraća, pa nadalje. Tek toliko da se razumemo, a i mnoge od vas ovde prepoznajem u komunističkim aktivnostima. Nisi, Aleksandre Vučiću, izvinjavam se, ti nisi.
Prema tome, zahtev koji je izrečen za ovom govornicom, da se ponište izbori, upravo pokazuje kako DOS-ovski režim radi i zašto gospodin Batić, on nije kriv zato što je kao ministar pravde dopustio da njegovo ministarstvo, nije on to lično uradio, to je neki uvaženi gospodin Marković. Sedamnaest prinudnih uprava za 100 dana je uvedeno, i to isključivo tamo gde na vlasti nije DOS. Čak je takva beda dopuštena da je tamo gde je 35 odbornika Socijalističke partije Srbije, a samo četvorica iz DOS-a uvedena prinudna uprava. To je ta bruka i sramota za demokratiju i ne znam zašto OEBS ne dolazi sada da se nasekira, pa ga moramo mi zvati da proveri šta se događa u ovoj demokratiji, kada je 17 opština doživelo prinudnu upravu.
Gospodine Ćirkoviću, ovi rezultati, pogotovo poslednji rezultat u Nišu, pokazuju koliko veze nema mišljenje 23. decembra pod prinudom medijskog linča i 1.200.000 uplašenih ljudi sa današnjim stanjem, kada je snaga vraćena time što su građani prepoznali ljude kao vi.
Što se tiče gospodina Batića, da napravim rezime i završavam, iako imam još šest minuta. Poštovani gospodine Batiću, koji me sada gledaš i ne sediš ovde, zameramo ti što nisi kao ministar pravde i lokalne samouprave ustao javno svojim kolegama iz Vlade da objasniš da ne smeju da hapse, da ne smeju da istražuju preko novina, ne smeju da podižu optužnice, ne smeju da sude i ne smeju da presuđuju pre nego što je bilo ko završio bilo koji postupak, pa čak ni MUP. Zameramo ti što ne štitiš zaposlene u pravosuđu, što im ne kažeš - vi u pravosudnom sistemu Srbije, to što se priča o apelacionim, o kasacionim sudovima, nema veze sa vama. To što se priča da četiri godine nećete raditi u advokaturi nema veze sa vama. Ja kao ministar pravde garantujem da ćete svi imati radni odnos i da ćete moći da radite, jer želim da budete nezavisni. Kada to kaže onda se glasa za njega. Pošto to nije rekao, glasamo protiv gospodina Batića, jer nije upozorio svoje kolege iz Vlade da ne smeju da hapse preko novina i nije ljudima u pravosudnom sistemu Srbije garantovao sigurnost zaposlenja i garantovao mir u radu u tužilaštvu i pravosuđu. To nam daje za pravo da budemo uvereni da je uvedena prinudna uprava nad pravosudnim sistemom zemlje.