ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 30.05.2001.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

30.05.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:10 do 19:30

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Molim vas da završite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Završavam odmah. Prema tome, vodite računa šta govorite i vodite računa kako pakostite sopstvenom narodu. Što se tiče otmice u Štrpcima, evo vam ministra policije, neka je on istraži do kraja i da vidimo koga on krije po tom pitanju, a tamo gde nemate ni jedan materijalni dokaz neka ministar policije unapred ne kukuriče, neka prvo istraži, pa kada ima opipljive dokaze, neka izlazi u javnost. A ovako on parolaški izlazi u javnost i jedan dan 30, sutra 50, pa 80 leševa, dokle će da stigne. Bojim se može da upadne i u moju kuću, sklonio sam sve lavore, može i u mojim lavorima da traži hladnjače sa leševima. To ludilo nema granica kada se jednom pojavi.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Jovan Deretić, a posle njega narodni poslanik Marko Jakšić.

Jovan Deretić

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovane kolege poslanici, gospodo ministri, Kosovo i Metohija su u centru srpske etike. Presudni istorijski događaji uticali su na svaki narod pri formiranju njegove nacionalne etike. Kod nas Srba je to bio Kosovski boj, koji je udario pečat na naše duhovno i etničko nacionalno biće, na naše istorijsko pamćenje. To nije samo zasluga Kosovskog boja, kao jednog istorijskog događaja, nego i geografski pojam Kosova i njemu susedne Metohije. Te dve pokrajine zajedno imaju posebni značaj u srpskoj istoriji, kao centralni deo srpske zemlje i kolevka srpske državnosti. Među prvim srpskim plemenima i zemljama u istoriji pominju se Dardani i Dardanija, koji proneše slavu ne samo srpskog oružja, nego i srpske kulture širom antičkog sveta, kao kolevka najsavršenijeg ratnog ustrojstva i istovremeno muzičkih instrumenata i instrumentalne muzike.
Dardaniju predstavlja u grbovima Nemanjića oružani lav, a geografski to je teritorija sadašnjeg Kosmeta sa predelima Niša i Skoplja. U Dardaniji se nalaze najveći srpski verski centri, kao Niš ... iz predhrišćanskog vremena i Peć iz hrišćanskog vremena. Arhiepiskopija za Srbiju osnovana je u Peći još davne 1548. godine, koja je kasnije postala srpska patrijaršija. Gradovi Prizren, Priština i Skoplje bili su srpske kraljevske i carske prestonice. Jedan deo Dardanije, Kosovo i Metohija, danas su pod okupacijom međunarodnih snaga koje nastoje da od te centralne srpske zemlje stvore novu arbanašku državu, drugu takvu državu na srpskoj istorijskoj teritoriji, a prva je bila republika Albanija. Stvorena je 1913. godine iz razloga da se onemogući Srbiji izlaz na more.
Gde su danas Srbi sa teritorije države Albanije, kada je ona stvorena, bilo ih je tamo dosta, a u samoj prestonici Tirani, bilo ih je više nego Arbanasa. Gde su Srbi grada Skadra, koje su tadašnje sile silom oduzele od Srba, a taj grad je bio najviše vremena prestonica Srbije, više od 1.000 godina. Veligrad pod Tomorom, danas Berane, bio je prestonica Balšića i Crnojevića, a na predeo Veligrada, Arbanasi su se raširili tek u vreme Turaka. Gde su danas Srbi Veligrada? Raseljeni, poarbanašeni i uništeni i sve to isto čeka Srbe Kosova i Metohije u projektovanoj novoj arbanaškoj državi, a tim zapadnim projektantima mi možemo mirno reći - to je deja vu (deža vi - već viđeno). Ko je taj narod, u čije ime zapadne sile žele da iščupaju srce Srbije. Imamo li mi Srbi kakvih istorijskih grehova prema tom narodu? Ne, gospodo, zaista nemamo. Naprotiv, mi smo taj narod primili u svoju zemlju 1043. godine, kada su se kao brodolomnici i tuđe sluge našli na tlu Srbije. Mi taj narod nazivamo Arbanasi, po imenu Rabanu, ispod planine Jablanice, gde smo ih naselili. Oni sebe nazivaju Šćipetari, što na njihovom jeziku znači brđani, a stranci ih zovu Albanci, po zemlji Albaniji na Kavkazu iz koje su došli. U Srbiji, oni su bili profesionalni stočari i kao takve srpski zakoni ih definišu i štite njihova prava, slično kao što su Nemci (Sasi) po zanimanju rudari.
Mi Srbi nismo ništa učinili tom narodu, već smo ih širokogrudo primili i štitili taj narod. Da smo mi prema njima postupali kao što oni postupaju prema nama u poslednja tri veka, od njih odavno ne bi bilo ni traga ni glasa na Balkanskom poluostrvu. Arbanasi su narod visokog nataliteta, skloni teroru, pljački i otimačini i kao takvi bili su predodređeni da budu upotrebljeni kao oružje protiv nas od strane svih naših neprijatelja. To je narod koji lako menja veru po pravilu - kog sablja, tog i vera. U 17. veku su kao novi muhamedanci, novi Turci, masovno silazili sa planinskih kantuna u bogatu Metohiju, ubijali Srbe i otimali kuće i imanja. Rušili su crkve i manastire, prisvajali zemljište.
Više od polovine teritorije Metohije pripadalo je crkvama i manastirima, pa se zbog toga i zove Metohija. Turci su tu otimačinu tolerisali, pa zatim i ohrabrili, naročito posle Karađorđevog ustanka. Vapaj nezaštićenih Srba Kosova i Metohije, čuo se do neba, sve do 1912. godine. U Drugom svetskom ratu obavljen je genocid nad Srbima. A sada, pod zaštitom fašističke Italije i nacističke Nemačke, da li su zločinci nosili ime - Kačaci ili pripadnici SS divizije Skender-beg - za Srbe nema nikakve razlike, svi su oni išli ka istom cilju - uništiti Srbe na Kosovu i Metohiji i stvoriti veliku Albaniju.
Ta ideja je i danas prisutna kod Arbanasa, a na to ih podstiču i hrabre sile koje su neprijateljski raspoložene prema srpskom narodu. Oni su dobili svoju državu Albaniju na srpskoj istorijskoj teritoriji, a da na tu državu nisu ni metka opalili, niti su se za nju borili. Pošto su se pokazali doslednim u proganjanju i uništavanju Srba, setite se samo događaja iz 1981. godine, setite se Đorđa Martinovića, Te iste sile hoće da ih danas nagrade stvaranjem druge šiptarske države u srcu Srbije. Da bi zatrli sve srpske tragove na otetoj zemlji Kosova i Metohije, Arbanasi su od 17. veka do danas porušili oko 1.500 srpskih crkava i manastira. Eto, danas govore da manastir Visoki Dečani nije srpski, već arbanaški manastir. Otimaju nam ne samo zemlju, nego i našu nacionalnu istoriju, otimaju nam i našu dušu.
Gospodo poslanici, mi ne tražimo osvetu, ne tražimo progon Arbanasa iz Srbije, naprotiv, tražimo da i oni mogu mirno i bezbedno uvek da žive. Gospodo, mi nemamo pravo da se pred srpskim narodom odreknemo Kosova i Metohije, pred pokolenjima koja dolaze, pred istorijom. Tražimo naša prava i to moramo jasno pred celim svetom reći, a to je da su Kosovo i Metohija nerazdvojna i neotuđiva teritorija države Srbije.
(Poslanik je, u nastavku, pročitao deklaraciju u osam tačaka, koju je u ime SSJ prvi Narodnoj skupštini predložio narodni poslanik Ljubomir Mirković - vidi registar.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Pauza je do 15,30 časova. Imamo jako puno prijavljenih, molim da budete na vreme u sali.
(Pauza.)
(Posle pauze.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine. Nastavljamo rad, razmatranjem Predloga zaključka povodom proglašenja Ustavnih okvira za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji.
Reč ima narodni poslanik Marko Jakšić.

Marko Jakšić

Dame i gospodo, poštovani predsedniče, nemam nameru da pričam o onome šta je bilo unazad deset godina, niti želim da pričam o ustavnom okviru, koji je doneo gospodin Hekerup. Mislim da su te stvari jasne. U čitavoj priči čini mi se da nećemo da odemo daleko. Mislim da je sada važnije šta treba da radimo i šta treba da činimo da izađemo iz ovog postojećeg stanja u  kome smo se našli.
Sigurno znate da Hekerupov plan nije dobar. Meni se čini da čak i određeni amandmani, koje smo mi davali, da su usvojeni i da su prihvaćeni, mislim da i to ne bi bilo dovoljno da Srbima dole garantuju ostanak i bezbednost. Čitav taj plan se svodi, otprilike, na želju za etničkim Kosovom, jednim zagrljajem između Srba i Šiptara koji žive dole, po principu da velika riba guta manju ribu. Čini mi se da taj novi ustav i ti pravni okviri, sigurno, da su čak i puno bolji, Srbima ne bi garantovali da mogu da ostanu dole.
Međutim, nama je sada puno važnije da vidimo situaciju koju dole imamo i šta dalje treba dole raditi. Mi, pre svega, moramo da pođemo od činjenice da je UNMIK, NATO pakt, da su svi oni uleteli u jedno kosovsko blato. Oni sada pokušavaju na svoj način da se izvuku iz svega ovoga, pokušavaju, dajući pravne okvire, da faktički dole konstituišu jednu vlast, normalno, po želji većine, vlast po meri Šiptara, i u okviru toga nama ostaje da se uklapamo u sve to.
UNMIK i KFOR Srbe na Kosovo da vrate ne mogu, ne zato što neće, ne zato što ne žele, nego zato što su nemoćni da tako nešto urade i odrade. UNMIK i KFOR ne mogu dole da spreče nasilje, ne zato što neće, možda i hoće, nego zato što ne mogu. Oni takođe ne mogu da ljudima obezbede ni slobodu kretanja, ne mogu. Jer, da bi sve to radili, oni moraju da uđu u sukob sa Šiptarima i iz tog sukoba sigurno da će da se dese i žrtve, što oni u svakom slučaju ne žele. To je najveći problem i tu je glavni problem.
Oni su svi, sa svoje strane, sada uvideli da smo mi u pravu, da smo mi žrtve. Međutim, mi od svega toga nemamo ništa. Mi smo doživeli egzodus, mi smo platili progonom toliko sveta, toliko naroda. Sa ove distance čak mogu da verujem da je i taj progon na neki način bio planiran, jer sigurno, što manje Srba dole na Kosovu, lakše se pravi jedna paradržava. Što je manje Srba, ima manje i onih koji će da se bune.
Iz tih razloga moramo da vidimo šta nam dole valja činiti. UNMIK vam pre svega daje onoliko vlasti i onoliko prava, koliko vi sami uzmete i otmete. Pogrešna je jedna teorija, da mi samo saradnjom sa međunarodnom zajednicom možemo dole sve da dobijemo.
Druga je priča iz Preševa, a druga je priča na Kosovu dole. Što se UNMIK-a tiče, mi možemo da dobijemo onoliko koliko smo politički snažni, jaki i organizovani. Ako to nismo, nema ništa od svega toga. Oni su u stanju, ako insistirate i tražite svoja prava, da vam sutradan ne daju pratnju da stignete do svoje matice. Otprilike, služe se svim mogućim sredstvima da bi mogli na neki način da ustroje jednu paradržavu.
Moramo da ojačamo i stabilizujemo dole srpsku zajednicu. Oni imaju želju da demontiraju srpsku državu na celokupnom prostoru. Oni su to uradili sa vojskom i policijom, a sada pokušavaju da razruše i ostale delove državnog sistema Srbije, koji je još dole prisutan. To je pre svega zdravstvo i školstvo.
Oni pokušavaju na sve moguće načine da naprave tzv. UNMIK-ov školski sistem. On ne postoji. Postoji samo šiptarski školski sistem. Oni pokušavaju da naprave kosovsko civilno društvo, a to je u stvari albansko civilno društvo. Nema tu ničega srpskog.
Iz tih razloga moramo, pre svega kao država, kao vlast, kao Vlada ovde, da pokušamo da te delove državnog sistema, koji je dole ostao, ojačamo. On mora da bude dole snažan i što se Srbi više vezuju za svoju maticu, za zdravstvo, za školstvo, za medije i za sve drugo, oni imaju više šanse da opstanu.
Međutim, moramo, pre svega iz domena Vlade, da dole pošaljemo jasnu i glasnu poruku - Srbi ne mogu da primaju novac i od UNMIK-a i od naše Vlade. Ako primaju novac od UNMIK-a, oni ne mogu da budu delovi Ministarstva prosvete ili zdravlja Srbije. Naš narod to zna da ceni.
Nejasan stav bilo kojeg ministarstva samo faktički izbacuje državu Srbiju sa ovih prostora. Zato, sva ministarstva moraju jasno i glasno da kažu da su ti ljudi i organi delovi ove države i ove matice.
S druge strane, imamo priliku da vidimo da se na Kosovu gradi jedan novi tzv. bezbedonosni sistem, imamo KPS policiju, to su tzv. kosovske policijske snage. To su snage koje su, pre svega, stvorene, napravljene, antisrpski nastrojene, i otprilike, neki njihovi delovi su učestvovali i u ratu u Preševu i Bujanovcu.
Ne smeju Srbi da učestvuju u ovim kosovskim policijskim snagama, naročito ne smeju da budu ohrabreni sa visokih mesta i od članova Vlade Srbije. Imamo primer, recimo na TV "Mir", to je, pre svega, UNMIK-ova televizija, gde ministar policije Srbije, faktički, priča o stanju na Kosovu, a u isto vreme dole, u levom uglu, stoji natpis da se svi Srbi jave u jednu drugu policiju, u jednu drugu oružanu formaciju.
Te dve stvari ne mogu da idu zajedno. Ako već želimo da se naša vojska i policija vrate dole, tu nema mesta za dve vojske i za dve policije. Ako to još radi ministar policije, mislim da to ne može da pomogne opstanku Srba dole na Kosovu. Takođe, moramo pre svega kao Vlada da u onim opštinama gde su predsednici opština odavno napustili prosotore Kosova i Metohije, a žele Srbiju, jasno i glasno uvedemo privremene mere i da u onim delovima i onim naseljima gde su ostali Srbi, da se oseti da je tu Srbin. Recimo, primera radi, ako su ljudi napustili i ako je predsednik opštine Obilić napustio Obilić i živi po Srbiji negde, zajedno sa državnom opštinskom strukturom, moramo da napravimo u prvom susednom naselju da postoji ta opština. Doduše, reducirana u tri - četiri naselja, ali mora da se tu oseti da je Srbija, tu mora da se oseti jedna državna infrastruktura naše države.
Mislim da su to ključne stvari koje mogu da pomognu Srbima da ostanu dole na Kosovu. Isti je slučaj i u drugim delovima, a kada je u pitanju i kultura, kada je u pitanju rad, kada je u pitanju socijalna politika. Mi moramo dole da budemo stalno prisutni. Mi smo negde više od 35 dana pravili blokade, proteste, bunili se iz poznatih razloga, da bismo sprečili odvajanje odnosno omeđavanje naše matice od države Srbije. Zato ne može naša Vlada, bilo koja, bilo Savezna bilo Republička, da odjedanput pravi dogovore sa UNMIK-om da postoji ta granična linija, da se na međi naplaćuju takse. Mislim da je to iluzija jedna, da je tu ceo bunt jednog naroda propao i otišao u prazno. Tako ne smemo da radimo. Mislim da to sigurno ne ide svima nama na ruku. Kada je u pitanju Kosovo, moramo da znamo koji nam je važeći koncept politike dole prisutan, da li ćemo da podržimo koncept koji recimo sprovode srpski predstavnici, ne iz Gračanice, nego iz Gračaničke grupe, a na čijem čelu je gospođa Rada Trajković. Da li ćemo da podržimo taj koncept ili ćemo da podržimo neki drugi?

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Vreme.

Marko Jakšić

Mislim da sama država mora da kaže jasno i glasno koji je koncept dobar. Ako je recimo naš iz severnog dela Kosova loš, onda ćemo mi da se povučemo i da pustimo da taj koncept drugi radi i da on bude prisutan. Ovako ispada, Srbi se svađaju, Srbi se glože, Srbi su podeljeni. Srbi uopšte nisu podeljeni. Uopšte nemam razloga da lično na primer bilo koga mrzim, ali moramo da imamo jednu zajedničku platformu oko koje ćemo da se okupimo i koju pre svega ova skupština mora da napravi. I još jedna stvar, neću dugo, čini mi se da je recimo pitanje kantonizacije jedno od glavnih pitanja dole, za koje moramo da se borimo, da je sprovodimo. Mislim da je to na neki način i demokratsko pitanje, a iz poznatih razloga, koliko dajemo prava i autonomije Albancima u odnosu na Srbiju, toliko smo dužni da damo i Srbima u odnosu na Albance. I ako nema centralizovane Srbije, ne može da bude ni centralizovano Kosovo.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Molim vas da završite.