Reč ima narodni poslanik Mirko Petrović, a posle njega narodni poslanik Zoran Nikolić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje Kosova i Metohije je pitanje od vitalnog državnog značaja. Povodom ovog pitanja ne možemo se kriti iza svojih stranaka, niti ovo pitanje koristiti za dobijanje političkih poena u javnosti, za povećanje političkog rejtinga koji je izgubljen ili na neki drugi način preko ovog pitanja tražiti da realizujemo svoj stranački interes. Ovo pitanje je pitanje koje već decenijama prati naš narod, pitanje koje je zatekla i prethodna, bivša vlast i sadašnja, nova vlast. Ovo je pitanje koje više od 13 godina, vladavine prethodne vlasti, nije bilo rešavano, već je često instrumentalizovano u borbi za dnevnu politku i dnevne interese i, rekao bih, interese produženja te takve vlasti. Takvom politikom ova naša teritorija je izuzeta iz državne jurisdikcije. To je bilo finale, rekao bih, jedne takve politike.
Nova vlast, ono što je prvo pokušala da učini i da uradi, to je da ovo pitanje vrati u parlament, sa verom i ubeđenjem da će svi poslanici u parlamentu iskazati svoje stavove, da će naći zajedničko rešenje ili zajedničke načine za rešavanje jednog ovakvog ključnog i značajnog pitanja. Za četiri meseca, koliko je konstituisan i koliko radi ovaj republički parlament, već se dva puta na inicijativu Vlade Republike Srbije otvara ovo pitanje i o njemu raspravlja. Ovim bih hteo da ukažem sa pravnog stanovišta na prirodu ovog ustavno-pravnog okvira i da kažem koje su njegove posledice. Dokument, Ustavni okviri za privremenu samoupravu, predstavlja po svoj suštini konstruktivni akt kojim se stvaraju ustavno-pravne pretpostavke da se na tom delu teritorije Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije ograniči njihov suverenitet, konstituisanjem posebnih organa zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, čime se onemogućava da Savezna Republika Jugoslavija i Republika Srbija preko svojih organa na tom delu teritorije vrše suverenu vlast.
Znači, ovaj dokument ima i konstitutivno-pravne posledice.
Drugo, ovaj dokument izlazi iz okvira Rezolucije Saveta bezbednosti UN, prejudicirajući budući status Kosova i Metohije tako što ne prihvata principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ, koji je priznat od strane međunarodne zajednice, i time stvara pravni osnov za odvajanje tog dela teritorije od SRJ.
To su suštinske, rekao bih, posledice ovog dokumenta i zato smatram da se u tački 1. Predloga zaključka Narodna skupština Srbije mora izjasniti o ustavno-pravnim okvirima.
Isto tako, tačke 6. i 7. zaključka Narodne skupštine Srbije moraju se uskladiti sa Rezolucijom, koju je Skupština Srbije usvojila početkom maja ove godine. Podsetio bih vas da smo u toj rezoluciji posebno naglasili da nije prihvatljivo da se usvaja bilo kakav pravni okvir za uspostavljanje tzv. autonomije, koja jeste obaveza po tački 10. Rezolucije 1244, niti da se razmišlja o bilo kakvim izborima na Kosovu i Metohiji, bez prethodnog ispunjenja obaveza po tački 9. Rezolucije, a posebno obaveza utvrđenih po tačkama a-d, koje govore o potpunoj demilitarizaciji OVK i drugih oružanih grupa, kao i uspostavljanju bezbednog okruženja u kome prognana lica mogu da se vrate svojim domovima u uslovima osigurane javne bezbednosti i reda.
Za nas, kao Skupštinu, bilo bi jako opasno i jako rizično da svojim stavovima prejudiciramo izlazak na izbore našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Taj izlazak na izbore našeg naroda na Kosovu i Metohiji mogao bi se tumačiti kao način priznanja ovih ustavnih okvira, a već sam govorio o kojim se posledicama ovakvih ustavnih okvira radi.
I da na kraju kažem da je moje ubeđenje da Narodna skupština Srbije mora odbiti da prizna ustavne okvire, kako zbog svoje sadržine, tako zbog njihovog naziva, kao i zbog načina na koji se donose. To odbijanje nije suprotstavljanje svetu, to odbijanje nije suprotstavljanje našoj politici saradnje i uključivanja u međunarodnu zajednicu, ali to je naš rezolutan i jasan stav radi budućnosti, radi godina i vremena koja dolaze, radi neodricanja od naših istorijskih prava u budućnosti, jeste naš jasan i rezolutan stav da se moraju poštovati međunarodni standardi i regule i da se moramo suprotstavljati onim rešenjima koja imaju za cilj da ovaj deo naše teritorije pretvore u samostalnu državu. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Zoran Nikolić.

Uvaženo predsedništvo, poštovani predsedniče i članovi Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, Specijalni predstavnik Generalnog sekretara Hans Hekerup potpisao je 14. maja, a narednog dana i proglasio dokument pod nazivom "Ustavni okviri" za privremenu samoupravu na Kosovu", a ja bih u par reči da iznesem lični stav o mogućim pravnim i političkim konsekvencama koje proizilaze iz ovog dokumenta.
Pravni osnov za donošenje ovog akta sadržan je u tački 10. Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, kojom se ovlašćuje Generalni sekretar da, uz pomoć odgovorajućih međunarodnih organizacija, uspostavi međunarodno civilno prisustvo na Kosovu, kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri čemu će narod Kosova moći da uživa značajnu autonomiju u okviru SRJ.
Ova privremena samouprava će obezbediti prelaznu upravu, uspostavljajući pri tome i nadgledajući razvoj privremenih demokratskih institucija samouprave, kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova (to piše u Rezoluciji 1244).
Međutim, u preambuli dokumenta Ustavni okviri, ističe se da se (citiram) "uvažavaju istorijski, pravni i ustavni razvoj Kosova, uzimajući u obzir legitimne težnje stanovništva Kosova da živi u slobodi i miru i prijateljskim odnosima sa ostalim stanovnicima u regionu."
Ovako intoniran stav, kroz svesno prenebregavanje činjenice da se autonomija obezbeđuje u okviru SRJ, stvara političku osnovu za negaciju teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ. Naročito je značajan stav preambule ovog dokumenta, kojom se (citiram) "određuje da će se u okviru ograničenja, koja definiše Rezolucija 1244, odgovornosti preneti na privremene institucije samouprave, kako bi se omogućilo utvrđivanje budućeg statusa Kosova jednim procesom u odgovarajućoj budućoj fazi, koji će, u saglasnosti sa Rezolucijom 1244, u potpunosti voditi računa o svim relevantnim faktorima, uključujući volju stanovništva".
Ovim stavom se na protivrečan i potpuno neprihvatljiv način stvaraju preduslovi za utvrđivanje budućeg statusa Kosova. S jedne strane, poziva se na Rezoluciju 1244, koja podrazumeva politički proces i dogovor o konačnom statusu Kosova i Metohije u okviru SRJ, ali se, s druge strane, takođe predviđa uključivanje volje stanovništva kao bitnog faktora, čime se stvara politički i pravni osnov za sprovođenje referenduma o budućem statusu Kosova i Metohije, i naravno, secesiju.
Osnovnim odredbama, poglavlje I dokumenta, Kosovo se definiše najpre kao entitet pod privremenom međunarodnom upravom, koja sa svojim stanovništvom ima jedinstvene istorijske, pravne, kulturne i jezičke atribute. Zatim, kao nepodeljena teritorija, koja se sastoji od opština, te da će se njime upravljati demokratski, kroz zakonodavne, izvršne i pravosudne organe i institucije.
Nimalo slučajno, ovim stavom definisana su tri osnovna elementa državnog suvereniteta - stanovništvo, teritorija i državna vlast, i to na način koji apsolutno negira i isključuje suverenitet SRJ na tom delu prostora, čime se direktno krši Rezolucija 1244.
U poglavlju III se načelno govori o pravu svih izbeglih i raseljenih lica sa Kosova da se vrate svojim kućama i dobiju natrag svoju imovinu i ličnu svojinu. Ovo pravo, međutim, nije pokriveno nikakvim čvrstim obavezama i garancijama nadležnih institucija i organa, te se ne može smatrati realnom osnovom za povratak raseljenih.
Dokumentom je takođe utvrđena odgovornost privremenih institucija samouprave za usklađivanje svog zakonodavstva i prakse sa relevantnim evropskim i međunarodnim standardima i normama, sa naročitim naglaskom na omogućavanje bliskih ekonomskih, socijalnih i ostalih veza između stanovništva Kosova i ostalih Evropljana, imajući u vidu da će poštovanje takvih standarda i normi biti ključno za razvoj odnosa sa Evroatlanskom zajednicom. Ovakvo uređivanje ne može predstavljati ništa drugo nego jednu apsolutnu negaciju ustavno-pravnog sistema SRJ i Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, i to sa naglašenim pečatom NATO pakta.
Poglavljem VI određeno je da će se održavanje javnog reda i mira poveriti kosovskoj policijskoj službi, a poglavljem VII se ustanovljava Kosovski zaštitni korpus, kao civilna organizacija za vanredne situacije.
S tim u vezi, želeo bih da kažem sledeće - policija, javna bezbednost i civilna bezbednost jesu deo poglavlja II papira iz Rambujea, nepotpisanog sporazuma iz Rambujea. Znači, to poglavlje II nije potpisao ni predstavnik međunarodne zajednice, gospodin Boris Majorski, pa, on ne može da predstavlja apsolutno nikakvu pravnu osnovu za Hansa Hekerupa da na ovakav način uređuje civilnu i javnu bezbednost, na način na koji je to uradio u poglavljima VI i VII, čime je značajno prekršio ne samo Rezoluciju 1244, već i ono što nazivaju sporazumom iz Rambujea i obaveza koje iz tog papira proizilaze.
Poglavljem VIII uređena su ovlašćenja Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara, koji između ostalog, može i da raspusti skupštinu, da sazove nove izbore i da vodi monetarnu politiku, vrši kontrolu nad carinskom službom UNMIK-a, imenuje i razrešava sudije - tužioce, zaključuje sporazume sa drugim državama, upravlja javnim dobrima, državnom i društvenom imovinom itd, čime je, znači, on u svojim rukama koncentrisao gotovo kompletnu vlast na Kosmetu.
Što se tiče organizacije i sastava privremenih institucija samouprave, prethodnici su rekli - skupština ima 120 članova, od kojih se 100 bira po proporcionalnom principu, srazmerno dobijenim glasovima, 10 mandata je rezervisano za, kako kažu, srpsku etničku zajednicu, a to znači 8% ukupnih mandata.
Na taj način međunarodna zajednica mislim da svima nama jasno stavlja do znanja da, zapravo, zakucava, verifikuje postojeći etnički sastav stanovništva.
Očigledno je da, ukoliko bi se obezbedio povratak 300 hiljada iseljenih i raseljenih lica sa Kosova sa pravom glasa i ukoliko bi se obebzedio progon preko 200 hiljada onih koji su nelegalno i nelegitimno iz susedne Albanije prešli na teritoriju naše države, da bi etnička struktura stanovništva bila sasvim drugačija, a svakako i podela mandata u tom budućem parlamentu.
Mislim da nam kroz ovu brojčanu strukturu buduće skupštine jasno stavljaju do znanja, da od povratka izbeglih i raseljenih nema ništa. Najgore što je ovaj dokument ni jednim svojim delom, ni jednim svojim aktom nije sprečio majorizaciju. Znači, skupština, predsedništvo skupštine, vlada odlučuju većinom glasova. U proceduri usvajanja zakona postoje istina, odredbe koje omogućavaju osporavanje zakona ili pojedinih njegovih odredbi koje su diskriminacione ili negativne za pojedinu etničku zajednicu, ali se i one u osnovi svode na preglasavnje manjine i pružaju fiktivnu zaštitu.
Što se tiče predsednika Kosova, tačno je da u papiru iz Rambujea u delu samouprave stoji institucija predsednika Kosova, ali isto tako stoji da predsednik skupštine i predsednik Kosova ne mogu biti iz iste etničke zajednice. Pa čak ni u tom delu gospodin Hakerup nije hteo da poštuje ono što je međunarodna zajednica potpisala, a naša strana nije potpisala u Rambujeu, čime je još jednom i na taj način direktno gurnuo prst u oko Rezolucije 1244.
Iz svega ovoga što sam rekao, proizilazi da je ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu, a koji je doneo Specijalni izaslanik generalnog sekretara Hans Hekerup, po svojoj formi i suštini neprihvatljiv dokument, sa aspekta politike i stavova SPS-a, a pre svega zato što je štetan po državne interese SRJ i Srbije i po nacionalne interese Srba i nealbanskih zajednica na Kosovu i Metohiji. On predstavlja još jedan značajan korak napred u ostvarivanju jedne, u osnovi, nepravdene i neprincipijelne politike međunarodne zajednice prema Srbiji i Jugoslaviji. Kao takav, mislim da mora da zabrine sve nas, bez obzira na partijsku pripadnost. Ovaj dokument, negiranjem suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ, kao i davanje Kosovu i Metohiji gotovo svih atributa država, stvara pravni i politički osnov za secesiju, te je kao takav u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. Njim se između ostalog negiraju i menjaju utvrđeni uslovi za obustavu agrasije, a čiji je garant međunarodna zajednica. SPS insistira i dalje na striktnom i doslednom poštovanju Rezolucije 1244, a naročito na onom delu koji se odnosi na obaveze međunarodne zajednice...
(Predsedavajuća: Deset minuta i 15 sekundi.)
... izvinjavam se, privodim kraju, a koje su vezane za povratak jugoslovenskih i srpskih snaga na Kosovu i Metohiju, za razoružanje preostalih naoružanih grupa kosovskih Albanaca koji vrše teror, uspostavljanje bezbednosnog okruženja u kome izbeglice i raseljena lica mogu bezbedno da se vrate svojim domovima, kao i rasvetljavanje sudbina kindapovanih i nestalih Srba i nealbanaca. SPS i dalje ostaje privržena mirnom i političkom rešenju, ocenjuje da se o pravnim okvirima za privremenu samoupravu može ozbiljno govoriti tek po ispunjenju navedenih obaveza međunarodne zajednice. Stoga predlažemo da se navedeni dokument preispita...
(Predsedavajuća: 11 minuta.)
... od strane Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara ili Saveta bezbednosti UN i uskladi sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, a da se u tom smislu izmeni Predlog zaključka koji je Vlada Republike Srbije ponudila...
(Predsedavajuća: 11 minuta i 15 sekundi.)
... na usvajanje.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Borivoje Mijatović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zaključka koji je narodnim poslanicima dostavila Vlada Republike Srbije pokazuje koliko je "dobro" definisana celokupna državna strategija i diplomatska aktivnost pučističkog režima DOS-a. Da mi danas pred Narodnom skupštinom Republike Srbije, kao najvišim zakonodavnim telom, imamo predlog nekakvih zaključaka, a koji nisu ništa drugo nego jedno mlako saopštenje, rekla bih potpuno snishodljivo prema zapadnim silama, nalogodavcima današnjoj vlasti u Srbiji i SRJ. Mi smo danas, dame i gospodo narodni poslanici, kao najviši zakonodavni organ pred svršenim činom zbog toga što su zapadne sile preko svog činovnika Hansa Hekerupa donele ustavni okvir, zapravo svojevrsni ustav Kosova i Metohije, do najsitnijih detalja su ga razradili. To je sve sa ciljem da se Kosovo i Metohija, naša južna pokraina, potpuno istrgnu iz državno- pravnog statusa Srbije i SRJ.

Mi smo vas na to upozoravali na sednici Narodne skupštine 4. maja, kada ste usvajali onako mlaku Rezoluciju, koju ste uputili Hekerupu i Savetu bezbednosti UN. Onda smo vas sa ove govornice upitali, šta će se desiti sutra kada vam Hans Hekerup i NATO pakt kažu odlučno - ne. Desilo se ono što smo mi predvideli. Mi smo imali u vidu namere zapadnih sila. Znali smo da se ništa neće promeniti, ali smo ipak glasali za kakvu-takvu rezoluciju. Međutim, posle toga su usledili i to se u javnosti dobro čulo, nekakavi amandmani, za koje mi srpski radikali i celokupna naša javnost ne znamo ni ko ih je, ni kada, ni gde, a ni u čije ime podneo. Ti amandmani su odbijeni od zapadnih nalagodavaca današnjeg režima u Srbiji i SRJ. Postavlja se jedno logično pitanje, na taj ustav Kosova i Metohije koji vi nazivate ustavnim okvirom, ko je podnosio te amandmane, ko su ti ljudu uopšte. Nekakvi samozvani i samoproklamovani predstavnici srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, koji su ljudi bez moralnog integriteta, bez iole trunke časti i morala, bez opšteg osećaja nacionalne pripadnosti, a koji sami lično, a i njihova politička opcija koja je po Srbe i srpski narod katastrofična, ne uživaju nikakvo poverenje u srpskom biračkom telu na Kosovu i Metohiji.

Takvi ljudi su od samog početka okupacije naše južne pokrajine dali legitimitet i legalitet okupatorskoj vlasti KFOR-a, tesno sarađuju sa šiptarskim teroristima u organima i telima okupaciono-terorističke vlasti, a kao dekor u rukama svojih zapadnih gazda. Sve to, dame i gospodo narodni poslanici, ima jedan isti cilj, a to je da se zarad njihovih visokih mondijalističkih ciljeva, ide ka potpunom otcepljenju Kosova i Metohije iz sastava Srbije i SRJ, kao i to da se naša zemlja, doskoro jedina oaza u okruženju zločinačke NATO alijanse, potuno pokori i baci na kolena. A i da se naša zemlja, a naročito teritorija Kosova i Metohije, pretvori u sabirni centar belosvetskih mešetara, raznih špijunskih organizacija, vojinih baza ubilačke NATO alijanse.

Sada su na žalost Kosovo i Metohija pod potpunom okupacijom NATO pakta i vrhunac je ovaj ustavni okvir, kako ga vi nazivate, i koji vi, predstavnici Vlade - kojih je samo nekoliko, samo dvojica sada u sali, umorili ste se posle samo tri sata rasprave o ovako važnom, najvažnijem pitanju za srpski nacionalni interes, opstanak naše države i naroda, dakle, koje vi predstavnici DOS-ovske Vlade zamajavanjem javnosti, zamagljivanjem činjenica u svojim javnim nastupima želite da predstavite kao navodne obrise buduće autonomije na Kosovu i Metohiji, a ne onim što u stvari taj ustavni okvir jeste. A to je kontura nezavisnog Kosova i Metohije, kao posledica celokupne politike koju vodite, vaše diplomatije i kao finalizacija konačnog cilja zapadnih sila i njihovih pomagača u našoj zemlji, da nam potpuno otrgnu Kosovo i Metohiju iz našeg sastava.

Vi od javnosti, predstavnici Vlade, uporno krijete i govorite da su to nekakvi privremeni pravni okviri. Reč "privremeni", koja stoji i u nazivu ovog fantomskog dokumenta i u samom tekstu, je po onoj narodnoj da se Vlasi ne dosete. Sama suština i odredbe koje proizilaze iz ovog ustavnog okvira, koji je Ustav Kosova i Metohije, šiptarski ustav uz pomoć NATO pakta, jasno govore da je u pitanju Ustav za potpunu nezavisnost jedne države i vidi se da po tom ustavu Kosovo i Metohija ubuduće imaju predsednika, izvršni i zakonodavni organ. I da li ikome ozbiljnom ovde, u ovoj sali, to liči na bilo šta privremeno.

Ranije je bilo raznoraznih pokušaja da se znatno poremeti ustavno - pravna pozicija naše južne pokrajine. Ti predlozi i zahtevi su dolazili sa raznih strana. Pokušavano je da se ostvare šiptarskim pobunama, zatim raznim ultimatumima od strane zapadnih sila, koje ste vi iz DOS-a oberučke prihvatali. Tada ste bili opozicija. Zatim, dušebrižnički zahtevi i predlozi koji su dolazili iz kvazipolitičkih i intelektualnih grupacija. Ta zalaganja su ranije išla od toga da Kosovo i Metohija budu potpuno posebna republika, da se naša južna pokrajina podeli na šiptarski i srpski deo, da se vrati autonomija po Ustavu iz 1974. godine, regionalizacija, konfederalni odnos Kosova i Metohije i ostatka Jugoslavije, a svi ti predlozi su zapravo išli u pravcu da se neotuđivi deo naše teritorije odvoji od Srbije i SRJ. Ali, dame i gospodo narodni poslanici, još niko nije tako okrutno i tako brutalno gazio po srpskoj tradiciji i po našoj nacionalnosti, po našoj državnosti, po našoj duhovnosti, kao što to danas rade predstavnici "politbiro" DOS-ovske vlade, njihovi glasnogovornici, poput potpredsednika, onog nesrećnika, Nebojše Čovića, koji je rekao da se naša država, citiram ...

(Predsedavajuća: Molim narodnog poslanika da vodi računa o izrazima koje upotrebljava i u kojima se spominje bilo ko.)

... da se naša država mora odreći svojih prava, a da priče ko je i gde živeo u starom i u srednjem veku bacimo u mutni Dunav". Izvršavajući naloge svojih zapadnih gazda, vaša DOS-ovska vlada plasira jednu novu tezu, a to je da su Šiptari većinski narod na Kosovu i Metohiji samo zato što su trenutno brojniji i što su u većem broju tamo, da oni zahvaljujući tome imaju etničko pravo, a da srpski narod i država, opet ću da citiram Nebojšu Čovića "... nemaju večnu tapiju nad srpskim gradovima, crkvama, manastirima, istorijskim spomenicima". Pa stoga, kao spasonosno rešenje, vi iz DOS-ove vlade, radi "mira u kući", vidite podelu Kosova i Metohije na šiptarski i na srpski deo. Takvo viđenje stvari, uz sve ovo što sam prethodno nabrojala, je vrhunac izdajničkog delovanja političkih partija koje su danas sakupljene u tzv. DOS-u.

Molim narodnog poslanika da primeri snagu epiteta koje daje bilo kome.

To je istina, to može vama da se dopadne ili ne. Mi, srpski radikali i čestiti srpski narod, se nikada nismo i nećemo se odreći ni etničkog, ni ustavnog, ni međunarodno-javnog prava, koje se tako flagrantno krši na Kosovu i Metohiji. Za nas, srpske radikale, za mene kao srpskog patriotu, koja sam vaspitavana u duhu srpstva, u duhu pravoslavlja, koja sam kao i mnogi drugi u našoj zemlji odrasla uz mit i legendu o Kosovu i Metohiji, nikada nije bilo, niti će biti dileme čiji su Kosovo i Metohija, kakva prava Srbi treba da imaju na Kosovu i Metohiji.
Kosovo i Metohija su srpska svetinja, izvorište srpske nacionalne svesti, naše državnosti, našeg identiteta i mi smo se srpski radikali u tom smislu, politički opredelili, i u svakom drugom smislu, ponašali svih proteklih 10 godina. I onda, kada su ugrožavane i napadane sve srpske zemlje, i Kosovo i Metohija, ne štedeći svoje živote, a vi ste, gospodo iz političke grupacije tzv. DOS, za sve to vreme imali dijametralno suprotan stav prema ovom i svim drugim pitanjima, kao što ga i danas imate prema srpskom nacionalnom pitanju i po pitanju opstanka Kosova i Metohije u sastavu Srbije i SRJ.

Reč ima narodni poslanik Borivoje Mijatović, posle njega narodni poslanik Milisav Petković.

Gospodine predsedniče, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, slušajući u horu radikalskom kukanje nad Kosovom, moram da vam kažem da ću u tom pogledu biti potpuno različit i potpuno disonantan. Ne vidim u ovom dokumentu toliko lošeg materijala, kako je ovde prikazan. Pre svega, da li je to ustavni okvir ili je to obični pravni okvir, to je na kraju i naše Savezno ministarstvo za inostrane poslove objasnilo. Ako možemo da uklonimo ustavni okvir, dajte da to u ovom zaključku bude. Ali, to nije bitno. Mogu da vam kažem da je ovaj dokumenat od preambule do završetka, do završnih odredbi, napravljen po standardima najsavršenijeg ustavno-pravnog sistema, poštujući od Povelje UN, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i svim paktovima koje su u međuvremenu, otkako postoji evropska integracija, potpisale sve zemlje ... Sve se to nalazi ovde.

U tom pogledu, ovaj dokumenat bi se mogao nazvati "oktroisani" okvir, s obzirom na svaku taču ovoga dokumenta. A znate, oktroisani ustav je bio Knjaza Miloša, pa Knjaza Nikole, gde se kaže: "Ovo će biti ovako, ako gospodar drugačije ne odluči". I ovde vam je tako. Gde god je konfliktna situacija u pogledu odlučivanja, odlučuje SPGS i to je u čitavom ovom materijalu jasno kao dan. A on je predstavnik UN i u tom pogledu nikakva prava većinski Albanci neće imati.

Ono što je bitno, mi moramo kao država, Vlada Srbije, da se dogovorimo sa međunarodnom zajednicom, da se pitanja povratka Srba i učešća raseljenih lica ozbiljno shvati, jer mi na te izbore moramo izaći, to je jedan kolega iz Socijalističke partije dobro primetio, broj od 300-400 hiljada stanovnika i te kako je za nas bitan. Treba trenutno, odmah pristupiti tome što mi treba u ovom zaključku da tražimo. Jer, ovde je navedeno da sva raseljena lica imaju pravo da se vrate na teritoriju odakle su došli (Žagor.)

Ono što hoću da kažem je to - zašto je ovaj moratorijum bio ovako težak i nesretan. Mi sad imamo vrlo pozitivan primer na jugu Srbije. Praktično, naša vojska je na celoj dužini granice. Moram da vam pročitam ono što je ovde bitno: "U svojim smernicama i u praksi privremene institucije samouprave treba da se rukovode potrebom za unapređenjem koegzistencije, za davanjem podrške pomirenju između zajednica i da se omogući zajednicama da sačuvaju i razvijaju svoj identitet." Kakva je vaša politika? Da se vratimo silom na Kosovo. To vi nikada nećete doživeti.

(Predsednik: Nemojte dobacivati, molim vas.)

Zašto ste pobegli sa Kosova? Gospodine Nikoliću, vas sam direktno slušao na radiju, kada ste bili u kampanji na Kosovu, kad ste rekli - dovoljno je samo naše tri četničke brigade naoružane do zuba da prođu Kosovom, svi će Albanci preko Prokletija. To ste vi lično rekli 1997. godine.

(Tomislav Nikolić, sa mesta: Replika.)