Koji je član Poslovnika povređen?

96.

Šta je u članu 96. Poslovnika prekršeno?

To objašnjavam. Zašto me ne slušate? Što ste tako nestrpljivi? Zatim, ministar Vladan Batić je pogrešno interpretirao moje reči, niste mi dali pravo na repliku. Ministar Dragan Veselinov celu moju ideologiju je pogrešno interpretirao, po kojoj sam prepoznatljiv širom sveta i ne dajete mi pravo na repliku. Šta to znači, da je ukinuto pravo na repliku uopšte ili da je pravo na repliku ukinuto samo meni?

Ako hoćete odmah da vam odgovorim, to znači da je u ovoj skupštini donesena odluka da se poštuju pravila, da se poštuje red i da se poštuje Poslovnik.

Ko onda ovde krši Poslovnik? Ako se poštuju pravila, imam pravo na repliku Dušanu Mihajloviću, Vladanu Batiću i Draganu Veselinovu ili bar jednom od njih trojice, pa vi odaberite.

O tome će po Poslovniku tumačenje dati predsednik Narodne skupštine i onaj koga predsednik Narodne skupštine ovlasti da predsedava Skupštinom. Za kršenje Poslovnika vaše pravo kao narodnog poslanika je da tražite izjašnjavanje Narodne skupštine o tome da li je Poslovnik u vašem slučaju prekršen. To su prava, to su obaveze i to su odgovornosti svih nas narodnih poslanika.

Međutim, pošto ste se vi ovde izjasnili za poštovanje Poslovnika treba sada da kažete da li ostajete pri tome da ćete poštovati Poslovnik ili ćete Poslovnik kršiti samo kada ja tražim pravo na repliku, pošto je očigledno iz odredbi Poslovnika da imam pravo na repliku.
Postoji druga varijanta, da vi stavite na glasanje, pa da skupštinska većina kaže da nije prekršen Poslovnik. Ali ta skupštinska većina je prekršila Poslovnik i kada ste me izbacili sa sednice, vi to svi dobro znate. Meni i to odgovara. Što se više gomila vaše organizovano, sinhronizovano i tendenciozno kršenje Poslovnika, imam više aduta protiv DOS-ovske vlasti. Možete i to da uradite, ali vi sada malo razmislite čemu to vodi. Može Poslovnik i da se ukine. Vi imate pravo da izglasate da se ukida Poslovnik. Vi možete po principu tiranije većine da kažete da Poslovnik važi samo za DOS, a ne važi za srpske radikale. Ovde treba, gospođo predsedavajuća, da se izjasnite da li ćete da poštujete Poslovnik ili ćete da kršite uporno Poslovnik, a pozivate se na volju većine koja vas podržava u tom kršenju Poslovnika.

U duhu poštovanja Poslovnika, tri minuta i 20 sekundi, vaše vreme za reklamaciju kršenja Poslovnika je završeno.
Molim narodnog poslanika, da li traži da se Narodna skupština Republike Srbije izjasni o tome da je prekršen član 96. Poslovnika Narodne skupštine?
Da li narodni poslanik traži izjašnjavanje Narodne skupštine o kršenju Poslovnika?
Pošto ostaje bez odgovora, konstatujem da se Narodna skupština neće izjašnjavati o kršenju Poslovnika, ostajem pri tumačenju člana 96, 98. i 99. i, naravno, svi narodni poslanici u ovoj skupštini imaju potpuno jednaka prava i, imaju pravo na stav o tome kako izgleda primena Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a posle njega Zaharije Trnavčević.

Uvažena gospođo Čomić, gospodine predsedniče Vlade sa ostatkom kabineta, pošto tri četvrtine vašeg kabineta ne prisustvuje zasedanju vanredne sednice, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, poštovani građani Srbije, ovo je poslednja prilika da preispitamo da li je zaista bilo Kneževe večere?

Gospodin Jovanović, govoreći malopre, je rekao da je problem Kosova nastao pre nekoliko godina. Ove godine navršava se 630 godina od Maričke bitke, a ovaj problem potencijalno je nastao onog dana kada je pao Konstantinopolj. Vi ste, poštovana gospodo, u izbornoj kampanji koju ste vodili rekli da je pitanje Kosova i pitanje odnosa Srbije sa Crnom Gorom demokratsko pitanje. Danas, kada ove probleme posmatrate iz perspektive vlasti, vidite da to nije tako jednostavno, da nije ni demokratsko, ni tehničko pitanje.

To je suštinsko pitanje, sučeljavanje, sukobljavanje interesa onih koje vi nepravilno nazivate međunarodnom zajednicom, a koji imaju svoje ime i koji se zovu SAD i Evropska unija, sa onim što su naši vitalni, nacionalni i državni interesi. Nekoliko narodnih poslanika iz vladajuće koalicije DOS više puta je citiralo preosvećenog vladiku Nikolaja Velimirovića, a ja im se danas pridružujem i takođe, sa bogoslovijom manastir u Krki, govorim nekoliko rečenica koje je ovaj veliki čovek i veliki Srbin rekao.

Uviđajući svu opasnost i proždrljivost Zapada, veliki mislilac vladika Nikolaj Velimirović, za taj zapad govori: "Zar niste primetili kako ono neizmerno voli da boguje, da boguje naukom, tehnikom, filozofijom, kulturom, religijom i politikom, umetnošću i modom. Da boguje po svaku cenu, makar inkvizicijom i papizmom, makar mačem i ognjem, makar ubijanjem i nožerstvom. Taj povampireni zapad i danas je na istim putevima i ciljevima. Taj zapadni mehanizovani inkvizitor stvara aždaje, najveće neprijatelje istine i pravoslavlja". Ništa se nije promenilo, a ovo je izrečeno pre šest i po decenija. Moglo je biti izrečeno i pre nekoliko vekova, a može se izreći i danas.

Po zaključku koji je danas pred nama ovde, o Kosovu i Metohiji, o potrebi njegove modifikacije, govorio je predsednik naše poslanike grupe dr Branislav Ivković. S tim u vezi nemam šta da dodam. Ono o čemu ovde želim da govorim jeste objektivna odgovornost svakog ko vrši vlast, za ono što jeste najveći problem njegovog naroda i njegove države. Optuživali ste bez mere i sa strašću sve one koji su probali da ovaj problem rešavaju jedinim mogućim, legitimnim, pravnim i svim drugim sredstvima, uključujući i pravo na silu. Podsećam da monopol nad silom u jednoj državi ima vlast koja je izabrana voljom naroda, a takav monopol nad silom držala je vlast u prethodnom sazivu, kao što je vi držite danas. Govorili ste u predizbornoj kampanji da smo uveli carine za Crnu Goru, u Brodarevu, pa ste ih 8. oktobra ukinuli, pa ste ih 10. oktobra vratili, pa ste ih pre nekoliko dana uveli između ostatka Srbije i onoga što vi danas nazivate Kosovom i Metohijom. Neprincipijelno, nedosledno, a moram reći očekivano.

Nije pitanje Kosova i Metohije samo pitanje za ovaj parlament, nije to pitanje samo za ovu vlast, nije to pitanje samo za one koji su do juče vršili vlast, to je istorijsko, sudbonosno pitanje na kome svaki Srbin, ma gde da se nalazi i svaki normalan građanin države Srbije, ma kakva da mu je pozicija, treba da se angažuje u onoj meri koliko njegove umne i druge sposobnosti dozvoljavaju, pri čemu svako od njih treba da ima dobru nameru da problem reši, ne protiv interesa albanskog stanovništva na Kosovu, već u interesu srpskog naroda i građana Srbije, celovito. Naravno, danas imamo odstupanje odnosno kritikovanje Rezolucije 1244 koja nije najsrećnija, i nije najsrećnije rešenje, i nije bezbolno, i nije pravedno rešenje, ali je bilo rešenje koje je omogućavalo da Srbija ne postane spržena zemlja, da prestanu da lete preko 800 aparata svakog dana nad našim nebom i da bombarduju, najčešće civilne ciljeve, koje su neki drugi nazivali legitimnim ratnim ciljevima. Ta rezolucija je to obezbedila.

Mi bismo danas bili srećni kada bi zaključak koji nudi Vlada Srbije mogao da obezbedi makar nivo garancija srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, koju je obezbeđivala Rezolucija 1244. Ovaj zaključak, na žalost, to ne obezbeđuje, on uvodi Srbiju u poziciju da više nema popravke, on uvodi Kosovo i Metohiju u poziciju da će sasvim brzo, brže nego što očekujemo, postati suverena država i da će sve ono što smo s pravom nazivali i nazivamo srpskom duhovnošću, tradicijom, istorijom i kulturom, teritorijom srpskih svetinja, da će zaista ostati izvan teritorija i bez jurisdikcije države Srbije. Koliko puta treba jedan isti hram, kao što je manastir Svetog Arhangela kod Prizrena, da bude porušen, da budu napravljene tuđe bogomolje, pa da neko shvati da nije suština u tome da neko u Srbiji nije postupao kako treba, nego da neko izvan Srbije ko neće Srbiju takvu kakva jeste, postupa onako kako njemu odgovara. Danas je u ovom parlamentu nephodno elementarno poštenje i elementarno priznavanje šta je suština nacionalnog interesa danas u Srbiji.

Šta je ono preko čega ne možemo da pređemo? Srpska pravoslavna crkva, veličajući, s pravom, delo Svetog kneza Lazara, kanonizovala ga je u sveca, zbog toga što je nekoliko puta veću osmanlijsku silu, koja tada jeste bila to što mi danas zovemo novi svetski poredak, pokušao da spreči da ne uđe i ne porobi ovaj prostor. Dakle, njega slavimo kao sveca, a jednog drugog lidera srpskog držimo u režimskom kazamatu danas, zato što je imao istu dilemu kao i knez Lazar kada je sazvao kneževu večeru.

Vaš smeh razumem kao nerazumevanje. Ne možemo živeti toliko dugo da razumemo šta se stvarno dogodilo, ali možemo poživeti onoliko koliko je potrebno da razjasnimo da je ta odluka sramna i štetna, i da svi oni koji u tome učestvuju pomažu onima koji Srbiju rasrbljuju dalje.

Zato mislim da danas treba sve što možemo, svi koliko nas je ovde, da učinimo da pravilno objasnimo šta se u stvari na Kosovu i Metohiji dešava vekovima, godinama, a naročito u poslednjih nekoliko meseci. To što se tamo danas dešava naziva se stvaranjem neke nove države, koja neće biti pod našom jurisdikcijom i koju više ničim ne možemo vratiti u svoju matičnu zemlju i srpskom narodu, kao matičnom narodu. Zahvaljujem.