Dame i gospodo narodni poslanici, stavljanje na dnevni red pitanja Kosova i Metohije i na prethodnoj sednici Republičkog parlamenta, a i danas, pokazuje jednu novu praksu, jednu pozitivnu praksu i u radu sadašnje Vlade Republike Srbije i ovog saziva Republičkog parlamenta. To govorim iz razloga što sam godinama unazad bio svedok da nikada tema Kosova i Metohije nije dolazila na dnevni red Republičke skupštine, pa smo došli u frapantnu i paradoksalnu situaciju da su o Kosovu i Metohiji raspravljali parlamenti skoro svih evropskih zemalja, pa i parlament Evrope, a nikada Skupština Srbije, sve do 3.06.1999. godine, kada je u jednom danu praktično prihvaćena i okupacija, kada je u istom danu potvrđena i kapitulacija, a zvuči cinično što taj dokument konstatuje da Narodna skupština Republike Srbije usvaja dokument za postizanje mira, koje su doneli predstavnici Evropske unije, predsednik Republike Finske Marti Ahtisari i specijalni izaslanik predsednika Ruske Federacije Borisa Jeljcina, Viktor Černomirdin.
Dokument potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje. Dokument potvrđuje ulogu Ujedinjenih nacija. Dokument je, iznad svih važnosti, osnova za mir. To je sve o čemu su prethodni sazivi Republičkog parlamenta raspravljali, zaključivali i odlučivali po pitanju Kosova i Metohije.
Na prošloj sednici, kada je ovo bila tačka dnevnog reda, rečeno je da je Rezolucija 1244 moralna pobeda. Dame i gospodo, Rezolucija 1244 nije nikakva moralna pobeda. Ona je ozvaničenje protektorata na Kosovu i Metohiji. Moram da vas podsetim još nešto, Rezolucija 1244, pročitajte je malo pažljivije, inkorporira u sebi, bar u onome što se odnosi na pravno uređenje statusa Kosova, lokalnu samoupravu Kosova i Metohije. Sporazum iz Rambujea, molim vas da obratite pažnju na taj detalj, naći ćete to u članu 11. tačka a), u članu 11 tačka e), u aneksu 1, naći ćete to i u zaključcima ministara Grupe osam. To je sve sastavni deo Rezolucije 1244. Pominjem to iz prostog razloga što, nažalost, sporazum u Rambujeu predviđa i ustav, predviđa i predsednika Kosova i Metohije, a inkorporiran je u Rezoluciju 1244. Zato nemojte blanko veličati Rezoluciju 1244. Ne beži Republička vlada od bilo kakvih svojih obaveza, ali zahvaljujući tom nasleđu iz prošlosti koje obuhvata i Rambuje.
A znamo kako su vođeni pregovoru u Rambujeu, predstavljali su nas Aboridžani i Egipćani, za razliku od onih pregovora koji su vođeni 1919. godine u Versaju, kada su nas predstavljali najveći umovi koje su ova zemlja i ovaj narod u to vreme imali. To je odgovorna državna politika.
Dakle, nasledili smo tu hipoteku prošlosti, to teško nasleđe, to kukavičije jaje. Sad pokušavamo između Scile i Haribde, praktično da od nemogućeg pokušamo da zaista i faktički povratimo izgubljeni suverenitet i integritet na Kosovu i Metohiji. Kada već pominjem Rambuje, imao je on i svoje pozitivne strane, mnogo bolje od ovih koje je označila kapitulacija, koje je označilo ovo prihvatanje Sporazuma, koje je označio Kumanovski sporazum. Sporazum u Rambujeu je predviđao ostajanje dve i po hiljade vojnika, dve i po hiljade policajaca na Kosovu i Metohiji, predviđao je mnogo štošta. Predviđao je, između ostalog, da će SRJ imati sledeće nadležnosti: teritorijalni integritet, održavanje zajedničkog tržišta, monetarna politika, odbrana, spoljna politika, carinska služba, savezni porezi i druge obaveze predviđene Sporazumom u Rambujeu. Ali, tadašnja državna politika je bila takva da se po principu lažnog inata i prkosa odbija sve, a na kraju priznaje kapitulacija. To je bilo i kada je u pitanju Republika Srpska Krajina, to je bilo i kada je u pitanju državna politika o Kosovu i Metohiji.
Još nešto, pomenuto je i to se spočitava Republičkoj vladi, priča o carinama, carinskim punktovima, carinskim ispostavama itd. Gospodo narodni poslanici, Uredbu o ustanovljenju carinskih i ostalih srodnih službi, u skladu sa ovlašćenjima iz Rezolucije 1244, doneo je tadašnji administrator, tadšnji šef UNMIK-a na Kosovu Bernar Kušner. To je Uredba broj 3 od 1. septembra 1999. godine. Dakle, nikakve veze tu nema Vlada Srbije, ni tadašnja, ni sadašnja. To je odluka civilnog administratora. Doneo je on i administrativno uputstvo kojim se u članu 6. suspenduje ta uredba, znači, neće se sprovoditi, ali je Hekerup jednostavno skinuo suspenziju i počeo da primenjuje Uredbu o carinama na Kosovu i Metohiji.
Prema tome, moramo biti realni i moramo imati u vidu sve ove činjenice. Moramo voditi jednu odgovornu politiku, a ne zlurado i zlonamerno spočitavati ovoj vladi da ona vodi nekakvu kapitulantsku politiku. Ne može se ta hipoteka prošlosti, koju nam je pripisala prethodna vlast i prethodna vlada, prebacivati na ovu vladu koja je upravo svojom politikom diplomatije, razumevanja, građenja odnosa, uspela da povrati izgubljeni suverenitet na zoni bezbednosti i uhvatiće se u koštac sa ovom gorkom pilulom, ali sa prioritetnim zadatkom koji znači vraćanje suvereniteta i na delu državne teritorije koji se zove Kosovo i Metohija.
Dakle, naš globalni cilj, ali ne Vlade Republike Srbije, nego Vlade SRJ, treba da bude revizija Rezolucije 1244, revizija Kumanovskog sporazuma. Onda bismo mi imali mogućnosti za veće zahvate i za veće ambicije u pogledu vraćanja suvereniteta na Kosovo i Metohiju. U ovoj poziciji moramo insistirati na izmeni ustavnih okvira. Slažem se da - prethodno su bili pravni okviri -, ne treba da se zovu ustavni okviri, jer asociraju na nezavisnost. Onda da insistiramo na onim detaljima na koje imamo pravo: bezbednost, povratak prognanih, sudbina nestalih. Da svi zajedno pokušamo da idemo u pravcu onoga što je zajednička želja, a to je vraćanje suverenitata na Kosovo i Metohiju. Hvala.
(VOJISLAV ŠEŠELj, sa mesta: Replika.)