Reč ima ministar pravde, gospodin Batić, a zatim gospodin Pelević.

Dame i gospodo narodni poslanici, stavljanje na dnevni red pitanja Kosova i Metohije i na prethodnoj sednici Republičkog parlamenta, a i danas, pokazuje jednu novu praksu, jednu pozitivnu praksu i u radu sadašnje Vlade Republike Srbije i ovog saziva Republičkog parlamenta. To govorim iz razloga što sam godinama unazad bio svedok da nikada tema Kosova i Metohije nije dolazila na dnevni red Republičke skupštine, pa smo došli u frapantnu i paradoksalnu situaciju da su o Kosovu i Metohiji raspravljali parlamenti skoro svih evropskih zemalja, pa i parlament Evrope, a nikada Skupština Srbije, sve do 3.06.1999. godine, kada je u jednom danu praktično prihvaćena i okupacija, kada je u istom danu potvrđena i kapitulacija, a zvuči cinično što taj dokument konstatuje da Narodna skupština Republike Srbije usvaja dokument za postizanje mira, koje su doneli predstavnici Evropske unije, predsednik Republike Finske Marti Ahtisari i specijalni izaslanik predsednika Ruske Federacije Borisa Jeljcina, Viktor Černomirdin.
Dokument potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje. Dokument potvrđuje ulogu Ujedinjenih nacija. Dokument je, iznad svih važnosti, osnova za mir. To je sve o čemu su prethodni sazivi Republičkog parlamenta raspravljali, zaključivali i odlučivali po pitanju Kosova i Metohije.
Na prošloj sednici, kada je ovo bila tačka dnevnog reda, rečeno je da je Rezolucija 1244 moralna pobeda. Dame i gospodo, Rezolucija 1244 nije nikakva moralna pobeda. Ona je ozvaničenje protektorata na Kosovu i Metohiji. Moram da vas podsetim još nešto, Rezolucija 1244, pročitajte je malo pažljivije, inkorporira u sebi, bar u onome što se odnosi na pravno uređenje statusa Kosova, lokalnu samoupravu Kosova i Metohije. Sporazum iz Rambujea, molim vas da obratite pažnju na taj detalj, naći ćete to u članu 11. tačka a), u članu 11 tačka e), u aneksu 1, naći ćete to i u zaključcima ministara Grupe osam. To je sve sastavni deo Rezolucije 1244. Pominjem to iz prostog razloga što, nažalost, sporazum u Rambujeu predviđa i ustav, predviđa i predsednika Kosova i Metohije, a inkorporiran je u Rezoluciju 1244. Zato nemojte blanko veličati Rezoluciju 1244. Ne beži Republička vlada od bilo kakvih svojih obaveza, ali zahvaljujući tom nasleđu iz prošlosti koje obuhvata i Rambuje.
A znamo kako su vođeni pregovoru u Rambujeu, predstavljali su nas Aboridžani i Egipćani, za razliku od onih pregovora koji su vođeni 1919. godine u Versaju, kada su nas predstavljali najveći umovi koje su ova zemlja i ovaj narod u to vreme imali. To je odgovorna državna politika.
Dakle, nasledili smo tu hipoteku prošlosti, to teško nasleđe, to kukavičije jaje. Sad pokušavamo između Scile i Haribde, praktično da od nemogućeg pokušamo da zaista i faktički povratimo izgubljeni suverenitet i integritet na Kosovu i Metohiji. Kada već pominjem Rambuje, imao je on i svoje pozitivne strane, mnogo bolje od ovih koje je označila kapitulacija, koje je označilo ovo prihvatanje Sporazuma, koje je označio Kumanovski sporazum. Sporazum u Rambujeu je predviđao ostajanje dve i po hiljade vojnika, dve i po hiljade policajaca na Kosovu i Metohiji, predviđao je mnogo štošta. Predviđao je, između ostalog, da će SRJ imati sledeće nadležnosti: teritorijalni integritet, održavanje zajedničkog tržišta, monetarna politika, odbrana, spoljna politika, carinska služba, savezni porezi i druge obaveze predviđene Sporazumom u Rambujeu. Ali, tadašnja državna politika je bila takva da se po principu lažnog inata i prkosa odbija sve, a na kraju priznaje kapitulacija. To je bilo i kada je u pitanju Republika Srpska Krajina, to je bilo i kada je u pitanju državna politika o Kosovu i Metohiji.
Još nešto, pomenuto je i to se spočitava Republičkoj vladi, priča o carinama, carinskim punktovima, carinskim ispostavama itd. Gospodo narodni poslanici, Uredbu o ustanovljenju carinskih i ostalih srodnih službi, u skladu sa ovlašćenjima iz Rezolucije 1244, doneo je tadašnji administrator, tadšnji šef UNMIK-a na Kosovu Bernar Kušner. To je Uredba broj 3 od 1. septembra 1999. godine. Dakle, nikakve veze tu nema Vlada Srbije, ni tadašnja, ni sadašnja. To je odluka civilnog administratora. Doneo je on i administrativno uputstvo kojim se u članu 6. suspenduje ta uredba, znači, neće se sprovoditi, ali je Hekerup jednostavno skinuo suspenziju i počeo da primenjuje Uredbu o carinama na Kosovu i Metohiji.
Prema tome, moramo biti realni i moramo imati u vidu sve ove činjenice. Moramo voditi jednu odgovornu politiku, a ne zlurado i zlonamerno spočitavati ovoj vladi da ona vodi nekakvu kapitulantsku politiku. Ne može se ta hipoteka prošlosti, koju nam je pripisala prethodna vlast i prethodna vlada, prebacivati na ovu vladu koja je upravo svojom politikom diplomatije, razumevanja, građenja odnosa, uspela da povrati izgubljeni suverenitet na zoni bezbednosti i uhvatiće se u koštac sa ovom gorkom pilulom, ali sa prioritetnim zadatkom koji znači vraćanje suvereniteta i na delu državne teritorije koji se zove Kosovo i Metohija.
Dakle, naš globalni cilj, ali ne Vlade Republike Srbije, nego Vlade SRJ, treba da bude revizija Rezolucije 1244, revizija Kumanovskog sporazuma. Onda bismo mi imali mogućnosti za veće zahvate i za veće ambicije u pogledu vraćanja suvereniteta na Kosovo i Metohiju. U ovoj poziciji moramo insistirati na izmeni ustavnih okvira. Slažem se da - prethodno su bili pravni okviri -, ne treba da se zovu ustavni okviri, jer asociraju na nezavisnost. Onda da insistiramo na onim detaljima na koje imamo pravo: bezbednost, povratak prognanih, sudbina nestalih. Da svi zajedno pokušamo da idemo u pravcu onoga što je zajednička želja, a to je vraćanje suverenitata na Kosovo i Metohiju. Hvala.
(VOJISLAV ŠEŠELj, sa mesta: Replika.)

Narodni poslanik ima pravo na repliku ako je spomenut u uvredljivom kontekstu. U izlaganju gospodina ministra Vladana Batića nije bilo uvredljivog konteksta ni za jednog narodnog poslanika. Nemate pravo na repliku.
Reč ima ministar Veselinov.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa nekoliko reči bih samo želeo da vam iznesem šta u okviru politike Vlade čini Ministarstvo za poljoprivredu da se poboljša situacija u poljoprivredi na Kosmetu, u onom delu gde živi srpski narod. U ovom proteklom razdoblju, a to je nešto više od stotinu dana, mi smo suprotno optužbama da smo napustili brigu o svom narodu na Kosmetu, celokupni semenski materijal za kukuruz isporučili potpuno besplatno. Isporučili smo preko 200 tona dizel goriva. Nažalost, zbog politike prethodne vlade, na osnovu koje je dozvoljeno i sada se primenjuju carine, tri puta manje je uspelo da ode dizela na Kosovo u srpski narod za prolećnu setvu, nego što smo mislili da će to biti moguće. Carine, na osnovu bivše politike koje su sada uvedene, sprečile su naš narod da mu tamo bude, što se bar setve tiče, bolje.
Ova vlada i dalje finansira sve poljoprivredne inspektore, sve veterinarske inspektore, sve šumarske inspektore i sve vodoprivredne inspektore. Dakle, sve one koji su bili na platnom spisku naše vlade i radili na Kosmetu. Svi su oni i dalje na platnom spisku. Mi nastojimo, gde god je to moguće, da osiguramo za njih novi posao na našoj teritoriji, ukoliko je povratak tamo odakle su stigli nemoguć, odnosno ukoliko je moguće da ih vratimo na onu teritoriju ova tri okruga koja su sada na Kosmetu pod srpskom, kakvom - takvom, kontrolom. Želimo da ih vratimo tamo kako bi i time ohrabrili postojeće stanovništvo da ostaje i da veruje da je bolji život ipak moguć. Mi isporučujemo preko 350 tona brašna mesečno, tako da celokupno srpsko stanovništvo koje dobija ovo brašno, hrani se, ono što mi isporučujemo kao veknu od 600 grama po deset dinara, zahvaljujući i našoj pomoći odavde.
Ova vlada, u to sam duboko ubeđen, vodiće aktivnu politiku saradnje sa međunarodnom zajednicom. Na Kosmetu, uprkos upozorenjima iz ove skupštine i od strane Koalicije Vojovdine, vodila se politika aktivnog konflikta sa međunarodnom zajednicom, vodila se politika da se izgubi Kosovo, ali zbog intervencije međunarodne zajednice, a ne da se na bilo koji način omogući reintegracija Kosova u Srbiji.
Govori se za ovom govornicom i danas o autonomiji. Nema veće greške koju je počinila bivša vlast kada je ukinula autonomiju Kosova. Ne zato što su Albanci hteli, već zato što Albanci nisu hteli i upravo zato što oni nisu hteli, a upotrebili su taj argument da smo mi ukinuli autonomiju, vi, bivša vlast. To su iskoristili u borbi za realizaciju svojih nacionalnih i drugih prava i pridobili simpatije i podršku međunarodne zajednice. Umesto da smo ostavili autonomiju Kosmeta, ako je oni neće, da Srbi aktivno preuzimaju sve funkcije koje su oni do juče tamo držali, pre ukidanja autonomije. Mi bismo imali institucionalni i politički okvir da branimo Kosmet pomoću činjenice da autonomija ne ometa reintegraciju Albanaca u državni život Srbije.
Uništena autonomija Kosmeta bila je jedan od najvećih, ali lažnih izgovora Albanaca da je Srbija protiv njih. Oni je nisu želeli. Želeli su, kao i danas što hoće, veliku Albaniju. Mi Srbi izgubili smo jedan od najmoćnijih argumenata u borbi koju smo mogli imati zajedno sa međunarodnom zajednicom i nemojte ponavljati ono što je bila greška, sada ponovo neki za ovom govornicom govore da će to biti greška ukoliko se obnovi autonomija Vojvodine. Autonomija Vojvodine biće prilog učvršćenju političkog života u Srbiji, političke stabilizacije prilika. Autonomija Vojvodine jeste uslov reintegracije Srbije u Evropu. Regionalnizacija Evrope jeste druga brzina u međudržavnoj saradnji i to je poduhvat koji će omogućiti našoj zemlji da se još brže vraća u Evropu, umesto insistiranja samo na saradnji preko državnog nivoa.
Nije Vojvodina, niti snage koje se bore za obnovu autonomije Vojvodine, nisu ni saparatistički, niti secesionistički da bi se to iskorišćavalo u borbi protiv ove vlade, jer je autonomija u suštini uslov reforme naše države. Autonomija Vojovidne jeste uslov demokratije u zemlji i demokratskog procesa. U tom smislu obnova ekonomske autonomije Vojvodine, kulturne i prosvetne, jeste opredeljenje ne samo ove vlade, već vodećih političkih snaga koje čine koaliciju koja u ovom trenutku ima ubedljivu većinu u našem parlamentu. Nemojte brinuti o Vojvodini, niti o Srbiji, budućnosti, jer oni koji su govorili ovde o Vojvodini do juče su govorili o granicama od Karlobaga do Virovitice, oni koji su nas upozoravali kako bi trebalo biti i na čijim kućama su se vijorile njihove zastave i posle tih zastava te su kuće izgorele. Njihova briga o Srbiji je najmanje potrebna. Vojvodina, budite uvereni, biće prilog stabilizaciji političkog života u ovoj zemlji i ne bojte se novog, biće novog ustava Srbije, ali ćete malo u njemu naći od svojih ideja.

Reč ima narodni poslanik gospodin Pelević kao predstavnik poslaničke grupe, drugo javljanje.
Narodni poslanik Pelević, po kom osnovu tražite? Po Poslovniku, izvolite.
Narodni poslanik Šešelj traži repliku i pošto nema osnova da dobije repliku, nemate repliku.
Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević.

Gospođo predsedavajuća, vi ste verovatno prevideli da mi je predsednik Maršićanin dao reč po replici, kada sam se javio. Pozivam se na član 96, jer je gospodin ministar pogrešno protumačio moje izlaganje. Imam pravo na repliku, ako se slažete.

Gospodin predsednik Narodne skupštine, gospodin Maršićanin, pre nego što mi je dao da vodim sednicu, upozori me je da ste se javili i da imate pravo kao predstavnik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva na drugo javljanje, a ne pravo na repliku, jer je smatrao da u izlaganju gospodina ministra nije bilo ničega što bi unelo ton potreban da bi narodni poslanik dobio repliku. Ostaje, gospodine Peleviću, na tome da možete iskoristiti svoje pravo drgog javljanja kao predstavnik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva.

Konstatujem da je moje pravo narodnog poslanika povređeno, ali ću vas ipak poslušati, gospođo predsedavajuća.

Dakle, gospodin Pelević odustaje.
(Vojislav Šešelj: Tražim repliku. Jel( mi dajete repliku?)
Gospodin narodni poslanik ima pravo da dobije repliku u slučaju da je u izlaganju pomenuto u uvredljivom kontekstu njegovo ime ili na drugi način povređeno pravo narodnog poslanika u ovoj skupštini.
Pošto nema osnova ni za jednu repliku bilo kog narodnog poslanika, narodni poslanik gospodin Šešelj po Poslovniku, izvolite.

Ministar Dušan Mihajlović je pogrešno interpretirao moje reči i tražio sam pravo na repliku, niste mi dali. Ministar Vladan Batić je pogrešno....