Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević.

Poštovane kolege narodni poslanici, sa malim zakašnjenjem izlazim pred vas sa jednim predlogom i apelom, jer su pre mene govorili već neki ljudi, na koje se takođe mogao odnositi ovaj apel i poziv.
Naime, pozivam narodne poslanike opozicije, koji su do 24. septembra vršili vlast u ovoj zemlji, da se danas uzdrže od učešća u raspravi o ovoj tački dnevnog reda. Oni, prosto, nemaju moralno pravo da o tome kažu ijednu jedinu reč, jer mi danas, ili tačnije, od 22. januara pa do dana današnjeg, u stvari raznoraznim zakonodavnim aktima ovde ispravljamo uglavnom greške koje su oni učinili, koje su nama ostavili u nasleđe, a najteža hipoteka je upravo Kosovo.
Molim vas, samo treba da podsetim da je od Gazimestana pa dalje problem Kosova zapušten i ispušten, da je od ovih ljudi koji su danas u opoziciji, dok su još vršili vlast, primenjivana neadekvatna sredstva rešavanja problema Kosova, ona sredstva za koja međunarodna zajednica nije imala uopšte razumevanja, nije htela da ih podrži.
Ja ću da vas podsetim da se iz vaših redova čulo da ćemo poslati...

Gospodine Trnavčeviću, govorimo o ustavnim okvirima, molim vas da ne idemo tim pravcem u raspravi, najljubaznije vas molim.

Iz redova današnje opozicije čula se pretnja da ćemo poslati četiri četničke divizije na Kosovo, da ćemo bombardovati i mi Beč, što je dalo šlagvort njima da nas bombarduju i da preuzmu oni staranje o Kosovu.
Prema tome, mislim da vi nemate moralno pravo da se o ovome danas izjašnjavate i da govorite. Uostalom, znam šta bi moglo da se čuje. Pustite nas, koji nismo krivi za to šta se na Kosovu danas dogodilo, da raspravljamo o ovom zaključku i da pokažemo svetu da, kao što smo, vraćajući se u administrativnu zonu prema Kosovu, sve četiri zone, pokazali jedan smisao za saradnju, za uvažavanje činjenice da svi građani koji žive u ovoj Republici moraju da imaju jednaka prava itd, da ćemo i u pogledu Kosova uspeti da uverimo međunarodnu zajednicu da ćemo sa punim pravom moći da se vratimo, u duhu Rezolucije 1244, da ostvarimo suverenitet nad tim delom Srbije i Jugoslavije.
Hteo bih samo da kažem i to da imam predlog da se u ovom zaključku u tački 3. upiše jedan stav, koji bi mogao da glasi ovako - Narodna skupština traži od Vlade Srbije, traži od Vlade Jugoslavije, da preko svog predstavnika u UN u Savetu bezbednosti zatraži ispitivanje saglasnosti Ustavnih okvira za Kosovo, da ispita saglasnost sa Rezolucijom 1244, kojom se garantuje suverenitet Jugoslavije nad tim delom Jugoslavije, odnosno Kosova.
To je moj predlog, a inače ovako, mi ćemo danas izgubiti dosta vremena u nekoj pukoj, praznoj retorici, koja ne znači ništa i koja bi mogla samo da nam u toj međunarodnoj javnosti, koja pomno prati šta se u ovoj skupštini govori i kakve struje i vetrovi duvaju, samo oteža položaj i da onaj utisak, koji smo već do sada stekli, dole na jugu, u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, pokvari i da uspori čitav taj proces reintegracije Kosova, ne tako brzo, ali jednoga dana.
Evo, to je moj predlog i apel. Hvala.
(Narodni poslanik Vojislav Šešelj traži repliku.)

Nema osnova za repliku, nemojte da idemo na replike, imamo vremena za raspravu.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici,  Vlada Republike Srbije je pretrčala brisani prostor  između blindiranih kabineta i zgrade Narodne skupštine Republike Srbije i pojavila se na ovoj sednici bez gubitaka, nadam se.
Predsednik Vlade se tri puta pojavio u Narodnoj skupštini i udostojio narodne poslanike svog prisustva i prisustva ministara, koji čine njegov kabinet. Jednom kad nas je uvalio u velike nezgode izborom Vlade, koju je predložio, drugi put kad nas je pozvao da, tobože, zaustavimo donošenje ustavnih okvira, i danas, treći put, kada treba da komentarišemo jedan bogobojažljivi komentar ustavnih okvira, koji nam je na raspolaganje dostavila Vlada Republike Srbije.
Evo, gospodin Đinđić će ostati upamćen kao čovek koji je uvek donosio loše vesti u ovaj parlament, ali je dobro što je ovog puta doveo ministre, da kamere zabeleže na kome će ostati istorijska odgovornost za sudbinu Kosova i Metohije.
Bio sam dečak, možda i dete, kada se SFRJ jače, patriotskije zalagala za Gradišćanske Hrvate i za Lužičke Srbe, nego što to danas Vlada Republike Srbije čini za Srbe i za Kosovo i Metohiju.
I nema Srbina na Kosovu i Metohiji koji se ne oseća odbačenim, prezrenim i čovekom bez države i bez otadžbine. Da li treba da vam kažem da u Kosovu Polju ima samo još 30 srpskih kuća, a da je pre 20 godina bila samo jedna albanska. Da li treba da vam kažem da u Prizrenu Srbi žive ili u krugu crkvenog imanja, ili na 200 metara odatle i da svaki nosi specijalnu pištaljku, kojom zviždi kada ga napadnu Albanci, da bi dotrčala patrola KFOR-a? Da li treba da vam kažem da tu živi dete koje već tri godine misli da ima 12 godina?
Da sam predsednik Vlade, predložio bih, dragi gospodine, da sam predsednik Vlade, a ne bih bio predsednik Vlade ako ne bih znao šta ću da predložim.
U tome je problem današnje vlade. Nama Vlada nije definisala ciljeve, pa da kažemo prihvatamo ih, ne prihvatamo, ostvarljivi su ili ne, postavljamo jasno i otvoreno pitanje Vladi - da li mi prihvatamo ili ne prihvatamo Ustavne okvire Hansa Hakerupa? Prihvatanje bi predstavljalo razlog za smenu Vlade, jer ako Vlada kaže ne prihvatamo, tražimo od vas da nam pomognete da ne prihvatimo, onda šta dalje.
Imam predlog za Vladu Republike Srbije, vreme je za referendum. Nemamo uopšte poverenje u vas, da vi ovo pitanje rešavate. Vi ovo pitanje gurate u zapećak. Vi ste nam izmislili krizu na jugu Srbije u tri srpske opštine, povukli ste se iz Kopnene zone bezbednosti, doveli grupice Šiptara da prave terorističke akte, da biste pažnju javnosti Republike Srbije odvukli na tzv. jug Srbije i naravno na Makedoniju. Mi 15 do 20 minuta dnevno gledamo šta se dešava u Makedoniji. Kosovo i Metohija, koji su rak rana srpskog naroda, bol, duša, ponos, istorija i budućnost, Kosovo i Metohija nemaju mesta na državnim medijima. Nemaju mesta u govorima političara.
Imaju kada izađe ovako neko, kao što je izašao ministar pravde, pa za jedan odlazak u Rambuje protiv koga je glasala SRS, za jednu delegaciju koja je tamo predstavljala Narodnu skupštinu Republike Srbije, sa mnogo poniženja prema pripadnicima drugih naroda i manjina, utvrdi da su u njoj bili samo, a ne znam ni koju je prvu nacionalnost pomenuo, ali drugu je pomenuo Egipćane. Ta delegacija je imala u svom sastavu sve stanovnike Kosova i Metohije, koji su bili za to da Srbija ostane suverena na Kosovu i Metohiji. Bilo je tamo i Srba i Albanaca i muslimana i Roma i Goranaca, bilo je Egipćana, a ima ih i dan danas na Kosovu. Da li je to razlog za smeh? Da li je to razlog da DHSS napada te ljude.
Kada je SRS ušla u Vladu Republike Srbije, u kojoj je bila Nova demokratija, SPS i JUL, 30% teritorije Kosova i Metohije bilo je okupirano od terorista. Oni su zaustavljali automobile, iz njih izvlačili ljude, ubijali, premlaćivali, otimali do potpunog nestanka tih ljudi. Ni dan danas se ne zna sudbina tih ljudi koji su u to vreme nestali. Tada je bio patriotski čin ući u Vladu Republike Srbije. Mogli smo mi da pišemo pisma celom svetu, Bilu Klintonu svako veče, a oni bi nam oteli Kosovo i Metohiju. Kada smo mi ušli u Vladu Republike Srbije u dva navrata smo potpuno razbili teroriste, pa je policijska i vojnička noga stupila na delove teritorije Kosova i Metohije, na kojima od Drugog svetskog rata nije bila. Kada smo mi ušli u Vladu Republike Srbije u ovoj skupštini se o Kosovu i Metohiji raspravljalo više puta.
Ova skupština u starom sazivu raspisala je referndum i pitala je građane Republike Srbije da li oni želi da Srbija sama rešava problem Kosova i Metohije ili da ga inetrnacionalizuje? Građani Republike Srbije su rešili, draga moja gospodo, pa su građani Republike Srbije na referndumu, za koji se niko od vas nije usudio da kaže da je lažiran, zato što nije ni bio, odlučili da Srbija sama rešava, pa smo branili Kosovo i Metohiju, a kamo sreće da su slušali srpske radikale, da odbranimo do kraja, pa su naša deca pevala na trgovima srpskih gradova dok su padale bombe, toliki je moral bio u srpskom narodu i poverenje u Vladu u kojoj su bili srpski radikli.
Tako izgleda Srbija kada u jednoj Vladi učestvuje SRS. Ovako izgleda Srbija, kada u Vladi učestvuje sa koca i konopca skupljeno 18 stranaka, pa se meni ovde usuđuje da dobacuje neko ko nema ni 5 hiljada glasova, pa se još postavlja ovde kao "bič božiji", pa preti srpskim radikalima. Ko ga je uveo u Skupštinu Srbije, ko ga je doveo na vlast? Vojislav Koštunica i DSS. To je istorijska odgovornost vas gospodo, koji imate predsednika Skupštine i predsednika SRJ, od toga nećete moći da se sakrijete. Mi raspravljamo o Kosovu i Metohiji, a vojvođanski autonomaši izlaze ovde i govore kako nas to čeka i u Vojvodini. Vi se ne obazirete na to. Vi idete dalje. Konstatujete stanje.
Sazivali ste nas da pričamo, da sprečimo donošenje Ustavnog okvira. Tada sam vas pitao sa ove govornice - šta će biti ako donese Ustavni okvir? Vlada Srbije valjda ima odgovor na to pitanje. Sada je donet Ustavni okvir. Da li Vlada Republike Srbije ima odgovor na to pitanje? Najlakše je reći, nećemo da se svađamo sa svetom. Ima li tu kraja? Svakom domaćinu, kada bi upali banditi u kuću i hoće da mu odnesu imovinu, da mu siluju ženu i ćerku, on se bori iako zna da su jači, gubi glavu, ali se bori, ne kaže - ćutite deco, samo da me ne biju. Kakvu smo mi ovo vladu dobili? Jeste li nam bar rešili ekonomske i socijalne probleme, pa da kažu ljudi, zante šta, evo prodali su Kosovo i Metohiju, ali zato imamo penzije, plate, deca nam idu besplatno u školu, ne plaćaju fakultet 4, 5 hiljada maraka, da li ste se dogovorili oko toga kako ćete rasprodati državnu imovinu...

Pričajte malo o Ustavnom okviru gospodine Tomiću, potpuno ste zaboravili na to.

Gospodin Tomić će doći u idućem sazivu gospodine.

Izvinite.

Jeste li se bar dogovorili ko će da švercuje cigarete, ko će da švercuje naftu, gospodine Đinđiću, kada je monopol stavljen na to. Da li ste se bar oko nečega dogovorili? Ovako krupnu temu nemojte da iznosite pred poslanike Narodne skupštine, vi na nju nemate odgovor. Donesite nam nešto sitno, gde će sedeti poslanici u Skupštini Srbije, koliko će da traje vreme rasprave, ko ima pravo na repliku, vi ste za to sposobni. Da vodite državu, vi za to niste sposobni, dragi gospodine Maršiću, to vam tvrdim.