Stvarno nisam čovek koji, ni u jednom momentu, želi da daje povode za sukobljavanje i svađe, pogotovu kada je u pitanju ovaj problem, problem Kosova i Metohije. Već nekoliko puta poslednjih meseci otvoreno zahtevam i kritikujem vlast iako njoj pripadam, i tražim da se kosovsko-metohijskom pitanju priđe krajnje ozbiljno, jer nemam nameru, bez obzira što imam poziciju, bez obzira što sam u toj vlasti, da nosim odgovornost za ono za šta nisam odgovoran. Zato, da sada kažem, mora hitno Savezni komitet za Kosovo i Metohiju da bude institucija u kojoj će i savezna i republička vlast naći mesto na Kosovu i Metohiji i ponuditi rešenje.
Što se tiče mog formalnog prisustva, moram da kažem da sam, na žalost, ili na sreću, svakoga dana sa tim narodom, obilazim ga širom Kosova i Metohije, a najčešće pod najtežim uslovima, najčešće bez pratnje, bez zaštite, najčešće ugrožen, ali dobro, prihvatio sam i nastavljam da radim. Predlažem ovde sledeće - pored toga što smatramo da naša država mora da pronađe ekonomske izvore sredstava da taj narod može da opstane, predlažemo Fond za Kosovo i Metohiju, predlažemo kosovski dodatak za taj narod, predlažemo da se sve opštine širom Srbije, pa i Crne Gore, uključe direktno da pomognu pojedinim selima.
Ali, predlažem i sledeće, da 250 poslanika, koji ovih dana govore o Kosovu i Metohiji, da ne govore samo, već da se nađu tamo na Kosovu i Metohiji. Predlažem da napravimo zajednički plan rada i posete Kosovu i Metohiji i mislim da je moguće da po dva poslanika budu zadužena za pojedine mesne zajednice i da se tamo na licu mesta nađemo, da se vidimo, kako taj narod živi, šta mu treba, šta treba da pomognemo i da onda dođemo i da se junačimo. Ako ima takvih, spremnih, spreman sam da u tome učestvujem. I na kraju krajeva, predlažem Skupštini da se o tome izjasni da li je spremna da zaduži za Kosovo i Metohiju, za pojedine opštine, odnosno za pojedine mesne zajednice i pojedina sela, po dva poslanika, koji će tamo biti i nositi odgovornost za sudbinu tog naroda. Ako to prihvatimo i ako se tamo otvorena srca nađemo i pokažemo svoju hrabrost, onda prihvatam da onima koji su dole govorimo na način na koji govorimo.
Da završim sa tim koliko nisam formalno tamo, u mojoj desnoj butini je metak od albanskih terorista, koji sam dobio zato što sam na Kosovu i Metohiji i zato što sam među poslednjima napustio Prištinu, žrtvujući svoj život, da bih pokazao da tamo postoji Srbija. Ali, nadam se da će to ipak neko ceniti. Međutim, ukoliko se prihvati ovaj moj predlog, onda ćemo stvarno tom narodu pomoći i psihološki ga podržati da može da izdrži sve ove eksperimente koji mu se danas nameću.

Reč ima narodni poslanik... Po Poslovniku? Izvolite, narodni poslanik Milorad Mirčić, povreda Poslovnika.

        Dame i gospodo narodni poslanici, imam predlog, pošto smo dobili tekst deklaracije, zamolio bih predsedavajućeg i sve kolege u Skupštini da napravimo jednu pauzu, koja ne mora da traje duže od 15 ili 20 minuta, da bismo mogli da pročitamo ovu deklaraciju, da govornici koji budu izlazili za ovu skupštinu, govore vezano za ovaj izmenjeni tekst. Moramo da budemo svesni da je ovo dokument koji se suštinski razlikuje od onih zaključaka sa ovim dopunama. Drugo, bez obzira koliko je žučna ili na neki drugi način iskazana naša diskusija, svi mi shvatamo da svako od nas kada govori i izgovara Kosovo i Metohija, da to radi sa velikim poštovanjem, da ne kažem sa uzbuđenjem, jer svi u ovoj sali, ako ništa drugo onda većina isto mislimo kada je u pitanju sudbina Kosova i Metohije.
Prema tome, da ne bi dolazilo do određenih problema, predlog je da se napravi pauza od 15-20 minuta. Tomislav Nikolić, ispred SRS, je to malopre predložio. Nećemo ići iz ove sale, dajte nam vremena da pročitamo, da proučimo zbog ovih ljudi koji izlaze za govornicu, da ne bi bile kontradiktorne diskusije. Hvala.

Gospodin predsednik Skupštine je već odgovorio na ovo pitanje i mislim da nema potrebe za pauzu, pogotovu što Srpska radikalna stranka ima samo jednog prijavljenog kandidata, kojeg možemo da stavimo  na kraju, imate  vremena da se upoznate. Da li hoćete da stavim vaše kandidate da budu poslednji u diskusiji? Dobili ste tekst, imali ste vremena da ga pročitate.
Reč ima narodni poslanik Božidar Vujić. Ako hoćete da vas stavim za kraj, gospodine Vujiću? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, letimičan pregled, evo za jedan minut koliko se to stiglo od dobijanja ovoga, ništa se ne razlikuje ova vaša deklerejšn, jer to nije deklaracija srpskog parlamenta, od onih zaključaka koje ste dali. Nepotrebno je da čitam ovih novih devet tačaka, s obzirom da će u svakom slučaju koliko sutra DOS-ove novine objaviti veliku pobedu antisrpskih snaga u Republičkom parlamentu. Inače, dame i gospodo narodni poslanici, Segedinska grupa, doduše neki cinični, ali nema smisla da su cinični, kažu da se ona zove Vlada Republike Srbije, razmotrila je Informaciju o proglašenju Ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji. Oni koji nisu cinični kažu da je Segedinska grupa.
S druge strane, pitaju se zašto je Segedinska grupa ili Vlada, kako ona sebe naziva, razmotrila Informaciju, kada smo koliko 4. maja, koliko u ovoj skupštini doneli deklaraciju, naložili toj istoj Segedinskoj grupi da, u saradnji sa Saveznom vladom, u rezolutnom razgovoru sa UNMIK-om, pokuša da se taj ustavni okvir nikako ne donese. Pošto je ta Segedinska grupa uradila sve suprotno od onoga što je trebalo, očito je da su taj Hans Hekerup, koji je samo medijator između UČK i ove segedinske grupe, zajednički doneli taj ustavni okvir.
Zašto bi onda ta Segedinska grupa radila protiv medijatora i protiv sebe same, a donosila nešto drugo od onoga što je donela. To je ta Segedinska grupa, ova vlada, donela taj ustavni okvir u zajednici, u sprezi sa albanskim teroristima i ekstremistima. Tako moramo i da posmatramo taj ustavni okvir. Segedinska grupa veoma transparentno radi na prodaji Kosova i Metohije. Ustavni okvir, dame i gospodo, za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji, znači, donela je Segedinska grupa - Vlada, uz malu pomoć albanskih ekstremista i medijatora Hansa Hekerupa.
Ustavni okvir za privremenu samoupravu je donet, ali je on priprema referenduma za otcepljenje, koji je ta Segedinska grupa apsolutno dozvolila. Ustavni okvir je priprema novog ustava Kosova. Albanski ekstremisti, teroristi bili su vični borbi. Veoma malo imaju inteligentnih snaga koje bi mogle da donesu ovaj ustavni okvir. Zbog toga im je ova vlada, ova Segedinska grupa tu pomogla i predložila ovaj ustavni okvir, sa igranjem oko toga da 4. maja ova skupština odglumi privid demokratije. Ustav Kosova, za Kosovo i Metohiju bez Srbije, za Srbiju bez Kosova i Metohije.
Jedan od govornika DOS-a reče ponavljajući i citirajući reči srpskog pesnika, i kaže - Kosovo je najskuplja srpska reč. Od danas, dame i gospodo poslanici, Kosovo stvarno jeste najskuplja srpska reč. Doveli ste je do trivijalnosti vi iz Segedinske grupe, vi iz DOS-a, zato što ste namerni da prodate Kosovo i Metohiju. To je rezultat onoga što je od 5. oktobra Segedinska grupa radila do danas.
Srbi sa Kosovom na usnama, Srbi sa Kosovom u srcima, Kosovo u dušama, Kosovo u duhu i genima ostaće i dalje u srcu Srba i za buduća vremena, jer daće Bog, ni DOS-a, ni Segedinske grupe uskoro neće biti. Srbi, Srbija, Kosovo, jedna je to, ista reč i to je samo jedna reč.
Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da se složim, teškom mukom, ali ću se pokušati složiti sa jednom koleginicom, poslanikom iz DOS-a, koja je koliko juče za ovom govornicom izrekla da ova rasprava o Kosovu i Metohiji nije ni literarni čas, ni pesničko, ni epsko veče. Pokušaću i mogu da se složim, kao što mogu i da je shvatim. Ovom sada deklaracijom apsolutno je i shvatam. Shvatam da mora ponizno da sluša naloge Segedinske grupe, naloge Vlade, tzv. Vlade Srbije, inače Vlade DOS-a. Nije to više Vlada građana Srbije i neće od danas više ni biti.
Nije za svakoga pitanje Kosova i Metohije niti sudbinsko pitanje, niti srpsko pitanje. Pokazali su to govornici DOS-a, pokazuje to i ova deklaracija i veoma transparentno pokazuje ta Segedinska grupa, za koju neki cinično kažu Vlada Republike Srbije.

Gospodine Vujiću, izričem vam opomenu zato što ste uvredili narodnu poslanicu Nadu Kolundžiju i DOS-ove poslanike.

Ali za mene, kao člana Srpske radikalne stranke, ono jeste i sudbinsko i srpsko. Bio sam poslanik Srpske radikalne stranke kada je ista bila u opoziciji, kada je Milošević pod pritiskom, a delom i dogovorom, predao zapadnu Slavoniju, Miljevički plato, Medački džep, Maslenički most. Gledao sam, kao i cela Srbija kolone prognanih, kolone uzneverenih, izgubljenih, kolone koje su preživele Pakrac, ali imale su sreću da stignu do Bosanke Gradiške. Jurili su ih sinovi koljača iz Jasenovca i Jasenovac je opet bio tu. To je bilo koliko juče, a danas Kosovo i Metohija, samo je neko iz Jasenovca otišao u DOS, samo su neki koljači iz Jasenovca postali Segedinska grupa.

Gospodine Vujiću, izričem vam drugu opomenu na osnovu člana 101. i molim vas da vodite računa šta govorite.

Bio sam poslanik Srpske radikalne stranke kada je ista bila u opoziciji, kada je Milošević postavio granicu na Drini, opet pod pritiskom, a delom i u dogovoru. Zove se to dobre usluge međunarodne zajednice i onda nam se dogodio Dejton. Neko je hteo da zbog tog Dejtona bude general. Taj sedi danas ovde kao poslanik DOS-a u Republičkoj skupštini i on, s obzirom da je lamentirao za ovom govornicom i nju smatrao kao ispovedaonicu, može da vam kaže šta je to savetovao i nagovarao Miloševića da potpiše u Dejtonu. Nakon Dejtona, lakše nego pre, jer mir nema alternativu, imali smo i "Oluju" i Erdutski sporazum, ali smo dobili i kolone i izgubljene duše. Sa sankcijama tada smo se već bili srodili. To je bilo koliko juče, a danas vi gospodo iz   DOS-a nudite nam Kosovo i Metohiju, da o tome raspravljamo, a prodali ste.
Bio sam poslanik Srpske radikalne stranke kada je postala pozicija, kada je ušla u vlast i sećam se kada je Milošević, jer mir nema alternativu, pod pritiskom, a delom i dogovorom, tražio da se ide u Rambuje kraj Pariza. Srpska radikalna stranka nije išla tamo.

Gospodine Vujiću, molim vas da se vratite na temu.