Reč ima narodni poslanik Petar Madžarević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz južnog Banata, iz srpske Sparte, poslanik sam Demokratske stranke Srbije iz Pančeva.

Danas je na dnevnom redu ovog visokog doma, da upotrebim reči našeg velikog pesnika i akademika Matije Bećkovića, najskuplja srpska reč. Koren svih zala na Kosovu i Metohiji, u drugoj polovini DžDž veka, leži pre svega u srpskom narodu. Nisu Srbiju raskomadali i podelili na tri dela ni Hrvati, ni Slovenci, ni Muslimani, ni Šiptari, ni ma ko drugi, nego srpski komunisti.

Kriza u i oko svete srpske zemlje u prethodnih 13 godina je najčešće zloupotrebljavan problem u dnevno-političko svrhe. Moram da podsetim da je trasiranje državnosti Kosova i Metohije počelo zabranom povratka proteranih Srba posle Drugog svetskog rata, što je, u kasnijim decenijama, davanjem sve više elemenata državnosti jugu Srbije, dovelo do jačanja separatističkih težnji Šiptara.

Počelo je sa veličanstvenim morem najčistijih nacionalnih osećanja na Gazimestanu 1989. godine, gde je osećaj plemenitog srpskog podvižništva pretvoren u robu za dnevnu upotrebu. Završilo se užasnim razarenjem Srbije i progonom Srba i nealbanskog naroda iz svih delova Kosova i Metohije koji su pod kontrolom Albanaca. Kada se 1989. učinilo da se vidi svetlo na kraju tunela srbijanske propasti, kada je izgledalo da će Srbija prva izaći na svetlo demokratskih promena, doživeli smo obrušavanje tunela. Naravno, opet od srpskih komunista. Ovog puta samo preobučenih, ali podjednako smrtonosnih za srpsko nacionalno biće. Gde god su u okviru bivše Jugoslavije probudili srpski nacionalizam, gde god su, navodno, štitili nacionalne interese, posle njih je ostajala pustoš. Srpski narod je postradao, rasejan i osramoćen. Jesam srpski nacionalista, ali nikada neću popreko pogledati drugog čoveka zato što je druge nacije. Naprotiv, smatram da svaki građanin Srbije ima pravo na isto takvo osećanje.

Danas smo, kao prva demokratska vlast, posle više od 60 godina suočeni sa teškim posledicama neodgovornog vođenja države od strane komunističke oligarhije i njihovih političkih satelita. Zatekli smo prezaduženu, razrušenu i nepriznatu državu. Za pravazilaženje ovog stanja biće nam potrebno mnogo mudrosti, strpljenja, odlučnosti i čvrstine. Odgovornost, pre svih, imaju Srbi, a potom i sve druge narodnosti koje u ovoj državi žive. Nacizam albanskog stanovništva koji se ispoljio na Kosmetu, a poslednjih nedelja i u Makedoniji, treba da spreči međunarodna zajednica, pre svih. Stvarne namere stranih faktora, uključenih u rešavanje krize, u ovom trenutku se ne mogu sa sigurnošću sagledati. Ali, činjenica je da se donošenjem Ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji čini korak dalje u povlađivanju militantnom albanskom nacizmu.

Doživljavamo da se pokušava na početku 21 veka konstituisanje države u okviru države. Pred ovom ogromnom opasnošću prestaje da bude važno ko je kriv. Dalja odgovornost je zajednička. Delovanje koje nam predstoji u sprečavanju kakvog stanja treba da bude zajedničko i nesporno. Mlada demokratska vlast u Srbiji postaje još ranjivija, jer je zaista teško objasniti građanima Srbije zašto je jednoj naciji dozvoljeno da uobliči i potpuno etnički očisti svoj prostor od pripadnika drugih nacija, kao što se to čini na Kosovu i Metohiji.

Na žalost, mi više nemamo dovoljno manevarskog prostora. Kako god da danas odlučimo, pogrešićemo. U ovom trenutku se ne možemo više konfrotirati sa međunarodnim faktorom, već možemo samo da nastojimo da ublažimo posledice kumanovske kapitulacije, odnosno Rezolucije 1244. Pažljivo sam juče slušao premijera Đinđića i nadam se da će netransparentno delovanje, koje je apostrofirao u svom drugom obraćanju, dati pozitivne pomake u rešavanju krize na Kosovu i Metohiji. Ma kako se kosmetski čvor raspleo, biće nam potrebno jako puno mudrosti i upornosti. U jevrejskom jeziku je vekovima postojao prastari pozdrav - dogodine u Jerusalimu. Dočekali su da uđu u ovaj sveti grad. Uz strpljenje kojim se moramo naoružati, završiću svoje izlaganje pozdravom - dogodine u Prištini.

Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a posle njega narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Kosovo i Metohija nije problem prethodne vlasti, kako to navode neki današnji čelnici DOS-ovske vlasti. Taj problem Kosova je istorijski, tamo negde počinje, a možda i pre, od 1918, 1919, pa sve do današnjih dana. O tome će istoričari dati svoj sud.
Aktivnost Albanaca ne jenjava od tog perioda pa do današnjih dana. Oni su imali strategiju da u srcu Srbije, odnosno da na Kosovu i Metohiji stvore svoju državu. U tome su Albancima pomagali, zavisi od istorijskog trenutka, uglavnom svi. A cilj te pomoći je bio da Srbija, odnosno srpski narod bude što manji, kako ne bi dominirao na Balkanu, odnosno, da ne može da utiče na neka evropska kretanja, u političkom smislu te reči.
Ovaj ustavni okvir koji je Hans Hekerup, kao američki dobošar, dobio za zadatak da objavi u svim sredstvima informisanja, odnosno da se ova današnja skupština izjasni i time verifikuje sve želje i ideje koje su projektovane da ovaj okvir, odnosno ustavna samouprava zaživi. Po ovom ustavnom okviru se Albancima faktički daje država u okvirima postojeće Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije.
Ima komentara od čelnika DOS-a da je stav međunarodne zajednice prevazišao određene norme koje su regulisane Rezolucijom 1244. Komentariše se da su nas građani izabrali da rešimo ovaj problem. Kako da rešimo ovaj problem, mislim na postojeću vlast, kad ovog trenutka mi na Skupštini treba da donesemo odluku da se Kosovo i Metohija pretvori u državu Albanaca i ostalih.
Kaže se - ne postoje uslovi, već preduslovi za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji. Mislim da takva formulacija nije dobra i da mi sve te preduslove treba da rešimo na nama dozvoljen način, a ne da nam to rešavaju tamo neki drugi, koji za to nemaju nikakva prava, osim prava da srpski narod izgubi teritoriju i da srpski narod sa tog prostora bude proteran.
Jug Srbije je, kao reperna ideja sa kojom treba da se reši i Kosovo i Metohija. I to nije tačno. Na jugu Srbije su međunarodna zajednica, odnosno Amerika, isprojektovale nemire da bi sada taj problem rešile mirnim putem. Mnogo je tamo palo ljudskih žrtava, tako da to nije miran problem. To su sredstva informisanja svesrdno pratila i narodu projektovano prikazivala.
Pominje se i Rambuje. Mi srpski radikali nismo slali svoju delegaciju u taj Rambuje i nismo učestvovali. Ali, već kada se predstavlja ta skupina koja je učestvovala u Rambujeu, ne treba je sada nedemokratski potcenjivati. Mislim na gospodina Vladana Batića, tako je on to predstavio.
Ministar Veselinov u svom izlaganju je pomenuo kako, eto, i ovo ministarstvo sada učestvuje u praćenju i finansiranju poljoprivrede i šumarstva na tom prostoru. To je samo deklarativno delovanje, ali stvarnog delovanja na tom prostoru naših ministarstava nema.
Carine se pominju da je to projektovao Kušner, a da je sada Hans Hekerup samo realizovao tu instituciju. Zašto se baš sada ta institucija forsira i zašto ona nije dobila oštar komentar od strane DOS-ovske vlasti? Srbi su 35 dana pravili blokade, a posle toga se prave dogovori. Znači, bunt srpskog naroda je propao i sve je otišlo uprazno.
Bojažljiv je ovaj predlog DOS-ovske vlasti i on predstavlja nekvalitetan pristup ovom problemu. Plaši se DOS-ovska vlast da kaže istinu, već u blagim formama i snishodljivo ističe ovaj ustavni okvir.
Okupator na današnjem Kosovu i Metohiji je UNMIK. On tamo deluje kao da je vlast. A i jeste. Zašto se naši zakoni iz finansijske sfere tamo na Kosovu sada ne sprovode? Obećali ste da ćete, čim dođete na vlast, sprovoditi sve zakone, pa i zakone na Kosovu i Metohiji. Ne može UNMIK preuzimati ingerencije Savezne Republike Jugoslavije i Srbije, jer nisu ispoštovali mnogo toga što po međunarodno-pravnoj regulativi treba da urade. Imali su obavezu da razoružaju Albance. Oni to nisu učinili, već hoće da ih prevedu u Kosovski odbrambeni korpus, a to je u stvari Vojska Kosova.
Suverenitet Kosova proističe iz naroda i njemu pripada. Slobodna volja naroda je osnova državne vlasti. To je jedna tačka u kojoj ovaj okvir treba da da suverenitet Kosovu. Teritorija Kosova je jedinstvena i nepromenljiva. Stanovnici Kosova imaju pravo na državljanstvo. Osnovni jezik na Kosovu je albanski jezik, a u sredinama gde žive Srbi je srpski i drugi. Kosovo ima predsednika, koji ga predstavlja u unutrašnjosti i u svetu. Kosovo ima grb, himnu, zastavu, glavni grad, centralnu banku, guvernera i valutu. Ništa im više i ne treba. To su osnovna načela jedne države. Vlada Srbije sada ne sme da kaže da je Kosovo i Metohija sada ne interesuje, već Vlada Srbije ima blagi zaključak. Ovo je poziv na krajnju poniznost.
Sve ovo što se radi u Vojvodini povezano je sa Kosovom, odnosno Amerika želi da stvori Saveznu Republiku Jugoslaviju sa četiri konfederalne jedinice. Hekerup ne predlaže ravnopravnost naroda i nacija. Verovatno će to neko posle njega rešavati po nekim drugim principima i međunarodnim normama. On ima zadatak da sada uredi ovo što je danas pred nama.
Povratak raseljenih i sigurnost Srba na Kosovu i Metohiji ne garantuje ovim okvirom nijednom Srbinu bezbednost. Srbi se osećaju ugroženi i tako i doživljavaju ovaj ustavni okvir samouprave na Kosovu i Metohiji. Bilo je komentara, i danas se to komentariše, da je naša spoljna diplomatija do sada uradila toga dosta i da će ona rešiti i ovaj problem koji je na Kosovu i Metohiji. To je samo, možda, želja ili ideja, ali posle svakog povratka sa bilo kog međunarodnog zasedanja tih velikih sila, mi kao Srbija, odnosno Savezna Republika Jugoslavija, dobijamo nove zadatke i obaveze kako da idemo sami sebi na štetu.
To u prvom trenutku tako ne izgleda, već se oseća napredak. Dobićemo određenu količinu para, pa ćemo time rešiti trenutnu ekonomsku nelikvidnost, a šta će biti posle? Svi oni koji utiču na takvu spoljnu politiku biće krivi i već su krivi što se tako ponašaju, odnosno što ne upotrebe zaštitni model, kako bi se naš narod osećao sigurnijim i bezbednijim. Ne mislim da treba da se borimo u vojnom smislu. U ovom trenutku postoji i drugi metod, a to je agresivna diplomatija, koja mora da donese novi stil. Kaže gospodin predsednik Vlade - Došli smo do zaključka da tražimo dosledno sprovođenje Rezolucije 1244. Kako da tražimo dosledno sprovođenje kad mi treba da molimo Hansa Hekerupa ili nekog drugog da sprovodi zakone koje su oni doneli i koje su nam oni silom nametnuli. To nije bila naša ni dobra volja ni želja. Ministar Mihajlović je napomenuo da je od kako je UNMIK na Kosovu i Metohiji bilo 5.440 incidenata i raznih napada na srpski narod i srpska dobra.
Kako to da diplomatija nije istakla te podatke kao međunarodni problem? Pustili smo im sve koji su bili u našim zatvorima. A zauzvrat oni sada, tamo negde drže naših 1.300 otetih i zarobljenih. Međunarodna zajednica od nas traži da mi sami sebe osudimo i da posle izvršimo egzekuciju sami nad sobom. To je slučaj sa ovim famoznim hladnjačama. Nema Srbina na Kosovu i Metohiji koji se ne oseća ovog trenutka odbačenim. Nama Vlada nije definisala ciljeve. Da li mi prihvatamo ili ne prihvatamo ovaj okvir? Šta će biti posle ovog okvira ako on ne ispuni sve zahateve koje traži Hans Hekerup? Sve što je Vlada predložila, neće imati efekta, jer treba da dođu novi zahtevi, odnosno nove obaveze koje će anulirati sve ovo o čemu danas govorimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Prvo, jedan načelan prigovor predsedniku Skupštine. Gospodine predsedniče, juče ste obmanuli ovu skupštinu ili pokušali, bolje rečeno, da je obmanete. Apelovali ste na sve nas poslanike da će tačke 1, 6. i 7. ovog zaključka biti dodatno od radne grupe izdefinisano i da vodimo računa prilikom rasprave, većina poslanika je vodila računa o tome, tačnije rečeno uvažila je vašu primedbu. Onda ste vi to zloupotrebili, pa ste izašli ovde sa svojim predlozima, naglasivši pri tome da su to predlozi DSS za dopunu. Zbog čega ovo govorim. Govorim iz prostog razloga što zaključak je sam po sebi jedna mala prevara od strane DOS-a. Prvo, premijer Vlade je rekao da je to usaglašeno i da je to stav Vlade, da se izađe sa takvim zaključkom. Onda smo na sceni videli predstavnike pojedinih političkih partija, a koji su iznosili svoje predloge, tvrdili i garantovali da će to biti uneseno kao izmena ili dopuna ovog zaključka. Najbolji primer je predsednik Skupštine. Tako da nije bilo razloga da se ljutite kada vam je poslanik SRS-a rekao da je to demagogija. To nije ništa drugo nego onako kako je izdefinisao predstavnik SRS-a.
Ono što je, dame i gospodo narodni poslanici, i te kako interesantno, a to je da kada Vlada treba da povuče jedan odlučujući potez, da kao predstavnik Srbije jasno saopšti svoje stavove međunarodnoj zajednici, pa pribegava različitim formama. Zajedničko za te forme je da uvek traži najblaži oblik, kako se ne bi zamerila međunarodnoj zajednici. Ovo je jedan od dokaza, ovo je očit dokaz kako mi to preko Vlade Srbije koja je voljom DOS-a izabrana, reagujemo na sve ono što nam svet nameće. Vlada ide sa zaključcima, s tim što nam je uz te zaključke dostavila dva dokumenta koji jasno oslikavaju kakvi su stavovi ove vlasti koju sačinjava DOS ili koja predstavlja DOS i međunarodne zajednice prema toj koaliciji ili prema njenoj vladi. U Ustavnom okviru jasno i precizno, decidno međunarodna zajednica daje do znanja kakav će stav zauzimati, a ne osvrćući se na one priče sa kojima je bila obasipana javnost Srbije, da je ovo uvažena vlast, da je ovo međunarodno priznata vlast, da svako rado otvara vrata ovoj vlasti ili predstavnicima ove vlasti, da sa njima na ravnopravnoj nozi razgovara, da uvažava njihove predloge. Evo jedan od dokaza, evo jednog demantaja svega onoga što plasirate preko medija i Televizije Srbije. Niti vas ko uvažava, niti vas ko više prihvata kao ozbiljne sagovornike, ni kao partnere. Vi svetu služite da vam da različite nagrade, za početak "Bambi", a onda će vam dati Dudeka, pa će nekom dati Regicu. Zato služite tom svetu.
Jasno je definisan Ustavni okvir. Vi želite da promenite tako što kažete, ako bi to bio pravni osnov, onda bi to već bilo poboljšanje.
Šta menja suštinu i sadržaj? Ništa. U tom ustavnom okviru jasno je međunarodna zajednica dala do znanja da zahvaljujući vama ne mora da vodi računa ni o onome što je potpisala. Ni Rezolucija 1244 više ih ne obavezuje. Vi trčite da se dodvorite Hekerupu, da se dodvorite visokim predstavnicima. Gospodo, učimo se na greškama, učimo se na primerima. Ovo nam se isto dešavalo u Republici Srpskoj. To se i dešava u Republici Srpskoj. Šta vi očekujete, kakva je uloga visokog predstavnika Saveta bezbednosti UN. Isto kao što je uloga onoga koji predstavlja međunarodnu zajednicu u Republici Srpskoj. Šta vi mislite, da će on poštovati i ovaj ustavni okvir? Ne.
Kada je u pitanju izbor poslanika, isto ili gore će biti nego što je bilo u Republici Srpskoj. Ko će biti od predstavnika Srba? Evo, unapred možemo vam mi, radikali, da potpišemo i da vam tvrdimo da ni jedan Srbin, koji je nacionalno orijentisan, neće moći da uđe u tu skupštinu Kosova. Biće ovi plaćenici. Ovi koji sada rade za međunarodnu zajednicu, putuju po belom svetu, uzimaju dnevnice, ovde nama države govore o patriotizmu. (Šešelj sa mesta: Na koga misliš?) Pa, na Trajkoviće, i jednog i drugog, ima ih takvih kakvi su Trajkovići koliko god hoćete, gospodo, na Kosovu. Rešenje problema mora se tražiti u jasnom i odlučnom stavu predstavnika vlasti. Možete vi da shvatate kako god želite diskusije nas, srpskih radikala, ali mi želimo da pomognemo da sačuvamo Srbiju. Ima gore od ovoga, gospodo. Gore od ovoga je samo da nam sutra uzmu kompletnu teritoriju Srbije. Nije daleko od toga. Šta mislite, da ovo nije probni balon za Vojvodinu? Jeste. Ovakav će ustavni okvir biti na snazi ili na sceni kada bude priča o Vojvodini. Sada već pravite greške, sada im već stvarate preduslove da sutra mogu lako i jednostavno da vam serviraju ovakav jedan ustavni okvir za Vojvodinu.
Već tamo imaju ukupno 60 i preko 60% obavljenog posla i priprema, a preko statuta Vojvodine, preko Skupštine Vojvodine koja postoji, preko Izvršnog veća Vojvodine. Ako uvažite ove zakone, odnosno predloge izmena i dopuna zakona, a koji vam predlaže Skupština Vojvodine, pa to vam je ustavni okvir. To vam je isto ovo. Tamo neće biti možda Hekerup, visoki predstavnik međunarodne zajednice, biće drugi neko. Biće Petrič ili biće neko drugi ustalom, ima i među vama onih koji bi to jedva dočekali. Morate, gospodo, da shvatite, postoji jedan trenutak kada morate odlučno da saopštite toj međunarodnoj zajednici - ovako više ne može.
Naravno, niko pametan ne želi u ovom trenutku da pogoršava situaciju kakva je u Srbiji. Ali, poboljšanje za Srbiju i srpski narod, i na Kosovu i Metohiji, i za sve nas u Srbiji, je samo u promeni vašeg stava. Recite, što bi narod rekao, stegnite petlju, pa kažite toj međunarodnoj zajednici, dosta je, ne možete tako da radite na Kosovu i Metohiji. Pokušali smo sa vama diplomatski, apelovali smo na Hekerupa da ne donosi ustavni okvir, dali smo svoje amandmane, niste uslišili, nećete više da nas uvažavate kao relevantan faktor, kao ravnopravne. Sada nećemo sa vama da pregovaramo. Znam da je to teško za DOS.
Teško je gazdi reći da nećeš. Čim malo podignete glavu, oni vam lansiraju afere, afere oko cigareta, afere koje potresaju Srbiju, a ne gospodo, DOS. Čak, morate da uslišite njihovu želju i da neke seksualne afere izmišljate kako bi pokrili vašu nesposobnost. Biće još toga, pogotovu one koje su neprirodne, a to da ste vi svesni, to će vas razbiti. To je razbilo američku vojsku, a ne vas. Homoseksualci su razbili američku armiju, a ne vas, ovakve kakve ...

Gospodine Mirčiću, ako vas samog nije sramota šta sve izgovarate sa ove govornice, ipak se samo onda vratite na temu.

Samo upozoravam, predsedniče, upozoravamo mi radikali na vreme da budete spremni. Morate jasno da saopštite da ovi zaključci, hoćete li upozoriti gospodine predsedniče ovog muškarca, oldtajmera, da ne dobacuje. Morate da kažete javnosti Srbije, sada smo u takvoj situaciji da moramo da izlazimo i da idemo na ruku međunarodnoj zajednici. Ne možemo ništa, a sve ove priče koje je i sam premijer govorio, a i članovi Vlade, kako će se pomagati srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, bolje gospodo da to radite u stvarnosti, da realizujete te priče, a ne da pričate.
Kada se pojave poslanici sa Kosova i Metohije, pogotovu ovi iz DOS-a, ne mogu ljudi da oćute i njih je sramota kako lažete, kako mažete oči. Zar nije najveći cinizam kada izađe ministar poljoprivrede, sada se setio da ispriča kako je to ministarstvo aktivno uključeno u pomoć Kosovu i Metohiji. Onda, redom, jedan po jedan i onaj Vladan Galenika, i on izađe, pa on ispriča, a ne kažete, gospodo, za ovo što su uvedene carine, ne kažete, gospodo, ko je to dozvolio da se uvedu punktovi, da se postave punktovi. Zaseda ova skupština, gleda narod to, a vi ne nađete za shodno da izađete i da barem objasnite vašim poslanicima iz DOS-a koji su sa Kosova i Metohije, tražili su jasno taj odgovor. Morate gospodo jednom da prekinete takav način i takav vid vođenja politike. Bolje na vreme da prekinete, bolje će biti i za vas i za Srbiju.

Replika, gospodin Trajković, a posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo, pošto sam ja jedan od Trajkovića, zamolio bih gospodina Mirčića da ubuduće vodi računa kada govori o plaćenicima, o DOS-ovim plaćenicima, da ne spominje tek tako paušalno imena.
(Milorad Miričić, sa mesta: Samo da se javim.)