Gospodine predsedavajući, znači da bih u tom slučaju trebalo da kritikujem ili da branim stavove Vlade.

Da ne vodimo sada raspravu, vi ste pozvani i određeni da budete u Radnoj grupi, svi predsednici, potpredsednici i zamenici poslaničkih grupa. Meni je žao što u tome niste učestvovali. Ne mogu sada to da ispravim. Ako se izjasne i ostale poslaničke grupe, da potpuno prekinemo raspravu, mogu i to da stavim na odlučivanje.
(Poslanik Veroljub Arsić odustaje od diskusije.)
(Poslanik Tomislav Nikolić, sa mesta: Prozovite nekoga od vaših, kakav je to način, gospodine predsedniče, treba da vidimo i šta će vaši da kažu.)
Sve prijave su povučene.
Ima reč narodni poslanik Božidar Vučurović (poslanik odustaje od diskusije).
Ne mogu regulisati rad vaše poslaničke grupe, vi vrlo dobro znate da ste u sastavu radnog tela.
Reč ima narodni poslanik Momčilo Trajković.

Poštovani poslanici, očigledno je da Skupština Srbije ovih dana raspravlja o vrlo krupnom pitanju i izjašnjavanje o ovom pitanju je vrlo važno za buduće procese na Kosovu i Metohiji.
Pitanje je, dakle, ovde - šta znači pravni okvir i šta znači prihvatanje pravnog okvira? Moram da kažem da je celokupan problem oko ovog ustavno-pravnog okvira pre svega u tome što se Rezolucija ne sprovodi konzistentno i što se ne sprovodi u svim svojim delovima. Kada bi se Rezolucija sprovodila u svim svojim delovima, siguran sam da bi bilo mnogo manje problema, i danas bismo razgovarali o ustavno-pravnom okviru, koji ne bi bio pretnja u vidu uspostavljanja nezavisnog Kosova, nego naprotiv, definisali bismo tzv. široku autonomiju.
Zato smatram da moramo da insistiramo da UNMIK, odnosno međunarodna zajednica sprovode Rezoluciju u svim svojim delovima. Ako bi se ostalo na ovome, ako se ne bi sproveli ključni delovi Rezolucije, koji se tiču jačanja, odnosno vraćanja suvereniteta Jugoslavije na Kosovu i Metohiji, siguran sam da bi pravni okvir konačno definisao nezavisno Kosovo i Metohiju.
Zato smatram da moramo, kao država, kao parlament, insistirati da se i te kako ozbiljno razmotre pitanja sprovođenja onih delova Rezolucije koji vraćaju suverenitet Jugoslavije nad tom njenom teritorijom. Tu je, pre svega, obaveza da se hitno otvori pitanje povratka naše vojske i policije u one delove gde je bezbednost takva da garantuje da oni mogu da opstanu, a takve enklave i takve pozicije na Kosovu i Metohiji postoje.
Drugo, vrlo je važno da se otvori pitanje povratka naših carinika, pre svega u onom delu gde je pre svega jugoslovensko-makedonska granica.
Ako bi se i u ovim delovima Rezolucija sprovela, onda bi se anulirao ovaj strah koji danas postoji od pravnog okvira, a to je da on definiše nezavisno Kosovo. Time bismo došli u poziciju, ako bi se na taj način povratio suverenitet Jugoslavije, da pravni okvir u stvari definiše tzv. široku autonomiju. Ostaje još jedna mogućnost, to su ingerencije koje ima gospodin Hekerup, koje su vrlo važne, i kome bi te ingerencije onda pripale. To bi bila naša posebna aktivnost, gde bi u konačnom rešavanju pitanja Kosova i Metohije došli do odgovora da li će Kosovo i Metohija ostati u okviru Srbije i Jugoslavije ili ne.
Vrlo važno je i pitanje naših institucija na Kosovu i Metohiji. Moram da kažem da nismo dovoljno iskoristili prostor koji nam je ostavljen i još uvek nismo uspeli da konstituišemo one institucije koje su po Rezoluciji 1244 predviđene da budu tamo. Tu se pre svega radi o još uvek nedovoljnoj saglasnosti između Savezne i Republičke vlade, šta je to u stvari Savezni komitet za Kosovo i Metohiju. Da li je on u stvari koordinacija saveznih i republičkih organa. On je za sada ostao u oblastima i ingerencijama koje ima savezna država, dok, što se tiče republičkih organa, oni još uvek nisu iskoristili Savezni komitet za Kosovo i Metohiju da preko njega budu ozviljno prisutni na teritoriji Kosova i Metohije.
Postoje mnoge druge institucije koje se, nažalost, tamo danas raspadaju. Pre svega mislim na prosvetu, dakle obrazovanje, pa donekle i zdravstvo. Posebno upozoravam na pitanje Prištinskog univerziteta. Dok imamo neverovatno veliku nacionalnu borbu Albanaca u Makedoniji da stvore univerzitet u Tetovu i da ga postave, sa druge strane imamo vrlo indolentan odnos prema Prištinskom univerzitetu koji danas, ukoliko se ovako nastavi i ovakav odnos ima prema njemu, može da se raspadne. Postoje i druge institucije koje su vrlo važne i koje mogu biti na Kosovu i Metohiji.
Zato smatram da na ta pitanja treba dati odgovor.
Međutim, nama nije dovoljno da se naša država bori za zaštitu Srba na Kosovu i Metohiji. Nama je pre svega potrebna perspektiva, a to je da naša država ponudi perspektivu i sigurnost, da će Srbi na Kosovu i Metohiji ostati i opstati.
Pored toga, drugo važno pitanje je pitanje egzistencije našeg naroda. Moram da kažem da smo tu zakazali. Naš narod je u jednoj opštoj agoniji. Jednostavno su nastavili da se finansiraju one infrastrukture i službe koje su i ranije bile. Imamo paradoksalnu situaciju da radnici koji su radili u privredi, rudnicima, u privrednim organizacijama već dve godine ne primaju nikakvu platu, dok sa druge strane radnici koji su bili na budžetu i dalje primaju platu, pojedini i po 200%.
Veliki broj radnika u upravi, u Privremenom izvršnom veću, lokalnim organima, okruzima nisu aktivirani, a s druge strane nismo u mogućnosti da pronađemo sredstva kako bi finansirali instituciju koja se zove Savezni komitet za Kosovo i Metohiju.
Smatram da je tu ključni problem, što Savezni komitet za Kosovo i Metohiju, odnosno Savezna vlada, koja ima ingerencije po Rezoluciji 1244, ima vlast ali nema moć. Ključna moć je u Republičkoj vladi i zato insistiram ovde pred Parlamentom da se hitno pronađe saglasnost između Republičke i Savezne vlade kako bi zajedno na Kosovu i Metohiji nastupali.
Savezni komitet nije institucija koja rešava probleme. Savezni komitet je samo forma preko koje Savezna i Republička vlada treba da ostvaruju svoje obaveze na Kosovu i Metohiji. Evo, za sada toliko.

Reč ima poslanik Nikolić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici čl. 127. Poslovnika glasi - Narodna skupština donosi između ostalog deklaraciju. Čl. 153. predlog poslovnika, deklaracije, podnosi se u pisanom obliku sa obrazloženjem, stav 2., predlog akta iz stava 1. ovog člana - prethodno se dostavlja narodnim poslanicima i o njemu se otvara jedinstven pretres.
Dalje, član 133., o predlogu zakona najpre se vodi načelni pretres. Član 132., predlog zakona - a primenjuje se isti postupak - pre razmatranja u Narodnoj skupštini, razmatraju nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona.
Dakle, svesni situacije prihvatili smo da raspravljamo o jednom zaključku koji je predložila Vlada Republike Srbije. Sada ste se u pauzi dogovorili da Skupština usvoji deklaraciju. Svesni ozbiljnosti situacije spremni smo da pristupimo čak odmah i samom glasanju o deklaraciji, ali je potrebno, gospodine predsedniče, da taj tekst, pre bilo kakve rasprave, imamo u rukama.
Da ga imaju bar oni izdvojeni poslanici za koje je ostala obaveza i dogovor da diskutuju o predlogu deklaracije. I uvek kad zbunjeno pokušate da pogazite Poslovnik izazovete incidentne situacije. Vi svesno prozivate najpre poslanike SRS, znajući da niko od njih ne zna kako izgleda sada ta deklaracija, da niko nije imao mogućnosti da je vidi i znajući da će da govore o nečemu što je potpuno deplasirano, ili da govorimo samo o istoriji - kako je došlo do situacije na Kosovu i Metohiji.
A da kažemo o tome da li je deklaracija dobra ili nije, da li je podržavamo ili ne - vi nam ne dajete tu mogućnost, zato što niko nije video deklaraciju. Evo, prethodnik koji je govorio uopšte nije pomenuo deklaraciju. Govorio je o situaciji na Kosovu i Metohiji. O tome možemo da govorimo, ali bi trebali bar po dva predstavnika, ako ste tako rekli, poslaničkih grupa da progovore koju reč o deklaraciji. Ipak je to akt koji ostaje za sva vremena upisan kao akt koji je donela Narodna skupština Republike Srbije u ovom sazivu.
Zbog toga sam vas zamolio, ako smo već sat i po izgubili čekajući da se dogovorite, bilo je potrebno još 15 minuta da to odštampate i još 10 minuta da poslanici vide da rasprava počne ponovo. Ništa ne biste izgubili i ne bismo prekoračili vreme koje ste odredili za završetak ove sednice. Ovako je sve deplasirano.
Zašto onda nismo nastavili u 15,30? Vi se gore dogovarate a mi ovde da vodimo raspravu. Da li je ovo sada kada se zna da postoji deklaracija potpuno istovetna rasprava koja bi bila i u 15,30, kada se nije znalo hoće li je biti i kako će da izgleda.
Zato vas molim da ne pravimo cirkus od ovog parlamenta, da Parlament zaista počne da lični na mesto na kome ćemo ozbiljno raspravljati o onome što treba da usvojimo. Mi sada zaista ne možemo da raspravljamo. Najlakše je reći ili izađite za govornicu ili odustanite od diskusije, ali mi sada ne možemo da raspravljamo o onome što će Parlament doneti kada ga od 250 poslanika, izuzev vas nekoliko, još niko nije ni video.
Zato vas molim gospodine predsedniče ukoliko je štampanje u toku, ukoliko ćemo materijal dobiti, valjda ćemo dobiti, da napravimo još jednu kratku pauzu. Nećemo mi ni izlaziti iz sale. Ali, da sve ovo ima neku formu i oblik i da liči na Narodnu skupštinu Republike Srbije. Hvala.

Parlament nije, a bogami i neće biti cirkus, iako u njemu cirkusanata ima. Dakle, nijedna odredba Poslovnika, vi vrlo dobro znate, nije prekršena. Vi ste dobili prekjuče, ne, u ponedeljak ujutru predlog akta koji je podnela Vlada Republike Srbije i o tom aktu i o tom predlogu mi danas ovde vodimo raspravu.

Na početku sednice dogovorili smo se o načinu rada. Taj način, bez prigovora, je od strane svih poslanika prihvaćen. A, to je bilo - da će se voditi rasprava, da se formira radna grupa u kojoj vi, po vašem opredeljenju, ne učestvujete, koja će da ispiše definitivni tekst, usaglašeni tekst i ta radna grupa je to i učinila. Kao i prošli put kada smo doneli Rezoluciju o Kosovu, radili smo na potpuno isti način, nikakvih primedbi nije bilo.

Na kraju sednice pročita se usaglašeni tekst i stavi se, bez rasprave, naravno, jer se radi o usaglašenom tekstu, na odlučivanje. Onaj ko je protiv, glasa protiv. Onaj ko je za, glasa za. Baš zbog ozbiljnosti teme zaista nema smisla ovakva pitanja na ovaj način otvarati.

(Komentari iz sale se ne čuju.)

Diskutujete dva dana. Gospodine Vučuroviću, dva dana diskutujete o predloženom aktu od strane Vlade Republike Srbije, definitivni tekst, kao da ste pali sa Marsa, je uvek na kraju rasprave usaglašeni tekst i ništa drugo i ne može biti.

(Tomislav Nikolić, sa mesta: Nije tačno. Dobili smo i izašli smo da govorimo o tome.)

Nije tačno, nego sam ja izašao za ovu govornicu i pročitao usaglašeni tekst.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a posle njega narodni poslanik Petar Petrović.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, Ustavni okvir za kosmetsku samoupravu, očito govori o nameri međunarodne zajednice da se na prostoru Kosova i Metohije stvori još jedna albanska država. Ustavni okvir govori o odnosu te međunarodne zajednice prema novoj vlasti. Jasno se pokazuje da Americi i Evropskoj uniji nije mnogo stalo, niti ih interesuje ko je na vlasti u Srbiji i SRJ, da li je u pitanju Milošević, Koštunica ili Đinđić. U svakom slučaju, oni žele da sprovodu i ostvare svoje ciljeve. Ustavni okvir, iako ima, navodno, privremeni karakter, prejudicira konačno rešenje statusa Kosova i Metohije. Kako drugačije protumačiti izbore na Kosovu i Metohiji, bez povratka Srba i Crnogoraca? Šta znači izbor organa, kao što je predsednik Kosova i Metohije, koji će predstavljati Kosovo i Metohiju u inostranstvu ili, kako se ovde kaže, baviti se održavanjem spoljnih parlamentarnih kontakata, skupština sa zakonodavnom ulogom, Kosovski zaštitni korpus, koji treba da se stara i da brine o bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji, grb i zastava Kosova i Metohije.

Ustavni okvir Hansa Hekerupa de fakto proglašava novu albansku državu, ukida suverenitet i teritorijalni integritet SRJ i same Srbije, a za preostali srpski živalj gasi svaku nadu za opstanak na tim našim vekovnim prostorima. Sam dokument Vlade Republike Srbije, nazvan zaključkom, je mlak, uopšten i neobavezujući. Uglavnom se svodi na zaštitu sloboda i prava srpskog i crnogorskog stanovništva. Na taj način, kao da unapred pristajemo na status nacionalne manjine. Ovim zaključkom unapred se pristaje na gubljenje suvereniteta na tom delu teritorije.

Smatram da bi dokument Vlade Republike Srbije morao da sadrži jedan veoma odlučan zahtev. Ne radi se o nekim jakim rečima, ali radi se o jasnom stavu. Znači, zahtev da se striktno poštuje Rezolucija 1244, koja nije izraz nekih naših najboljih želja, ali, u svakom slučaju, Rezolucija 1244 predstavlja jedan kompromis. Rezolucija 1244 garantuje suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje - SRJ. Problem u samoj Rezoluciji se odnosi najviše na tačke koje nisu sprovedene. Radi se o razoružanju albanskih terorista, radi se o obezbeđenju povratka prognanih Srba i Crnogoraca. Vlada Srbije i Jugoslavije, Skupština Srbije, moraju odlučno da odbace one elemente Ustavnog okvira koji prevazilaze i idu van Rezolucije 1244, jer ovaj dokument jednostavno je direktno uperen protiv interesa srpske države i srpskog naroda. Ustavnim okvirom su ispunjeni samo zahtevi albanske nacionalne manjine, koja sada postaje narod, dobija status naroda, a odbacuju se svi srpski zahtevi i predlozi.

Vraćanjem ili, bolje reći, uvođenjem državnih atributa na Kosmetu, sa albanskom policijom, sa albanskim sudstvom, sudbina preostalih Srba biće zapečaćena. Maksimalna servilnost koju je Vlada, a i celi DOS pokazao i koju naziva saradnjom sa svetom, neće ništa dobro doneti ni srpskom narodu, ni našoj državi u celini. Najbolji primer da je to tako je Makedonija, koja je 10 godina izvršavala sve moguće naloge NATO pakta i Amerike, ali kada je došlo vreme, kada su došli na red interesi Amerike, oni su podstakli Albance da se pobune sa jednim jedinim ciljem - da dođe do federalizacije i do podele Makedonije. Znači, to je najbolji dokaz da se servilnošću ne mogu protagonisti novog svetskog poretka odvratiti od svojih namera. Ovde su neki poslanici govorili o tome da SPS i prethodna vlast nisu dovoljno učinili na rešavanju pitanja Kosova i Metohije, pa su, između ostalog, govorili i o privatizaciji. U Makedoniji je izvršena privatizacija, pa vidimo do čega je došlo. Znači, nije reč o tome.

Ovde bih stvarno pozdravio nekoliko iskrenih i dobrih diskusija poslanika DOS-a sa Kosova, koji su jasno govorili o greškama sadašnje vlasti, ali koji su jasno ukazali da tzv. međunarodna zajednica, koja je diktat Amerike, ništa dobro ne misli našem narodu, ništa dobro ne misli našoj državi. Bilo je ovde reči i o tome da su UNMIK i KFOR upali u kosovsko blato i da se plaše sukoba sa albanskim teroristima i sada više ne znaju šta će i gde će. Mi smo imali rešenje , naš stav je uvek bio jasan - da oni nisu izvršili svoju misiju i da treba da se povuku sa tih prostora, a mi ćemo znati iza toga kako da rešimo to bolno pitanje Kosova i Metohije.

Bilo je ovde govora od nekih članova Vlade, da je naša najveća greška što smo oduzeli autonomiju Kosovu i Metohiji iz 1974. godine i da je na neki način to dovelo do sadašnje situacije. Pri tome se zaboravlja da je 1981. godine, kada je taj ustav bio na snazi, došlo do velikih demonstracija Albanaca ili Šiptara na Kosovu i Metohiji. Zašto? Oni su samo tražili jedno pravo za koje su bili zakinuti, a to je pravo na samoopredeljenje. Naravno, ovim ustavnim okvirom oni bi i to pravo veoma brzo realizovali. Uostalom, Albanci su na Kosovu i Metohiji imali sva druga prava, ali su ih samo selektivno koristili. Znači, koristili su lečenje, ali zato nisu plaćali poreze, nisu plaćali struju, nisu plaćali telefone. To je to.

Bilo je ovde nekoliko, po meni, ipak neodmerenih izjava članova Vlade, vezano za našu surovu stvarnost, za našu moralnu katarzu, naravno, misleći pri tome na našu krivicu. Mislim da ne treba tako da pričamo, jer kad govorimo o nekoj surovoj stvarnosti sa kojom treba da se suočimo, vezano za sva dešavanja u proteklih 10 godina, neka se prvo suoče Amerikanci, pa onda Hrvati koji su izazvali ratove, pa Albanci na Kosovu i Metohiji, pa onda možemo da govorimo i o našoj krivici. Nemojmo sami sebe da proglašavamo krivim, jer će to imati velike i dalekosežne posledice.

Na kraju, ovih dana je napravljena jedna anketa. Mislim da je anketu pravila ova Koštunicina komisija za istinu ili neka druga vladina organizacija. Glavna tema je bila - ko je kriv za proteklih 10 godina, za sva dešavanja? Znate li kakvi su rezultati? Kaže, krivi su prvo Hrvati sa svojim nacionalizmom i šovinizmom, pa onda NATO pakt zbog svojih projekcija i okupacije. Pa, separatizam Albanaca, Muslimana. Tako je rečeno u anketi. Onda su anketari skočili pa su rekli - narod je u zabludi.

Treba narod prosvetiti, da to nije istina. Nije narod u zabludi. Tek za nekoliko meseci, ako se napravi nova anketa, još će izraženiji biti ovakvi rezultati, kako sam izneo. A da ne govorim o onom drugom delu, ko su najveći branioci i naše države i našeg naroda, a rečeno je u toj anketi - Mladić, Karadžić, Milošević. Tako je bilo. Na samom kraju, smatram da treba usvojiti rezoluciju koja će odbaciti sve tačke Ustavnog okvira, koje izlazi iz okvira Rezolucije 1244 i drugih dokumenata koji su već usvojeni, a koji obezbeđuju srpsku državnost na toj teritoriji. Hvala lepo.

Moje je da pitam, pošto su tu narodni poslanici Božidar Vujić i Srboljub Živanović, da li ste odustali od diskusije ili učestvujete u diskusiji? (Učestvuju.) Izvolite.

        Dame i gospodo narodni poslanici, Kosovo i Metohija su bili i ostali poligon na kojem su mnogi sticali političke poene i svoje uspehe. Jedino Srpska radikalna stranka svojom politikom i svojim patriotizmom u najtežim danima, stajala i stoji uz svoj narod. Kosovo i Metohija nije samo deo Srbije, Kosovo i Metohija su Srbija. O istoriji Kosova i Metohije mnogi sagovornici su rekli dosta. Mnogi od vas ne znaju, ali oni koji su sa Kosova i Metohije znaju da cvet koji se nalazi pored spomenika kosovskih junaka na Gazimestanu zove se "Kosovski božur". Ovaj cvet pokušali su mnogi da prenesu u druge krajeve, ali se nije primio, uvenuo je. Kosovski božur samo uspeva na zemlji koja je srpskom krvlju natopljena. Nova vlada, nemojte se smejati, želi da 28. juni, Vidovdan, bude republički praznik. Dan koji treba da podseća na herojsku brobu srpskog naroda, na Kosovski boj. Ako izgubimo Kosovo i Metohiju, gubimo i ovaj herojski dan koji je važan u srpskoj istoriji, znači ne treba ga više slaviti.
Hans Hekerup je 14. maja potpisao Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji. Iz tog teksta se može videti da je Kosovo i Metohija samostalna država i da u sebi sadrži sledeće institucije, a to je skupština, predsednik Kosova, vlada, sudovi i ostale institucije utvrđene ovim ustavnim okvirom. U ovom ustavotvornom okviru za privremenu samoupravu ne gravitira ni jedan uslov iz Kumanovskog sporazuma. Rezolucija 1244 nosi osnovne i suštinske komponente vezane za integritet i suverenitet Savezne Republike Jugoslavije, gde međunarodna zajednica preuzima na sebe pravo i odgovornost za bezbednost i ravnopravnost svih građana na terirtoriji Kosova i Metohije i stvaranje uslova za povratak svih prognanih lica na teritoriju Kosova i Metohije i za javni mir i bezbednost.
Posle dve godine boravka KFOR i UNMIK, sa Kušnerom na čelu, a sada sa Hekepurom (aplauz), nastavlja politiku duplih standarda. Nastavlja se progon Srba, nealbanskog stanovništva i onih Albanaca koji su lojalni Republici Srbiji. Međunarodna zajednica nije ispoštovala određeni postulat, na osnovu koga je izgradila Rezoluciju 1244, i na osnovu čega je formalizovala svoje prisustvo na prostoru Kosova i Metohije. Nema osnovnih elemenata bezbednosti, bezbednosti nema svedoči 1.300 otetih građana. Međunarodna zajednica čitavim nizom političkih i pravnih konsekvenci, želi da ignoriše političku volju Srbije, a posebno političku volju srpskog i nealbanskog stanovništva Kosova i Metohije.
Dame i gospodo, mi ne znamo ko su srpski predstavnici koji su dali amandmane na predloženi tekst pravnog okvira, iako su svi amandmani odbijeni. Koliko znam, Skupština i Vlada nisu izabrale predstavnike, opet neko deluje samostalno, bez znanja najvećeg zakonodavnog tela Skupštine.To su bračni par Trajković, a gospodine Trajkoviću, teško Srbima koje vi predstavljate. Gospodine Trajkoviću, o vama moram reći u sadašnjoj diskusiji, pričate: "Trla baba lan, da joj prođe dan". Izjavljujete, došle su demokratske snage, snage koje su u odnosu na prethodni režim snage koje treba da završe Kosovo. Kao glavni čovek DOS-ovske vlasti na Kosovu, govorite o problemima kao da je neko drugi tamo, a ne vi. Savezni komitet je tamo formalno, a čini mi se i vi ste tamo formalno.
U predizbornoj kampanji DOS je obećavao, a ogroman broj građana i očekivao kada na vlast dođu one stranke koje su bliske NATO paktu, da će prestati antisrpska politika. Međutim, to se nije ostvarilo, zapadne sile tek sada nastavljaju punom žestinom razbijanje srpske države i ostvarivanje svojih ciljeva. Jučerašnjom izjavom, a i ovih dana, ministar pravde i lokalne samouprave Vladan Batić naziva borbu srpskog naroda zločinačkom. Svi oni koji su se borili na Kosovu i Metohiji, branili svoj narod i svoju zemlju, moraju na optuženičku klupu, moraju da prođu kroz moralnu katarzu i da na kraju priznaju da su zločinci. Ministar Batić pušta na slobodu 150 šiptarskih terorista, lepo obučenih i uhranjenih, a naše uhapšene Srbe OVK kojim slučajem ako ih pusti iz zatvora moraju odmah u bolnicu, jer im je kako fizički, tako i psihički uništeno ljudsko dostojanstvo.
Ministar Veselinov izjavljuje da Ministarstvo za poljoprivredu pomaže preostale Srbe na Kosovu i Metohiji u hrani i repromaterijalu za setvu i naftom. Nije tačno! Uvođenjem carinskih punktova preostali Srbi na Kosovu i Metohiji uvoze hranu iz Srbije, a ne dobijaju pomoć. Što se tiče repromatrijala za setvu i nafte, ne znam kome ih je mogao Veselinov obezbediti, Srbi ne mogu da seju i da žanju jer im preti životna opasnost od šiptarskih terorista. Verovatno je sve to obezbeđivao Šiptarima. Svedoci smo mnogih ubistava na poljima i šumama. Mislim da gospodin Veselinov govori veliku neistinu i laž. Jer, svojom izjavom da ni jedno zrno pšenice ne sme napustiti teritoriju Vojvodine, pitam se kome je ministar poljoprivrede pomogao. Gospodin Veselinov javnim jučerašnjim nastupom za skupštinskom govornicom govori o autonomiji Vojvodine, a svedoci smo da su autonomije dok nisu ukinute, imale veće ingerencije od Republike Srbije. Dame i gospodo, koliko Vlada i vladini predstavnici shvataju ovaj problem vidi se po njihovom prisustvu u Skupštini juče i danas.
Mora se rešiti imovinsko stanje Srba koji su izbegli sa Kosova i Metohije, a ne mogu da se vrate na svoja porodična ognjišta.
Oni sada žive u nekim prinudnim prihvatnim centrima, a njihove objekte, njihove kuće koriste doseljeni Srbi iz Albanije. Ova vlada, sa ministrom za školstvo i sport, gospodinom Gašom Kneževićem, želi da ukine Univerzitet u Prištini. Navodno su u pitanju materijalna sredstva, a znamo da to nije tačno, nego se Univerzitet želi dati Šiptarima i KFOR-u na upravljanje. Nezavisno od svih stranačkih razmimoilaženja, mislim da ova skupština kao najveće zakonodavno telo ne bi smela prihvatiti Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji. Setimo se samo kneževe kletve - nemojte dozvoliti da Brankovića ima više od Obilića. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik... Izvolite, pravo na repliku, gospodin Momčilo Trajković.