Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, u toku ova dva dana uglavnom je izrečeno to što je trebalo da se kaže. Mnogo toga je bilo u opisivanju. Dotakao bih se nečega o čemu nije bilo reči, a to je da postoji i druga strana na Kosovu i Metohiji, to je albanska strana. Kako oni zamišljaju sve ovo što se dešava na Kosovu i Metohiji. Naime, u albanskom političkom establišmentu na Kosovu i Metohiji postoji podeljenost. Oni su samo u jednom unisoni, a ta unisonost se svodi na referendum. Referendum, normalno, za ocepljenje Kosova.
Postoje i druge opcije, a tu pre svega treba da se istakne jedna od opcija koju je svojevremeno protežirao južnoafrički advokat, a inače bišvi tužilac Haškog Tribunala, Ričard Goldston. On je po izveštaju nezavisne komisije za Kosovo, koju on predvodi, omogućio ili predvideo Kosovu neku vrstu uslovne nezavisnosti. Ta uslovna nezavisnost bi usledila posle perioda od pet godina, kada se jasno artikulišu i profilišu sve u svetu priznate demokratske odrednice. Tada bi se otprilike i omogućio Kosovu referendum i nezavisna država. Normalno da je ta varijanta gospodina Goldstona odbačena kao nerealna i iracionalna od strane predsednika svetske organizacije Kofija Anana, ali u svakom slučaju vredna je pomena.
Druga opcija, koja je vredna pažnje, a naveliko se protežira na Kosovu i Metohiji, jeste opcija publiciste i političara gospodina Vetona Suroija, a koji zagovara trostruki tajvanski scenario. U čemu se sastoji taj trostruki tajvanski scenario, najbolje pokazuje da status Srbije, Crne Gore i Kosova u toj nekoj zajednici država, budućoj, bude potpuno nezavisan, s tim što bi otprilike mogao da se odvija suverenitet u tim državama, ali nikako ne bi mogle da budu nezavisne. Napravio sam jednu digresiju. One ne bi mogle da budu nezavisne, ali bi zato mogle da ostvaruju svoj suverenitet. Znači da mogu da ostvaruju vlast na svojoj teritoriji. Ta je formula dobila ime - tajvanski scenario, a upravo zbog toga što se taj scenario odvija na Tajvanu. Naime, na Tajvanu je na sceni varijanta gde Tajvan može da vrši suverenitet na svojoj teritoriji, ali Kina do dana današnjeg ne odobrava nezavisnost Tajpehu. Tako da, kao članica UN i SB, može uvek da stavi veto i zbog toga tajvanska varijanta ne može da prođe u svetu. To nama u celoj ovoj priči može da služi kao nauk. Može da služi kao nauk i da su neke stvari izuzetno dugoročne.
Uvek polazim od pretpostavke kako se to odvija na Kipru. Na Kipru je situacija kao što je u Srbiji. Naime, postoje ta dva entiteta, jedan je kiparski, a jedan severna republika Turski Kipar, to je drugi entitet sa turskom etničkom zajednicom. Nažalost, kod nas u Srbiji je ista ta varijanta, gde je jedan deo teritorije Srbije sa većinskim, odnosno sa suštinski srpskim življem, drugi deo je Kosovo i Metohija sa većinskim albanskim življem, a to su ta dva entiteta. Naravno, slažem se sa gospodinom Veljkovićem, koji je juče sasvim opravdano rekao, polazeći pretpostavljam od istih okolnosti od kojih i ja polazim, da je ovo mukotrpan posao i ne verujem da će ovo jedna generacija uspeti da reši. To iz prostog razloga, jer suviše je mnogo zakrvljeno na Balkanu, da bi to mogla jedna generacija, pa makar i ova naša da reši. To najbolje pokazuje upravo kiparski problem, a koji traje upravo 25 ili 26 punih godina. Dakle, ne možemo da očekujemo da se nešto preko noći desi.
To ne znači da ne možemo da stvorimo neke preduslove za buduće generacije, mlađe generacije koje treba u svakom slučaju da dobiju jedan dobar osnov, da mogu da odrade onaj posao koji je nažalost nama ostavljen ovako kako je ostavljen, potpuno nezahvalan. Čuo sam neke reči na temu internacionalizacije i optužbi na strani kada je u pitanju DOS. Nažalost, moram da razuverim sve one koji spominju tu internacionalizaciju da je DOS zatekao tu internacionalizaciju. Prema tome, tu nema nikakvog govora niti reči o tome da treba sada da se imputira DOS-u ili Demokratskoj opciji Srbije, kako god hoćete, da je ona kriva za internacionalizaciju. Tačno se sve zna ko je doveo do ove pozicije i krajnje je cinično od mog prethodnog govornika da je uopšte poslanička grupa SPS-a tražila da se razgovara o Kosovu. Mislim da su oni dovoljno rekli za ovih dvanaest godina, tih dvanaest godina sunovrata Srbije, gde svi znamo u kojoj smo poziciji i na koji način je sve ovo moglo da se reši.
Ako se pogleda okvirni ustav za privremenu upravu na Kosovu i uporedi sa konferencijom u Rambujeu, najbolje može da se vidi da je otprilike to identična pozicija, za sve ovo što Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu predviđa. To je već bilo predviđeno u Rambujeu. Naravno, taj dokument u Rambujeu nije prihvaćen. Nije prihvaćen sasvim opravdano, ali se zaboravlja jedna činjenica koja je juče pomenuta za ovom govornicom, a to je da je dogovor u Rambujeu ipak potpuno inkorporiran u Rezoluciju 1244. Ono što je vrlo bitno, naša državna administracija, bivši predsednik i njegovo okruženje su to prihvatili. Prihvatili su potpisom na dokument Ahtisari - Černomirdin, da bi kasnije to prihvatili kroz Rezoluciju 1244 SB i ovaplotili Kumanovskim sporazumom, gde je bilo potpuno jasno, da su svi ovi dokumenti potpuno jasni i da idu u korist državne štete.
Zašto je to urađeno, zašto je to kapitulanski urađeno, to treba neko da odgovori. Pretpostavljam da u politici ne postoje idealne pravde, postoji samo ostvarljiva korisnost i toga uvek treba da se držimo. Na žalost, ako je ostvarljiva korisnost naših prethodnika bila da se izgubi deo srpske teritorije u Hrvatskoj, ako je ostvarljiva korisnost bila da se izgubi više od 20% srpske teritorije u Bosni i Hercegovine, ako je ostvarljiva korisnost bila da se izgubi 11 hiljada kvadratnih kilometara Kosova i Metohije, onda ova politička opcija zaista treba da se pozdravi. Ne da su ostvarili korisnost, nego od te korisnosti vidim da se neki poslanici i smeju.
Što se tiče Kosova i Metohije, postoji srpska opcija koja umnogome odudara od onoga što se dešava na albanskoj strani, a sasvim je normalno, to je naša država, naš teriritorijalni integritet. Pojavljuju se opcije kantonizacije, pojavljuju se opcije o dva entiteta, što je pogrešno protumačeno zadnjih dana u našoj javnosti. Pojavljuje se jedna druga opcija, koju bih ja potvrdio. Kada je u pitanju kantonizacija, nekada u šali, a nekada i u zbilji kažem da je kantonizacija na Kosovu i Metohiji već izvršena, na način kako je odredila međunarodna zajednica preko KFOR-a, a to je kantonizacija preko zone bezbednosti. Kada pogledate bilo koju zonu bezbednosti, vi ne možete da prođete kako vi hoćete, već ako prelazite iz engleske u nemačku zonu, onda vas preuzima nemački korpus. To je taj vid kantonizacije i mislim da bi to mnogo poremetilo sadašnje odnose i u političko-teritorijalnom smislu Srbije, tako da taj deo ne bih ozbiljno prihvatio.
Kada je u pitanju opcija dva entiteta, po principu etničke i istorijske vrednosti, to bi moglo biti prihvatljivo. Na žalost, to je u javnosti prihvaćeno više pežorativno nego ozbiljno, iz ne znam kojih razloga, jer tu se ne vidi neko teritorijalno razgraničenje. To treba posmatrati kroz jedan politički vid, strogo politički vid razgraničenja. Ono što ću, izvinjavam se, završiću odmah, na samom kraju da kažem, postoji opcija koju zagovara predsednik Koštunica i koja je vrlo bliska opciji Demokratske stranke Srbije, a to je da se u celoj ovoj situaciji pronađe modus koji bi značio autonomiju u okviru autonomije. To je jedino što je izvesno i to je jedino što može da ima mogućnosti u ovoj situaciji. Zahvaljujem.

Da li se neko od predsednika poslaničkih grupa, javlja za reč? Gospodin Pelević, tako je, zatim gospodin... Izvolite.

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče Vlade, danas smo dobili nov dokument koji će Skupština verovatno usvojiti i koji se zove Deklaracija Narodne skupštine o stanju na Kosovu i Metohiji. Dobro je što će taj dokument biti usvojen. U svakom slučaju je bolji od zaključka Vlade, a posebno je bolji od Informacije Saveznog ministarstva inostranih poslova, koji smo dobili u prilogu zaključka Vlade.
Informacija o Ustavnom okviru Saveznog ministarstva inostranih poslova predstavlja dokument koji je zaista snishodljiv i koji je prilično udvorički u odnosu na međunarodnu zajednicu. U toj informaciji se kaže da Ustavni okvir nesumnjivo, u određenoj meri daje elemente državnosti Kosovu i Metohiji, ali zato posle toga kaže - elementi državnosti ne znače nužno prejudiciranje državnog i međunarodno-pravnog statusa neke teritorije. Zatim se kaže da Ustavni okvir ne pominje izričito da je Kosovo i Metohija deo Savezne Republike Jugoslavije i Srbije, ali se to opravdava jer iza toga navodno stoji Rezolucija 1244. Zatim se kaže ono što najviše boli - Ustavni okvir svakako nije zadovoljavajući, ali u realnosti bilo kakvo ozbiljno suprotstavljanje išlo bi na štetu i Savezne Republike Jugoslavije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Ako to usvojimo, ako se složimo sa Ustavnim okvirom, onda više nema Kosova i Metohije, onda više nema srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Zbog toga bi trebalo pristupiti, kaže se u Informaciji, saradnji sa UNMIK-om i OEBS-om, na registraciji birača i pripremama za izbore. Mislim da se sa tim ne možemo nikako složiti, ali to je ona ista Savezna vlada čiji je jedan ministar, ministar pravde, podneo Predlog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, prvo Karli Del Ponte na odobrenje, pa tek onda saveznim poslanicima u Saveznoj skupštini. Kako da Srbi izađu na izbore kada se od dolaska KFOR-a i UNMIK-a na Kosovo i Metohiju, nije vratio ni jedan jedini Srbin. Zato je KFOR, posle svog dolaska na Kosmet, uspeo da za nekoliko nedelja vrati više desetina hiljada, više stotina hiljada Albanaca koji su izbegli, a izbegli su upravo zbog njihovog bombardovanja.
Ni jedan Srbin nije vraćen zahvaljujući KFOR-u. Zbog čega se toliko govori u medijima o ratnim zločinima naših policajaca i naših vojnika na Kosovu i Metohiji? Zbog čega se ne govori o zločinima koje su Srbi trpeli na Kosovu i Metohiji i pre dolaska KFOR-a, i posle dolaska KFOR-a na Kosovo i Metohiju? Zbog čega niko ne govori o preko 1.200 ubijenih Srba posle dolaska KFOR-a, zbog čega niko ne govori o 1.046 Srba otetih posle dolaska KFOR-a i preko 250 Srba koji su oteti pre dolaska KFOR-a na Kosovo i Metohiju? Zašto niko ne piše o Srbima koji žive u Goraždevcu kao u getu i u mnogim drugim enklavama koje predstavljaju u stvari geta u kojima oni žive, u kojima u stvari životare.
Zločini nad Srbima se vrše kontinuirano više desetina godina, ali niko više ne piše o zločinu nad Đorđem Martinovićem 1985. godine, a taj zločin upravo predstavlja jedan primer kako država može da krivicu prebaci od Albanaca na Srbe. Taj zločin je primer državne zavere protiv Srba na Kosovu i Metohiji, uz pomoć Brozovih generala. Ispostavilo se na kraju da se Đorđe Martinović sam povredio. To je sramota, a mi još uvek o tome nismo razgovarali. O tome je razgovarala nekoliko puta Savezna skupština i Skupština Srbije u komunističkom periodu, ali mi o tome ne razgovaramo. Mi razgovaramo o mnogim drugim stvarima, ali ne o tome.
Đorđe Martinović je posle dolaska KFOR-a, posle bombardovanja, živeo u jednom selu Čitluk kraj Kruševca, u maloj prostoriji, ali sa 20 članova svoje porodice. Tri sina i dva unuka su mu otišli da se bore za Kosovo i Metohiju i on je presvisnuo, umro od muke i čežnje da se oni vrate. Kada su se oni vratili, on je već bio mrtav, pokopan.
Zašto niko ne govori o šestorici mladića koji su ubijeni u srpskom kafiću "Panda" u Peći 1998. godine, ali zato govorimo o izmišljenim hladnjačama u Kokinom Brodu, a izmislila ih je nekakva Nataša Kandić iz humanitarnog fonda i iz nekog Fonda za humanitarno pravo. Zbog čega se ne pozove na odgovornost? Zašto se šalju ronioci, zbog čega se ne pošalju ronioci u Batlavsko jezero na Kosovu i Metohiji, u Gračaničko jezero, zbog čega se ne pošalju u Volujačko jezero ronioci, zbog čega se ne pošalju da ispitaju korito Belog Drima, gde su mnogi Srbi pobijeni od strane Šiptara. Ali, mi govorimo o hladnjačama, mi govorimo o Srbima, policajcima i vojnicima koji su počinili ratne zločine na Kosovu i Metohiji.
Ko to danas hoće da napravi mirotvorca i heroja od takozvanog kapetana Lešija, koji je poginuo u sukobu sa našim ljudima, sa našom vojskom, u uniformi neprijateljske vojske, Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca. Ko govori o tome, zašto se u novinama piše o tome toliko, kakav je to mirotvorac koji se borio protiv nas, koji se borio u Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj protiv Srba, na Kosovu i Metohiji kao član OVK.
Ovaj okvir zaista je ustav Kosova i Metohije, na žalost, i dobro je što će danas ova deklaracija biti usvojena, iako mi nećemo glasati za ovu deklaraciju, jer smatramo da je suviše blaga, ali je dobro da se zove deklaracija. To smo tražili. Dobro je da se kaže - ne prihvata se dokument Ustavni okvir za privremenu samoupravu, ali nije dobro što se kaže - predlaže se Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da u saradnji sa predstavnicima Albanaca, Srba i drugih pristupi reviziji. Zašto se predlaže? Mi treba da zahtevamo, to je naše pravo po Rezoluciji 1244, koja nije dobra za nas, ali se moramo za nju uhvatiti jer je to jedini dokument za koji se moramo uhvatiti da bi Kosovo i Metohija ostalo u Srbiji i Jugoslaviji.
Zašto ne piše u ovoj deklaraciji da treba da insistiramo na tome da se vrati deo naše vojske i policije, koji je određen Rezolucijom 1244? Samo ako se oni vrate, onda ćemo moći da steknemo makar neke uslove da se naši ljudi vrate na Kosovo i Metohiju.
Mi smo predložili Skupštini i Vladi Srbije deklaraciju Stranke srpskog jedinstva, koja nije i neće biti prihvaćena, ali ću da je pročitam:
1. Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji se ne prihvata jer je suprotan Rezoluciji 1244 zato što na teritoriji Srbije stvara etnički čistu albansku državu, ne pružajući ni minimum uslova za opstanak Srba na Kosmetu koji tamo žive, kao ni minimum uslova za povratak prognanih Srba i drugih nealbanskih zajednica na Kosmet. Ovaj dokument poništava osnovno ljudsko pravo Srba sa Kosmeta da žive tamo gde su rođeni.
2. Svi politički faktori Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije, sve političke stranke moraju napraviti zajedničku strategiju za rešenje problema na Kosmetu. Jedinstvo svih političkih činilaca ne sme biti samo na papiru, već se mora napraviti zajedničko političko telo sastavljeno od stručnjaka iz svih stranaka. To političko telo bi se bavilo isključivo problemom krize na Kosmetu. Sastanci zajedničkog političkog tela sa predstavnicima vlasti u Jugoslaviji i Srbiji i predstavnicima Srba sa Kosmeta bi se odvijali u Kosovskoj Mitrovici ili Gračanici kao simbolima opstanka i ostanka Srba na Kosovu i Metohiji.
3. Što pre formirati jak srpski lobi u SAD-u, sastavljen od naših ljudi koji žive u inostranstvu, a naročito u Americi. Zadatak lobija treba da bude širenje istine o Kosmetu, Ujedinjenim nacijama, Kongresu SAD-a, Stejt Departmentu i dr. Lobi bi vršio dodatni pritisak na Kongres, na Savet bezbednosti, NATO pakt i druge međunarodne organizacije.
4. Redovno dostavljati izveštaje o sistematskom kršenju ljudskih prava Srba i ostalih nealbanaca na Kosmetu i to Savetu bezbednosti, sedištu NATO pakta, Evropskoj komisiji i drugim međunarodnim činiocima.
5. Da Vlada Srbije i Vlada Savezne Republike Jugoslavije pruže punu podršku Srbima koji su ostali na Kosmetu, da ih obilaze, da budu stalno prisutni na Kosmetu, kako bi im stavili do znanja da ih država nije ostavila na cedilu:
a) hitan dogovor Vlade i KFOR-a o pojačanju bezbednosti Srba koji su ostali na Kosmetu;
b) stalna humanitarna pomoć Srbima u enklavama čije su rezerve hrane na izmaku.
6. Da državni organi svuda i na svakom mestu insistiraju na primeni Rezolucije 1244, povratku dela snaga Vojske Jugoslavije i policije koji je određen Rezolucijom 1244, kao i obezbeđenju uslova za povratak prognanih Srba i ostalih nealbanaca, jer je to san svakog prognanog stanovnika Kosmeta.
7. Do konačnog povratka na Kosmet, vlade SRJ i Srbije moraju obezbediti uslove za život izbeglih i prognanih koji su dostojni čoveka:
a) zaposliti nezaposlene do povratka na Kosmet na poslovima gde su već radili, kao i obezbediti redovnu isplatu zagarantovanih plata za sve prognane koji ne primaju plate;
b) rešavanje smeštaja prognanih u saradnji sa UNHCR-om do njihovog povratka na Kosmet;
v) nalaženje rešenja za obeštećenje prognanih, pošto je sva njihova imovina ostala na Kosmetu;
g) da se obezbede povlastice za plaćanje struje i komunalija izbeglicama sa Kosmeta.
8. Da se izvrši pritisak na UNMIK, KFOR, UNHCR i druge međunarodne organizacije kako bi se rasvetlila sudbina 1.300 otetih Srba, koji su oteti ili kidnapovani od strane šiptarskih terorista.
9. Da se više ne pusti ni jedan jedini Albanac koji izdržava kaznu u našim zatvorima, dok se ne pronađu oteti i uhapšeni Srbi i ostali nealbanci koji se nalaze na Kosmetu u logorima i zatvorima.
10. Da se preduzmu mere protiv onih koji izmišljaju hladnjače pune albanskih leševa na dnu jezera Kokin Brod i da se prestane sa optuživanjem naših vojnika i policajaca koji su branili državu na Kosmetu 1998. i 1999. godine.
11. Univerzitet u Prištini je značajna nacionalna institucija, hram nauke na Kosmetu, i Vlada mora naći rešenje da se nastava na fakultetima tog univerziteta odvija normalno, tamo gde je moguće, do povratka Univerziteta u Prištini. Ovaj univerzitet mora ostati deo ukupnog visokoškolskog sistema Srbije.
12. Oštro se suprostaviti najavljenim izborima na Kosmetu koji su zakazani za 17. novembar ove godine. Izbore organizovati tek kada im se svi prognani vrate na Kosmet i kada im se obezbedi normalan i bezbedan život. Izlazak na izbore pod sadašnjim uslovima značio bi legalizaciju stvaranja albanske države u Srbiji, potpuno nezavisne od Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Ponovila bi se ista situacija kao i sa lokalnim izborima na Kosmetu.
Na kraju zaključak - iz napred navedenog proizilazi da Savezna i Republička vlada moraju hitno oformiti tim stručnjaka koji će u širokim konsultacijama sa svim relevantnim nacionalnim institucijama izraditi nacionalni program Srbije, sa jasnim nacionalnim interesima, uvažavajući interese svih građana Srbije, bez obzira na nacionalnu, versku i svaku drugu pripadnost. Srpski nacionalni interes se već jednom mora jasno definisati u Srbiji, jer su sve druge države u susedstvu, a i u celoj Evropi, odavno donele sopstveni nacionalni program.

Reč ima narodni poslanik gospodin Ivković.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo poslanici, izlazeći za ovu govornicu pogledao sam, u sali nas je samo 150. Od 250 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije prisutno je 150. Znači, 100 poslanika, dve petine poslanika Skupštine je ocenilo da u onom trenutku kada se raspravlja o Kosovu i Metohiji, par ekselans nacionalnom pitanju, ne bude u ovoj sali. Mislim da svako od onih ko nije ovde, a i šefovi poslaničkih grupa, o tome treba da povedu računa, jer Kosovo i Metohija nije samo nacionalno pitanje, nego je i prirodno pitanje, pitanje standarda građana i Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Mi smo postigli dogovor oko deklaracije i Socijalistička partija Srbije će glasati za ovu deklaraciju. Smatramo da smo našli meru, meru koja Vladi Republike Srbije, Saveznoj vladi Savezne Republike Jugoslavije i svim državnim organima ostavlja prostora da, deluju oslanjajući se na onaj osnovni dokument, a to je Rezolucija Saveta bezbednosti 1244, koju su doneli oni koji sada odlučuju i koji deset godina odlučuju o ovim prostorima i vrlo često ovaj narod i te kako maltretiraju, a koji moraju da budu dovedeni u poziciju da jedan legalan pravni akt, čist pravni akt koji su oni doneli, dosledno i celivoto primene.
Vrlo je važno da svi poslanici prisutni u ovoj skupštini za ovaj dokument glasaju. Vrlo je važno da razumemo i shvatimo da ipak međunarodna zajednica, bez obzira na silinu koju poseduje, na sve veći i veći pritisak u suštini koji vrši na ovaj narod i na ovu zemlju, razume i shvati da su ovde političke partije koje imaju različite političke opcije o mnogim stvarima u životu i ipak kada je takva nacionalna stvar u pitanju i kada je u pitanju prviredni razvoj ove zemlje, koji je veštački blokiran stvaranjem problema na Kosovu i Metohiji, mogu da postignu ipak zajednički dogovor, onaj minimum da dogovor definišu, da tu ne bude političkih problema među njima, razračunavanja i da u suštini tako ujedine i građane Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Ova deklaracija ne nosi svađu sa međunarodnm zajednicom. Ova deklaracija, koju ćete, nadam se, usvojiti jednoglasno, u suštini nosi poruku: mi više ništa od vas ne tražimo drugo, nego da poštujete dokument koji ste vi doneli, ali ne da poštujete član 10, a da zaboravite član 9. Primenite sve članove, od prvog do entog, koliko ih taj dokument ima. Primenite ih dosledno i celovito. Ništa drugo i više od vas ne tražimo.
Imaćemo meru, imaćemo razumevanje. Prihvatamo da se vrši registracija mogućih birača, ali očekujemo da istovremeno krene izrada jednog celovitog programa za ispunjenje člana 9. Rezolucije, a to je povratak prognanih i izbeglih lica na teritoriju Kosova i Metohije i realizaciju tog programa očekujemo. Onda možemo razgovarati o članu 10, onda možemo razgovarati o izborima, onda možemo razgovarati o elementima samouprave i suštinske autonomije Kosova i Metohije u okviru granica suverene države.
To je poruka, ali i zahtev Vladi Republike Srbije da nastavi i još više poveća aktivnosti, posebno u oblasti prosvete, zdravstva, humanitarnih aktivnosti na teritoriji Kosova i Metohije.
To je i zahtev svim nadležnim državnim organima da nastave i pojačaju saradnju i sa OEBS-om, i sa UNMIK-om, i sa KFOR-om, pre svega da bi se dosledno i celovito primenila Rezolucija 1244. I tu onda svu punu vrednost dobija jedno dugotrajno nastojanje ovog naroda da vrati sve u ovom svetu u legalne tokove. Jednu silu bivše američke administracije, a mi značajnu razliku uočavamo između bivše i nove američke administracije, jednu besprizornost, kaubojštinu, koja je vodila ka ilegalnom, prljavom ratu, vratili smo u legalne tokove UN i zahtevamo, i tražimo, i očekujemo normalnim da te UN, te legalne tokove, svoje legalne tokove, svoj organ Savet bezbednosti i njegove odluke, preko svojih organa na teritoriji Kosova i Metohije, preko svog specijalnog predstavnika, preko svojih organa bezbednosti, sprovedu dosledno i celovito. Hvala lepo.

Ima reč narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, po članu 137. Mi već dva dana, poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, vodimo raspravu o Predlogu zaključka, koje nam je dostavila Vlada Republike Srbije, i ispred Vlade je za izvestioca pred poslanicima određen, i sada prisutan ovde, premijer Zoran Đinđić.
Mi danas imamo, a vi ste to rešili u međuvremenu, u popodnevnom delu rasprave, deklaraciju, a ne zaključke. Pitam vas - da li po Poslovniku i po članu 137. vas Vlada, i nas poslanike, treba da obavesti da li je odustala i povukla zaključke, pošto ste u međuvremenu došli do toga da mi glasamo o deklaraciji. A uz to niste dali mogućnost, iako ste pri ulasku u salu, sa zakašnjenjem od sat i po vremena, rekli da će moći da govore dva poslanika i predstavnik poslaničke grupe, niste omogućili - protivno Poslovniku oduzeli ste reč zameniku predsednika poslaničke grupe SRS, gospodinu Tomislavu Nikoliću - da govori o ovome što je sada deklaracija, pa vas pitam - da li je Vlada povukla zaključke i da li vam je dala saglasnost na ovakav tekst deklaracije, koju ste vi nama servirali pre sat vremena, bojeći se da čujete nekoliko rečenica od predstavnika SRS, odnosno zamenika predsednika Poslaničke grupe, gospodina Tomislava Nikolića.
To što mi radimo i kako delujemo je samo u interesu onih građana koji su nas ovde poslali ili u interesu srpskog naroda, a pre svega kada je o ovakvom pitanju reč, u interesu Srba sa Kosova i Metohije. Treba da znate da smo mi, kao poslanici SRS, želeli da ukažemo na to - šta je to još negativno u ovakvom tekstu deklaracije, koji ste nam uručili pre sat vremena, a vi ste - ponovo kršeći sve odredbe Poslovnika, oduzeli reč gospodinu Tomislavu Nikoliću, i po ko zna koji put, bilo sada prenosa ili ne, vi se sa vašom DOS-ovizijom igrate mačke i miša - pokazali da su pale sve maske, da vi niste nikakva Demokratska opozicija Srbije, nego jedna najgora moguća vlast koja je sada u Srbiji, u SRJ, na žalost celokupnog srpskog naroda.

Reč ima narodni poslanik, gospodin Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ova tačka dnevnog reda proistekla je iz naše namere da parlament bude mesto na kome se donose razumne i odgovorne odluke. Podsetio sam vas da smo pre tri nedelje razgovarali o Kosovu i Metohiji i da smo izneli veoma jasan, konkretan stav po pitanju ustavnog okvira za privremenu samoupravu Kosova i Metohije.
U međuvremenu je taj okvir formalno usvojen i mi smo danas u poziciji da, kao parlament, znači najodgovornija državna institucija, reagujemo na to što se desilo na prostoru Kosova i Metohije. U toj svojoj reakciji moramo voditi računa o posledicama i moramo naći ishod koji je proistekao iz našeg poslednjeg zasedanja, na kome smo razgovarali o Kosovu i Metohiji.
Dakle, moramo imati rezultat koji bi bio u skladu sa našim namerama i sa interesima društva i države. U deklaraciji koju smo usvojili na sastanku, koji je prethodio popodnevnom delu sednice, mi smo iskazali dve osnovne namere - da u svakom trenutku insistiramo na pravima koja proizilaze iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i istovremeno da u potpunosti odgovorimo obavezama koje prate ta prava, a koje nas, kao društvo, obavezuju u skladu sa tom rezolucijom.
Sve ono što je rečeno u prethodna dva dana treba tumačiti kao iskrenu nameru i nastojanje poslanika da problem Kosova i Metohije, koji je posledica nasleđa i o kome je dovoljno rečeno, rešimo najkonkretnije, bez obzira na sve ono što je bilo predmet rasprave.
Dakle, očekujem od poslanika Republičkog parlamenta da usvoje ovu deklaraciju. Želim da kažem da smo u maksimalnoj meri uvažili stavove opozicije, da nisu prihvaćena samo ona nastojanja predstavnika poslaničkih grupa, koja su sama po sebi neprimerena formi deklaracije i kontekstu u kojem želimo da tretiramo problem ustava za privremenu samoupravu Kosova i Metohije.
Očekujemo da će ova deklaracija imati drugačiji epilog od naše poslednje rezolucije, jer će sasvim sigurno Republika Srbija (i SRJ), na osnovu ove deklaracije, moći da odgovori našim osnovnim namerama - da ostvari pravo koje proizilazi iz Rezolucije 1244 za građane Kosova i Metohije srpske i nealbanske nacionalnosti i da istovremeno u potpunosti odgovori obavezama, koje mi, kao parlament, postavljamo pred Vladu.
Tražimo od poslanika DOS-a da podrže ovu deklaraciju i očekujemo od poslanika ostalih poslaničkih grupa da, u skladu sa interesima društva, u ovoj deklaraciji prepoznaju našu iskrenu nameru da taj problem rešimo bez stranačkih svađa i bez svođenja na partijske programe. Hvala.

Zaključujem jedinstveni pretres i dajem reč predstavniku predlagača, gospodinu Zoranu Đinđiću.