Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, a posle njega Živko Selaković.

Dame i gospodo narodni poslanici,  danas na sednici nisu prisutni članovi Republičke vlade, a da li to upravo pokazuje njihov odnos prema Kosovu i Metohiji, to procenite sami. Kosovo i Metohija predstavlja temelj srpske kulture i civilizacije.
Na Kosovu i Metohiji su spomenici istorije i kulture još iz doba uspona srednjovekovne države. Kosovo i Metohija je za Srbe isto što i sveti grad Jerusalim za Jevreje. Još u 15. veku na Kosovu i Metohiji Šiptari nisu činili ni 10% stanovništva. Gore navedene činjenice ukazuju da je Kosovo i Metohija srpsko istorijsko i državno pravo Srbije i da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, nacionalni interes našeg društva, interes svih građana Srbije.
Poštovani narodni poslanici, podsetiću vas da je Srpska radikalna stranka jedina politička partija koja se u parlamentu suprotsavila Sporazumu Ahtisari-Černomirdin i vi koji tada niste bili u parlamentu bili ste za prihvatanje tog plana. Srpski radikali su tražili da sednica, na kojoj se odlučivalo o sudbini Kosova i Metohije, bude javna. To je odbijeno. Predsednik Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, je na toj sednici argumentovano pokazao pogubnost tog plana i sve slutnje na žalost su se obistinile.
Ukazivali smo na ono što se dešavalo u Republici Srpskoj i govorili da to čeka i srpski narod na Kosovu i Metohiji. Poslanici Socijalističke partije Srbije i Srpskog pokreta obnove, i pored svih argumenata srpskih radikala, prihvatili svu ovaj sramni Sporazum. Od tada počinje još veće stradanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, masovna ubistva, otmice, pljačka, uništavanje imovine, iseljavanje. U Uroševcu danas, iako je bilo 8.000 Srba, ostalo je samo sedam žena i jedan muškarac srpske nacionalnosti.
Sve vreme agresije bio sam na prvoj borbenoj liniji u predelu Kačikola, kao i većina narodnih poslanika Srpske radikalne stranke i tvrdim da su borci, kao najveći srpski rodoljubi, bili spremni da istraju u odbrani ove svete srpske zemlje. Na vest o prihvatanju stranog sporazuma, budite ubeđeni, mnogi su i plakali. Mnogi od vas koji ste sada na vlasti, koji ste preuzeli odgovornost za sudbinu države, šenlučili ste tada, radujući se dolasku stranih trupa, koje ste nazivali garantom mira i bezbednosti. Za vreme agresije i neposredno pre agresije putovali ste po svetu, bacali ljagu na srpski narod, govorili o režimu koji krši osnovna ljudska prava, pre svega Šiptara i stvarali pogodnu klimu za ono što se desilo i što se sada dešava.
U predizbornoj kampanji DOS je obećavao da će problem na Kosovu i Metohiji biti rešen odmah nakon promene režima u Srbiji. Govorili ste da je problem u režimu, amnestirajući šiptarske teroriste i tzv. međunarodnu zajednicu od odgovornosti. Obećanja niste ispunili, jer vam to i nije bila namera. Nastaivli ste da sarađujete sa okupatorom, uključili ste se u rad okupacione vlade i tako priznali legitimnost okupacije i okupacione vlade. Učinili ste sve što su od vas tražili. Pustili ste Floru Brovinu, amnestirali okorele šiptarske zločince, a da nijedan Srbin nije oslobođen, niti se o sudbinama nestalih nešto zna. Više ste se plašili za sudbinu šiptarskih terorista nego za srpske zatočenike. Govorili ste da imate naklonost celog sveta, da će vam prijatelji pomoći da se Kosovo i Metohija vrati u ustavni poredak Srbije.
Umesto toga dobili smo Ustav Kosova, predsednika Kosova i pravo kosovske okupacione vlade da potpisuje međunarodne ugovore. Na taj način stvara se nova albanska država na Balkanu. Saglasili ste se, mimo znanja Skupštine, da se mogu postaviti punktovi za naplatu poreza i akciza. Civilni administrator Hans Hekerup postavlja carinu na administrativnoj granici, iako taj proces bitno izlazi iz okvira Rezolucije 1244, u kojoj se garantuje da je Kosovo i Metohija deo Savezne Republike Jugoslavije pod međunarodnom upravom. Svi pametni ljudi shvataju da je to put za pretvaranje administrativne u međudržavnu granicu i put za odvajanje kosmetskih Srba od matice. Sada sve ove negativne posledice vaše pogubne antipatriotske politike sa velikim zakašnjenjem stavljate pred Narodnu skupštinu kako bi sebe amnestirali od odgovornosti.
Mora vam biti jasno, vi ste vlast i vi ste odgovorni za ovakvo stanje. Računate na naš dokazani patriotizam i na to da ćete imati podršku srpskih radikala kad god je u pitanju odbrana nacionalnih interesa i očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta države. Mi smo to mnogo puta dokazali, ali šta smo Rezolucijom od 4. maja dobili? Samo mrtvo slovo na papiru. Premijer Đinđić je i sam priznao da Vlada nije u prilici da ponudi neko rešenje i da garantuje da takvo rešenje Vlada može i da sprovede. Ustavni okvir, iako navodno ima privremeni karakter, prejudicira konačno rešenje Kosova i Metohije stvaranjem nove albanske države, a samim tim udaljuje Srbe sa Kosova i Metohije od svoje matice.
Ono što možda daje nadu i optimizam, to je da svi poslanici, apsolutno, bez obzira kojoj partijskoj orijentaciji pripadaju, da li potiču sa Kosova i Metohije ili žive i dalje na Kosovu i Metohiji, jedinstveni što se tiče ovog stava oko Kosova i Metohije i možda to samo daje nadu i možda to treba da bude smernica kako treba svi da se ponašamo, barem u Narodnoj skupštini.

Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, a posle njega narodni poslanik Ljubodrag Grbić.

        Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nikada prilike da pozdravim gospodine predsednika Vlade.
Komadanje Srbije, veoma je dobro i svima poznato, započeto je onim famoznim Ustavom iz 1974. godine, čiji je tvorac i autor svima nama dobro poznat i tada neprikosnoveni Josip Broz.
Ni Josip Broz nije hteo da uradi to odmah na prozračan način, iako je imao neograničenu vlast već je to ostavio da to kasnije urade sami Srbi. Znao je da se među Srbima uvek nađe i naći će se i ubuduće neki Vuk Branković i da će Kosovo i Metohiju odvojiti od rođene majke Srbije i predati ga nekom drugom, kao da je to lična, privatna čukundedovina nekog pojedinca, a ne svetinja svih Srba.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi veoma važan dokument, kako su ga autori nazvali Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji.
Ovo delo, bolje rečeno zlodelo, gospodina Hansa Hekerupa, i najveći laik i svako ko pročita ovaj dokument odmah će uočiti da ovaj dokument ima u potpunosti sve atribute samostalne države po želji, meri i volji koja će se zvati Kosovo Republika ili Republika Kosovo, po njihovom izboru.
Šta znači imati svoga predsednika, valutu, službeni jezik, grb, himnu i sve drugo što piše u ovom dokumentu. Zaključak je i najnepismenijem čoveku jasan, a to je: da nam gospodin Hans Hekerup, odnosno cela međunarodna zajednica sa njenim barjaktarem SAD, ovim dokumentom, kako naš narod svojom mudrom izrekom kaže "potura rog umesto sveće".
Da u ovaj dokument još manje imam poverenja, još veći razlog za strah od gubljenja Kosova i Metohije je to što je Nebojša Čović glavni čovek u pregovorima sa gospodinom Hansom Hekerupom i svim drugim međunarodnim predstavnicima, kojima je iz svega do sada viđenog bio jedini cilj komadanje SRJ, Srbije i otcepljenje Kosova i Metohije, kako sam malopre rekao, od majke Srbije i stvaranje nezavisne države Albanaca na tlu SRJ, odnosno u srcu Srbije.
Za nas, poslanike iz poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, neprihvatljiva je nedavna izjava Nebojše Čovića o predlogu podele Kosova i Metohije. Pitamo se ko mu je dao to pravo da o tome govori, što se iz reagovanja njegovih koalicionih partnera zaključuje da opravdano sumnjamo u iskrenost i dobru nameru ponuđenog teksta u ovom dokumentu.
Za nas, poslaničku grupu Stranke srpskog jedinstva, jasno je da ne možemo ratovati protiv celog sveta i na vojnom planu sačuvati Kosovo i Metohiju, ali nam nije jasno da neko može mimo svih naših interesa prihvatiti pogubna rešenja, pa čak i eventualno trajan gubitak Kosova i Metohije.
Kao i uvek, poslanički klub Stranke srpskog jedinstva ne vodi jalove diskusije, već konstruktivne i sa namerom da za svaki nastali problem da ili predloži razumna rešenja, a pre svega prihvatljiva za sve nas.
(Poslanik je, u nastavku, pročitao deklaraciju u osam tačaka, koju je u ime SSJ prvi Narodnoj skupštini predložio narodni poslanik Ljubomir Mirković - vidi registar.)
Ovo posebno želim da naglasim (povodom "izmišljanja" hladnjača punih albanskih leševa), jer sam i otac dva sina, koji su i u odbrani prethodne Jugoslavije 1992. godine učestvovali, a i sada, tokom cele agresije na Kosmetu. Mnogo dana sam propatio, čekao da li će da se jave i mene ovo duboko vređa kada se baca ljaga na svakog vojnika i policajca, a eto, vidite, po ovakvim dokumentima može vrlo lako biti i svaki vojnik i policajac isporučen Hagu.

Ima reč narodni poslanik Ljubodrag Grbić.

Dame i gospodo narodni poslanici, rekao bih da je rešenje kosovskog problema danas za srpsku stranu mnogo skuplje nego bilo kada ranije, ali njega svejedno ima, moraju se prihvatiti rešenja i napustiti maksimalistički zahtevi na obe strane, a sve u korist kompromisa. Sva buduća rešenja moraju sadržati mehanizme garancija na obe strane.
Šta su, zapravo, stvarni interesi države Srbije, građana Srbije i Srba danas? Kao prvo, to je interes da građani Srbije i srpski narod imaju državu koja se neće raspadati svakih 30 ili 50 godina i za koju velike sile neće imati razlog da blagonaklono gledaju na to raspadanje. Dakle, da ima državu i da ta država, pored unutrašnje stabilnosti, ima isto tako dugoročnu geopolitičku i geostratešku svrhu postojanja.
Na drugom mestu, to je interes građana Srbije da dobro žive. Ma koliko izgledao banalan, ovaj interes je, s obzirom na naše istorijsko iskustvo, veoma važan, a mnogim generacijama Srba, nažalost, nedostižan.
Dakle, da imaju posao i standard, koji garantuje human i kvalitetan život, dostojan savremenog Evropljanina, a ne perspektivu da svakih 30 ili 50 godina uzimaju oružje i gube živote za ciljeve koji su predmet naknadne debate o svrsi i legitimitetu.
Na trećem mestu je jačanje ukupne političke, ekonomske, vojne i civilizacijske moći srpskog naroda, ali takvo jačanje ukupne moći koja neće biti predmet osporavanja velikih sila, niti susednih naroda. Moć koja se često osporava nije moć, već podloga za rat, a mi to ne želimo da gledamo, ne zato što smo slabi, već zato što smo razumni ljudi.
Na četvrtom mestu je sposobnost prilagođavanja modernom svetu. Mi ne možemo da dozvolimo sebi da uspostavimo jedan obrazac za razvoj, za pokretanje potencijala, pa da gledamo kako se nešto troši.
Sledi obrazloženje - prilagođavanje naše politike i privrede ne vredi ako se kasni u temeljnim promenama i temeljnim zaokretima Srbije ka Zapadu. Ako takav zaokret zaostane, ako država Srbija ostane izvan ove strukture moći, poštovanja manjinskih prava i razvoja građanske demokratije, i prilagođavanje ekonomije neće biti uspešno, jer ćemo ostati izvan prostora u kome takve vrednosti imaju svrhu i koje su uopšte moguće.
Nova demokratija nije zaneta snovima o brzim evropskim integracijama, samo na osnovu dobre volje zapadne Evrope.
Takve integracije još verovatno zadugo neće biti. Otuda bih afirmisao još jedno načelo iz pozitivnog istorijskog iskustva ove države Srbije, a to je načelo dogovora i nagodbe. Ovi odnosi nagodbe nisu stvar koju treba skrivati. Ni zbog učesnika ni zbog građana. Naprotiv, kao načelo razmene interesa, nagodbe su put i za našu državu u razvijenu zapadnu Evropu i to po formi - stabilnost za razvoj.
Ovog trenutka mislim da je jedina mogućnost za bolji život građana - mir, bezbednost, stabilnost, ekonomski prosperitet, socijalna sigurnost, ljudska sreća i hitno hvatanje koraka sa savremenim evropskim, ekonomskim, bezbednosnim, političkim i vojnim integracijama, ne protiv nekog, već za sebe i za bolji život svoje dece.
Mi Srbi ne treba da volimo Evropu. Treba da volimo Srbiju. Treba da volimo sebe, svoju decu i svoj život.
Dame i gospodo, u državnoj politici najčešće se bira između dva zla. Ne izaberimo gore, izaberimo manje, ali krenimo dalje. Poštovane kolege poslanici, prvo, polazim od toga da je ova skupština već poodavno trebalo da bude proglašena ustavotvornom skupštinom države Srbije.
Drugo, da ova skupština u zauzimanju strateških pozicija sa Evropom bez odlaganja treba da donese deklaraciju o pristupanju Partnerstvu za mir i deklaraciju o osnovama nagodbe o Kosovu između Srbije i Evropske unije, kao osnovu za trajno rešenje posle privremenog i time odredi granice širenja NATO pakta na jugoistok.
Dakle, uvažavajući da u ovoj bezbednosnoj strukturi teče dvosmerni proces uravnoteženja vojno-političkog interesa SAD-a i snaženja identiteta i struktura evropske odbrane.
Treće, kada Srbija postane evropska država, država regiona, i za to iskoristi ustavotvorne kapacitete koje sada imamo u Skupštini, koji su od istorijskog značaja, može se otvoriti proces u kome Evropa, Evropska unija i Srbija, istorijskom nagodbom mogu da stvore Kosovo kao evropsku regiju, duboko uklopljenu u mehanizme razvoja, ekonomije, bezbednosti, sigurnosti Evrope.
Ako ova skupština smnoge snage da pristupi rešavanju pitanja na način kako sam iskazao u prethodna dva stava, država Srbija, građani Srbije i srpski narod stiču mogućnost da i Kosovo kao evropska regija takođe bude regija regiona ili kantona. O tome su vrlo uspešno pisali akademici Jovičić, Bataković i Krstić, a po iskustvima iz Danske, Španije, Holandije, Italije i Švajcarske. Onda i u ovom slučaju, Kosovo je regija regiona ili kantona i to je naša osnovna osa kompromisa u daljoj dogradnji osnovnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji.
Četvrto, Kosovo treba da postane evroregija na bazi sporazuma Evropa-Srbija. Uveren sam da država Srbija i danas sa ovom sednicom treba da stremi jednoj istorijskoj nužnosti, a to je da se suvereni poslovi Kosova trajno prenesu već sada ili u dogledno vreme na evropske strukture u kojima i Srbija participira.
Time bi bila obesmislena namera da se Kosovo i Metohija prevedu u identitet velike Albanije, koja nije evropski odgovor izazovima istorije na Balkanu. Time dolazimo do jedinog rešenja - imaćemo Srbije koliko treba, a imaćemo Evropke koliko mora na Kosovu.
Verujem da, osim ideje o kojoj sam govorio, ako je Srbija država regiona, onda je i Kosovo autonomija regiona, a uz to mislim da politička zajednica Srba na Kosovu i Metohiji, ako se postavi kao zajednica građana, spremnih za evropsku državnu politiku, može u političkom smislu da bude ravnoteža u privremenim organima Kosova između političko-demokratskih, proevropskih i retrogradno nacionalnih opcija Albanaca, što će Evropa umeti da ceni u ovom uspostavljanju istorijske ravnoteže na Balkanu.
Moj krajnji zaključak je da se instrumentima klasičnih suvereniteta malo toga može rešavati danas u Evropi i na Balkanu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, treće javljanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova parlamentarna rasprava o kosovskom pitanju, koja se već po drugi put u ovom mandatu ovde odvija, pokazuje svu sterilnost DOS-ovske vlasti i njenu spremnost da se odrekne Kosova i Metohije.
To smo videli juče iz izlaganja Stanka Kovačevića, vrlo transparentno - što biste rekli vi DOS-ovci - i malopre, ne znam kako se zove narodni poslanik koji je govorio.
Vi to shvatate kao veliki balast i rado bi se odrekli tog balasta. Rado biste otpisali Kosovo i Metohiju, ali ne znate kako to da uradite, jer ste u procepu između naloga zapadnih sila i volje i raspoloženja sopstvenog naroda. Hteli biste da udovoljite svim zahtevima zapadnih sila, a bojite se kako će narod u Srbiji na to reagovati.
Drugo, mislite da je dovoljno objašnjenje za žrtvovanje srpskih nacionalnih interesa ekonomski interes. Videli smo da nikakve ozbiljnije pomoći sa Zapada neće biti. Ovo što je do sada Labus pregovarao i dobijao kredite, sve se uglavnom koristi za isplatu kamata za već postojeće kredite još iz Titovog vremena.
Tu ste drugu varijantu morali da tražite, prebijanjem sa ratnom štetom, ali niko nije imao dovoljno hrabrosti ni da to javno saopšti, nego ste čak suspendovali i tužbu pred Haškim sudom pravde koji se tiče agresije NATO pakta na našu zemlju.
Ovde postoje izvesna rešenja na dugu stazu. Očigledno je da međunarodne okolnosti nisu pogodne za srpski narod, da se danas odmah rešava pitanje Kosova i Metohije. Ako nam međunarodne okolnosti nisu pogodne, možda još 10 godina neće biti pogodne, onda ne smemo pokazivati nestrpljivost u konačnom rešavanju.
Nije nama cilj da se što pre reši pravno-politički status Kosova i Metohije, nego da se odloži to rešavanje dok se eventualno ne promeni odnos snaga među velikim silama ili dok se eventualno ne koriguju neki njihovi geopolitički interesi. A, u tom slučaju, ne smemo da sarađujemo sa zapadnim silama onda kada one vode otvoreno antisrpsku politiku.
Imamo načina da bar kažemo - ne prihvatamo, nećemo to.
A, možemo i neke pravno-političke mere u tom slučaju da povučemo. Mi, nažalost, nemamo trenutno Ustavnog suda Srbije. Obećali ste nam, predsedniče, da će Ustavni sud biti popunjen, da bi mogao normalno da funkcioniše. To obećanje još nije ispunjeno. To je bilo još pre onog mog nezakonitog izbacivanja iz Narodne skupštine.
I, evo, prošlo je više od mesec dana nema ništa.
Šta je jedan od tih metoda? Ustavni sud svaki pravni akt okupatora na Kosovu i Metohiji da uzme u razmatranje. I da kaže - to, to i to je protivno Ustavu Srbije. To, to i to je protivno tom i tom međunarodnom pravnom aktu, počevši od deklaracije UN pa nadalje.
Neće se stranci uplašiti. Ne treba to tako karikirati. Vi koji ste navikli da ne razmišljate svojom glavom ili niste u stanju da razmišljate, najlakše vam je nekom floskulom ili doskočicom da parirate da biste i ubuduće izbegavali razmišljanje. Neće se niko uplašiti, ali jača naša pravna pozicija i mi sa svoje strane možemo međunarodne institucije da zasipamo raznoraznim pravnim aktima naših državnih organa.
Svaki put Savetu bezbednosti - odluku Ustavnog suda Srbije ili Saveznog ustavnog suda po tom i tom pitanju. To nije u skladu sa Rezolucijom 1244, ni sa Kumanovskim sporazumom, nije u skladu sa Planom Černomirdin-Ahtisari, nije u skladu sa Ustavom Srbije ili SRJ - to je jedna varijanta. Bez žurbe.
I, drugo, ne sme Vlada Srbije da pomaže na Kosovu i Metohiji one koji su se odmah, prvog dana, stavili u službu okupatorima i služili mu do dana današnjeg, kao Rada Trajković, Momčilo Trajković, vladika Artemije itd. Oni su već toliko kompromitovani u srpskom narodu da je grehota, i pred Bogom, i pred ljudima, njima davati političku podršku.
Treba da pomognete da preostali Srbi na Kosovu i Metohiji konstituišu i sami izaberu svoje političke predstavnike. To se još nije desilo. Ima, doduše, samoniklih predstavnika, pogotovu na severu Kosova i Metohije, koji legitimno zastupaju određenu grupaciju ljudi koji im veruju. Iz raznih su stranaka.
Ali bi bilo dobro da Vlada Srbije pomogne da se oni okupe, sprovedu neke izbore unutar srpske etničke zajednice, kojoj bi se priključile i ostale etničke zajednice koje žive na tom području, i koji bi onda imali svoje reprezente, koji bi mogli da ih predstavljaju.
To bi bio način, jer će borba za Kosovo i Metohiju da traje dugo. Ne smete dozvoliti da nam nametnu bilo kakav novi ustavni projekat za Jugoslaviju, koji bi podrazumevao da Kosovo bude jedna federalna jedinica, a Vojvodina druga federalna jedinica. Ali, ako zaista iskreno mislite da spasite Srbiju, morate se što pre razračunati sa ovim vašim izdancima u Vojvodini, koji su za otvoreni separatizam. Ne možete vi ovde glumiti da čuvate Srbiju, a u Vojvodini vaš isti taj DOS vodi sasvim drugačiju politiku. Da li su to dva DOS-a? Nisu. To je sve jedan DOS. Kažite onda narodu gde glumite. Da li glumite ovde čuvajući Srbiju ili glumite u Vojvodini, tražeći otcepljenje Vojvodine od Srbije u bilo kojoj varijanti: pojačane autonomije, republike, federalne jedinice, konfederalne, nezavisne Vojvodine. Sve je to prisutno u politici DOS-a u Vojvodini. Nemojte više da glumite. Lepo se izjasnite do kraja. To je bolje i zbog neke vaše konsolidacije, da se izjasnite do kraja i da raščistite te stvari.
Na kraju, niko ko je služio zapadnim silama nije naišao na njihovo poštovanje ili dugoročnu podršku. Iscede ga, pa ko isceđen limun bace na smetlište istorije. Učite to i na primeru balkanskih političara i drugih političara širom sveta. Slučaj generala Noriege je toliko upečatljiv da ne treba da vas ostavlja ni u kakvoj zabludi, to što naši ministri, po nalogu zapadnih gazda, iznose laži. Vladan Batić je u Narodnoj skupštini govorio o hladnjači u Kokinom Brodu. Ovde je to govorio.
(Glas iz sale: Nije tačno.)
Kako nije tačno? Uzmite stenogram. Ovde je to rekao, u Narodnoj skupštini. Kako može posle toga da ostane ministar. Ili Dušan Mihajlović, ne može da nađe nijedan leš ...

Gospodine Šešelj, izmiče vam tema. Govorimo o ustavnim okvirima.

Ovo je tema, ovo je sve vezano za Kosovo. Te izmišljene hladnjače opterećuju našu međunarodno-pravnu poziciju po pitanju Kosova i Metohije. Ništa nam sad više ne otežava našu poziciju od tih izmišljenih hladnjača. Umesto da Dušan Mihajlović nađe makar jedan jedini leš, on svaki dan povećava broj izmišljenih leševa. Ljudi, shvatite, ko je toliko glup, ako već sakriva leševe, da gurne i hladnjaču. Prvo, uz pomoć hladnjače će se sve lakše pronaći. Svaka hladnjača vredi oko 300.00 maraka. Razmislite malo o tome.

Nemojte te dečije priče da vam tako olako serviraju. To je neko smislio. Ovde se mnogi lepe na ono što je napolju smišljeno. To ovaj američki ambasador, kako se ono zvaše, ima i onaj Šon Saliven, ima i onaj Montgomeri, ko će ih sve popamtiti. Ne znam kako ih vi popamtite, kako vas ne uhvati vrtoglavica od koga sve primate naloge za svoje političke postupke, za svoje političko ponašanje. Sad jedva čekate da se otalja rasprava o Kosovu, da se usvoji neki zaključak koji nikoga neće obavezivati, i sve po starom. A, upinjete se iz petnih žila da učestvujete u svakoj raspravi, u svakom razgovoru, u svakom projektu oko Kosova i Metohije.

Ovde treba jasno staviti do znanja - ništa što nije u skladu sa Rezolucijom, Kumanovskim sporazumom i Planom Černomirdin - Ahtisari, neće biti prihvaćeno. Vi sad kažete da neće, Čović sutra kaže nešto drugo, ovaj kaže nešto treće, Batić će da izmisli novu hladnjaču. Šta znam, možda će i na Adi Ciganliji da nađu neku hladnjaču.

Zbog toga je to loša varijanta. Snishodljivost nikome nije pomogla. Što ste vi snishodljiviji prema zapadnim silama, to će njihovi zahtevi da budu sve veći. Evo vam slučaj vaših prethodnika. Socijalisti, kad god su popuštali zapadnim silama, kada je Milošević popuštao, njihovi zahtevi su bili sve veći.

(Predsednik: Vreme.)

Mislili su ako žrtvuju Srpsku Krajinu da će se na tome zaustaviti zapadne sile. Nisu se zaustavile. Krenule su na Republiku Srpsku. Mislili su ako prihvate Dejtonski sporazum i žrtvuju deo srpskih interesa, zaustaviće se. Nisu se zaustavili. Idu na Kosovo. Neće se zaustaviti sve dok im se po tom pitanju popušta. A, od ozdravljenja naše ekonomske situacije po zapadnom receptu, nema ništa. I to vam govori iskustvo Bugarske, Rumunije, Rusije, Makedonije i mnogih drugih zemalja. Na to, takođe, ne računajte.

Šta ste vi uradili za ovih osam meseci DOS-ovske vlasti, to je da ste ionako bedan standard naroda u Srbiji, prepolovili. Danas se živi mnogo teže nego što se živelo u avgustu prošle godine. Danas je mnogo nepodnošljivija socijalna situacija. Vi mnogo bolje živite, jer vi ste svima nama ovde u Skupštini učetvorostručili plate. Mi sada imamo pet puta veću platu nego što smo imali pod prethodnom vlašću. Evo, da brojimo, da vidimo kolika je bila poslanička plata prošle godine, bila je manja od 5.000 dinara u avgustu prošle godine, a sada je više od 20.000 dinara. O tome vodite računa. To što ste sebi poboljšali socijalni standard ne znači da je i narodu bolje.