Dame i gospodo, diskusija koja traje već drugi dan ovde, ukazuje na to da postoji jedinstvo u nekim stvarima. Postoji jedinstvo u svesti da postoji problem koji se zove Kosovo i Metohija i postoji jedinstvo u tome da smo svi ovde svesni, a i građani Srbije, da taj problem ne datira od juče, već je to problem koji traje u ovoj državi već decenijama, a možda i više od toga. Ja ću se ovde osvrnuti kratko na neke činjenice koje su vezane za problem Kosova i Metohije.
Prva činjenica, to su dokumenti koji su vezani za Kosovo i Metohiju, a koji su doneti od strane međunarodne zajednice ili nekih drugih faktora u zadnjih nekoliko godina. Prvi dokument je sporazum Ahtisari-Černomirdin, zatim Kumanovski sporazum, i na kraju Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, dokumenti koji su u zadnjih nekoliko godina, bili presudni za status Kosova i Metohije i odnos Kosova i Metohije prema matičnoj državi Srbiji. Ovi dokumenti su krajnje nepovoljni za Republiku Srbiju jer ograničavaju državni suverenitet Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije nad teritorijom Kosova i Metohije.
Posle ovih dokumenata, evo imamo i novi dokument, a to je Ustavni okvir za Kosovo i Metohiju, koji donosi specijalni predstavnik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji, Hans Hekerup i koji ide dalje od prethodnih dokumenata. Naime,ovim dokumentom gaze se i kidaju i one tanke veze koje su prethodni dokumenti ostavili između Kosova i Metohije i Srbije, kao matične države.
Ustavni okvir za Kosovo i Metohiju već u preambuli prejudicira konačno rešenje statusa Kosova i Metohije, dajući ovoj teritoriji atribute države. Kratko ću, ne zbog poslanika ovde, već zbog javnosti kojoj ovaj dokument nije dostupan, samo navesti neke elemente ovog ustavnog okvira, koji upravo upućuju na ovakav zaključak, da se Kosovu i Metohiji daju atributi države.
U preambuli Specijalni predstavnik Generalnog sekretara objašnjava uslove, potrebu i namere za donošenje jednog ovakvog dokumenta. On kaže - podsećajući se Rezolucije Saveza bezbednosti 1244, koja predviđa uspostavljanje i razvoj značajne samouprave na Kosovu, u očekivanju konačnog rešenja. Ovde je vrlo dvosmisleno napisano da se očekuje konačno rešenje, čime se automatski gazi Rezolucija 1244, jer ona je definisala konačno rešenje, dajući i definišući Kosovo i Metohiju kao deo Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Republike Srbije. Dalje, Hans Hekerup kaže, uzimajući u obzir legitimne težnje stanovništva Kosova da živi u slobodi i u miru, u prijateljskim odnosima sa ostalim stanovnicima u regionu - kako bi se omogućilo utvrđivanje budućeg statusa Kosova, jednim procesom u odgovarajućoj budućoj fazi koja će u potpunosti voditi računa o svim relevantnim faktorima, uključujući i volju stanovništva.
Gospodo, svim ovim rečima, Hans Hekerup upravo prejudicira buduće rešenje Kosova i Metohije jer se poziva na volju stanovništva, a svi znamo kakva je struktura stanovništva na Kosovu i Metohiji i svi znamo kakva će biti volja tog stanovništva u pogledu statusa Kosova i Metohije. U narednom delu ovog dokumenta, Hans Hekerup predviđa privremene institucije samouprave, pored ostalih i skupštinu, i predsednika Kosova, čime daje ovoj teritoriji atribute države.
Takođe, govori u ovom dokumentu o zajednicama stanovnika koji pripadaju istoj etničkoj, verskoj i jezičkoj grupi, pa kaže - zajednice i njihovi članovi imaju pravo da slobodno koriste svoj jezik i pismo pred sudovima, organima i drugim javnim telima na Kosovu i Metohiji, da imaju obrazovanje na svom jeziku, da koriste i ističu simbole zajednice u skladu sa zakonom. Da li to znači da će te zajednice koristiti simbole države Srbije ili svoje nacionalne simbole? Očigledno je ovo drugo, što opet potvrđuje ono što sam već rekao, da se ovim daju izuzetno široka ovlašćenja, odnosno atributi državnosti na prostoru Kosova i Metohije.
U ovom dokumentu se predviđa da privremene institucije samouprave imaju odgovornost u sledećim oblastima, pa pored ostalih, administrativne i operativne delatnosti, carine. Znači, uvodi se i carina, čime se definitivno ovaj prostor zaokružuje i fizički razdvaja od teritorije Republike Srbije.
U ovom dokumentu, u poglavlju 5, kaže da se obezbeđuje saradnja po pitanju pravosuđa i kazneno-popravne službe, sa odgovarajućim entitetima unutar Kosova, što je lično meni nejasno o kakvim se entitetima radi. Međunarodna i spoljna saradnja takođe se predviđa ovim dokumentom, koja uključuje postizanje i finalizovanje sporazuma. Verovatno se misli na neke međunarodne sporazume, što je opet atribut jedne suverene države.
Na kraju, kaže - privremene institucije samouprave su odgovorne za omogućavanje bliskih ekonomskih, socijalnih i ostalih veza između stanovništva Kosova i ostalih Evropljana, znači uopšte se ne pominje Republika Srbija, niti veza sa Republikom Srbijom, već direktno veze sa nekom tamo Evropom.
Pored toga što sam naveo, ovde se predviđa i skupština od 120 poslanika, od kojih je 10 mesta rezervisano za predstavnike Srba, a ostalih 110 mesta biće predstavnici drugih nacionalnosti na Kosovu. Odmah možemo pretpostaviti da će tu biti preko 100 mesta rezervisano za pripadnike šiptarske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji. To je prva činjenica koja govori da je ovaj ustavni okvir pogazio Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, da je otišao mnogo dalje u otežavanju položaja Republike Srbije prema Kosovu i da, kako i premijer reče, ovaj ustavni okvir zadire u suverenitet Srbije i Jugoslavije na teritoriji Kosova i Metohije.
Druga činjenica na koju se mora ukazati jeste obećanje aktuelne DOS-ove vlasti u predizbonoj kampanji da će problem Kosmeta vrlo brzo rešiti, uostalom kao i ostale probleme, ukoliko dođe na vlast. Ta obećanja DOS-a tada ste podupirali prijateljstvom sa predstavnicima međunarodne zajednice, sa onima koji su 78 dana bezočno uništavali srpski narod i državu. To prijateljstvo tada je stvarano i demonstrirano finansiranjem vaših političkih aktivnosti i vaše borbe za vlast. Vašim dolaskom na vlast stvari se menjaju. Vaši dosadašnji prijatelji pokazuju svoje pravo lice. Više nema bezuslovne finansijske pomoći, a aktuelni problemi na Kosmetu pokazuju koliko vas uvažavaju vaši zapadni prijatelji. Oni vas upravo smatraju svojim podanicima, jer su vas upravo oni i doveli na vlast.
Da podsetim samo u prilog ovome da smo 4. maja u Skupštini Srbije doneli Rezoluciju i bili jednoglasno svi za nju, koja je bila izuzetno blaga, Rezoluciju kojom smo želeli da predupredimo i sprečimo donošenje jednog ovakvog dokumenta. Da je ovo što sam rekao sada tačno, koliko ovu aktuelnu vlast prihvataju i poštuju dojučerašnji prijatelji na Zapadu, govori upravo i ovaj dokument koji je donet 15. maja, znači 10 dana posle te rezolucije koju je ova skupština usvojila. Drugim rečima, Hans Hekerup se nije ni osvrnuo na ovu rezoluciju, nije je ni pogledao, niti je uopšte uzeo u obzir.
Treća činjenica na koju ukazujem ovde jeste to da je aktuelna vlast oberučke prihvatila podaničku ulogu prema tzv. međunarodnoj zajednici. To dokazuju i dokumenti koji su danas pred nama. To je više nego očigledno u predloženim zaključcima, a više nego sramno u informaciji Saveznog ministarstva za inostrane poslove. Koliko je ta informacija ponižavajuća za srpski narod, razrešenje ministra spoljnih poslova je minimum koji je morala učiniti Savezna vlada.
U Informaciji Saveznog ministarstva za inostrane poslove, koju ovde imamo, opet zarad javnosti moram neke stvari da pročitam, kaže se: "nesumnjivo je da Ustavni okvir u određenoj meri daje elemente državnosti Kosovu i Metohiji, pre svega zato što sam dokument u nazivu sadrži izraz ustavni, što može da implicira državnost, što se uvodi institucija predsednika Kosova, sa ovlašćenjem da predstavlja jedinstvo naroda Kosova i preduzima aktivnost spoljnih poslova i što Kosovo ima određene nadležnosti u oblasti spoljnih poslova". Znači, Ministarstvo inostranih poslova već je svesno toga da je ovaj dokument ponižavajući za državu Srbiju i za srpski narod i da zadire u taj suverenitet nad Kosovom mnogo dalje nego što je to učinila Rezolucija Saveta bezbednosti.
Dalje se kaže u Informaciji: "Međutim, treba istaći da nije neuobičajeno praksi drugih zemalja da ovlašćenja teritorija sa samoupravom sadrže elemente državnosti, da se osnovni akt zove ustav, donose zakoni itd, elementi državnosti stoga ne znače nužno prejudiciranje državnog i međunarodno pravnog statusa neke teritorije". Ministarstvo spoljnih poslova odmah traži opravdanja za ovakav potez međunarodne zajednice i pokušava da pred srpskim narodom i javnošću opravda jedan ovakav dokument.
Obzirom da ne mogu da sve ovo izložim, još vrlo kratko, na kraju se postavlja pitanje šta činiti u ovom trenutku. Sve ove činjenice koje sam rekao stoje i ostaje pitanje šta činiti. Očigledno je da aktuelna vlast i skupštinska većina iz podaničkog odnosno vazalskog odnosa prema tzv. međunarodnoj zajednici žele da prihvate ovaj dokument. Mi, kao poslanička grupa Srpske radikalne stranke, naprotiv smatramo da reakcija ove skupštine, kao i Vlade Republike Srbije mora imati ton protestne note, upućene kako predstavniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Hansu Hekerupu, tako i svim relevantnim faktorima, Ujedinjenim nacijama i međunarodnoj zajednici. Jednim oštrim protestom, iza koga bi stali svi poslanici u ovoj skupštini, a kojim bi se odbacio Ustavni okvir za Kosmet i specijalni predstavnik Generalnog sekretara pozvao na dosledno poštovanje Rezolucije 1244, na hitno i bezuslovno obezbeđenje uslova za povratak izbeglih i prognanih Srba i drugog nealbanskog življa, aktuelna vlast bi samo dobila na težini i značaju, a Srbija bi dobila na vremenu neophodnom za konačno rešenje statusa Kosova i Metohije, kao sastavnog dela Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
