Sada, ponovo, umesto da poslanici s Kosova, čije su porodice na Kosovu, ovde u Parlamentu definišu minimum srpskih interesa, a mi to usvojimo, radi se naopako. Formira se nakakva radna grupa, koja situaciju, odnosno stanje na Kosovu i Metohiji i životne uslove Srba koji još uvek tamo žive zna samo onoliko koliko su pročitali u sredstvima informisanja. Jasno je da to neće doneti ništa dobro ni Srbiji ni srpskom narodu, niti će sprečiti donošenje šiptarskog ustava na Kosovu.
U trenutnoj situaciji, jedino što ovaj parlament može da uradi je da jasno stavi do znanja međunarodnoj zajednici da Srbija i Jugoslavija nikada neće priznati nijedan pravni akt na Kosovu i Metohiji dok međunarodna zajednica ne ispoštuje sve odredbe Rezolucije 1244 i Ustav Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Srbi moraju bojkotovati najavljene izbore dok se ne stvore normalni uslovi za njihovo održavanje.
Prva tri uslova su:
Prvo, da se otkrije sudbina svih otetih Srba koji su nestali na Kosovu i Metohiji, posle NATO agresije;
Drugo, da se omogući bezbedan povratak i normalan život za sve Srbe i ostalo nealbansko stanovništvo;
Treće, da se na Kosovu izvrši popis stanovništva i da Kosovo napuste svi oni koji su na Kosovo došli posle 1941. godine sa svojim potomcima i nemaju srpsko državljanstvo.
Nakon doslednog sprovođenja Rezolucije 1244 može se razgovarati o izmeni nekih odredbi Kumanovskog sporazuma, koji je i ovakav kakav jeste antisrpski. Svima u svetu treba jasno staviti do znanja da je Kosovo i Metohija integralni deo Srbije i da će tako ostati za vjeki vjekov, ma kakvi izdajnici dolazili na čelo srpske države. Nemaju pravo da Kosovo otuđe od Srbije.
Svesni smo da ratom ne možemo povratiti okupirane teritorije, ali svima moramo uvek ukazivati da će doći dan kada ćemo za zelenim stolom povratiti suverenitet na svim srpskim teritorijama. To će biti jedan od načina odvraćanja srpskih neprijatelja, da ćemo se kao narod ikad odreći svete srpske zemlje Kosova i Metohije. Odatle potičemo svi mi.
Na prošloj sednici, na kojoj smo usvajali onako blagu Rezoluciju o Kosovu, srpski radikali su ukazivali da NATO zločinci neće uvažiti ni minimum minimuma srpskih interesa. Vi ste nas, gospodo iz DOS-a, ubeđivali da će Hekerup prihvatiti vaše sugestije.
Slagali ste nas i tad, kao što to pokušavate i danas. Taj belosvetski ćata - gospodin Hekerup - glatko je odbio dokument države na čijoj teritoriji trenutno boravi. Možda je i dobro što je sve tako ispalo, da narod u Srbiji shvati da DOS-ovska vlast niti je miljenik, niti faktor odlučivanja u kontaktima sa NATO paktom. Svojevremeno je Austrougarska imala svoje konjušare - Slovence, danas NATO ima DOS.
Sada vama, gospodine Ivkoviću, ne vidim ga u sali, ali valjda gleda negde prenos - šačica vas je Kumanovski sporazum slavila kao pobedu, dok su borci na ratištu i Srbi u zbegovima sa Kosova plakali zbog izdaje. Vojska i narod su se zajedno povukli sa Kosova i Metohije. Ostala je samo jedna četvrtina naše braće u kompaktnim enklavama, odnosno tamo gde je koncentracija srpskog i nealbanskog stanovništva bila veća. Ostali su prepušteni sami sebi, pogotovo od kad ste vi došli na vlast.
Davne 1389. godine srpski car Lazar je ovim rečima zavetovao Srbe: "Ko je Srbin i srpskoga roda,
a ne došo na boj na Kosovo,
ne imao od srca poroda,
ni muškoga, ni devojačkoga,
od ruke mu ništa ne rodilo,
rujno vino ni pšenica bela,
rđom kapo dok mu je kolena."
