Pre nego što pređem na ovaj deo koji govori o ustavnim okvirima za Kosovo i Metohiju, bio je jedan deo diskusije koji je pokušavao da stvori kontekst priče da je neko odgovoran i kriv iz prethodne vlasti za ovo što se dešava sada i ovog momenta, pri čemu je ukazivano i na sužen prostor. Priznajem, zaista, da je prostor jako sužen, da nam je nametnut kao takav i pitanje je gde je granica tog sužavanja, kao i prava Srba, ne samo na Kosovu i Metohiji, već i mnogih drugih pitanja. Ali, radi javnosti i radi znanja za sve poslanike i građane Srbije, ispred sebe imam tekst privremenog sporazuma za mir i samoupravu na Kosovu i Metohiji, predloženog u Rambujeu. Taj sporazum nisu potpisali ni svi međunarodni predlagači, ali su ga Šiptari odmah potpisali. Gde je problem kod ovog sporazuma? Problem je u vojnim aneksima. Znači, ovde se govori o sledećem, a ja ću navesti samo nekoliko tačaka, neću dugo, ali su mnogo važne i bitne.
Znači, status multinacionalnih snaga za implementaciju ovog sporazuma. On je značio sledeće, da trupe NATO pakta uđu na teritoriju cele Savezne Republike Jugoslavije, pa u tački 6. kaže se ovako - NATO neće podleći ni jednom zakonskom postupku, građanskom, administrativnom ili krivičnom. To je pod a).
Pod b) osoblje NATO-a će u ovim okolnostima i uživati imunitet jurisdikcije Savezne Republike Jugoslavije. Dalje - osoblje NATO-a će uživati imunitet u pogledu bilo kog hapšenja, istrage, pritvora od strane organa Savezne Republike Jugoslavije. To je u tački 7.
U tački 8. se kaže - osoblje NATO-a će uživati, zajedno sa svojim vozilima,plovilima, vazduhoplovima i opremom, slobodan i neometan prolaz, i nesmetan pristup širom SRJ, uključujući i odgovarajući vazdušni prostor i teritorijalne vode. To znači ta okupacija.
Dalje, u tački 11. se kaže - NATO-u će biti dato pravo na korišćenje aerodroma, puteva, železnice i luka, bez naplate troškova, poreza, dažbina i nekih drugih naplata za korišćenje. I na kraju, cinizam u svemu tome, kada je neko bogat, on hoće od siromaha da uzme i ono malo što ima, pa kaže - strane će pomoći NATO u pribavljanju, po najnižoj ceni, potrebnih komunalnih usluga, kao što su električna energija, voda, gas i drugi resursi. I niz drugih ovde ima začkoljica i detalja, koji su suštinski bili razlozi za odbijanje tog dokumenta.
Pitam vas, da li ima neko ovde ko je sada spreman da digne ruku za to? Zar je moguće? Da ste vi u to vreme bili na vlasti, da li bi prihvatili ovako nešto? Naravno da ne bi, i tada ste bili u ovoj skupštini i rekli ste ne. Prema tome, nemojmo o tome ko je kriv, ima dobar deo istine u onome što je rekao premijer Đinđić - danas je ovo ovako. I svi smo bili saučesnici onog vremena, samo nemojmo ovde da sa nekim jeftinim političkim porukama tražimo nekog krivca. Mi, ovde u Srbiji, u zadnjih sto godina, uz razne vrste vlasti i razne oblike vlasti, imali smo istu boljku i danas smo ponovo na toj istoj temi. Hajmo korektno da probamo da izvučemo maksimum iz onoga što se nalazi pred nama kao problem. Problem je sledeći - mi možemo reći da Kosovo nije okupirano, ako želimo tako da kažemo, a da li jeste ili nije, to je sada granica i crta oko koje možemo da se sporimo. Činjenica je da nam srpski narod živi samo u jednoj enklavi, na severu, da nam narod živi na delu teritorije gde je i dalje izložen raznoraznim mukama, živi kao u getu, nema ljudska prava, privreda ne radi. I onaj deo srpske privrede koji je bio na teritoriji Kosmeta, sećate se dobro da su tamo vozila KFOR-a i svi ostali ušli i zaplenili tu privredu, ljudi ne rade.
Bitna je podrška Vlade Srbije tom narodu da ostane i dalje da živi na tom prostoru, da sačuvamo onaj srpski entitet koji je na neki način formiran, koji postoji i funkcioniše. I prave su diskusije ovih ljudi sa Kosova koji kažu da treba o tome povesti računa. Međutim, u ovom dokumentu ima još jedna rečenica koja kaže - mi možemo angažovati i građane Srbije za naše potrebe, odnosno stvoren je legitimitet, da se može uzeti neki Srbin ili njemu neko sličan, koji će raditi ono što se od njega traži za neke pare. Problem je kako dalje, i gde je granica, i koja je to granica, i koji je to odgovor srpskog naroda, i ima li uopšte odgovora srpskog naroda na bilo koju temu, kada je u pitanju svekoliki interes srpskog naroda.
Nama se kroz istoriju, ne bih o tome, ovde su govornici o tome često govorili i vraćali se na 1389. godinu, pa i na ove godine unazad, ali definitivno stoje činjenice koje same po sebi govore gde smo sada u odnosu na međunarodnu zajednicu. Da li smo mogli izvući manje ili više, samo pitam sebe kao građanina Srbije, a pitam i vas, pitam i građane Srbije, hoće li nam neko, ovo što sam pročitao sada i počeo da čitam, tražiti dalje, hoće li nam tražiti u Nišu kasarnu, hoće li nam tražiti niški aerodrom i šta ćemo tada da kažemo? Mislim da sada treba da kažemo da ove zaključke treba apsolutno da modifikujemo, pa neka ostane zapisano u istoriji, pošto neki hoće da njihove diskusije budu zapisane u ovoj istoriji, da kažemo da Srbi ne treba da izađu na izbore. Nikako ne treba da izađu, jer neće im biti stvoreni uslovi da ravnopravno mogu da ostvare svoje makar biračko pravo. To neće moći na teritoriji samouprave, a neće moći ni u rasejanju ovde kod nas. Neće moći da normalno školuju svoju decu, a da ne govorimo o pružanju lekarskih usluga, o stvaranju elemenata državnosti, koji su sadržani u ovim okvirima. Nisu to elementi državnosti, to su elementi za buduću državu.
Ako su izbori 17-og, šta se dešava oko Nove godine? Oko Nove godine će neko da prizna tu državu. Ona će dobiti sve elemente državnosti. Hoćemo li mi moći tome da se suprotstavimo? Teško. U ovom odnosu jedinstva srpskog naroda, jedinstva političkih partija, dogovora na ovu temu i potrebe pojedinaca da odavde lamentiraju na sebi samo svojstven način. Nemamo potrebu, zaista ne mislim da imamo potrebu to tako da pričamo. Imamo potrebu jedni drugima da priznamo da smo u teškom problemu i treba zajednički da ga rešavamo. Kako? Tako što ćemo dati apsolutnu podršku našim Srbima koji žive tamo i nema veze iz koje su političke partije. To su naši sugrađani, naš narod i oni moraju imati našu podršku.
Nije ovo nova priča. Sada je tema Kosovo, a tako je isto bilo i u Srpskoj Krajini, u zapadnoj Slavoniji, u istočnoj, u dobrom delu entiteta u Bosni i Hercegovini, gde je recimo Drvar, 95% srpskog življa dobilo izbore, ali ne mogu da dođu tamo, imaju problem kako da priđu toj teritoriji. Znate, kroz ovu Srbiju putuju svi živi. Nijedan auto nijednog Hrvata nije razbijen ni dan danas, ni bilo kog drugo. Ali, problem je kada Srbin krene odavde ka hrvatskoj granici, ima problem da li će mu se nešto desiti. Problem je odnosa kako mi posmatramo njih, a kako oni posmatraju nas. Mi nismo osvetnički narod, a ovde ima potrebe da to neko predstavi kao osvetnički narod. Zar je moguće, i to iz reči Srba. Da budemo malo tolerantni, bar u toj meri.
Na kraju, tražio sam da uđe nekliko zaključaka. Prvi zaključak je da Srbi uopšte ne izađu na te izbore. Drugi, da uopšte ne učestvujemo u popisu stanovništva. Sa kim to treba da se popisujemo? Sa onima koji u zadnjih 20 godina nemaju državljanstvo ove države, sa onima kojih ima negde od 250 do 300.000, već koliko ih ima, koji su sada ušli na područje naše države, još uvek suverene države, bar još neki dan, uz podršku međunarodne zajednice i uz sva ona prava da lamentiraju na srpskim kućama, srpskim imanjima, srpskim gradovima i na srpskim grobljima.
Naravno da priča ima dva kraja, što ne kažu javno da su ovih dana poslali 280 mladih Šiptara na obuku u neku bazu u Italiji. Ova se gospođa smeje. Mnogo je smešno, gospođo, ovo što pričam. Poslali su ih. Zašto su ih poslali? Treba im vojska za neko naredno vreme. Mi ne želimo Šiptarima ništa loše, garantujem da nijedan Srbin ne želi ništa loše, samo se pitam što oni to nama žele. I na kraju, bilo bi dobro da se ne sporimo oko ovih zaključaka, da im damo pravo ime i prezime i da kažemo makar formalno, bez političkog verbalizma, bez potrebe da ovde lamentiramo na patriotizmu, na bilo koji način da jednostavno kažemo da mi nećemo da prihvatimo da Srbi budu građani drugog reda na području Kosova i Metohije. Nećemo priznati šiptarsku državu, nećemo da učestvujemo na nepoštenim izborima, nećemo ući u popis sa vama. Ono što je važno, da zaključak Vlade bude pravi, da pružimo maksimalnu pomoć tom narodu da ostane da živi za neka buduća vremena.