SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 13.06.2001.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Dragoljub Stamenković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Srpske radikalne stranke Branislav Blažić je objasnio suštinu člana Predloga zakona i suštinu amandmana koji smo u zajdničkom tekstu podneli. Samo  bih podvukao da ovo znači umanjenje plate onim radnicima koji su primili regres i da je to nešto što zaista ne treba dozvoliti. Ispada sada da su se oni džabe radovali, oni koji su ugrabili ovu priliku da prime regres i praktično dolazimo da DOS-ovci dinar daju, a banku uzimaju. Pozivam vas da glasate za prihvatanje ovog amandmana, kako ne bismo i toj kategoriji radnika u narednih šest meseci smanjivali platu. DOS je najgori.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
 Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 48, protiv 121, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 18, ukupno 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. tačka 2. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Vlada i Administrativni odbor su prihvatili ovaj amandman, čime je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Pelević.
Molim predstavnika Vlade da se izjasni o ovom amandmanu.
Predstavnik Vlade ne prihvata ovaj amandman, a Administrativni odbor takođe nije prihvatio ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 40, protiv 122, uzdržano dva, nije glasalo 24, ukupno 188 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč?
Povreda Poslovnika, gospodin Tomislav Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u želji da pomognem da ne usvojimo danas jedan zakon koji neće moći da bude primenjivan, predlažem gospodinu predsedniku Narodne skupštine da, po članu 93. stav 2. Narodne skupštine, prekine današnju sednicu da bi se obavile neophodne konsultacije i vrlo kratko ću to da obrazložim.

Naime, prihvatanjem amandmana Dragana Maršićanina, član 11. Predloga zakona, njegov prvi i drugi stav, ukoliko budu primenjivani, doći će u sukob sa amandmanom na član 3. koji je podneo gospodin Maršićanin. Pročitaću vam član 11. "Izabrano, imenovano i postavljeno lice i zaposleni iz člana 1. ovog zakona imaju pravo na naknadu plate i druga primanja u visini utvrđenoj aktom Vlade, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno".

Mi smo danas prihvatanjem amandmana odlučili da predsednik Republike, narodni poslanici i još neka druga lica ne spadaju više u one kojima će aktom Vlade biti određivana osnovica za isplatu plate, već će to biti aktom Administrativnog odbora. Pošto tu nema nekog drugog zakona koji reguliše, mislim da mi moramo da odlučimo danas, odnosno na novoj sednici šta će važiti, hoće li važiti član 3. u delu koji smo usvojili amandmanom ili će važiti član 11. koji nije menjan amandmanom, a predlagač amandmana na član 3. trebalo je i taj deo Predloga zakona da pročita. I, naravno, ostaje član 15. stav 1. tačka 2, u kojoj će neke odredbe zakona, koje su predviđene da se brišu, sada ostati da važe, a posebno tačka 3. članovi 6, 8. i 8a Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predviđeni ovim predlogom zakona da se brišu, a u stvari regulišu materiju koju je regulisao amandman gospodina Maršićanina i ne treba da se brišu, ostaju da važe ti članovi Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Usvajamo jedan besmisleni Predlog zakona koji nećete znati kako ćete primenjivati. Naravno, možete uvek da se vadite na to da nemamo Ustavni sud Republike Srbije i da će Vlada sada sama da odlučuje koji deo kog zakona važi, ali time u pravni poredak i u pravni promet uvodite nešto što se nikada nije desilo u Republici Srbiji da građani, da oni na koje se zakon odnosi ne znaju u svakom određenom slučaju koji deo zakona i na koji način će biti primenjen.

Molim vas, gospodine predsedniče, ne košta ništa da se konsultujete sa sekretarom Narodne skupštine. To je možda pet minuta, a pretpostavljam da je to pravni konsultant predsednika Narodne skupštine. Imate tu i predstavnika Vlade, koji je doktorirao prava i možda bi on mogao nešto da kaže konačno o ovom predlogu zakona.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Hvala vam na sugestiji. Neke konsultacije smo zapravo izvršili. Konsultovani su predstavnik Vlade i sekretar. Da pročitamo još jednom i otklonimo svaku sumnju.

(Citira apostrofirani član.)

Ovim zakonom se određuje upravo intervencijom u članu 3. koji su to izuzeci iz nabrojanih lica u članu 1. i upravo je to - to.

(Na primedbe narodnih poslanika iz redova radikala.)

Neće biti problema u primeni. Prošli put je bilo zaista problema, sada je nesumnjivo sve potpuno jasno.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne želi.)

Stavljam na glasanje Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama u celini.

Za 132, protiv 52, uzdržan jedan, nije glasalo šest, ukupno 191 narodni poslanik.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Time smo okončali i drugu tačku dnevnog reda.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O JEDNOKRATNOM POREZU NA EKSTRA DOHODAK I EKSTRA IMOVINU STEČENE ISKORIŠĆAVANjEM POSEBNIH POGODNOSTI

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vera Marković, Pal Šandor. Slađan Mijailović, Borivoje Mijatović i Velimir Simonović. Lazar Marjanski, Tomislav Nikolić, Dragan Marković, Nebojša Jović, Hranislav Perić, Slobodan Janjić, Stevan Kesejić, Slobodan Tomović, Dragan Tomić, Petar Jojić, Branko Ružić, Stevo Dragišić, Stevan Gudurić, Milan Janković, Miomir Ilić, Žarko Obradović, Zoran D. Nikolić, Đura Lazić, Nataša Jovanović, Božidar Vujić, Božidar Vučurović, Ljubomir Mucić, Đorđe Mamula, Radojko Petrić, Borislav Pelević, Dejan Mihajlov i Đorđe Mamula, Dragan Todorović, Čedomir Jovanović, grupa narodnih poslanika, Branislav Kovačević, Teodora Vlahović, Ratimir Svirčević, Karolj Kermeci, Živica Predojev, Zoran Bošković, Bojan Kostreš, Branislav Pomoriški, Branislav Grubački, Višnja Nežić i Novica Đurašković, kao i Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine i Zakonodavni odbor.

Narodni poslanik Miroljub Veljković neblagovremeno je podneo osam amandmana 8. juna u 8,35 časova, odnosno po isteku roka za podnošenje amandmana koji je utvrđen članom 138. Poslovnika, pa se ovi amandmani ne uzimaju u razmatranje.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Želi.)

Božidar Đelić

Gospodine predsedniče, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas mi je izuzetna čast da vam u ime Vlade Republike Srbije  predložim na usvajanje jedan veoma specifičan zakon, onoliko specifičan koliko su bila vremena u kojima je naša zemlja živela u poslednjih 13 godina. Ovaj zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, Srbija je jedina zemlja gde danas postoji baza, i toliko široka baza i osnovica za usvajanje ovakvog  zakona.
I zbog toga, čini mi se, za razliku od svih onih, bar onih zakona što sam imao čast da vam podnesem na usvajanje do sada, a verovatno i mnogih onih koji će doći u budućnosti, ovaj jednostavno nema ekonomsku pozadinu, već duboko moralnu. I zbog toga se nadam da će ova rasprava, što ćete videti, i velika otvorenost prema svim onim amandmanima koji idu u onom pravom pravcu, a to je pravac pravde, imati jednu temeljnu, dobru, objektivnu diskusiju o tome šta se desilo, šta je pogodilo zemlju i na koji način ovaj zakon, ovaj porez može ispraviti do neke mere, zato i namerno kažem - do neke mere - ogromnu nepravdu koja je načinjena našim građanima.
Ovaj zakon jednostavno sledi narodnu poslovicu koja kaže da je najveća nepravda kada ko od zla nečijega koristi ima. I on danas pred vama predlaže da primenimo ovu narodnu poslovicu, da bismo ispravili one najružnije stvari koje su se desile u ekonomsko-finansijskoj sferi u poslednjih 13 godina u našoj zemlji, pa do dana današnjeg. I to sam hteo da napomenem veoma kratko, pošto se nadam da ćemo imati prilike o ovome više da diskutujemo, iako je bilo različitih amandmana, ali da napomenem samo tri stvari.
Prvo, danas predloženi zakon je u suštini jedan vanredni zakon.
Drugo, hteo bih isto tako da kažem da je ovo isto tako realni porez i naglasiću zašto govorim o realnom porezu, za razliku od nekoga redovnog.
Treće, hteo bih da naglasim da je ovaj zakon, odnosno ovaj porez duboko pravičan. I zbog toga predlažem da ga danas, posle rasprave, usvojite.
Prvo, ovo je u suštini jedan vanredni zakon, jedan vanredni porez. Zato je i jednokratan. Ne bi bilo ovoga predloga, ne bi bilo ove diskusije da naša zemlja nije doživela nešto što nijedna zemlja, bilo centralne ili jugoistočne Evrope, bilo Latinske Amerike, bilo zapadne Evrope, nije doživela.
Uistinu, bilo je sličnih zakona, naročito posle svakog rata, kada se rađaju u takvim okolnostima ratni profiteri i naša situacija nije tako daleka od tog poređenja. Moram reći da smo nailazili na više takvih nacrta, ovde je bio jedan problem posle Prvog svetskog rata, zbog raznih izvanrednih situacija u našoj zemlji, da ono što je nezakonito, kao što je slučaj i u ovom zakonu, ono što je nepravično, bez obzira što je u tom momentu to bilo sprovedeno, kao nezakonito bude ispravljeno.
On je vanredan jer je Srbija u poslednjih 13 godina bila toliko vanredna da čak i ono što se desilo za vreme Drugog svetskog rata u nekim zemljama Zapada, u nekim američkim zemljama za vreme nekih diktatura, to ne može dostići Srbiju, jer ona je kombinacija raznih vidova pljački naroda, nijedan nije originalan u smislu da se nikada ranije nije video na nekom drugom mestu. Ali, ono što je unikat u našoj situaciji, to je baš kombinacija i koncentracija svih tih vidova pljačke naroda od strane jedne manjine, koja je bila duboko povezana, tesno povezana sa jednom elitom, tako da je ovaj zakon unikat svoje vrste, koliko smo mogli to da otkrijemo u samoj pravnoj praksi u svetu.
Znači, ovo je odgovor na neka vanredna vremena, vanredna vremena u kojima se našla naša zemlja, i zbog toga moramo primeniti i vanredne mere.
Ako pogledate šta se desilo zadnjih 13 godina - jednostavno, lista raznih vidova te pauperizacije bi bila predugačka, i u tom pogledu naša zemlja je bila unikat u 20-om veku kada jedna zemlja za tako kratak period izgubi 60% svog bogatstva, što je dovelo do te pauperizacije. A druga je komponenta, zemlja koja je bila najbrža u istoriji čovečanstva 1949. godine po razvoju, unikat je u tome da se ostavi u situaciji kada je trećina ljudi ispod granice siromaštva, sa tolikim brojem nezaposlenih, da imamo ljude koji su pobegli iz zemlje, i to na desetine i stotine hiljada, i to često onih najvrednijih i najobrazovanijih.
Imamo ogromnu većinu naših građana, koji su duboko osiromašili, a u isto vreme je došlo do bogaćenja jedne male manjine. Ako pogledamo razne vidove bogaćenja, videćete da osnovica za jednokratni porez jeste raznovrsna baš zbog toga što su oni unikat.
Imamo korišćenje sive emisije novca, koja je bila pristupačna samo nekima, a drugima ne. Imamo kupovinu deviza po zvaničnom kursu, dok je tržišni kurs bio različit, a samo jedan elita, i samo bliska režimu, mogla je da pristupi devizama po toj ceni. Imamo iznošenje deviza po avansnom plaćanju, koje se posle nisu vraćale u zemlju. Uvoz, distribucija akciznih proizvoda, ima neverovatnih događanja za one koji su danas dobili pristup statistikama Savezne uprave carina, uvoz, izvoz, na režimu kontigenta, korišćenje sredstava pravnog lica, što nije plaćeno, propisane javne dažbine, snabdevanje robnih rezervi, kompenzacije, raspolaganje budžetskim sredstvima na nenamenski način, zloupotrebe u privatizaciji, otkup stanova, korišćenje kredita za kupovinu po nenormalnim, netržišnim uslovima, poslovanje javnim sredstvima, kada nije bilo pravne osnove itd.
Verujte, analitička baza za primenu ovog poreza iziskuje jedan veoma složen i veoma sveobuhvatan analitički pristup. Jer, ponavljam, pred vama je jedan vanredni zakon, jedan vanredni porez, jer sa njim pokušavamo da izađemo iz jednog vanrednog vremena.
Istovremeno, ovaj porez je, i mora biti, jednokratan, jer moramo raščistiti sa prošlošću, i to jedanput, i na pravi način, a istovremeno, moramo priznati da, kao što je i opredeljenje DOS-a, privatna svojina mora, i to ona koja je stečena na pravi način, na pošten način, biti zaštićena. I zbog toga je važno primetiti da se ovaj zakon samo jedanput javlja u našem pravnom redu. On će ovde biti izglasan, ako glasate za njega, za 2001. godinu, i neće biti prisutan sledeće godine, što ne znači da se primena ovog zakona neće produžiti na sledeću godinu i na one godine, sve dok se ne primeni, i to u postupnosti.
Međutim, koliko je važno podvući crtu sa prošlošću, isto toliko je važno da naši investitori i strani investitori znaju da ova država stoji iza privatne svojine i da iza onoga što je na pošteni način stečeno stoji i zaštitiće ga.
Znači, to je jedan vanredni porez, jedan jednokratni zakon, koji je danas pred vama. Isto tako, i baš zbog toga što je vanredan i jednokratan, ovo je jedan realni porez, a šta se podrazumeva pod realnim porezom - realni porez se razlikuje od jednog redovnog poreza, jer, imajući u vidu da je imovina i dohodak koji je stečen na nepravilan i nepravični način, ona neće biti oporezovana po normalnim stopama, već po dosta žustrijim stopama, od 30 pa do 90%, i tako dolazi realnost toga zahvatanja. Jer, on će zadirati u stalnu supstancu onoga što je stečeno na nepravični i nepravedni način, a neće moći biti podmireno na neki redovni način, kao što je situacija, i kao što treba da bude, sa normalno stečenom imovinom i normalno stečenim prihodima.
Što se tiče načina na koji imamo naplatu ovoga poreza, videćete da u samom tekstu zakona, pa i nekim amandmanima koje su poslanici predložili, a Vlada prihvatila, a nadam se da ćete ih usvojiti, mi smo isto tako uveli nešto ubrzane procedure, i naročiti ubrzani proces naplate iz nekretnina.
Imam poruku za one koji su se na nepravični način obogatili - ne verujte da ćete ostati dugo u vašim vilama, ako posle ustanovljene osnove poreza ne pristupite i ne naplatite ono što dugujete ovom narodu. Država će to zapleniti. (Aplauz.)
I sledeće, videćete po mnogo čemu, baš zbog toga što je ovo jednokratni i vanredni porez, isto tako i sam postupak je specifičan i posle adaptiran, ne samo ono što gledamo, nego i za one koji su se ogrešili o svoju savest i o svoj narod.
I najzad, što bih hteo da kažem, to je da je ovaj zakon i da je ovaj porez duboko pravičan. Jer, kao što sam napomenuo, ako smo mi unikat, on je adaptiran baš toj specifičnoj situaciji, on je obuhvatio veoma široko sve vidove nepravičnog bogaćenja, preko noći, u našoj zemlji.
Isto tako, veoma smo otvoreni za bilo koje amandmane i nekoliko ih je već bilo predloženo, Vlada je njih i prihvatila. Ako postoji neki vid neprimerenog bogaćenja, koji je propušten i koji Komisija i Vlada nisu uspele da uhvate, mi smo veoma otvoreni da ovoga puta pravda bude sveobuhvatna i da ona prođe.
Samim tim, vidite danas da imamo čak 20 vidova tog neprimernog bogaćenja, jer jednostavno, u vanrednim vremenima, čak i ono što je zakonito na prvi pogled, može biti i te kako nepošteno.
I najzad, želim da kažem, i tu bih hteo da zaključim, i nadam se ponovo, i po treći put, da ćemo imati jednu primerenu diskusiju, primerenu koliko su bila neprimerena ona vremena na koje se on odnosi. Jednostavno, kada smo koncipirali ovaj predlog zakona, mi smo razmišljali, naravno, o sadašnjosti, ali isto tako i o budućnosti.
Želim, jednostavno, da vam poručim da, glasajući za ovaj zakon, vi nećete slati samo poruku našim građanima danas, već je ovo veoma duboka poruka i budućim pokolenjima, svima onima koji bi možda u nekim, ne daj bože, ponovo nepravilnim situacijama ili vanrednim okolnostima, hteli da se preko noći obogate, kršeći sve principe pravde i ogrešujući se o sve, svoju porodicu pre svega, i možda, što je još lošije, o celi svoj narod.
Neka im ovaj zakon bude pouka, neka bude pouka za nas, neka bude pouka za njih i neka bude pouka za sva ona pokolenja koja danas rastu, koja će izrasti i sledećih decenija biti kičma naše države. I ne ponovilo se. Hvala. (Aplauz.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? ( Ne žele.)
Ako ne, prvi od predsednika poslaničkih grupa, gospodin Pelević ima reč.

Borislav Pelević

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, Stranka srpskog jedinstva pozdravlja ideju o donošenju zakona o oporezivanju ekstra profita i ekstra imovine.
Zaista smatramo da svi oni koji su se u proteklom periodu obogatili na način koji nije zakonit, odnosno iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, određenih privilegija, zloupotrebom službenog položaja ili čak i nekim krivičnim radnjama, koje nisu bile sankcionisane, upravo zbog tog povlašćenog položaja, smatramo da se takve osobe moraju oporezovati ovakvim porezom na ekstra profit i na ekstra imovinu.
Pozdravljajući ideju o donošenju ovakvog zakona, ne možemo da pozdravimo i Predlog ovog zakona, s obzirom da smatramo da ima dosta manjkavosti na koje bih želeo u prvom javljanju da ukažem, samo na nekoliko njih.
Smatram da, i pored toga što je ovaj zakon zaista koristan i treba ga usvojiti u jednom modifikovanom obliku, ima nekoliko manjkavosti a prva od njih je i ključna. U članu 2. se govori da se oporezuje ekstra profit i ekstra imovina od 1.1.1989. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona. Da li to znači da predlagač misli da i pre 1.1.1989. godine nije bilo zloupotreba položaja, privilegija i bogaćenja na osnovu toga, i sticanja ekstra dohotka odnosno ekstra imovine na taj način?
Mislim da je toga bilo i pre i da bi ovaj zakon trebalo da se odnosi i na period pre 1.1.1989. godine.
Da li predlagač misli da posle stupanja na snagu ovog zakona neće biti zloupotreba položaja, iskorišćavanja posebnih pogodnosti i zloupotreba službenog položaja u cilju nezakonitog bogaćenja, odnosno sticanja ekstra profita i ekstra imovine? Nisam siguran da toga neće biti. Ni jedna vlast na ovoj planeti nije imuna na iskorišćavanje posebnih pogodnosti.
Moj predlog je za to, zaista, dobronameran, da se amandmanski reaguje na ovaj zakon i da se ovaj period produži do beskonačnosti. Mislim da je to potrebno, jer nam niko ne može garantovati da nova vlast neće iskorišćavati posebne pogodnosti koje ima.
Primera radi, ako neko lice danas, od dana stupanja na snagu ovog zakona otkupi stan veći od pripadajućeg, da li to znači da se odredbe ovog zakona neće odnositi na to lice? Automatski se to lice dovodi u povoljniji položaj od onih lica koja su pod udarom ovog zakona. Znači, jedna načelna principijelna primedba. Osim toga, to se kosi i sa članom 13. Ustava Republike Srbije, koji govori o ravnopravnosti svih građana Srbije.
Druge dve primedbe se odnose na neke pogodnosti koje se ovim zakonom predviđaju za poreske obaveznike, odnosno poreske dužnike. U članu 9. se kaže da ako je jedan poreski dužnik stekao dohodak ili imovinu pod više različitih uslova, odnosno po više različitih osnova, on može da zaključi sporazum sa direktorom Uprave javnih prihoda o visini utvrđene poreske osnovice. Molim vas, ko nama garantuje da tu neće biti subjektivnog pristupa rešavanju tog problema i da taj direktor Uprave javnih prihoda neće dobiti, recimo, mito i da tom licu koje je očigledno krivo, jer je steklo određeni dohodak, odnosno imovinu, iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, neće biti odgovarajuće sankcionisano oporezivanjem.
Mislim da to nije dobro. Iako se ovde govori da će direktor Uprave javnih prihoda morati da prethodno dobije saglasnost Vlade da bi zaključio sporazum sa licem koje je po više različitih osnova steklo ekstra imovinu, ekstra dohodak.
Mislim da je to mana ovog zakona i mislim da se time, takođe, krši član 13. Ustava Republike Srbije kojim se određena lica, odnosno građani dovode u neravnopravan položaj. Smatram ako je to lice već steklo nezakonitu imovinu, onda država zaista nema pravo da mu daje bilo kakve povlastice i da sa njim zaključuje ugovor o nekim povlasticama koje će on dobiti prilikom plaćanja poreza.
Isto se odnosi na član 13, gde se kaže da poreski dužnik ima pravo na umanjenje poreske obaveze u visini od 35% ako navede u poreskoj prijavi verodostojne podatke. Pa, valjda je svako onaj ko podnese prijavu dužan po zakonu da navede verodostojne podatke. Ako navede lažne podatke, onda potpada pod udar zakona. Zato smatram da se ovo ne može regulisati tačkom ovog zakona, jer zaista time ponovo dovodimo u neravnopravan položaj sve građane ove zemlje.
Jer, zašto bi poreski obaveznik koji je očigledno krivac i koji i treba da plati porez, ako je naveo tačne podatke, onda mu se odbija 35% od poreske osnovice. Mislim da to nije u redu i da svi oni koji su stekli bogatstvo na način koji nije zakonit, koji nije korektan prema građanima ove zemlje koji su godinama trpeli, a drugi se bogatili na njegovoj kičmi, nije u redu da se tim građanima daju olakšavajuće okolnosti i to čak u visini od 35%. To je takođe u suprotnosti sa članom 13. Ustava Republike Srbije.
Zato predlažem da predlagač donese određene dopune ovog zakona, gde će sve građane staviti u položaj koji je ravnopravan i gde neće biti nikakvih povlastica za one koji su iskorišćavali svoj položaj, koji je bio privilegovan, koji su zloupotrebljavali službeni položaj i koji su zloupotrebljavali sve ono što im je taj položaj omogućavao, pa vršili i krivična dela da bi se obogatili, a nisu bili kažnjeni uporavo zbog toga što su živeli u takvim okolnostima, gde ih je taj položaj, koji je bio privilegovan, štitio. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo, nekada u mladosti, još kao student, slušao sam jednu anegdotu o Stučki i  Pašukanisu. To su bili najveći teoretičari boljševičkog prava. Za njih se pričala anegdota da su govorili da sudovi i državni organi treba uvek da postupaju strogo po zakonu, osim ako interesi revolucije nalažu drugačije.  Evo mi sad imamo jedan postupak koji nije u skladu sa Ustavom, nije u skladu ni sa saveznim zakonom o porezima, a morao bi da bude. Ali, interesi revolucije nalažu.
Zašto? Sve dedinjske vile su razgrabljene još 1944, 1945. godine. Tito, njegovi generali i njegovi ministri su sve to pokupili. A onda, u proteklih 10 godina, razgrabljeni su i placevi na Dedinju, pa su dograđivane nove vile na sve strane. Došao DOS na vlast, na Dedinju sve zauzeto. I, sada treba na neki način da se napravi preraspodela. Kako koja vlast dođe, tako će se ponovo deliti vile na Dedinju. To je suština ovog zakona.
Zakon ne bi smeo da se donosi baš zbog toga što je unikat. Ovo je čudo za svetsku pravnu teoriju. Da se jedan ministar hvali kako je Narodnoj skupštini predložio da se donese zakona kakav nigde na svetu ne postoji. To je nešto neviđeno. I, taj zakon je u suprotnosti i sa Ustavom i sa saveznim zakonom o porezima. Jer, savezni zakon o porezima je striktan. On propisuje koji se porezi mogu uvesti. Ovaj ne može.
Vi ste jednom nešto uradili, pokazali ste da može. Nema Ustavnog suda. Možete sve. A, onda je Savezna skupština naknadno menjala savezni zakon da bi mogao nekako da se "uglavi" onaj vaš koji je donet pre vremena.
A, to što je naknadno donet savezni zakon, ne znači da je vaš pravno valjan. Sve što je brzo, to je kuso. Šta ovde postoji pravedeno i pravično? Naravno, svaka zloupotreba bi trebalo da bude kažnjena. Bilo je svih ovih zloupotreba koje se ovde navode u zakonu. Ali, skoro sve ove zloupotrebe predstavljaju krivično delo. Samo ukoliko oni koji su počinili ova krivična dela izađu pred sud i budu osuđeni, dolaze na red i sankcije i oduzimanje imovine koja je stečena krivičnim delom. To je jedini ispravan put sa aspekta Ustava i zakona.
Zašto vi izbegavate taj ispravan put? Zato što onda ne može da stoji odredba da Aleksandar Radović može da se nagodi sa svakim eventualnim poreskim obaveznikom i da kažu koliko ko kome duguje i koliko će biti smanjeno i dodato. To vam je odredba ovoga zakona i to je unikat u svetskoj praksi. To nigde nije viđeno. Ne može ovako. Nego, svakoga ko je počinio krivično delo kazniti. Ima mnogo bivšim funkcionera koji su uzeli 2, 3, 4 stana. Ima takvih slučajeva. Evo jedan je u stranci Vladana Batića, Aleksandar Stefanović, doduše on je morao oba da vrati uviđajnošću tadašnjeg predsednika opštine Vračar, gospodina Maršićanina.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Izvinjavam se, ne slušam vas.