SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 25.06.2001.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

9. dan rada

25.06.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:25 do 19:25

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Nisam vam ni rekla za vreme. Uopšte vas nisam upozorila.
Apsolutno mislim da ne postoji povreda Poslovnika iz člana 99. stav 1., jer smatram da je ministar, gospodin Vlahović, apsolutno poštovao dostojanstvo Narodne skupštine. Ako niste zadovoljni odgovorom, mogu da stavim na glasanje.
Reč ima Nataša Jovanović, po Poslovniku.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Da ne bi bilo zabune, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, meni uopšte ne smeta kad izađe gospodin Vlahović, jer sve ono što kaže u prilog svoje odbrane ili aktuelne Vlade koju ovde predstavlja, samo je za njega poraz više.
(Predsedavajuća: Gospođice Jovanović, koji član reklamirate?)
Član 96. Budite malo strpljivi. Zašto ste nervozni?
(Predsedavajuća: Član 96. je pravo na repliku i ja vam je nisam dala. Gospođice Jovanović, molim vas da ne kršite Poslovnik.)
Član 96. u kome se jasno precizira kome se daje replika. Repliku ne može da dobije ministar. Ministar može da dobije reč kada je zatraži. Ali, nemojte da zloupotrebljavate mesto spikera, na kome sedite, i da obaveštavate narodne poslanike da ste dali ministru pravo na repliku, kada on može da se javi kada zatraži reč, a to je nešto drugo. Onda ima čak i veće pravo, evo, čak i u prilog ministra, da govori, a nije imao pravo na repliku.
Da razjasnimo, to nama ne smeta, jer sve ono što je rekao u prilog odbrane i svog koncepta, a pre svega govoreći o grupi "Zastava", o dekomponovanju, je strašno, jer kada se ima u vidu da je ministar sa ovog mesta rekao da poslovodno rukovodstvo guši zaposlene, sve vam je jasno kad ste na čelo poslovodnog rukovodstva doveli nekoga kao što je Miodrag Svićević. Upao je tamo puškama.
(Predsedavajuća: Gospođice Jovanović, nisam vam dala pravo na repliku.)
Prema tome vodite računa o pravu na repliku.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Gospođice Jovanović, vi ste očigledno bili odsutni, mislim da ste bili opravdano odsutni sa te sednice kad smo se dogovorili, zbog člana 88. koji je prilično nejasan u stavu 5, da ministru dajemo, uz saglasnost predsednika vaše poslaničke grupe, gospodina Šešelja, koji je u stvari to predložio, da ministr ima pravo na repliku, a ne da se javlja svaki put.
Gospođice Jovanović, da li ste zadovoljni odgovorom? Baš mi je drago. Reč ima narodni poslanik Jakov Stamenković, a sledeća je narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Izvinite, prvo ima reč narodni poslanik Miomir Ilić. Izvolite.

Miomir Ilić

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tzv. oktobarskom revolucijom i dolaskom DOS-ovog konglomerata na vlast, građanima Srbije pružena je mogućnost upoređivanja rezultata bivše vlasti i ostvarenih rezultata nove vlasti datih u izbornim obećanjima. Kritikujući bivšu vlast za sve i svašta, nova vlast je posebnu pažnju posvetila privredi. Normalno, po njima ništa nije valjalo, pa ni zakonski propisi koji su regulisali pitanje vlasničke transformacije. Donose niz zakonskih propisa iz oblasti poreske politike, a sve sa ciljem kako nova vlast kaže da će pokretanjem proizvodnog ciklusa doći do poboljšanja životnog standarda svih građana. Lažne privredne reforme imaju kao posedicu velika poreska opterećenja radnika, građana i poslodavaca.
Građani Srbije sada, posle samo 9 meseci DOS-ovske vlasti mogu sami da procene koliko je poboljšan životni standard građana, a radnici i poslodavci imaju čime da se pohvale. Privreda koja je u otežanim uslovima rada, a i pod sankcijama, NATO agaresijom i drugo, kako-tako radila, posle primene novih propisa dovedena je u stanje kolapsa. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o svojinskoj transformaciji zaustavljen je proces vlasničke transformacije u preduzeću. Razlog za donošenje ovakvog zakona, kako predlagač, tj. Vlada Republike Srbije navodi u svom obrazloženju, je taj što je postojećim zakonom data izričita prednost zaposlenima u preduzeću u postupku transformacije.
Radnici su imali prvenstvo u odnosu na ostale građane kod upisa prvog kruga akcija, to se odnosi na raniji zakon. Što i da ne, zaposlenima u društvenim preduzećima nabavku proizvodnih sredstava i ostvarivanje dobiti nije vršila država ili neki bisnismeni iz Evropske zajednice. Oni su to na osnovu svog rada i ostvarene dobiti nabavili i koristili, radili i održavali, pa nema nikakvih opravdanja da veća prava imaju ti biznismeni od samih zaposlenih u preduzeću. Donošenje ovakvog zakona u direktnoj je suprotnosti sa Ustavom Srbije i SRJ, a obaveznost i oročenost kao ključni principi zakona, suprotni su članovima 54, 55. i 57. Ustava Srbije i 74. Ustava SRJ. Nije ni čudo što se krše ustavi u ovakvom jednom zakonu, kada vlast odnosno Vlada SRJ pre dva dana donosi akt kojim poništava Ustav SRJ i najveći pravni akt u zemlji stavlja van snage.
To vam je poznato, a građani Srbije svoju reč sigurno daju. Propisana obaveznost i oročenost o prodaji kapitala i preduzeća i obaveznost statusne promene preduzeća, direktno je u suprotnosti sa ustavnim odredbama. SPS nije protiv privatizacije. Titular svojine mora da se zna. Neosnovane su tvrdnje da strani kapital neće ući u naše fabrike i preduzeća, ukoliko bi radnici bili većinski vlasnici, kao i da sami radnici nisu sposobni da upravljaju preduzećem i da raspolažu akcijama.
Predlog zakona o privatizaciji koji je obrazložio ministar Vlahović, to je sasvim novo rešenje o iznalaženju titulara svojine. Ne radi se o vlasničkoj transformaciji, već o klasičnoj privatizaciji. Nisam protiv ovakvih rešenja, ali pored jasnih postavki i zakonskih rešenja, predlog zakona ima niz manjkavosti. O tome govore i brojni amandmani opozicije i vodeće partije. Samo me čudi, zašto pored prisustva predsednika Vlade i članova Vlade prilikom obrazloženja ministra Vlahovića, u sali je bilo samo 168 poslanika, a od kojih više od 60 poslanika je bilo iz redova opozicije.
Veoma je čudno da najvažniji zakon koji tereba da donese preporod i korenite promene u privredi, tako i u životu svih građana, da od 175 poslanika većine bude prisutno oko stotinak. Primedbe na Predlog zakona: u članu 24, odeljak 5, utvrđivanje vrednosti kapitala ili imovine data je obaveza Vladi Repblike Srbije da propisuje metodologiju primene vrednosti kapitala ili imovine subjekta privatizacije. Ovaj stav je vrlo bitan. Vladi se ostavlja mogućnost da odredi metodologiju procene vrednosti kapitala. Smatram da je to trebalo da bude jasno određeno u Predlogu zakona. Postoji više metodologija, a koje mogu dati različite vrednosti kapitala tim preduzećima. Ostavljena je mogućnost da metodologija koja bude određena na ovaj način ne pruži pravu procenu vrednosti kapitala preduzeća. Skupština, kao najvažniji zakonodavni organ, treba da odredi metodologiju procene kapitala.
Pitam gospodina ministra, da li ovaj član ili stav ovog člana govori o tome da ono što kritikujete, da u dosadašnjem zakonu o vlasničkoj transformaciji, metodologije koje su bile prisutne u tim zakonskim rešenjima, nisu bile dobre i nisu bile dovoljne da kažu koja je to realna procena vrednosti kapitala. A da istovremen,o saglasno Zakonu o ekstraprofitu i ekstra imovini, mogu da dođu pod udar ovog novog zakona koji smo sada doneli. Ovde nije propisana metodologija. Da li je to metodologija po prinosnoj metodi ili nekoj drugoj metodi? Realnost donošenja ovakvog zakonskog rešenja leži u tome da najviši zakonodavni organ, tj. Skupština propiše metodologiju kako bi ta metodologija bila ispravna i kako bi bila u duhu svih ovih reformi koje vi predviđate. Želeo bih da dobijem odgovor.
Predlogom zakona o privatizaciji predviđena je prodaja 70% kapitala koji se privatizuje. Ovakav kriterijum u potpunosti degradira dosadašnje ulaganje zaposlenih i stavlja ih u neravnopravan položaj sa drugim subjektima. Model prodaje putem javnog tendera pod kontrolom države, nije ništa drugo nego nova nacionalizacija, a koja je u suprotnosti sa zalaganjima sadašnje vlasti da se donesu propisi o denacionalizaciji. Ostavlja se pravo sticanja akcija bez naknade u postupku prodaje kapitala javnom aukcijom, a do najviše 30% vrednosti, može i 30% ali samo ako se postupak privatizacije sprovede u roku od 18 meseci od dana važenja ovog zakona. Za većinu preduzeća je ovaj rok teško ostvarljiv zbog složenog postupka privatizacije. Iz tog razloga najverovatnije će zaposlenima ostati da upušu akcije bez naknade, a ne više od 10% vrednosti kapitala preduzeća.
Zakonska rešenja data u Predlogu zakona o privatizaciji omogućavaju državi da preko svojih organa vrše prodaju društvenog kapitala bez učešća preduzeća i zaposlenih. Ona presudno utiču na izbor modela privatizacije, na definisanje uslova prodaje, izbor kupaca, a sredstva od prodaje ostaju državi. Ugovore o prodaji potpisuje kupac, subjekt privatizacije, a troškove koji nisu mali snosi preduzeće. Uloga organa preduzeća, a posebno sindikata je minimizirana.
Kao pouka svega ovoga proizilazi ovo za radnike i oni koji su stvarali ove subjekte i proizvodna sredstva je sledeće sa moje strane posmatrano. Onaj koji nema, neće imati i dalje, a onaj koji ima, imaće još više. Iz tog razloga smatram da amandmani koji su dati od strane i opozicije i pozicije treba da omoguće da Vlada povuče ovaj predlog i da uradi i izradi jedan konkretan i korektan predlog vezan pravim zakonom o privatizaciji, a za koji se ja zalažem. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Hvala. Javljanje po Poslovniku? Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dragoljub Stamenković

Srpska radikalna stranka
Na osnovu člana 93. Poslovnika molim da se utvrdi kvorum, jer od 180 poslanika DOS-a u sali nema trenutno 50, 60, ali je pun restoran, puni su hodnici, knez Mihajlova, kupuje se, trguje se, ali ipak moraju da budu ovde.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslanik Dragoljub Stamenković je zatražio da se proveri da li imamo kvorum. Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice. Molim narodnog poslanika Dragoljuba Stamenkovića da takođe ubaci svoju identifikacionu karticu. Nemate pravo na reč, nisam vas uvredila. Samo sam vas lepo zamolila da ubacite vašu karticu.
Znam da nas ima više i da u stvari imamo kvorum. Imamo 114, s tim što poslanici SRS nisu ubacili svoje identifikacione kartice i time krše član 113. i član 80. Poslovnika Narodne skupštine. Svejedno, pošto smo se približili vremenu za pauzu, određujem pauzu do 15,30 časova.
(Posle pauze.)
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u svoje poslaničke jedinice.
Primila sam informaciju da poslanički klub DSS ima sastanak i zato ćemo napraviti pauzu od 10 minuta, jer nemamo kvorum.
(Posle pauze.)
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u svoje poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o privatizaciji, o Predlogu zakona o Agenciji za privatizaciju i o Predlogu zakona o akcijskom fondu.
Dajem reč narodnom poslaniku Jakovu Stamenkoviću, a sledeća prijavljena je narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Jakov Stamenković

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, ako mi dozvolite na samom početku  iskoristio bih priliku da svim vaterpolistima čestitam na osvojenoj zlatnoj medalji i da im poželim u daljem takmičenju mnogo uspeha.
Sada da se vratim na temu dnevnog reda. Kao što vam je poznato, do sada smo imali dva zakona svojinske transformacije društvenog kapitala, i to: Zakon o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine i Zakon o svojinskoj transformaciji. Suština prvog zakona je predviđanje stimulacije zaposlenima za otkup akcija, a drugi prava na sticanje akcija bez naknade do 60% ukupne vrednosti kapitala koji je obuhvatao zaposlene i penzionere iz društvenog i državnog sektora. Koji je efekat primene ova dva zakona?
U periodu važenja prvog zakona privatizovan je mali broj preduzeća, a analize njihovog poslovanja pokazale su da ovaj vid privatizacije nije doprineo poboljšanju efikasnosti privređivanja i upravljanja. Na ovaj način stvoreni su privatizovani subjekti koji nisu atraktivni za ulaganje strateškog partnera, a ta preduzeća sopstvenim sredstvima nisu u stanju da obezbede neophodne investicije za svoje dalje poslovanje i opstanak na tržištu.
Zakon o svojinskoj transformaciji davao je izričite prednosti zaposlenima u preduzeću u postupku transformacije. Radnici su imali prvenstvo u odnosu na druge građane kod upisa akcija u prvom krugu, kao i suštinsko prvenstvo prilikom upisa akcija u drugom krugu. U odsustvu efikasne kontrole, selektivnim informisanjem i drugim načinima sprečavali su se ostali građani da realizuju svoja prava.
Ova dva pokušaja privatizacije nisu uspela iz razloga što vladajuće partije nisu iskreno želele da sprovedu privatizaciju, jer ona niti je bila obavezna niti je bila vremenski ograničena, a osim toga bila je i duboko nepravedna. Da je to tačno i da takvo mišljenje dele i predstavnici bivšeg režima, ja ću vam pročitati deo izveštaja Regionalne privredne komore iz Leskovca, koga su pisali predstavnici bivšeg režima: "U Privrednoj komori Srbije, kao i u Regionalnoj privrednoj komori Leskovac, organizovano je više skupova na kojima se raspravljalo o ovoj temi, pre svega što se posredstvom akcija transformacije odvija veoma sporo i primećeno je da rukovodstvo velikog broja preduzeća ne preduzima skoro nikakve aktivnosti, čak i prema obavezama koje su zakonom predviđene. Odlaganjem poslova oko pripreme i sprovođenja transformacije preduzeća, u suštini ne samo da odlaže rešavanje pitanja efikasnog poslovanja i stvaranja uslova za razvoj preduzeća, već to dovodi i do topljenja društvenog kapitala. U nastojanju da prežive, preduzeća, sa jedne strane, sve više stvaraju obaveze, bez realnih izgleda da ih ispune, a sa druge strane, radi isplata ličnih dohodaka, prodaju imovinu preduzeća, poslovne prostore, mašine i dr. U oba slučaja radi se o topljenju društvenog kapitala i nelegalnoj transformaciji."
Dakle, to su rekli predstavncii bivše vlasti, da ne biste zlonamerno tumačili ono što mi o tom zakonu kažemo i mislimo.
U čemu je dakle prednost predloženog zakona o privatizaciji?
Predloženi koncept privatizacije omogućuje priliv novog kapitala kroz privatizaciju i time stvaranje uslova za početak ekonomskih reformi. Znači, novi zakon o privatizaciji obezbeđuje investicije, razvoj i socijalnu sigurnost.
Predloženi zakon obezbeđuje mogućnost javne kontrole čitavog procesa privatizacije, predviđa različite načine privatizacije u zavisnosti od veličine i strateškog značaja subjekta koji se privatizuje, a obezbeđuje i tržišni način određivanja transakcione cene umesto dosadašnjeg administrativnog arbitriranja.
Predloženi zakon takođe predviđa i sveobuhvatnost, tj. predmet privatizacije je kako društveni i državni kapital, tako i imovina u preduzećima i svim drugim pravnim licima.
Zakon je stimulativan jer predviđa podelu akcija bez naknade što je veliki podsticaj za uključivanje u proces privatizacije.
Takođe je oročen na četiri godine, a nakon tog perioda privatizaciju subjekata sa društvenim kapitalom preuzima Agencija za privatizaciju.
I, na kraju, predloženi zakon obezbeđuje pravičnost jer omogućuje podele akcija bez naknade, ne samo zaposlenima, već i penzionerima subjekta privatizacije i svim punoletnim građanima, kao i pravnu sigurnost jer zakon priznaje prava stečena u postupku privatizacije izvršene prema ranije važećim propisima, svim pravnim i fizičkim licima koja su ta prava stekli.
Za uspešnost ovakvog koncepta privatizacije neophodno je postojanje specijalizovane institucije koja u ime države obavlja stručne poslove vezane za: planiranje, organizovanje i kontrolu procesa privatizacije.
U tom cilju je i predložen zakon kojim se osniva agencija za privatizaciju. Ona ima zadatak da, preko svojih stručnih službi, obezbedi efikasnu realizaciju poslova privatizacije u okviru svoje nadležnosti, da permanentno informiše i edukuje javnost o rezultatima i načinu odvijanja procesa privatizacije, kao i da kontroliše zakonitost postupka privatizacije.
U paketu zakonskih predloga koji treba da obezbede efikasnu privatizaciju nalazi se i Predlog zakona o akcijskom fondu. Akcijski fond, kao specijalizovana državna institucija, ima zadatak da sprovede obaveznu i vremenski oročenu privatizaciju. Osnovna načela na kojima se zasniva ovaj zakon su: obaveznost, vremenska oročenost, javnost u radu, nediskriminacija, privlačenje investitora, i aktiviranje finansijskog tržišta.
Usvajanjem ovih zakona i donošenja niza pratećih zakonskih rešenja i podzakonskih akata iz oblasti privrednog života, stvaraju se uslovi za otpočinjanje procesa restrukturiranja privrede, zasnovanog na konceptu otvorenosti tržišta i njenog uključivanja u evropske i svetske integracione tokove. Takva privatizacija treba da omogući realizaciju našeg strateškog cilja, a to je promena privredne strukture i kreiranje efikasne ekonomije. To od nas građani Srbije očekuju, na osnovu takvih predizbornih obećanja smo dobili poverenje i mi ćemo te reforme izvršiti. Stoga pozivam poslanike da glasaju za predloženi zakon.
Pošto imam još malo vremena, ja bih iskoristio, pošto je poslanik iz Leskovca pomenuo, između ostalog, zbog čega mora da se "Zdravlje" privatizuje, da mu kažem, pošto sam slučajno član Upravnog odbora, da "Zdravlje" treba da se privatizuje između ostalog i što je bilo brojnih zloupotreba i pljački u toj firmi. Da vam pomenem samo da su četiri stana podeljena funkcionerima, bivšim direktorima, koji su van odluke stambene komisije uzeli te stanove i protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak i suspendovani su, protiv njih se vodi i sudski postupak. Između ostalog i zbog toga što je bivši direktor "Zdravlja", generalni direktor te firme, poklonio firmu "Zdravlja" koja je svojevremeno otvorena na Kipru da bi se lakše poslovalo u uslovima sankcija, a onda je jednostavno sam dodelio povereniku na Kipru i sada taj čovek dolazi i pregovara sa "Zdravljem" kao poslovni partner.
Što se tiče vodovoda, to ste takođe pominjali, da vam kažem da je jedan od strateških obejkata koji je dobio vodovod da gradi i vodosistem Barje. Kako su trošena sredstva, o tome će se čuti, mi samo treba da sačekamo još malo da se postave predsednici sudova i tužilaštava, da oni odrade svoj posao, a vi ste dobili onaj zvanični dokument gde je devet miliona dinara svojeveremeno utrošeno nenamenski, umesto za završetak vodosistema Barje, za bazene u Leskovcu, koji do dana današnjeg ne rade. Prema tome, to su moji argumenti na ono što ste vi imali da kažete. Hvala lepo.