Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, predloženi zakon o državnim praznicima, po mom mišljenju ne treba prihvatiti iz tri razloga. Pre svega, zbog neopotpunog, netačnog i proizvoljnog obrazloženja vezanog za ukidanje dosadašnjih državnih praznika. Drugo, pogrešnog i nedovoljno utemeljenog obrazloženja vezanog za predlog novog dana državnosti Republike Srbije. Treće, razloga vezanih za samog predlagača.
Naime, protiv sam da se 28. mart ukine kao Dan državnosti Republike Srbije, jer taj dan u istoriji Srbije označava uspostavljanje pravnog i teritorijalnog jedinstva Republike Srbije, čime su autonomne pokrajine konačno izgubile elemente državnosti koje su imale na osnovu prethodnih ustavnih rešenja i čime su autonomne pokrajine integrisane u Republiku Srbiju. Naime, dotadašnjim ustavnim rešenjima u načinu organizovanja i sastavu organa federacije i Republike, kao i u načinu odlučivanja, autonomne pokrajine su bile konstitutivni elemenat federacije i kao takve uticale su na poslove Republike Srbije, ali i tadašnje savezne države.
U praksi se to pretvorilo u proces blokiranja donošenja odluka od značaja za Srbiju kao celinu. Autonomne pokrajine su imale svoje ustave i mogle donositi zakone bez saglasnosti Republike, a Republika nije mogla doneti ni jedan zakon, niti drugi propis, koji bi važio za čitavu teritoriju, bez saglasnosti pokrajina. To još više govori o značaju ustavnih rešenja iz 1989. godine, koja su Srbiji dala mogućnost da samostalno na celoj teritoriji donosi odluke od značaja za celinu države i sve njene građane.
Takođe, protiv sam ukidanja 7. jula kao Dana ustanka, jer taj datum ima veliki značaj za srpsku državu i njene građane.
Toga dana Srbija se pridružila svim slobodoljubivim demokratskim državama sveta, koje poštuju i brane svoju slobodu, pravdu, suverenitet i integritet zemlje, i započela borbu protiv fašističkih sila, Nemačke, Italije, i njihovih satelita. Drugi svetski rat je završen pobedom demokratskih snaga i porazom fašizma, kao najvećeg zla dvadesetog veka, i sve zemlje - pobednice i učesnice u Drugom svetskom ratu, sa ponosom proslavljaju datume, vezane za početak borbe protiv fašizma, ili pak za određene pobede nad fašističkim silama.
Jugoslavija i Srbija su dale veliki istorijski doprinos toj ukupnoj borbi i pobedi nad fašizmom i imaju sasvim dovoljno razloga da se ponose tom činjenicom, kao i osnova za obeležavanje i proslavu 7. jula, kao praznika.
Drugo, mislim da u istoriji Srbije ima značajnijih datuma, koji su se mogli uzeti kao dan državnosti, u odnosu na ovaj predloženi. Naime, početak ustanka ima istorijsko značenje, kao i Ustav iz 1835. godine, ali ne ono koje mu se daje, sem što je prvi ustav, on u istoriji Srbije, bar u delu ustavnosti, nema neki veći značaj, s obzirom da je u proteklih 100 godina doneto šest ustava.
Mislim da se mogao odabrati neki drugi datum, ako se već želelo poći tim tokom, kao dan državnosti Republike Srbije. Primera radi, mogao se uzeti i 13. juli. To je dan kada je na Berlinskom kongresu Kneževini Srbiji priznata nezavisnost. O kakvom je danu iz Istorije Srbije reč govori i podatak da je na tajnoj sednici Narodne skupštine Srbije, održanoj u Kragujevcu, u izlaganju tadašnjeg ministra spoljnih poslova, Jovana Ristića, između ostalog rečeno da je nezavisnost ona osnova na kojoj države postaju i svoju budućnost obezbeđuju.
Dakle, mišljenja sam da je bilo i značajnijih datuma u odnosu na ove koji su predloženi.
I treći razlog, zašto se zakon ne može prihvatiti, leži u samoj prirodi predlagača zakona - reč je o Vladi Republike Srbije, koja je zbog svojih postupaka, i to baš na Vidovdan, 28. juna, diskreditovala sebe kao predlagača državnih praznika. Naime, u svakoj državi postoje dve osnovne vrednosti, koje su uslov napretka, opstanka i razvoja države - to su Ustav i odnos prema građaninu. Šta reći o Vladi koja ne poštuje Ustav, koja na Vidovdan krši Ustav Srbije i protivustavno izručuje svoje građane Haškom tribunalu?
Ustav Srbije zabranjuje isporučivanje naših državljana, a Vlada je tu odredbu prekršila, i to baš 28. juna, na Vidovdan, isporučila je Slobodana Miloševića Haškom tribunalu. Šta reći o Vladi koja ne poštuje svoje građane, koja je na Vidovdan, 28. juna, kidnapovala građanina Slobodana Miloševića iz zatvora i isporučila ga Haškom tribunalu?
To govori, pokazuje šta Vlada misli o prazniku koji takođe predlaže. Ovoj vladi ništa, na žalost, nije sveto, ništa ne poštuje, ni Ustav, ni građane, a ni državne praznike. Važna je jedino korist. Zbog ovakvog ponašanja Vlade, ona je i sebe diskreditovala kao predlagača, jer, dati predlozi, sem izmene - izmene radi, nisu detaljno obrazloženi, niti detaljno utemeljeni.
Iz tog razloga smatram da zakon o praznicima ne treba da bude usvojen. Hvala vam.
