Pošto vi niste citirali, ja ću citirati član 1, koji kaže: "Ovim poslovnikom uređuje se organizacija i rad Narodne skupštine Republike Srbije i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika". Koliko smo videli, vi ste kršili član 1. i član 99, koji ste, takođe, pomenuli. Po članu 99, narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, a to uključuje da budu identifikovani dok se nalaze u sali Narodne skupštine.
Da li ste zadovoljni odgovorom?
Za reč se javio, takođe po Poslovniku, narodni poslanik Žarko Obradović.

Na osnovu člana 96. Poslovnika, kolege poslanici, želeo bih da izrazim protest u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije što se i u vođenju sednice zloupotrebljava ime predsednika naše partije Slobodana Miloševića.
Predsednik Narodne skupštine je dužan da primenjuje Poslovnik Narodne skupštine. Čuli smo da je sam priznao da ga ne primenjuje na adekvatan način. Tražim od njega da se mane dodatnih objašnjenja za svoj rad.

Smatram da je predsednik Narodne skupštine postupao u skladu sa Poslovnikom. Nije povredio isti. Naravno da može spomenuti bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, ali je činjenica da je on bivši predsednik. Što je on vaš sadašnji predsednik stranke, to je vaš problem.
Po Poslovniku, ima reč gospodin Stamenković.

Molim da se po članu 80. Poslovnika o radu Narodne skupštine utvrdi kvorum. Gospođo Mićić, vi vređate Narodnu skupštine time što svo vreme žvaćete žvaku dok vodite sednicu. To nije pristojno.

Pošto je narodni poslanik tražio da utvrdimo kvorum, molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u svoje poslaničke jedinice.

Molim službu da izvrši prebrojavanje narodnih poslanika u sali, kako bismo utvrdili da li postoji kvorum za dalji rad.

Prebrojavanjem je utvrđeno da su u sali prisutna 123 narodna poslanika.

Pošto nemamo uslove za rad, dajem pauzu od deset minuta.

( Posle pauze - 13,15 časova.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum i da možemo da nastavimo rad.

Po Poslovniku, gospodin Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 80. stav 2. i stav 4.
Stav 2. kaže da kvorum za rad Narodne skupštine postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno više od polovine od ukupnog broja narodnih poslanika.
Stav 4. kaže: "Ukoliko sistem za elektronsko glasanje nije u funkcije, o čemu predsednik Narodne skupštine obaveštava narodne poslanike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem narodnih poslanika". To je i učinjeno. Međutim, izražavam sumnju u validnost prebrojavanja i tvrdim da je bilo više od 123 narodna poslanika. To je sada teško dokazati, stoga smatram da sekretar Narodne skupštine treba da uzme na uvid video snimak, pošto se ovo ne dešava prvi put i da utvrdi koliko je narodnih poslanika tačno bilo u sali u momentu prebrojavanja, tako da otklonimo svaku sumnju sa službe za prebrojavanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Gospodine Rističeviću, u članu 80. stoji - ako narodni poslanik izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog prebrojavanjem narodnih poslanika, može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivanjem narodnih poslanika, o čemu  Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Doduše, ovaj poslovnik očigledno zaslužuje izmene, jer ne znam kako bi Skupština odlučivala ako nema utvrđeno da ima kvorum, ali dobro. To tako u Poslovniku piše, tako da je bilo potrebno da u momentu kada se to dešavalo, a sada je to kasno, predložite prozivku.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, a zatim narodni poslanik Ljubomir Mucić. Molimo narodne poslanike da budu strpljivi, jer imamo svega još tridesetak prijavljenih narodnih poslanika.

Od trenutka imenovanja ministra Batića na funkciju ministra pravde i lokalne samouprave, u svakom svom izlaganju za ovom govornicom ili nastupima u javnosti ministar Batić je najavljivao reformu pravosudnog sistema. Reforma pravosudnog sistema podrazumeva promenu sistemskih zakona, a to znači Zakona o sudstvu i Zakona o javnom tužilaštvu. Do dana današnjeg Zakon o sudovima i Zakon o  javnom tužilaštvu nije promenjen i zbog toga bih zbog javnosti, koja sa velikom pažnjom i interesovanjem prati ovu sednicu, prokomentarisao par odredaba postojećeg Zakona o sudovima u smislu razrešenja i u smislu postavljanja pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija.
Neosporno je da, u smislu člana 48. Zakona o sudovima, inicijativu za smenu može dati ministar pravde ili nadležno telo skupštine. Ta inicijativa se podnosi Vrhovnom sudu, sa svom dokumentacijom koja može biti od uticaja za pokretanje inicijative. Vrhovni sud određuje sudiju izvestioca, koji odlazi u nadležni sud za koji je pokrenuta inicijativa o smeni predsednika suda i utvrđuje činjenice relevantne za donošenje takve odluke.
Kada sudija izvestilac utvrdi pravo stanje stvari, saziva se sednica sudija Vrhovnog suda i donosi odluka da li postoji razlog za smenu sudije, predsednika suda koja se predlaže. Pitam da li je, u smislu člana 48. Zakona o sudovima, ispoštovana procedura? Na Odboru za pravosuđe je rečeno da dolazi do smene predsednika suda, jer je mišljenje Ministarstva pravde da je katastrofalno stanje u sudstvu, da je velika neažurnost.
Ako je stvarno velika neažurnost u sudstvu, onda predlažem, ako to nije učinjeno, da se stvarno utvrdi ta neažurnost. Možda postoje predsednici sudova koji su zaista loše radili, koji su radili protiv zakona i da treba da se nađu pred odgovornošću. Mislim da toga nema i zbog toga se sudije smenjuju samo na bazi mišljenja Ministarstva pravde. Mnogo se u zadnje vreme u našoj Srbiji sve radi na bazi mišljenja. Dajmo da se jednom radi po Zakonu, a mislim da ljude ako od zakona smenjujemo, da treba to tako i uraditi.
U smislu člana 45. Zakona, oni koji su ispunili uslove za odlazak u penziju neka im je srećna penzija. Zaista je teško raditi u sudstvu, ali časno i odgovorno, međutim postoji nešto što je na lični zahtev. Od 5. oktobra naovamo mnogo ljudi je otišlo na lični zahtev, pa se plašim da to nije pod nekom prinudom. Od 5. oktobra se menjaju ljudi bez obzira da li su uspešni ili neuspešni, a to upravo zbog toga što se sve radi na bazi mišljenja.
Rekao bih nekoliko reči o postavljenju novih predsednika sudova. Da bi se raspisao konkurs za predsednika suda treba da je taj sudija ili smenjen ili da mu je istekao mandat. Mi na ovoj sednici danas ćemo razrešiti pojedine predsednike sudova i pitam se kako je mogao da se raspiše konkurs, u smislu člana 41. Zakona o sudovima, za lica koja još nisu razrešena ili kojima nije istekao mandat.
U "Službenom glasniku" ministar pravde je raspisao konkurs, i to za mesto u svim sudovima. Ne razumem kako može da se raspiše konkurs u sudovima, a gde još postoji legitimni predsednik suda, koji još nije smenjen. Drugo i najvažnije pitanje koje postavljam ovde, da li je ministar pravde, u smislu člana 42. zakona, pribavio mišljenje o stručnim i radnim uslovima za vršenje sudijske funkcije za sve kandidate, pre svega, od kolegijuma suda, a koji je kandidat iz struke sudija, odnosno od organa i organizacija kod kojih je obavljao radne poslove, a posebno da li je pribavljeno mišljenje od Advokatske komore.
U zadnje vreme je jedan čudan prelazni rok, da mnogo advokata prelazi u sudije, pa se pitam da li se to advokatura seli u pravosuđe? Ako toga nema, a rečeno je za ovom govornicom da prilikom postavljanja sudija privrednih sudova kolege u sudovima nisu dali svoje mišljenje o bilo kom kandidatu koji treba da dođe, pa pitam se ko onda postavlja predsednike sudova. Da li predsednike suda postavljaju mesni komiteti lokalnih samouprava, gde se DOS-ovske stranke dogovore ko će da bude. To nije dobro.
Nije ni dobro postavljati ljude, a ne sumnjam u njihove stručne kvalitete, ali tačno je da su pojedini ljudi koji se predlažu za predsednike sudova studirali osam, devet godina, a dvadeset i nešto njih imaju prosek ispod 6,5. Mislim da upravo zbog toga kolege iz suda, ili organi i organizacije iz Privredne komore, treba da daju svoje mišljenje, da li taj i taj čovek, koji treba da dođe na to mesto, odgovara stručnim, ljudskim i moralnim kvalitetima. Što se tiče imena ljudi koji su predloženi, o njima zaista ne mogu da govorim, jer u Topličkom okrugu je to urađeno na jednoj od prethodnih sednica.
Upravo ta zakonska procedura, to mišljenje kolege, suda, ljudi sa kojima taj čovek treba da radi, ljudi koji poznaju zakon, to može da bude merodovno da se opredelim za ili protiv. Ako se tako radi sa ljudima iz struke, ako Odbor za pravosuđe i upravu razreši ljude njihove struke, sudije, javne tužioce, ljude od zvanja, od ugleda i poštenja, zaista se pitam šta će onda biti sa razrešenjem ostalih funkcija. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Borivoje Drakulović.