Dame i gospodo, ovo je četvrti put da Narodna skupština menja Poslovnik o svom radu. Svaki put su odredbe Poslovnika bile sve restriktivnije, što se tiče prava poslanika u ovoj skupštini. Najliberalniji je bio onaj prvi poslovnik, koji je važio do 1994. godine, koji je omogućavao neograničeno vreme izlaganja poslanika, neograničene mogućnosti predlaganja amandmana, i mnoga ograničenja koja danas poznaju poslovnici, i ovaj predlog, nisu postojala u tom poslovniku.
Posle četiri izmene poslanicima se, pre svega, u potpunosti onemogućava pravo izlaganja time što se ograničavaju na 30 minuta kao poslanička grupa. Zatim, u velikoj meri se isključuju njihova prava predlaganja amandmana. S druge strane, kao jedna, mogu slobodno reći budalaština, poslanicima se zabranjuje da čitaju sopstveni govor. Treba reći da su sve te izmene, koje su smanjivale poslanička prava, bile motivisane nekim razlozima. I ovaj pokušaj smanjivanja poslaničkih prava ima svoje određene motive.
Dakle, sada govorimo o materijalnom izvoru ovog predloga. Materijalni izvor je u onome što su upravo i najavili njegovi predlagači, u budućim predlozima akata koje treba ova skupština da razmatra. Između ostalog, i predlog novog ustava koji ova skupština treba da usvoji. U javnosti se često govori o novim rešenjima. Ta rešenja novog ustava bazirana su na rešenjima koja je donela nezavisna grupa eksperata i objavljena od strane beogradskog Centra za ljudska prava. Član te grupe je žena predsednika Vojislava Koštunice, Zorica Radović. Taj predlog ustava predviđa uništenje društvene organizacije Srbije, federalizaciju Srbije, po mnogo gorim principima nego što je bilo po Ustavu iz 1974. godine.
(Predsednik: Ali, danas to nije na dnevnom redu, već Poslovnik o radu Narodne skupštine.)
Govorim o materijalnom izvoru ovog vašeg predloga.
(Predsednik: Molim vas da ne odlazite od teme dnevnog reda.)
Vi ne možete da utičete na argumentaciju sa kojom ću ja da branim svoju tezu. Sada iznosim argumentaciju, a vi ste dužni da slušate.
(Predsednik: Ali sam i dužan da izreknem opomenu kada ne poštujete Poslovnik o radu, pa to i činim.)
Dužni ste da svoju nervozu ostavite ispred vrata. Možda je danas crni mačor Vojislava Koštunice poplašio vaše bele miševe, pa ste zbog toga nervozni. Tu vašu nervozu ostavite ispred vrata i pustite poslanike da govore o argumentaciji sa kojom žele da brane svoje stavove. Sada ste mi oduzeli jedan minut. To mora da se nadoknadi.
Dakle, novi predlog Ustava predviđa formiranje šest tzv. autonomnih pokrajina: Beograd, Vojvodina, Jugoistočna Srbija, Jugozapadna Srbija, Šumadija i Podunavlje, i Kosovo i Metohija. Tih šest tzv. autonomnih pokrajina su, u stvari, posebne države, republike. Po ovlašćenjima koja su im data u ovom ustavu one imaju zakonodavnu vlast. Dakle, samostalno donose zakone iz svoje nadležnosti.
(Predsednik: Gospodine Dragišiću, izričem vam drugu opomenu. Molim vas da se držite teme koja je na dnevnom redu.)
Kada se ovde govorilo o Slobodanu Miloševiću i Mirjani Marković, to je bila borba protiv diktature, a kada se govori o novom bračnom paru Čaušesku, to je kršenje Poslovnika. E pa, ne može. To je za mene isto.
