PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 02.10.2001.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

02.10.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:50 do 19:15

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li tražite da se Skupština izjasni?

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Ne.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
 Ima reč narodni poslanik Zoran Nikolić. Posle njega narodni poslanik Nebojša Jović.

Zoran D. Nikolić

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, pošto je odlučeno da rasprava traje pet minuta, odmah ću preći na stvar, kako bih iskazao svoj odnos prema pojedinim odredbama Predloga odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine.
Što se tiče čl. 1. i 2, kojim se predlaže uvođenje odbora za privatizaciju, slažem se s tim uvođenjem. Tu ništa nije sporno. Ali, ne mogu da ne kažem da je pravo vreme za uvođenje tog odbora za privatizaciju bilo tokom prethodnih izmena Poslovnika, marta meseca.
Isto tako, ne mogu da se ne setim rasprave vođene prilikom usvajanja Zakona o privatizaciji, gde je veliki broj amandmana opozicionih poslanika upravo vezan za utvrđivanje skupštinske kontrole nad procesom privatizacije - glatko odbijen, a sada se kroz izmenu Poslovnika predlaže formiranje ovog odbora, što mislim da nije loše, ali je malo zakasnelo.
Što se tiče čl. 4. i 5, tu su zaista velika ograničenja u odnosu na postojeća. Čini mi se da su i u dubokoj koliziji sa pozicijom narodnog poslanika po Ustavu Republike Srbije.
Podsetiću da je odredba Ustava Republike Srbije (član 2. stav 2.) predvidela da suverenitet u ovoj državi pripada građanima koji ga ostvaruju preko narodnih poslanika, a da je odredbama člana 76. Ustava predviđeno da narodni poslanici predstavljaju građane izborne jedinice u kojoj su izabrani. To znači da je narodni poslanik subjekt prava i obaveza po Poslovniku, a ne, kako se ovde predlaže članom 5, poslanička grupa, jer se vreme za raspravu dodeljuje poslaničkim grupama, a ne narodnim poslanicima.
Mislim da rešenje kakvo je dato u članu 5. - da ukupno vreme za raspravu u načelu iznosi pet časova, a po poslaničkoj grupi 30 minuta, nije konzistentno sa procesima koji su sada u Parlamentu. Upravo, donošenje ovog poslovnika će iznedriti, kao jednu od posledica, formiranje novih poslaničkih klubova, verovatno i unutar DOS-a, verovatno i van DOS-a. Onog trenutka kad se formira u Skupštini preko 10 poslaničkih klubova, moguće je da vreme za rasprave bude iznad pet časova, pa će ova odredba člana 5. sama sa sobom biti u suprotnosti.
Podsećam da, po ovom poslovniku, kao i odredbama koje sada ne menjamo, pet poslanika može da formira poslaničku grupu. Teoretski, moguće je, po ovom poslovniku, formirati 50 poslaničkih klubova u Narodnoj skupštini.
Što se tiče člana 8, nemam ništa protiv da o povredama Poslovnika može da govori predsednik poslaničke grupe. To pravo i nismo prečesto koristili. Ali, protiv smo rešenja izraženog u članu 2. - da se povredom Poslovnika ne smatraju odluke predsednika koje se donose na osnovu diskrecionih ovlašćenja predviđenih ovim poslovnikom. Upravo odluke donete na bazi diskrecionih ovlašćenja njčešći su predmet sporova među nama poslanicima.
Što se tiče odredaba čl. 10. i 11, kojima se uvode novčane kazne za poslanike, govorili su i ljudi pre mene. Odredbe člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije potcrtavaju apsolutnu neodgovornost poslanika za izrečenu reč ili davanje glasa u ovoj skupštini.
Znači, ne može narodni poslanik biti kažnjen ni na jedan način, niti u bilo kom postupku za ono što kaže i izgovori ovde. Možda su ta rešenja u skladu sa rešenjem iz zapadnih demokratija, ali svakako nisu u skladu sa Ustavom rođene zemlje, o čemu mislim da je predlagač ipak morao da vodi računa.
Što se tiče odredbe člana 13. koja je takođe neprihvatljiva i u koliziji sa Ustavom, ona govori da narodni poslanici koji su članovi iste poslaničke grupe mogu da podnesu samo jedan amandman na jedan član predloga zakona. Podsetiću da je članom 80. stav 2. Ustava Republike Srbije predviđeno da je narodni poslanik ovlašćeni predlagač zakona.
Molim vas, ako neko može i ima ovlašćenje da predloži neograničen broj predloga zakona, onda svakako taj isti subjekt može da predloži i predlog za izmenu i dopunu predloga zakona što je po našoj poslovničkoj definiciji amandman, kako to stoji.
Odredbe vezane za interpelaciju, u najkraćem - svakako da je opozicija uvek zainteresovana za nove vidove kontrole vlade i pozdravljamo unošenje interpelacije, ali smatramo da način na koji je to uneto, čini pomalo interpelaciju golim pravom. Pre svega, iz dva razloga. Privodim kraju, izvinjavam se. Prema broju poslanika koji su predviđeni da mogu podneti interpelaciju, jer ako po članu 93. Ustava o poverenju Vladi to pitanje može da pokrene 20 poslanika, onda svakako za interpelaciju (što je blaži oblik kontrole Vlade, nešto malo jači od poslaničkog pitanja) ne treba ići iznad tog broja 20. Ovim ću završiti: ono što smeta je stav 2. novog člana 200a, koji kaže da u toku jednog zasedanja Narodne skupštine može da se podnese najviše pet interpelacija. Ovako neodređena formulacija u kojoj se ne zna ni ko je taj koji može da podnese, ni ko je taj koji će odlučiti kojih pet interpelacija će se naći na dnevnom redu...
(Predsednik: Molim vas da privedete kraju.)
.... u kom postupku će se naći, čini ovu dobru ideju, dobar institut neupotrebljivim u praksi i, čini mi se, golim pravom za većinu poslanika, odnosno poslaničkih grupa. Mislim da je bolje preciznije definisati ovo. Sasvim na kraju, završavam, mislim da bi predlagač učinio veliku uslugu i sadašnjoj većini, i sadašnjoj manjini i parlamentarizmu u Srbiji ukoliko bi povukao ovaj predlog i da se, na bazi svih ovih sugestija koje su date i koje će biti date, izađe sa rešenjima koja će biti prihvatljiva za sve.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, a posle njega narodni poslanik Dragan Maršićanin.

Nebojša Jović

Poštovani narodni poslanici, neosnovano je pravo narodnog poslanika da u smislu člana 127, 153. i 154. Poslovnika predloži Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine. Oni se vezuju da je to po Ustavu, po članu 82. Ustava, međutim predloženi članovi izmene i dopune Poslovnika su u suprotnosti sa članom 11, 23, 45, 46, 77. i 93. Ustava. Kao razlog za donošenje ove odluke navodi se da u predstojećem periodu predstoji donošenje velikog broja sistemskih zakona i zbog toga treba da se podstiče efikasnost rada ove skupštine.
Mislim, ako postoji neefikasnost rada, da su razlog tome predloženi zakoni koji su do dana današnjeg bili na dnevnom redu. Ti zakoni su bili nedorečeni, vrlo često, da ne kažem uvek, protivustavni. Samim tim se tražilo aktivno učešće narodnih poslanika da u svojoj raspravi doprinesu da se izmeni ono što ne valja, da bude bolje. Od dana kada je DOS došao na vlast, ovo je drugo menjanje Poslovnika iz 1994. godine. Taj poslovnik je nazivan nedemokratski. Ja zaista u ovom trenutku ne mogu da nađem pravu reč kako bih nazvao ovaj poslovnik. Ovo je nešto najgore, da ne upotrebim grublji izraz, što je moglo doći na dnevni red.
Vi članom 1. predloženog poslovnika uvodite, odnosno predlažete da se uvede, odbor za privatizaciju. Pitam se zašto to nije urađeno u prolećnom zasedanju kada je bila izmena Poslovnika. Prilikom donošenja Zakona o privatizaciji rečeno je da Odbor za finansije kontroliše i sprovodi proces privatizacije. Pitam se, ako usvojimo odbor za privatizaciju, u principu nisam protiv, ko će onda da vrši kontrolu sprovođenja privatizacije. Mislim da uvođenjem, odnosno donošenjem odluke da se odobri osnivanje odbora za privatizaciju dolazi do dvojnosti funkcija.
Članom 4. stava 1. alineja 6. predviđeno je da po otvaranju pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine, pravo da govori o navedenom redosledu i trajanju ima poslanička grupa u trajanju od najmanje 30 minuta, s tim da za ovo vreme ima pravo da govori jedan ili više poslanika iz te poslaničke grupe.
Mislim da je neprimereno da se jednoj poslaničkoj grupi daje za pravo da govori 30 minuta. Poslaničke grupe koje imaju veliki broj poslanika - ne pruža se prilika svim poslanicima da učestvuju u raspravi, a samim tim oduzima mu se pravo na reč, pravo na slobodu, pravo da govori i to pripada poslaniku, a ne poslaničkoj grupi.
Birači su birali poslanike, a ne poslaničke grupe.
Mislim da se time ruši osnovno načelo parlamentarizma.
Članom 5. ograničavate da u načelu po svakoj tački dnevnog reda rasprava traje pet sati. Prihvatam da po pojedinim tačkama dnevnog reda pet sati je dovoljno vreme, ali ne znam ko će za ovom govornicom da izađe pa da potvrdi da je za donošenje budžeta ili Ustava Republike Srbije dovoljno pet sati.
Zbog toga mislim da ovo treba izmeniti i time ne ograničavati poslaničku grupu. Kako će poslanik da govori, da li će govornik da čita pisani tekst ili ne, u ovom trenutku nije zaista bitno, bitno je ono šta poslanik kaže. O povredi Poslovnika Narodne skupštine kaže se da može da govori predsednik ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Mislim da se time ukida pravo svim poslanicima da govore o povredi Poslovnika, kao osnovnog akta Narodne skupštine.
Narodni poslanik predstavlja građane u izbornoj jedinici u kojoj je izabran, i sud o ponašanju narodnog poslanika daće građani koji su ga birali. Njegovo ponašanje će ceniti ti ljudi, a neprimereno, nezakonito i protivustavno je, kao što se kaže članom 77. Ustava, da se narodni poslanik kažnjava. Narodni poslanik ne može se pozivati na krivičnu odgovornost niti biti pritvoren, niti kažnjavan za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Narodnoj skupštini.
Ja sam se za ovom govornicom, još prilikom formiranja Vlade, pitao ko je od vas doktorirao na temi "Diktatura demokratije", a pitam se da li je to grupa od 41 poslanika koja je mogla da predloži ovakav poslovnik.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Maršićanin, a posle njega je narodni poslanik Sreten Mitrović.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Izvolite.

Dragan Maršićanin

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da se mi ovde ne možemo slagati o tome šta se dobija, a šta se gubi novim poslovnikom. Naravno da se ne možemo i ne treba da slažemo o brojnim drugim pitanjima. Ono oko čega se moramo složiti, to je da moramo poštovati realnost. Realnost, koju čini mi se da ne možemo da ne utvrdimo, jeste da ova Narodna skupština još uvek nije ono što treba da bude, da građanima Srbije koji su nas izabrali, ne upućuje sliku kakvu treba da upućuje, da se ovde ne vode rasprave onakve kakve se vode u demokratskim parlamentarnim državama, i da ova skupštinska govornica najčešće nije mesto za sukobljavanje različitih mišljenja, već služi sasvim drugoj svrsi, onako kako pojedine poslaničke grupe utvrđuju svoju političku strategiju.
Predlogom ovog poslovnika razumem i zaista samo kao privremeno rešenje, a da vas podsetim, mi smo još u julu mesecu formirali jednu skupštinsku komisiju, višestranačku, koja je trebalo da ponudi tekst novog poslovnika i koja do današnjeg dana jedno slovo na papir nije stavila, nažalost.
Realnost je da mi u ovo redovno zasedanje nismo mogli da uđemo sa Poslovnikom koji nedovoljno precizno, nedovoljno dobro reguliše naše međusobne odnose, naš rad u parlamentu i koji ostavlja preveliku mogućnost (makar se tu ne moramo međusobno uveravati, pre svega građani koji prate ove prenose vide) i veliki, preterani prostor poslaničkim grupama, kojima do parlamenta nije, već do nečega što je samoponištavanje parlamenta, da remete rad ovog parlamenta, da upravo o njemu šalju onu sliku koja treba da bude drugačija, koja treba da potvrdi značaj institucije, značaj parlamenta kao mesta na kome će se suprotstavljena mišljenja sučeljavati, na kome će se predlozi akata analizirati i na kojem će, u krajnjoj liniji, nekada su to zvali konstruktivnom opozicijom, doprinositi diskusijom, i u radu parlamenta, poboljšanju određenih zakonskih projekata.
Takođe, realnost je, ono što ne može da se ospori, da narodni poslanici imaju velika prava utvrđena Ustavom svuda u svetu, pa i kod nas, i da su neka od tih osnovnih prava pravo da govore, pravo da rade, da učestvuju u radu parlamenta i pravo da predlažu zakonske predloge. To su neka prava koja se narodnim poslanicima ne mogu oduzeti, niti se ovim predlogom izmene Poslovnika to narodnim poslanicima oduzima. Ovde se samo primenjuje nešto što se primenjuje u evropskim parlamentarnim državama, a to je sužavanje prava narodnih poslanika na nivo parlamentarnih grupa. I druge države su bile suočene sa sličnim problemima, sa pitanjem do koje mere omogućiti parlamentarnim grupama ono što se ovde naziva pravo na opstrukciju, a gde je neka granica koja se ne sme preći da bi se obezbedio normalan i efikasan rad parlamenta.
Mi smo suočeni sa problemom, valjda to ne treba ovde da govorim, svi mi to dobro znamo, različito ćemo na to reagovati, ali građani koji prate ove prenose vide šta se u parlamentu dešava i znaju da je te probleme koji se ovde ispoljavaju potrebno rešiti, između ostalog i izmenama Poslovnika. Naravno, poslovnik ne može te stvari eliminisati, ali može na neki način, kao odraz realnosti i potreba da se na tu realnost reaguje, da te stvari dovede u red. Nije tačno, i tu valja da budemo pošteni međusobno, stalno se govori - pola sata po poslaničkoj grupi. Naravno da to nije pola sata po poslaničkoj grupi, sem ukoliko se namerno zaboravi da se tu radi o vremenu koje ima predlagač zakona, ako se zaboravi da ima posebno vreme za predsednika poslaničke grupe, za onoga ko je izdvojio mišljenje u skupštinskom odboru.
Pitanje je da li sve poslaničke grupe učestvuju u radu odbora, a to je njihovo pravo. Dakle, same se odriču jednog prava, ako hoćete i obaveze narodnog poslanika, jer to se ne vidi pred kamerama pa ne možemo blefirati građane koji su nas izabrali. Dakle, ne učestvujemo ni u čemu, sem u onome što se dešava isključivo ovde, uz direktne prenose i onda prigovaramo da nam je vreme malo. Najmanje vreme, jer ovo vreme koje je utvrđeno Poslovnikom može biti odlukama produženo, za poslaničku grupu je 70 minuta. Ako poslanička grupa ne može za 70 minuta rasprave u načelu da iznese svoj politički stav o nekom predlogu akta, onda ta poslanička grupa ne radi dobro. Jednostavno, to je tako.
Ne zaboravite, i istaknite ono što je dobro u svemu ovome, a to je uvođenje interpelacije, to je uvođenje odbora za praćenje procesa privatizacije. Dakle, shvatite da je ovo jedno privremeno rešenje.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Potpuno podržavam ideju, i na tome bih i sam insistirao, da se odmah pristupi pisanju jednog celovitog, novog, temeljeno drugačijeg Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji će korenito da definiše rad ovog parlamenta. Ovo je kao privremeno rešenje koje će, uostalom, da omogući valjano donošnje takvog poslovnika. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, kao šef poslaničke grupe (prvo javljanje).