Molim vas da utvrdimo kvorum za nastavak rada sednice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo da nastavimo rad.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagača izmena Poslovnika Narodne skupštine očigledno nije mnogo bolela glava. Treba uporediti 5. oktobar 2000. godine i 2. oktobar 2001. godine. Ako ste 5. oktobra srušili parlamentarizam u Srbiji paljenjem zgrade saveznog parlamenta (žagor u sali).... samo se vi smejte ... danas je ovo isti postupak samo na drugi način, pošto su poluge vlasti u vašim rukama i poluge koje vam daje skupštinska većina.
Mi smo čuli obrazloženje predlagača odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine. Usudio se da kaže da je Skupština ogledalo beščašća. Trepnuo nije ni on ni njegov predsednik Narodne skupštine. Usudio se da kaže da je Skupština cirkus. Usudio se da kaže da Skupština koči reforme.
Juče sam u novinama pročitao izjavu predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića da Vojislav Koštunica koči reforme. Sada me interesuje kako može onaj ko koči reforme u Srbiji da predlaže poslovnik u Skupštini i da optužuje opoziciju da koči reforme u Srbiji.
Molim vas da kažete Zoranu Đinđiću da nije Koštunica onaj koji koči reforme, nego smo mi srpski radikali oni koji koče reforme. I zbog javnosti i zbog građana koji prate ovu sednicu. Ne postoji nijedan ozbiljan predlog zakona koji nam je Vlada Republike Srbije dostavila koji nije ušao u skupštinsku proceduru, o kome već nije glasano, izuzev zakona o radu koji smo dobili pre nekoliko dana.
Optuživati Skupštinu, koja nema o čemu da raspravlja, da koči reformu u Republici Srbiji je cinizam. Cinizam nesposobne vlasti. One vlasti koja vrši već treću izmenu Poslovnika i svaku izmenu obrazlaže rečenicom: "Očekuje nas velika zakonodavna aktivnost, pa treba promeniti Poslovnik". Čekaj, čekaj, ne dočekaj tu veliku zakonodavnu aktivnost.
Prvi put Poslovnik Narodne skupštine predviđa kazne za narodne poslanike. Ustav ih nije predvideo. Poslovnik predviđa mere, ali kazne izreći narodnom poslaniku, to ne može ni sud. Iako je to jedna odvojena grana vlasti i ne rukovodi se time šta ko o pojedincu koji se pred sudom nalazi misli. Vi se usuđujete da zapretite kaznama narodnim poslanicima ukoliko vam nisu po volji.
Današnje izricanje opomene jednom narodnom poslaniku, slučajno meni, bilo je prouzrokovano samo time što nisam bio po volji predsedniku Narodne skupštine. Nisam bio po volji kada sam izašao da pročitam član Poslovnika koji je povredio. Dobio sam opomenu kao znak kako ćemo prolaziti kad budete ili ako budete usvojili ovaj poslovnik Narodne skupštine koji se nalazi na dnevnom redu.
I, da vas unapred obavestim, da vas unapred obradujem, novčane kazne neće biti mera koja će narodne poslanike Srpske radikalne stranke sprečiti da građane Srbije upozore na sve negativne efekte onih predloga zakona, odluka, uredbi, čega bude, zaključaka u Narodnoj skupštini Republike Srbije. A, upozoravam skupštinsku većinu, mada to ne shvatam kao čovek, ali nekako, poznajući vas, razumem zašto ne priznajete nijednu odluku koju je donela Narodna skupština Srbije u vreme dok ste bili u opoziciji.
Ali, vi ste toliko drski da jedine dve odluke ovde donete konsenzusom otkako ste vi na vlasti, koje se tiču Kosova i Metohije, gazite i kršite kao da nisu donete u vreme kada ste vi bili na vlasti, nego kao da su donete u neko prethodno vreme.
Mi smo ovde doneli odluku da ne priznajemo ustav Hansa Hekerupa. A vi nateraste Srbe da se registruju kao birači koji će izaći na izbore po ustavu Hansa Hekerupa.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo zasluživati ove vaše kazne zato što to jedva čekate. Ne dičim se time da sam opozicioni poslanik koji neće biti kažnjavan po ovom poslovniku ili koji neće zaslužiti meru. Ponosim se time, dame i gospodo narodni poslanici, svih DOS-ova koji ovde sede u Skupštini, što ćete mi izricati mere. Kad god mi je neka vlast izricala mere u Narodnoj skupštini, Srpska radikalna stranka je pobeđivala na izborima. Kada god se neka vlast bojala uticaja Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini, menjala je i pooštravala Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovo parčence papira, koje ste poturili legalistima da potpišu, a vi ćete, kao, glasati za njega, ali se nećete pojavljivati u javnosti, je znak da ste se strahovito uplašili onoga što ste učinili za ovih godinu dana. Pomažem vam kad kažem - povucite ovaj predlog odluke, a jako volim što ćemo imati raspravu po ovom predlogu odluke.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, ovakav predlog odluke nikada u poslednjih 10 godina nije došao pred narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Nikada ovako kriminalni akt nije došao pred narodne poslanike, ni u federalnom, ni u republičkom parlamentu.
Ovo govorim ne samo kao neko ko je poslanik jedne opozicione političke stranke, već govorim i kao pravnik. Znam da neki taj jezik ne razumeju, jer su svašta govorili od jutros, čak i neki šefovi poslaničkih grupa, ali šta ćete, svojevremeno je Harold Laski govorio da je sloboda odsustvo ograničavanja. Ovaj akt, za razliku od onoga što je Pelević rekao, nije interni akt. To jeste podzakonske pravne snage, ali je to ključni akt u zakonodavnom procesu, od značaja za sam zakonodavni proces, za proceduru, za način donošenja akata, to je najvažniji akt. To je conditio sine ljua non demokratije. Ne može se bez takvog akta, ukoliko on nije demokratski.
Znam ja da vi to ne razumete, znam ja da školu niste učili, nije to problem što niste, ali bi bilo dobro da nas ne podučavaju onda takvi, koji ne znaju šta to znači i šta to predstavlja. Glavna pravila poslovnika, koja bi trebalo da postoje, jesu - javnost rada, jednakost prava i dužnosti poslanika, koja se brutalno krši ovakvim poslovnikom o radu Narodne skupštine, odnosno predloženim izmenama i dopunama, jer više narodni poslanici nisu narodni poslanici, već članovi poslaničkih grupa, i nemaju jednaka prava.
Dalje, demokratski i složen zakonodavni proces, a vi znate koliko se on krši, ako u raspravi ne dozvoljavate na jednak način narodnim poslanicima da u tome učestvuju. Narodni poslanici vašim poslovnikom nemaju pravo da učestvuju u raspravi. To je nešto što je neverovatno i toliko kriminalno, da nikada nije bilo ni u jednoj skupštini. Jer, lažu oni koji kažu da to postoji u uporedno-pravnoj političkoj praksi. Ne postoji nigde, ne postoji ni u francuskom parlamentu, ne postoji.
Neka izađe neko, pa neka nam pokaže to, neka citira bilo koju od ovih odredaba, koje ste ovde doneli, pa ćete videti da nema, posebno da ne sme niko da čita pisani tekst. Koga ćete to da obavežete? Mnogo pametnije zvuče oni koji čitaju, nego oni koji ne čitaju, a time se diče. Nekada ću da čitam, nekada neću da čitam, ali čitam ono što sam sam napisao, a ne ono što mu drugi napišu, kao što je slučaj sa predsednikom savezne države, i svaki put to čita, i nikada ne govori iz glave. Njemu se to neće zabraniti, ali zato će se nama zabraniti.
Zato će to narodnim poslanicima da se zabranjuje, ne bi li se uništila opozicija. Uzgred, opozicija, suprotnost od opozicije nije pozicija, za one koji to ne znaju, već vlast. Pozicija ne znači uopšte to, za one koji ne znaju pravno-političke termine. Ne bi bilo loše da to savladaju.
Dalje, ovde smo čuli tirade i traktate o tome kako će neko lepo da se ponaša, kako su oni fini, a kako neki drugi nisu fini, kako narod ne interesuje ovakva ili onakva rasprava.
Mi smo bili protiv tog dnevnog reda, ali je naše da ukažemo narodu šta imamo protiv ovakvog akta, šta mislimo o tome i šta je neophodno da se promeni. Neću da slušam, niti da mi predavanja o tome, niti o dostojanstvu drže ni Ivković, ni Pelević, niti bilo ko drugi, niti o dostojanstvu. Svog dostojanstva imam dovoljno, i niko ga, po mom mišljenju, nema više, a neću da govorim o drugima, mada ga imaju manje, na bilo koji način.
I nemojte da govorite o tome da je Skupština cirkus, jer najveći cirkus je ovde kod onih koji ne izlaze za ovu govornicu gotovo nikada, koji čitaju novine, ili grickaju semenke po ceo dan, koji svoje radno vreme i ono za šta su plaćeni, provode u skupštinskom restoranu ili ovde u bifeu, ispred skupštinske dvorane, i ne treba oni o tome da nam govore.
Mogu ovde da nam govore o tome oni koji rade, koji pripremaju amandmane, oni koji pripremaju zakonske projekte, projekte nekih drugih opštih pravnih akata, koji ovde treba da se donesu, oni koji kritikuju rad vlasti, oni koji su u stanju da se bore za interese građana Srbije, a ne kao glasačka mašina samo podižu ruku, i ništa više od svega toga.
Ovaj poslovnik o radu je kriminalni poslovnik. Nikada nikome na svetu nije palo na pamet da ovako katastrofalan poslovnik donese. Ovo je dokaz da Srbija ulazi u eru totalitarizma, koji je svojevremeno Hana Arent to definisala definicijom - ubij. Kad sam ja to nekada sa ove govornice već govorio - ne treba vam opozicija, hoćete svaki zakon, koji treba da se krčka u Skupštini po 10 dana, da donesete za pet sati, maksimalno, po ovom predlogu poslovnika. Bolje vam je - uzmite, streljajte sve opozicione poslanike, ili one koji vam se ne sviđaju, nemojte na ovakav način to da radite, i još da nam pričate kako je to legalistički, kako je to demokratski i kako je to reformatorski. U to ni jednog pravnika nećete ubediti.
Pokažite mi koji će to pravnik da izađe iz ove sale, čak i iz DOS-ovske većine, da izađe za govornicu, da ovakav predlog akta pohvali. Tvrdim da neće postojati ni jedan.

Gospodine Vučiću, opominjem vas, vreme vam je davno isteklo za izlaganje.

Nije moje vreme davno isteklo, u to ćete se uskoro uveriti. Samo bih završio sa time da smo mi imali - zaista neću pominjati, da ne brinete, i da morate da me isključujete, suprugu predsednika koja piše ustavna rešenja; ne daj bože da je to drugi neko pisao, visio bi na Terazijama, sada je sve to moguće, demokratski i legalistički - ali mi smo, od kosmološke teorije Grigorija Geršića, u pravnoj misli teorije Đorđa Tasića, došli do svojevrsne teorije ludizma DSS i poslaničke većine u ovoj skupštini, a pri tom ne mislim na teoriju.. i na ono što nam čini. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević:

 Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, nekada su se Srbi okupljali na svojim skupštinama i radili su, dogovarali se, a nisu uopšte imali poslovnike. Kasnije, sa razvojem parlamentarizma, došlo se do toga da se pravilima utvrdi kako treba da teče jedan narodni dogovor, dogovor narodnih poslanika, i da se tim pravilima ograniči bilo čija samovolja, bilo kog učesnika skupštine, pa i samog predsednika, kome je povereno, koji je izabran za to da vodi tu skupštinu.
Ne znam do u detalje, ali sam uveren da u istoriji parlamentarizma u Srbiji nije bilo ovakvih primera zloupotreba, ispada i ruženja, ne sopstvenoga ugleda, a toga mnogi nisu ni svesni, svoj ugled ruže, nego i ovoga doma, predstavničkog doma, pred građanima Srbije koji su ih birali.
Molim vas, zatražio sam podatke, sa malim zakašnjenjem, ali će biti obelodanjeni podaci, da se od januara 2001. godine napravi statistički pregled - koliko je poslanika za ovom govornicom govorilo, iz koje stranke, da se pokaže da je ta zloupotreba vršena na taj način što je bez razloga, bez stvarnog povoda, reklamirana povreda Poslovnika. Zna se ko je to radio, zna se ko je odstupao od dnevnog reda, koje taj koji nije napustio govornicu, kada je Skupština odlučila da mu je oduzeta reč i da treba da se udalji.
Takođe, zatražio sam podatke iz kojih će se videti koliko je novca potrošeno za naš rad od januara do kraja septembra 2001. godine, da se pokaže i to koliko je ko naplatio dnevnica i putnih troškova, putujući svakog dana iz fiktivnog grada u Beograd i natrag itd. Zna se ko je uzrokovao donošenje ovog predloga za izmenu Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Oni to vrlo dobro znaju. Neću da ih pominjem zbog replike. Vrlo dobro se zna.
(Vojislav Šešelj: Bojiš se!)
Ne bojim se, nego neću. Neću da vam pružim tu priliku.

Molim vas, ne dobacujte narodnom poslaniku. Opominjem vas, gospodine Veljkoviću.

Oni ne mogu drugačije da oponiraju i da se suprotstave, nego samo znaju da na taj način ometaju, da izbacuju iz ravnoteže onoga ko za ovom govornicom želi da apeluje na sve.
Apelujem na sve - molim vas, urazumite se, poštujte one koji su vas birali, koji su vas poslali u Narodnu skupštinu. Da nije bilo toga što se događalo od januara 2001. godine do današnjeg dana, ne bi bilo ni ovih izmena. Mi smo za ovo vreme propustili da donesemo mnogo važnih odluka, mnogo važnih zakona...
(Tomislav Nikolić: Koje? Kako je ime tim zakonima?)