Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da se nismo najbolje razumeli. Bojim se da ni oni koji danas govore u ime sindikata nisu čuli ono što su ti sindikati poručili u svojim protestima i što su rekli u razgovorima koje su vodili sa nama.
Verujte da je od ovog zakona koji mi predlažemo i o kome smo razgovarali sa njima za njih još veća opasnost odbrana onih koji su ih ostavili na ulici.
Niko od predstavnika sindikata sa kojima sam razgovarao, a razgovarao sam sa predstavnicima svih sindikata koji su kritikovali ovaj zakon, nije rekao da je vlast koja je ovom zemljom vladala do 5. oktobra bolja od ove današnje i da su zakoni koje mi menjamo ovim zakonima bili zakoni kojima su se štitili njihovi interesi.
Juče sam rekao da je nama veoma važna informacija koja govori o nezadovoljstvu u delu našeg društva zbog promena koje mi unosimo ovim predlogom zakona o radu.
Za nas tu nije bitan broj. U Informaciji štrajkačkog odbora, koju su dobili svi poslanici Skupštine Srbije, vidi se da je incijativu Saveza sindikata Srbije podržalo 96 hiljada zaposlenih građana. Milion i 500 hiljada onih koji su bez posla ostali su na nekoj drugoj adresi.
Stotine hiljada mladih koji su otišli iz ove zemlje i u nju ne žele da se vrate takođe nisu rekli ono što imaju da kažu o ovom zakonu o radu. Mi smo uvažili te sindikate, ali smo odbili svaku njihovu ideju povratka na staro.
Ako se plaše budućnosti ne mogu očekivati od nas da ih vratimo u prošlost, jer je tako nešto za nas neprihvatljivo.
Tačno je da smo sa njima razgovarali i da smo postigli načelnu saglasnost oko 30 amandmana. U njihovom predlogu nije bilo ni 58, ni 49, koliko se pominje, u njihovom predlogu se govorilo o 81 korigovanju ovog zakona. Većina tih korekcija proistekla je iz izmena koje prate izmenu člana 1. ovog zakona i promenu statusa kolektivnog ugovora.
Oni su insistirali na obavezujućoj normi. Mi na tako nešto nismo pristali jer smatramo da je zauvek u Srbiji prošlo vreme u kojem se isključivo radnička klasa pitala za svoja prava i diktirala prava drugih.
Stavili smo znak jednakosti između kapitala i radničkog prava i mislim da je to najveći ustupak koji smo ovom društvu mogli učiniti, jer ako danas gledamo u onaj srećniji deo sveta videćemo da u tom delu upravo privreda funkcioniše kroz poštovanje jedne takve jednačine.
Mislim da je veoma loša rasprava u kojoj se karikira ovaj zakon, uz zlonamernu interpretaciju. Veoma je jasno rečeno da porodiljsko odsustvo i naknada za negu deteta traje 365 dana. Porodiljsko odsustvo se pokriva sa 100% zarade. Tačno, tri meseca.
Preostalih devet meseci majka, odnosno otac, ukoliko se za tako nešto odluči, što je novina u skladu sa ovim zakonom, po Zakonu o društvenoj brizi o deci naknada iznosi, pročitaću vam član 16. tog zakona: "Za prvo troje dece u porodici naknada zarade iznosi 100%".
Dakle, ne 65%. Ne morate da ulažete izvinjenje, verujem da to niste uradili u zloj nameri, jer ne vidim vašu nikakvu ličnu korist.
Što se tiče konkursa, takođe je zauvek prošlo vreme nameštenih konkursa i prikrivenih oglasa u "Borbi" ili nekom drugom dnevnom regionalnom listu.
Nama je potrebno kredibilno tržište rada. Nama su potrebni svesni ljudi, uvereni u svoje potencijale, ljudi koji će funkcionisati na tom tržištu rada upravo kroz poštovanje onih principa koji iste te ljude favorizuju u odnosu na druge bilo gde u svetu.
Ako naš radnik može da pronađe posao u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, na Novom Zelandu, Australiji i Engleskoj, Americi, ako taj posao pronalazi uz poštovanje pravila na kojima počiva svet, nema razloga stvarati u Srbiji zabran koji će funkcionisati mimo tog sveta, u kome mi veoma dobro živimo.
Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira da li potičete iz redova opozicije ili redova pozicije, kritikujte ovaj zakon u onim segmentima u kojima će se njegovom korekcijom umanjiti sve one loše konsekvence koje neminovno prate ovaj zakon, a favorizovati one dobre strane zakona.
Nemojte pokušavati da na nesreći koja je zajednička, iako kreatori nisu zajednički, ostvarite neku političku korist, jer je ta korist kratkotrajna i, verujte, efemerna u odnosu na sve ono što su dobre posledice ovog zakona.
Mi od zakona nećemo odustati. Očekujem da će poslanici DOS-a, bar onog DOS-a koji je 25. januara ušao u ovu skupštinu, imati hrabrosti da menjaju Srbiju i onda kada te promene prate teškoće. Hvala.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Replika.)