DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 27.11.2001.

14. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

14. dan rada

27.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:40 do 18:00

OBRAĆANJA

Dragan S. Pavlović

Dame i gospodo, već tri meseca traje široka rasprava o zakonu o radu, u kojoj učestvuje veliki broj subjekata, sindikati i poslodavci, stručnjaci raznih oblasti. Skoro da je sve rečeno i dosta toga usaglašeno, dogovoreno, a rasprava danas, kao i prethodna tri meseca, obiluje  dosta optuživanja ko je bolji, ko je gori, ko više brine o pravima radnika, čime se, čini mi se, beži od suštine zakona. Time se beži od realnosti, potreba naše zemlje i situacije u kojoj se nalaze  naša preduzeća i zaposleni.
U ovoj skupštini doneli smo paket poreskih zakona i izvršili poresku reformu, uspostavljena je monetarna stabilnost. Doneli smo Zakon o privatizaciji, počelo je rešavanje pitanja spoljnjeg i unutrašnjeg duga. Ovaj zakon dolazi kao sledeći važan korak ka evropskim integracijama, ka integraciji naše privrede u savremene tokove koji su opredeljenje naše zemlje i Vlade.
Nedvosmisleno predlagač govori da je cilj da naša ekonomija postane deo evropskog kapitalizma, nedvosmisleno govori da postoji cena tranzicije, nedvosmisleno i bez udvaranja govori da u tome žrtve treba da podnesu svi građani Srbije i nedvosmisleno računa na spremnost građana da u tom poslu aktivno, učestvuju verujući da je to budućnost naše zemlje i naše privrede. Zato su i rešenja u ovom zakonu primerena zemlji u tranziciji i zahtevima tržišne privrede. Više od deset godina u upotrebi je pojam tržišne privrede, a da se pod time često podrazumevalo nešto što bi bilo originalno za našu situaciju, nešto čemu treba postepeno težiti.
Nema tržišne privrede bez tržišta radne snage. Princip ravnopravnosti poslodavaca i radnika, koji afirmiše ovaj zakon, podrazumeva da, ukoliko poslodavac i radnik jednako budu na tržištu u neizvesnosti, ako garantujemo radniku pravo na rad, onda se mora garantovati i poslodavcu pravo na posao, bez obzira kakve rezultate postiže. To je onda put, to je onda dogovorna ekonomija, to je onda ono u čemu nema odgovornosti, nema konkurencije, nema kreativnosti, to je onda ono što vodi u stagnaciju preduzeća, to je ono što ukida radna mesta.
Zato su i prava radnika u ovom zakonu vrlo jasno precizirana i usaglašena sa mnogim evropskim zakonima. Ona se tiču materijalnog položaja, garantovane zarade u novcu jednom mesečno, a ne kao što je ranije bilo: socijalna sigurnost, penzijsko osiguranje, zaštita, uslovi rada. Sve ostalo je predmet sporazuma, sve ostalo je sastavni deo dogovora koji se postiže između radnika i poslodavca, jer je pretpostavka da nisu sukobljeni interesi i jednog i drugog, već da oni zajedno mogu napraviti bolji aranžman, nego što bi im to zakon učinio.
Zato je bolje ostaviti prostora da u ugovoru i sporazumu koji radnik i poslodavac postižu bude rešeno pitanje motivacije, stimulacije i boljih rezultata.
Mnogi su se ovde služili raznim statističkim podacima, izvlačeći često iz konteksta samo one podatke koji odgovaraju njihovom stavu. Teško je u ovom trenutku utvrditi obim nezaposlenosti i obim socijalnih potreba. Oko milion ljudi je fiktivno zaposleno, skoro milion ljudi je na zavodu za zapošljavanje i skoro milion ljudi radi u sivoj ekonomiji.
Ko će utvrditi ko je fiktivno zaposlen, a radi u sivoj ekonomiji; ili ko je nezaposlen, a ima rešeno pitanje na drugi način? Da bi se doneo socijalni program, što je često bio zahtev sindikata, potrebno je imati mehanizme utvrđivanja obima socijalnih potreba. U ovakvom stanju u kome se naša zemlja nalazi, teško je utvrditi globalni, opšti program socijalnih potreba. Ko je taj ko može odrediti cenu koja treba da bude data da bi se taj program realizovao?
Socijalni program i obim socijalnih potreba se utvrđuje u svakom preduzeću pojedinačno, za svakog radnika. To je posao koji se ne reguliše zakonom o radu, to je posao koji se sprovodi postupkom privatizacije i to je zadatak drugih državnih i društvenih institucija.
Prema tome, ovaj zakon niti može da obezbedi, niti može da garantuje posao. Tačno je da se lakše gubi posao ovim zakonom, da se lakše dobija otkaz, ali isto tako je tačno da se lakše i zasniva radni odnos, kao i da su ova rešenja dalja od iluzije da se stupanjem u radni odnos jednom, rešavaju svi problemi u životu, ali isto tako da su gubitkom radnog odnosa sve lađe potonule.
Dinamična privreda, koja jedina ima šanse da bude uspešna, poziva i tera svakog radnika na konkurenciju, na borbu, na nadmetanje, dokazivanje. Daje šansu svakome onome ko želi da radi. Mi već danas imamo nedostatak učitelja i nedostatak lekara, mi već danas imamo mnogo konkursa, sezonskih, za mesta koja nisu popunjena. Postavlja se zaista pitanje - koliki je stvarno taj obim socijalnih potreba?
Kao čitava zemlja i sindikati prolaze kroz proces tranzicije. Potpuno je normalno očekivati da će u vreme tranzicije biti nešto življa sindikalna aktivnost. Menja se i njihova uloga u društvu. Oni su do sada, u prethodnom sistemu, imali počasno mesto u pravnom i političkom sistemu. Oni su služili da, pored prvomajskih i drugih manifestacija, budu dekoracija vlasti, saksije za cveće u dvoru vladara, da u tom ritualu lažnog socijalnog dijaloga prikažu brigu vlasti o radnicima, preko njihovih specijalno izabranih predstavnika.
I za sindikate nastaje mali šok. Zato danas sindikati, kad se obraćaju vlastima, kucaju na otvorena vrata, zato se danas štrajkovi ne povezuju sa neprijateljskom delatnošću i ne smatraju se zabranjenim, zato je danas postignut veliki broj sporazuma sindikata i vlasti. Da se setimo primera "Zastave", "Kolubare", pa nažalost, ako hoćete, i policije, što malo nije uobičajeno. Ima li možda još nekih jačih i većih institucija, osim ako izuzmemo mitinge, proteste opozicionih stranaka, koji su takođe bili prisutni i vrlo žestoki.
Prema tome, razumljiv je strah kod sindikata, jer i kada promenite raspored stolova u jednoj kancelariji, nastaće nervoza kod zaposlenih. Oni u ovim razgovorima koje smo vodili nisu osporavali ciljeve ovog zakona, više su izražavali strah od zloupotreba koje mogu direktori u društvenim preduzećima da učine, koristeći se ovim zakonom.
Nije bilo moguće praviti zakon za društvena preduzeća, niti to ima smisla, kao što nije moguće ni preuzeti upravljanje društvenim preduzećima nekim pravnim aktom od strane države, ni na drugi način. Upravo je uloga sindikata u preduzećima u narednom periodu da kontrolišu sprovođenje i primenu ovog zakona, tu imaju punu podršku Vlade, a smatram i našu podršku. Jer nisu kadrovi u preduzećima način da se reši pitanje društvenih preduzeća, nismo se ni zalagali za promenu kadrova, nego za promenu sistema.
Nema blanko poverenja u kadrove, ukoliko nisu izloženi kontroli i proveri. Ima primera za to, zašto i to otvoreno ne reći. Prema tome, sindikat ima mesto u procesu tranzicije, vrlo aktivnu i vrlo intenzivnu ulogu, možda veću nego što je imao ili što će nakon toga imati.
Imajući sve to u vidu, smatram da su svi koji su učestvovali u ovoj raspravi našli svoje mesto. Uveren sam da ćemo zakon doneti, uveren sam da i ovde imamo dosta visok konsenzus oko toga. Naravno, očekujemo da oni koji ga iz stranačkih interesa ne podržavaju, ne glasaju za njega, ali sam dubuko uveren da smo svesni da su ova rešenja koja danas usvajamo dobar put i da ona u kontekstu svih drugih zakona koje smo doneli znače jedan krupan korak napred, mnogo brži nego što su to činile zemlje u našem okruženju.
Mi to i moramo da činimo brže, jer smo izgubili dosta vremena, sada to vreme ovom ubrzanom zakonodavnom aktivnošću nadoknađujemo, s pravom prednjačimo na Balkanu i postajemo lider ekonomskih promena. Mislimo da naš narod za to ima potencijala i da to zaslužuje. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je najlošiji od svih, uglavnom loših, predloga zakona, sa kojima je Vlada izlazila pred narodne poslanike  Narodne skupštine Republike Srbije, a najlošiji je zato što jednu važnu, vitalnu oblast našeg društva, sferu društvenog života reguliše na način koji nigde ne postoji u savremenom svetu, nigde u uporednom pravnom zakonodavstvu i nikada nikome nije palo na pamet da ovakav originalan model u radnim odnosima uvede, kako je to palo na pamet Vladi Republike Srbije.
Naime, moram da istaknem činjenicu da se mnogo govorilo o tome da su ovde, prilikom izrade Predloga zakona, konsultovani Vlada Nemačke, Međunarodna organizacija rada i neke druge organizacije u svetu. Mnogo bi bolje bilo da su konsultovani domaći pravnici, ljudi koji znaju posao, ljudi koji su čitali zakone, pa bi rekli mnogo toga što bi moralo da se izmeni u ovom zakonu.
Ovim zakonom se de fakto ukidaju sva prava radnika. Više nema govora o arbitrarnosti i diskrecionim pravima, već se sva ovlašćenja daju u ruke poslodavaca i to je nešto što predstavlja lični problem. Kada bi neko želeo da govori o levici i desnici, kao što je to činio juče gospodin Jovanović sa ove govornice, moja je dužnost da istaknem da postoje dva ključna modela: to su tzv. liberalni i socijaldemokratski model. U našoj zemlji teško da se u svom čistom obliku primenjuju oba.
Vi ste napravili vulgarizaciju tzv. liberalnog modela, nešto što ne postoji nigde i nešto što prosto ne može da opstane u pravno-političkom prometu, a to ćete videti sigurno u predstojećem periodu. Postavlja se pitanje kako za ovaj predlog zakona mogu da glasaju stranke iz DOS-a koje govore o svom socijal demokratskom opredeljenju. One bi trebalo da se zalažu da se sve iz državnog budžeta plaća, a u stvari ovde se ide na kresanje budžeta, na otimanje što je moguće više prava radnicima, davanje prava poslodavcima, bez igde ikakve obaveze predviđene od države. To je ključno pitanje.
Srpska radikalna stranka je politička oranizacija umerene desnice, ali mi se zalažemo za liberalnu tržišnu privredu. Naravno, jesmo za neku vrstu liberalnog modela, ali uz primese tzv. socijalne države ili onoga što su neki na Zapadu ranije počeli, od krize državnog kapitalizma, od 1929. godine, 1933. godine, da nazivaju tzv. državom blagostanja. Ovde ste mogli da konsultujete naše zakone iz 1921. i 1922. godine: Zakon o socijalnom osiguranju, Zakon o zaštiti radnika, Zakon o inspekciji rada. Ti zakoni su bili mnogo bolji nego što je ovaj vaš današnji. Kasniji su bili lošiji, ali su bili bolji nego što je ovaj vaš današnji.
Pošto sam već prekardašio vreme koje je predviđeno za poslanike Srpske radikalne stranke, reći ću vam još nešto: nemojte da se pozivate na to ko hvali određene zakone. Jedan američki pravno-politički teoretičar, Hejder, najviše je hvalio Zakon o udruženom radu bivše Jugoslavije i sudove udruženog rada, verovali ili ne. Uvek ćete naći nekoga kada ima politički interes da to učini.
Još nešto oko porodiljskog odsustva - rekli ste za porodiljsko odsustvo da traje godinu dana. Traje tri meseca, a ako žena ode dva meseca ranije, može da ostane mesec dana po rođenju deteta. Onda mora da ide na posao. Nije ovo Nemačka da joj neko donosi dete na svaka tri sata da može da ga podoji. Ne može muškarac, pa makar to bili i vi gospodine ministre, ni drugi mnogo sposobni ne mogu da podoje decu na silu. Dokažite mi suprotno. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Tomislav Kitanović, a posle njega narodni poslanik Borislav Janković.

Tomislav Kitanović

Gospodine predsedniče, poštovane kolege, sve ono što se dešavalo u prethodnom periodu, a vezano za ovaj zakon, u neku ruku je dobro jer je pokazano da je ovaj narod dosta zainteresovan za zakon o radu; da ovaj narod nije samo narod koji zna da se bije, već je narod koji zna i hoće da radi. Sa druge strane, većina ljudi ovde živi od svog rada, nisu došli sa strane, na brzinu se obogatili, stekli veliko bogatstvo prodajući maglu i da sada mogu na ovaj zakon da gledaju iz svog ugla.
Ne znam šta će biti ako mi budemo izglasali ovaj zakon, hoće li se radnici okupiti na trgu Zorana Đinđića i protestovati ili doći ovde pred Skupštinu; ili će možda ona ulica koja se radi u mojoj opštini, a iz koje je inače i premijer, ulica od sela Bresničića do sela Zdravinja dobiti ime po premijeru Zoranu Đinđiću.
Moram da kažem da je donošenje ovog zakona bilo nužda. Sa promenom sistema, sa izglasavanjem Zakona o privatizaciji, sa donošenjem drugih zakona, ovo je komparativni zakon koji mora da pruži podršku onim zakonima što su već doneti i treba da se donesu. Tu fali još samo taj ekonomski ambijent da bi ovaj zakon mogao da zaživi u praksi.
Međutim, ovaj zakon ima i dosta nedostataka. Nedostaci ovog zakona su sledeći: po pravilu, kao i ostali zakoni, ovaj zakon uglavnom odudara od saveznog zakonodavstva. Možda je to i tendenciozno, to je stvar neke analize, ali to nije prvi put da jedan od zakona koji se donosi u Republičkoj skupštini nije u saglasnosti sa saveznim zakonodavstvom.
Neke odredbe ovog zakona su u suprotnosti sa donetim republičkim zakonima. Pomenuta je odredba da svi imaju jednaka prava na rad, a samim tim što je izostavljena institucija oglasa i konkursa za radna mesta, mislim da svi građani nisu stavljeni u jednak položaj.
Deo materije iz starog zakona koji se menja uglavnom ima dosta dvosmislenih odredbi. To se vidi najviše u onom članu 71. o porodiljskom odsustvu. Iz starog zakona su u potpunosti izbačene disciplinske mere, tako da se odmah prelazi na otkaz. Mislim da je trebalo naći neku meru, treba zaoštriti odgovornost, ali treba to uraditi sa merom.
Osnovna primedba koju bih ja istakao to je izjednačavanje vlasnika i direktora u smislu poslodavca, što znači da vlasnik imovine i direktor u državnoj, društvenoj firmi, ili u javnom preduzeću kako hoćete, imaju potpuno jednaka prava. Mislim da to nije u redu i da ih automatski stavlja u različit položaj. Vlasnik će normalno da se povodi svojim interesom, da radi onako kako mu nalaže interes, dok će direktor u društvenom preduzeću uglavnom da zadovoljava i neke druge interese koji će normalno da štete društvenom, tj. državnom kapitalu.
Od posebnih primedbi istakao bih primedbe na član 13. To je član koji govori da svi građani imaju jednaka prava na rad. U članu 14. se, između ostalog, kaže da svi imaju jednaka prava, bez obzira na rasnu, versku i ostale razlike, a ovde bih istakao naročito - bez obzira na imovno stanje i političku pripadnost. Pokazalo se da nešto što se dešavalo u prethodnom periodu nije otklonjeno ni danas, da politička pripadnost jako utiče na mesto i položaj radnika u preduzeću. To ću ilustrovati kasnije i primerom.
Izneo bih kritiku i na član 71, gde se govori o porodiljskom odsustvu. To je odredba koja je verovatno dvosmislena. Ministar je istakao da posle isteka porodiljskog odsustva, koje traje tri meseca, teče period za čuvanje i negu deteta. Ako se stoji iza toga, zašto to nije precizirano zakonom, zašto u zakonu to jasno ne piše?
Istakao bih primedbu na član 99. stav 2, gde se govori o starosnoj granici i izjednačava starosna granica za muškarca i za ženu. Mislim da je tu moglo da dođe do nekih ustupaka u korist žena. Što se tiče posledica koje bi ovaj zakon mogao da izazove, kao i njegove sprovodljivosti, istakao bih da je nemoguće da u svim uslovima ovaj zakon bude jednako sprovodljiv.
Kad je u pitanju otpuštanje zbog političke pripadnosti to bih argumentovao jednim primerom. U mom gradu, Prokuplju, sa posla je otpušten hidroinženjer posle 20 godina rada, izuzetno dobar i kvalitetan stručnjak, samo zato što je pripadnik jedne druge političke stranke. O čemu se zapravo radi? Zbog neispravnosti vode u komunalnom preduzeću, čitali ste verovatno po novinama, počela je epidemija žutice, dosta ljudi je obolelo. U pitanju je neispravnost vode, o čemu postoje i dokumenti.
Voda je neispravna zbog toga što pesak koji treba da filtrira vodu na termoakumulaciji nije određene granulacije, krupniji je nego što je potrebno. Taj pesak je kupio direktor, novi direktor preduzeća, momak koji je trenutno učlanjen u Demohrišćansku stranku. Znači, za sve ove posledice odgovornost snosi onaj koji nije kriv i sa posla je otpušten hidroinženjer.
Istakao bih još jednu stvar koja se neretko dešava u opštini Prokuplje. Postoje neki fondovi, ne znam tačno da li to daje SIZ za zapošljavanje ili radna organizacija, a dešava se to da radnik koji dobije novac za otkup radnog staža posle par dana dobije novi posao u boljoj firmi. Znači, on je dobio pare za ustupanje radnog mesta. To je sada, verovatno, propust zakona. Kaže se da zakonom nije precizirano da li on posle kratkog vremena može da dobije posao u nekoj drugoj firmi, pa bih dao primedbu da se to ako može zakonom uskladi.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima ministar Milovanović.

Dragan Milovanović

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi narodni poslanici, želeo bih malo da se osvrnem na neke diskusije koje su očigledno odraz jednog nerazumevanja, a posebno kada se radi o nekim članovima zakona.
Kada se radi o oglašavanju stalno se potencira da je ovaj zakon ukinuo oglašavanje potreba za radnim mestima. Mislim da ovaj zakon to nije ukinuo. On samo kaže da nije obavezno, a svako ko želi može da oglasi potrebu za radnim mestom.
S druge strane, poštovani narodni poslanici, postoji Zakon o zapošljavanju i pretpostavljam da je opoziciji poznato da on postoji. U tom zakonu se kaže da je poslodavac obavezan da prijavi potrebu za radnim mestom Zavodu za tržište rada.
Zavod za tržište rada je obavezan da oglasi potrebu za radnim mestom, ima jedinstven informacioni sistem. Svakom radniku u Srbiji je dostupno to radno mesto, jer on može preko Zavoda za tržište rada, odnosno njegovog biroa u određenom mestu da se informiše o tome da li ima slobodnih radnih mesta ili ne. Znači, sigurno da će poslodavci, oni koji budu imali potrebu, oglašavati prazna radna mesta.
Što se tiče člana 71, koji ovde izaziva velike polemike, mislim da je vrlo jasan. Ovim se zakonom posebna pažnja vodila pre svega o ženama, ako pogledate članove koji se toga tiču, znači članove 69, 70. i 71, poseban akcenat se baca baš na zaštitu žena.
Znači, zaposlena žena može da obavlja poslove koji su teški, da sada ne čitam članove, samo uz svoju pismenu saglasnost. Onda se kaže, kod zaštite materinstva, pročitaću ceo član, to je član 70: "Zaposlena žena za vreme trudnoće može da radi prekovremeno, odnosno noću samo na osnovu njene pismene saglasnosti."
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine može da radi prekovremeno, odnosno noću samo na osnovu njegove pismene saglasnosti. Dalje, samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koji je težak invalid može da radi prekovremeno i noću samo na osnovu njegove pismene saglasnosti. Tako je zakon apsolutno pokrio taj deo.
Kada se radi o porodiljskom odsustvu i o odsustvu radi nege deteta, da li ima potrebe ponovo da vam čitam taj stav, tu su proširena prava.
Prvo, kada se radi o tome koliko se plaća: plaća se 100% i to je svima vama jasno. Do sada je bilo 95%, zakonom se prava povećavaju i porodiljsko odsustvo, tj. nega deteta se plaća 100%. To znači 365 dana.
Postavilo se pitanje ovde kada muškarac, muž ili roditelj, tj. staratelj deteta ima pravo da koristi pravo za negu deteta: "Otac deteta može da koristi pravo iz stava 1. ovog člana u slučaju kada majka napusti dete, ako umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi ta prava - izdržavanje kazne zatvora, teže bolesti i slično".
Znači, to je slučaj kada otac može da koristi pre isteka porodiljskog odsustva od tri meseca. Normalno, dalje se kaže da otac može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana ako se supružnici o tome dogovore.
Ono što je bitno, gde ovaj zakon poboljšava uslove, kaže - "pravo iz stava 5. ovog člana ima otac deteta i kada majka nije u radnom odnosu", što do sada nije bio slučaj.
Bilo je pitanja o trećem detetu i o tome kako mi ukidamo ta prava, kako nećemo da stimulišemo natalitet ove zemlje. Ovde imam podatke o korišćenju prava na beneficije za treće dete bio od dana usvajanja tog zakona, a to je bilo dvanaestog meseca 1997. godine. U dvanaestom mesecu 5.373 majke su koristile pravo za treće dete; šestog meseca 2001. godine to pravo je koristilo samo 3.146 majki, što znači da ta stimulacija nije davala nikakve rezultate kada je u pitanju natalitet.
Što se tiče dodatnih prava, prema važećem Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, osiguraniku, ženi koja rodi treće dete po tom osnovu uračunava se u poseban staž vreme u trajanju od dve godine, što važi i dalje. Znači, svaka ona majka koja rodi treće dete imaće pravo na dve godine penzijskog staža.
Dalje, ovde se stalno pominje pitanje viškova zaposlenih, o tome kako će doći do zlouotreba od strane određenih direktora u društvenoj svojini, kako će oni otpuštati radnike. Moram da vas podsetim da je posle 5. oktobra došlo do promene velikog broja direktora u Srbiji. Ti direktori su sada iz redova DOS-a i uveren sam da ti direktori neće otpuštati radnike onako kako se sada ovde priča.
S druge strane, u zakonu je jasno definisano da je poslodavac obavezan da utvrdi programe za rešenje viškova zaposlenih. U zakonu su prava u odnosu na stari zakon, što je jedan od poslanika ovde pitao, poboljšana, pa se kaže da poslodavac ne može na radno mesto koje je proglasio za tehnološki višak da primi drugog radnika u roku od tri meseca.
Na to radno mesto, ukoliko se ukaže potreba, može da primi tek pošto prvo ponudi onome koji je već tu radio. Znači, to je poboljšanje u odnosu na ono što je do sada bilo.
Što se tiče rešavanja viška zaposlenih, Vlada Republike Srbije aktivno radi na tome i verovatno vam je primer "Zastave" svima poznat. Vlada Republike Srbije je uspešno rešila problem viška zaposlenih u "Zastavi".
Svi koji sada žive u Kragujevcu i oni koji rade u "Zastavi" vide da "Zastava" radi mnogo bolje nego što je radila pre. "Zastava" ima proizvodnju, nijedan od radnika nije dobio otkaz i to je valjda svima jasno.
Vlada Republike Srbije i dalje namerava da radi na programima za rešenje viška radnika u velikim sistemima. Upravo sada se radi program za rešenje viška radnika u bankama. Vlada Republike Srbije za iduću godinu sprema veliki program za rešavanje viška zaposlenih.
Mi apsolutno odgovorno tvrdimo da radnici u Srbiji znaju da će biti zbrinuti, da će im biti ponuđeni adekvatni programi, da će ići u prekvalifikaciju, da će dobiti otpremnine. Znači da će svi oni biti zbrinuti na pravi način. Zahvaljujem se.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Za reč se javio, drugo javljanje, gospodin Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, za očekivati je da predlagač brani Predlog zakona na kome radi osam meseci, ali i za očekivati da ga tako dobro poznaje da mu se ne desi da citira pogrešno odredbe; ili možda čovek zaista zna kako glasi Predlog zakona, a obmanjuje narodne poslanike i javnost Republike Srbije.
Obećao sam da ću malo da upoređujem do sada važeći, taj diskriminatorski zakon kako ga vi nazivate, koji je izazvao nerad, nezaposlenost, rad na crno, i ovaj novi reformski zakon, koji će doneti blagostanje Srbiji.
On je čak tako dobar da je jednu poslaničku grupu podelio, pa jedni poslanici iz te poslaničke grupe kažu da ne valja zakon, a drugi izlaze pa kažu da je zakon odličan. Možda je u pitanju ona trgovina o kojoj smo već čuli, zakoni DSS-a su prošli, sada treba da prođe zakon o radu, pa će opet legalisti da kažu: mi smo bili protiv, nego je imalo nekoliko glasova za.
Dakle, ništa ne razumem, ali u ovoj zemlji je sve moguće, što rekao ministar, pa je moguće i to. Osam dana od dana objavljivanja ovog zakona u "Službenom glasniku" on stupa na snagu. Tog dana - ko je poslodavac u društvenom preduzeću. Ako danas donesemo zakon, 3, 4. decembra ko će zapošljavati i ko će davati otkaze u društvenom preduzeću.
Postoji surova realnost da mi imamo društvena preduzeća, ogromna društvena preduzeća. Postoji realnost da su Ustavom Republike Srbije garantovana jednaka prava svojine. Privatna, društvena, državna, mešovita, sve svojine su zakonom podjednako zaštićene.
Pitam, pošto više nema konkursa, a u starom zakonu je pisalo da u ime poslodavca direktor odlučuje o zapošljavanju, sada vas pitam, pošto više nema društvenih preduzeća od dana stupanja na snagu ovog zakona, ko će da zapošljava, ko će da daje otkaze u društvenom preduzeću u kome radi tri četvrtine, a možda četiri petine radnika.
Dalje, zašto u državnim službama, zašto u državnim preduzećima nije ostao institut konkursa.
Zar nam nije želja da zaposlimo najbolje. Ovaj zakon se primenjuje i za zaposlene u državnim organima. Ima poseban zakon, ali ovo je jedinstven zakon o radu. To što vi niste reagovali, pa odmah naveli u kojim zakonima, koje odredbe više ne važe, to je vaš propust.
To što nam u ovom zakonu kažete, biće regulisano zakonom ili u skladu sa zakonom, ali ne kažete da li je to zakon o društvenoj brizi o deci, o zdravstvenom osiguranju ili o radu. To je vaš neki drugi problem, ali mislim da je najvažnija konkurencija i da je najvažnije da zapošljavamo najbolje.
U Predlogu ovog zakona kažete da radnik koji je osuđen na tri meseca zatvora gubi posao. Pre samo 10 dana doneli ste Zakon o sudijama, po kome sudija koji je osuđen do šest meseci zatvora ostaje sudija. Čovek može da sudi posle šest meseci zatvora, a radnik ne može da ide za strug posle tri meseca zatvora. To je vaša usklađenost, to je vaš princip za sve.
Probni rad je bio šest meseci, a sada je po ovom predlogu zakona tri meseca. Rad na određeno vreme sada je do tri godine, a bio je samo šest meseci. Porodiljsko odsustvo, da to rešimo, bilo je 12 meseci, za prvo, drugo, četvrto i svako drugo dete, dve godine za treće dete. Možda ne govorim istinu.
Dve godine i za drugo dete ako se rode blizanci, pa ima troje dece. Nemojte molim vas da sada to što nema nataliteta u Srbiji, vama posluži kao osnov da smanjujete prava koja imaju trudnice, porodilje i žene uopšte.
Bilo je strašno teško da ovde čujemo ministra za rad koji kaže, pošto te olakšice nisu dale rezultate, nego je manje korisnika takvog porodiljskog odsustva, te mere nam nisu potrebne. Mnogo su nam potrebne. Merama treba omogućiti da Srbija ima treće dete, a neka to zavisi od porodica i njihovih razmišljanja, ne samo od socijalnog statusa.
Molim vas, za vreme porodiljskog odsustva nije mogao da prestane radni odnos. Vi kažete da ni sada ne može da prestane radni odnos, a mi smo vam dokazali, porodilja zaposlena u Vladi Republike Srbije dobila je otkaz od strane vaše Vlade, samo zato što pripada SRS-u. To je vaš odnos prema porodiljama.
Dalje, član 26. starog zakona ste potpuno izbacili. Moram da vam pročitam, to je član 26. stav 4: "Zaposlenom invalidu, kao i zaposlenom koji je kao pripadnik oružanih snaga Jugoslavije učestvovao u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine, ne može da prestane radni odnos po osnovama iz stava 1. ovog člana zakona". Vi tu odredbu više nemate.
Vas više ne interesuju ljudi koji su učestvovali u svim ovim našim oslobodilačkim ratovima za ovih 10 godina.
Kako da vas to interesuje kada vam je Vlada Nemačke pisala Predlog zakona, pa naravno da oni neće da zaštite ljude koji su se borili za ovu zemlju i čak su neki od njih ostali invalidi.
Koji je najveći poslodavac u ovoj zemlji? Ja mislim, Filip Cepter. Piramidalnim načinom trgovine on ostvaruje najveće profite u ovoj zemlji, već možda 10 godina.
Ko je najmanji poreski obveznik? Ja mislim, Filip Cepter. Vi me demantujte ovde. To je ta banka kod koje i vaše ministarstvo najverovatnije drži sredstva koja su mu budžetom predviđena. Zaradio je pare pljačkajući ovu državu. Ponavljam, prodao je za milijarde maraka robe u Srbiji, pitajte ga koliko je poreza u Srbiji platio.
Vi ne znate šta je piramidalna trgovina? Moraću da vam objašnjavam, pojedincima, a posebno predsedniku izvršnog odbora. To je za vas neupućene trgovina od vrata do vrata, gde se roba prodaje za marke i gde država ne zna šta se prodaje.
Roba Filipa Ceptera ulazi u zemlju bez plaćanja ikakvih dažbina, prodaje se građanima Srbije na rate za devize, bez plaćanja ikakvih obaveza državi. Pogledajte koliko je poreza platio Filip Cepter, pa lako mu je da sada ima banku, posebno kada kod njega država...
(Predsednik: Molim vas da se držite teme.)
Da, pa pričam o poslodavcu. Pričam o poslodavcu koji je jedan od najvećih poslodavaca u ovoj zemlji. Nisam čuo, izađite ovde za govornicu pa dobacujte. Voleo bih da to jedom rešimo za ovom govornicom.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao jedina opoziciona stranka koja nikada ni za jedan vaš predlog zakona neće da glasa, zato što niste još uvek napisali dobar predlog zakona, SRS i njena poslanička grupa u ovoj skupštini biće protiv Predloga zakona o radu.
Mi smo jutros prvi put videli dokaze o tome šta ste dogovorili sa sindikatima. U tim dogovorima nismo učestvovali. Mi smo samo jednu delegaciju sindikata upoznali sa našim amandmanima. Oni su rekli da su svi amandmani SRS za njih prihvatljivi, osim jednog, a više se i ne sećam koji je to amandman.
Sada saznajemo da ste u razgovorima sa njima, u kojima su učestvovali najodgovorniji ljudi iz poslaničkih grupa, dogovorili 49 amandmana, da je još 6 amandmana ostalo da samo pogledate vi poslanici i da još tri treba da budu podneta, da zaokruže vaše dogovore.
Koliko znam, 49 i šest je 55 i ta tri koja vise 58. Vlada Srbije zna za te dogovore. Vlada Srbije zavisi od vas ovde. Ako se vi kao predstavnici poslaničkih grupa većine dogovorite sa sindikatom, Vlada Srbije to mora da poštuje: ili će Vlada Srbije da padne u ovoj skupštini zato što vaš moral dovodi u pitanje, vaš obraz, zato što dogovore sa vama dovodi u pitanje, ili ćete vi prihvatiti sve amandmane koje ste dogovorili sa sindikatom.
Mi ćemo ih danas pogledati. Obećali smo sindikatima - glasaćemo za sve amandmane koje su sa vama dogovorili. Bez obzira na to ko ih je podneo. To nas zaista ne interesuje, ali u želji da stvorimo mir u ovoj zemlji.
Nemojte da slušate ove plaćenike koji kažu da su to mali protesti. Nema malog protesta kada su radnici nezadovoljni. Možda oni imaju problema sa prevozom, koje vi niste imali 5. oktobra. Možda imaju problema sa policijom, koje vi niste imali 5. oktobra. Njihov protest ozbiljno drma Srbiju. O tome razmišljajte kada budete glasali o ovom zakonu.
Mi ćemo, ponavljam, ukoliko ostanete pri reči i poštujete ono što ste dogovorili sa sindikatima, ali sa pravim sindikatima, a ne sa onim plaćenikom koji je i ovde pokušavao da nas ubedi da to nije dobro, mi ćemo glasati i za amandmane, a onda i za Predlog zakona.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Za reč se javio Čedomir Jovanović, drugo javljanje.