Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, amandman 1. narodnog poslanika Dragana Markovića je jedan od amandmana koje je poslanička grupa DOS usaglasila sa sindikatom. Njegova suština je da se kompletira član 2. ovog zakona i pored stranih državljana dodaju se i reči: "i lica bez državljanstva". To je jedan od 21 amandmana koje Vlada nije usvojila, a poslanička grupa DOS-a je usaglasila sa sindikatom. Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije će glasati za ovaj amandman i sve ostale iste amandmane.

Reč ima Čedomir Jovanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da sam ja predsednik poslaničke grupe DOS-a, dozvolite mi da ipak znam koje smo amandmane usaglasili sa sindikatima, a koji su amandmani koji nisu naišli na našu podršku. Možda je Demokratska stranka Srbije, koja je takođe vodila razgovore sa predstavnicima sindikata, postigla taj dogovor, ali dogovori koji su proistekli iz sastanka DOS-a i predstavnika sindikata su dogovori koje je Republička vlada podržala i koji su u formi amandmana praktično već postali sastavni deo Zakona. Veoma jasno, i samo bih vas zamolio, pošto znate da smo postigli dogovor sa sindikatima, da kažete da li ste bili prisutni na tom sastanku na kojem je taj dogovor postignut.

Replika, narodni poslanik Srđan Petrović.

Demokratska stranka Srbije je prihvatila dogovor DOS-a i sindikata. To svi znate. Dogovor DOS-a i sindikata je trajao pet ili šest sati. Demokratska stranka Srbije je imala posle toga, sutradan, dogovor sa sindikatima i u taj dogovor ubacila je naknadno još dva amandmana. To su na član 22. i na čuveni, sporni član 105. Jasna je matematika, Vlada je prihvatila dvadesetak amandmana, 50 je usaglašeno, to svi znaju, i još jednom o tome da informišem javnost.
Ono što je važno, Demokratska stranka Srbije će se dogovora držati, glasaće ne samo za amandmane koje je predložila Demokratska stranka Srbije, nego će glasati za amandmane drugih stranaka, a među tim amandmanima ima i amandmana stranaka DOS-a.

Reč ima gospodin Dragan Milovanović.

Stalno se operiše sa pričom o 50 amandmana, a razgovarano je o 30 amandmana i vi to vrlo dobro znate. Najveći deo tih amandmana je prihvaćen, najveći deo amandmana koje je Demokratska stranka Srbije predložila je prihvaćen, a ovaj amandman koji je predložen ovde u suštini ništa ne menja, jer se u prvom stavu ovog člana kaže: "Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno odnosno fizičkog lica". Znači, primenjuju se na sve.

Pošto se više niko ne javlja za reč, stavljam na glasanje amandman koji je na član 2. podneo narodni poslanik Dragan Marković.
Za 50, protiv 80, jedan uzdržan, nisu glasala 34, od 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predloženi amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, da je prihvaćen amandman na član 1. zamenika predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, Tomislava Nikolića, ovaj amandman bi bio besmislen. Bilo bi dobro da je to učinjeno. Nažalost, poslanička većina to nije želela da prihvati. Naime, članom 3. stavom 1. i 2. predlagač je predvideo da poslodavac koji nije zaključio pojedinačni kolektivni ugovor, prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada uređuje pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Pravilnik o radu donosi poslodavac.
O čemu je ovde reč? Za ljude, za građane, za narod koji ne mora u sve to da se razume do tančina - da pokušamo da objasnimo. Naime, naš je predlog da mora da dođe do neke vrste sporazuma između zainteresovanih stranaka, između partnera, da mora da dođe do određene vrste i kompromisa, a ne do isključivo direktnog diktata i naloga poslodavaca svim zaposlenima. Jednim pojedinačnim pravnim aktom koji donosi poslodavac mogu da se u potpunosti regulišu pravila ponašanja, radni odnosi zaposlenih i on odlučuje bukvalno o svemu. Nikakvu vrstu odgovornosti nema, nikakva ograničenja, zakonom propisana, nema. On je taj koji sam odlučuje o sudbini svih onih koji rade u određenom kolektivu.
To je nešto što je moralo da bude drugačije, čini mi se, iako mi iz Srpske radikalne stranke nikada nismo voleli nikome da se dodvoravamo, pa ni sindikatima, niti bilo kome drugom, niti demagoški da istupamo sa ove skupštinske govornice da bi neko pomislio, eto, kako smo finiji nego što jesmo, pa ćemo sada da mu se ulagujemo, iako to ne bi trebalo.
Mislim da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti, trebalo bi da prihvate i oni koji su već odredili amandmane za koje će da glasaju, a za koje neće, pa da čuju ovakvu argumentaciju i mislim da Vlada drugačijih argumenata nema. Ovo je dokaz da se u stvari daju potpuno odrešene ruke poslodavcima - da li se to priprema za neko buduće vreme, kada će imati mogućnosti po nalogu Svetske banke, kako to reče u svom današnjem intervjuu ministar Milovanović zbog nekih 80 miliona koliko su obećali ako bude usvojen ovaj zakon. Pitam, koja im je tu računica ako za to daju 80 miliona, koliko ćemo onda miliona radnika da otpustimo (iako imamo svega nekoliko miliona stanovnika) da bi oni nama za takvu uslugu, kao i za donošenje takvog zakona, platili.
Jedna od stvari o kojoj je tu reč je upravo ovaj pravilnik o radu. To je suština. Moramo to da sprečimo, ne zato što nećemo dobiti 8, 10, ili 80 miliona, već zato što ćemo sprečiti mnogo veću nesreću našeg naroda, mnogo veću nesreću naših radnika, mnogo veću nesreću naših ljudi i to je naša obaveza. Nisu oni to dali, mislim na taj uslov, za džabe, nisu oni blesavi da kažu - daćemo vam 80 miliona, kako reče ministar, čitao sam u novinama, može da kaže da to nije tačno, i da to daju za džabe. Besplatan sir je samo u mišolovci.
Oni to daju da bi nam uništili proizvodnju, da bi nam uništili fabrike i da bismo imali svuda onakvu proizvodnju i onako fabrike da rade kao što ste napravili u "Zastavi", ili u još nekim mestima gde ste na sličan način postupali. Dakle, otpustiti 70%-80% radnika; nemaju na šta da se žale, nemaju kome da se žale, nema drugostepenosti, nema ničega, uništite i rasterajte sve.
To je nešto što mi se čini da bi Narodna skupština Republike Srbije morala da predupredi, morala bi da obezbedi drugačiji odnos narodnih poslanika jer su birani u ovaj parlament, u ovu skupštinu, pa ma kako to sada zvučalo demagoški. Svi smo birani, ne samo mi iz SRS, već i ostali, zato što je jedan deo birača negde veći, a negde manji, mislio da će ga na najbolji mogući način zastupati, braniti njihove interese i štititi njihova prava.
Ovim jedino štitimo prava male grupe ljudi, štitimo prava onih kojima pravite uslove da dođu da pojedu i unište domaću proizvodnju u ptopunosti; koji treba da oteraju radnike sa posla; što će reći radnicima niste radili dobro kao do sada; ili, kako vi ono kažete - ne možete malo da me platite koliko ja mogu malo da radim. Znam i mnogo onih koji rade i više od nas ovde, mnogo više, i ozbiljniji i odgovorniji posao rade, a imaju mnogo manja primanja.
Pošto sam već bio reketiran danas za nekih 3.000 dinara sići ću sa govornice, ali pozivam narodne poslanike da prihvate ovaj amandman i mislim da će građanima Srbije, posebno radnicima, ipak biti mnogo lakše ako se ovaj amandman usvoji. Hvala vam.

Gospodin Nikolić, izvolite.