Dame i gospodo narodni poslanici, predlog amandmana koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS je da se u članu 10, posle prvog stava, doda drugi stav koji će da glasi: "Za vreme pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, zaposleni i poslodavac su dužni da poštuju postojeći kolektivni ugovor i druge akte kojima su utvrđena njihova prava, obaveze i odgovornosti".
Dobila sam odgovor od Vlade i od nadležnog odbora da se to već pravno podrazumeva, da je utkano u član 10. Predloga zakona. Međutim, zaista ne mogu da se složim sa takvom konstatacijom i insistiram da se prihvati ovaj amandman, iz prostog razloga što ne samo da poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kroz krađu glasova prilikom izglasavanja zakona, kroz razne manipulacije identifikacionim karticama, kroz laži i obmane koje se provlače sa skupštinske govornice, imaju negativno iskustvo u najvišem zakonodavnom telu, već to imaju i radnici, a pre svega će imati armija nezaposlenih, koje vi nameravate tek da otpuštate.
Jer, ako se setimo reči premijera Vlade Republike Srbije, Zorana Đinđića, koje je više puta izgovorio, pa čak i sa najvećom dozom cinizma izrekao nešto na državnoj televiziji, a to je da za radnike "Zastave", sve one koji u procesu tzv. tranzicije budu ostali bez posla, ima mesta na geografskom prostoru Srbije, a nema u fabričkim halama, onda moram od poslanika Narodne skupštine da zatražim da se prihvati ovaj amandman SRS, jer vam mi teško bilo šta verujemo, a ne radnici, naročito poučeni iskustvom onoga što se dešavalo u Kragujevcu u grupi "Zastava".
Setite se šta je sve bilo u ovom vrelom letu 2001. godine, kada je Đinđićeva trojka, Milovanović-Đelić-Vlahović, došla u grad Kragujevac, u već svima poznatu "dolinu gladi", a izgleda da će pod DOS-ovom vlašću takva biti cela Srbija, šta ste obećali radnicima? Prvo, kako ste se proveli kad ste im se obratili ispred Skupštine grada, pa ste videli na tom plebiscitarnom izjašnjavanju šta o vama, gospodine Milovanoviću, radnici misle. E, kako ste ih tada prevarili, tako ih varate kroz sve odredbe ovog zakona. Sa ovim što pišete da ćete da ih štitite, vi ih lažete i obmanjujete, pre svega zbog toga što ni vi kao ministar, ni Vlada Republike Srbije, uopšte nemate nikakvo rešenje za armiju ljudi koje ćete da ostavite bez posla.
Vi u startu niste definisali kategoriju onih koji su ostali bez posla, nezaposlenih, a da ne govorimo o tome da uopšte ne uzimate u obzir ovim zakonskim projektom one koji nikada nisu našli zaposlenje ili one koje ste ostavili bez posla; to su ljudi zaista sa tragičnom sudbinom, pod ovakvom vlašću i pod vašim ministarstvom, i pitanje je kako će oni dalje da pronalaze načina da opstaju i da izdržavaju svoje porodice?
Mi se, kao poslanici opozicione političke stranke, koja to zaista u pravom smislu jedina jeste u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer uvek glasa i uvek će, dok je ove vlasti, glasati protiv vaših predloga zakona, stalno susrećemo sa onima koji su nezadovoljni zbog ovakvog vašeg vladanja, zbog ovakvih zakonskih projekata. Primamo ih u svojim kancelarijama u mestima odakle smo birani za poslanike, u zgradi Narodne skupštine, i dobijamo njihova pisma.
Jedno takvo pismo, gospodine Milovanoviću, stiglo nam je pre nekoliko dana. (Glas iz sale: Diši malo.) Pa znate, stvar toga da li neko govori ono što je na dnevnom redu, kojom brzinom to priča, stvar je veštine mogućeg.
Želim da pozovem bilo koga od vas da izađe za skupštinsku govornicu, naročito sve vas koji se deset meseci cerekate, ne znate šta je na dnevnom redu, kao npr. predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda, gospodin kome je stalno sve smešno. Kako se pojavi na bilo kojoj televiziji, ne pita ga voditelj ništa, on se smeje. Ima jedan izraz u našem narodu za to, znate, kad neko počne bez povoda da se smeje, kao vi sada što se cerekate.
Ali, ovo nije smešno gospodine Bogdanoviću, nije smešno gospodo iz DOS-a, jer ovaj čovek piše sledeće (naravno, neću njegovo ime da pročitam jer on to traži od mene, ali u prilog ovoj argumentaciji pročitaću šta je gospodin napisao o lažnim obećanjima ministra): "Kao što sam vam telefonski rekao, sin mi je invalid rada treće kategorije već više od deset godina, sa telesnim oštećenjem preko 30%, i, eto, dobio je rešenje o plaćenom odmoru u "Zastavi". Iskren da budem, nisam se mnogo iznenadio, jer znam da Milovanovićevim, Đelićevim i Vlahovićevim lažima i prevarama nema kraja i od njih čovek ništa dobro ne može ni da očekuje.
Molim vas da moje ime i ime moga sina ne dospe u javnost, jer i ja, a i vi dobro znamo koji su ljudi na čelu "Zastave" i na šta su sve spremni. I uopšte, kakva je ova tzv. demokratska vlast, osvetnička, osiona i revanšistička".
Ovo vam piše penzioner grupe "Zastava", čijeg ste sina, protivno sporazumu koji je potpisao sa vama, umesto da ga stavite u zaštitne radionice, koje ste obećali da ćete da osnujete, poslali na plaćeno odsustvo, a na stotine, gospodo iz DOS-a, gospodine Bogdanoviću, ovakvih rešenja se deli ovih dana u "Zastavi". Hvala.
