DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 04.12.2001.

17. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

17. dan rada

04.12.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 11:15 do 17:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Amandmanom koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS na član 26. pokušaću da vas ubedim da prihvatite, mada unapred znam ishod, potpunu izmenu člana 26. iz razloga što je danas veliki procenat onih u Srbiji koji su bez posla upućen na to da najpre zasnuje radni odnos na određeno vreme, a onda da vidi da li će imati sreće da u nekom društvenom preduzeću, privatnom preduzeću, u državnoj upravi, dobije posao na neodređeno vreme.        
Ali, ako je to već tako, ako je to put, možda i vaše dece, vaših poznanika, prijatelja, ili onih koje uopšte ne poznajete, a ukazali su vam poverenje da ih predstavljate u Narodnoj skupštini Republike Srbije, onda dobro razmislite po kakvom zakonu će ta deca da obezbeđuju posao; ili možda odrasli, oni koji dugo godina čekaju na tržištu rada posao, da uđu u taj projekat koji koji se zove rad na određeno vreme, da im to bude neka odskočna daska za ubuduće.
Tako sam amandmanom tražila da se član 26. menja i da glasi: "Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje: prvo, kad obavljanje određenog posla po svojoj prirodi traje određeno vreme (sezonski poslovi, rad na izradi određenog projekta, rad u muzičko-scenskim i pozorišnim ustanovama; specijalizacija zaposlenih - dok traje specijalizacija), drugo, kad se privremeno poveća obim rada, ali ne duže od šest meseci; treće, kad treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan, (bolovanje; rad u inostranstvu, obavljanje državne i druge javne funkcije; odsluženje vojnog roka); četvrto, u svojstvu pripravnika, radi osposobljavanja za samostalni rad.
Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme prestaje radni odnos danom izvršenja posla, istekom određenog roka ili danom povratka odsutnog zaposlenog.
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, zasniva radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposlenom koga je zamenjivao prestane radni odnos ili kada privremeno povećani obim rada postane trajan. Privremeno povećani obim rada, u smislu stava 3. ovog člana, smatra se trajnim ako zaposleni poslove, za čije obavljanje je primljen u radni odnos na određeno vreme, obavlja neprekidno duže od šest meseci.
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme ima sva prava, obaveze i odgovornosti kao i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Radni odnos zasnovan na određeno vreme, postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos."
Jedino ovako formulisan rad na određeno vreme može da spreči budućeg poslodavca ili onog aktuelnog kod koga je sada zaposlen i pod ovim uslovima da dalje izrabljuje, nije teško reći ako kažem u bukvalnom smislu reči, da eksploatiše zaposlene. Šta to znači da se nama ovde nudi zakon i član 26. po kome će neko moći da radi na određeno vreme do tri godine? Kaže Vlada - pa to su fleksibilniji uslovi. Jesu fleksibilniji uslovi za dezavuisanje onih koji traže posao i onih koje ćete najpre da primite na šest meseci, pa opet na šest meseci, pa još godinu dana, pa sve tako do tri godine.
Taj čovek uopšte neće znati ni kakva je njegova buduća egzistencija, ni zašto je on završio neku školu. Imate već sada mnogobrojne primere, u mnogim privrednim granama, kao i u oblasti zdravstva, prosvete, državnoj upravi, da vam ne nabrajam dalje, da su dan-danas ti ljudi, ta deca koja rade na određeno vreme, sa potpunom neizvesnošću. Mnogo je primera, i u Kragujevcu, i u svim gradovima u Srbiji, da je njihova neizvesnost svakoga dana sve veća, a sada, sa usvajanjem ovakvog zakona, do tri godine, pa posle šta im Bog da. Pitanje je onda šta će biti sa tim ljudima.
Međutim, ovo se sve uklapa u onaj oprobani model koji vama stiže kroz internacionalizaciju i ovog pitanja Zakona o radu, kao i kroz kompletnu internacionalizaciju svega što je vezano za Srbiju i za srpski narod, za građane Srbije. To je već njihov oprobani model, onih koji uslovljavaju da u procesu svojinske transformacije kupe naše fabrike, a to je da se kompletna proizvodnja zaustavi, da se ona dovede na minimum, da se smanji, da se poveća nezaposlenost, uz uporno povećanje cene. Tako se u državi stvara haos i potpuna neizvesnost u pogledu zapošljavanja za mnoge koji su završili razne škole, bez obzira koje stručno obrazovanje je u pitanju.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč gospodin Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, i ovim amandmanom hteli smo da obezbedimo minimum sigurnosti radnika koji se zapošljava kod poslodavca. Naime, teoretski, a i praktično, u određenom delu tačno je to da su ista prava zaposlenog na određeno vreme i na neodređeno vreme, ali samo za ono vreme dok rade. Radnik zaposlen na neodređeno vreme ima određena prava, radnik zaposlen na određeno vreme ima određena prava, ali samo na određeno vreme.
Onoga dana kada istekne ugovor o radu na određeno vreme, on više nema nikakvih prava. Nije povredio radnu disciplinu, nije prekršio ugovor o radu, pokazao je dovoljno stručnih sposobnosti, ali ne odgovara poslodavcu da ima radnika na neodređeno vreme. On hoće da ima radnike na određeno vreme.
Pa da, ne vredi, promena odela ne sme da predstavlja promenu razmišljanja. Promena klupe u kojoj se poslanik nalazi ne sme da predstavlja promenu razmišljanja. Vi sada hoćete da kažete poslodavcima - izvolite fabrike na raspolaganje, tri meseca, šest meseci, godinu dana, probajte sa ovim radnicima na određeno vreme.
Mi smo zakonom omogućili da ih otpustite kad god hoćete, da sklapate ugovor na vreme na koje vi hoćete, da oni nemaju nikakvu sigurnost, da samo vi imate sigurnost. Zašto ste predvideli da rad na određeno vreme sa jednim zaposlenim može da traje čak tri godine? Gde su ove socijalističke, socijaldemokratske i ostale političke stranke, koje su se drznule da u svoj naziv stavljaju reči koje im imperativno nalažu da se brinu o socijalnoj sigurnosti građana pre svega, pa i o socijalnoj sigurnosti zaposlenih i nezaposlenih? Svi naši zaposleni uskoro će biti nezaposleni.
Poslodavac koji ima radnike na određeno vreme tri godine, sa prekidima ili bez prekida, kakve taj obaveze ima, koje su njegove obaveze - da brine o firmi? Pa, proglasiće stečaj firme. Šta ga to košta? Ima li obaveza prema radnicima? Nema, nikakvih. Otvoriće drugu u kojoj će opet da primi radnike na određeno vreme - tri, četiri, pet, šest meseci, pa još tri meseca, pa još tri meseca. Da li biste vi pristali da budete narodni poslanici na stalnom radu u Narodnoj skupštini na određeno vreme, ali ne za vreme trajanja mandata, nego sklopite sa predsednikom Skupštine ugovor na tri meseca, pa onda kroz tri meseca sklapate ugovor na pet meseci. Sve je to isto. Koji radnik ima sigurnost? Onaj koji ima radni odnos na neodređeno vreme.
(Borivoje Katić: Onaj ko dobro radi.)
Nije tačno. Kada imate 30 hiljada zaposlenih, treba da ostane tri hiljade, a 25 hiljada je dobro radilo. To su oni isti koji su proizveli 250 hiljada automobila jedne godine. Šta, zaboravili su da rade? Ne mogu da shvatim poslaničku grupu koja tvrdi da mi nemamo dobre radnike, da su sve lezilebovići, lenštine. To čak govori i ministar, koji se zalagao za radnička prava; ili se zalagao da bude ministar.
Iz člana u član mi vam dokazujemo da ste potpuno podlegli pritisku Vlade Nemačke i sve njene naloge ispunili; da vas ne interesuju stavovi sindikata; rekli ste - to su komunistički sindikati; da vas ne interesuju stavovi poslanika opozicije, rekli ste - vi ste bili na vlasti u prethodnom periodu. Jeste, ali u prethodnom periodu je bio drugačiji zakon o radnim odnosima. Bio je zakon koji je brinuo o radniku. Dolaze sada neki novi koji ne brinu ni o radniku ni o fabrici, brinu samo o tome šta će im reći Vlada Nemačke, pa neka se građani na to pripreme.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
 Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam ga na glasanje.
Za 45, protiv 102, uzdržanih nema, nije glasalo 16, ukupno 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, po Poslovniku.

Dejan Mihajlov

 Poštovani predsedavajući, hteo bih samo da zamolim, pošto mi imamo vanrednu sednicu poslaničkog kluba, da date kratku pauzu kako bismo mogli da se iskonsultujemo oko novonastalih događaja.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Određujem pauzu u radu Narodne skupštine, po članu 95.
Rad nastavljamo sutra u 10,00 časova.