DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 04.12.2001.

17. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

17. dan rada

04.12.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 11:15 do 17:25

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2001)
  • Glasanje o Predlogu zakona o radu (načela) (2001)
  • Predlog zakona o radu (pojedinosti) (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Dragan Milovanović

    Samo nekoliko reči o amandmanu i oko stava gospodina Nikolića da je ovaj član u zakonu apsolutno nepotreban i da treba da bude izbrisan, da mu i nije bilo mesto u zakonu.
    Stav 2. kaže - poslodavac ne sme da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće. Očigledno je da gospodin Nikolić, koji se ovde zalaže za natalitet u Srbiji, želi da zabrani ženama da rade, ženama koje su trudne. Ali, to je opštepoznati stav Srpske radikalne stranke, koja samo želi da priča bajke narodu, a u stvari je jedna od onih stranaka, koje su doprinele da pre svega nema nataliteta u ovoj zemlji i da u ovoj zemlji bude sve loše. (Žagor, negodovanje.)
    Kada se radi o insinuacijama gospodina Nikolića, o tome kako se ovde obezbeđuju sendviči, podsetio bih vas, gospodine Nikoliću, na vaš stav od pre dva sata, kada ste govorili kako nema kolektivnog pregovaranja, kako sindikati nemaju nikakva prava, kako radnici nemaju nikakva prava. Evo, tipičan primer, gospodine Nikoliću, da ima, da su sindikati jaki, da mogu da nateraju poslodavca čak i da im obezbedi sendviče, dnevnice, kada oni to žele.
    Prema tome, dragi moj gospodine Nikoliću, sve što ste govorili do sada nije istina.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Izvolite, molim vas malo tiše, reč ima gospodine Nikolić - replika.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Posle batina od petka ministar je juče govorio, a danas je počeo da viče. Očekujem da se opet ponovi nešto od petka.
    Najpre, žao mi je što ste zloupotrebili činovnike Vlade, koji su stručni i trebalo je da vam sugerišu kako ćete da govorite za ovom govornicom. Sada, kada ih je predsednik oterao, prinuđeni ste sami da govorite, ali zbog javnosti, dame i gospodo narodni poslanici,i poštovani građani, amandman se uopšte nije odnosio na stav 2, kojim se tretira radni odnos porodilja i trudnica.
    Amandman Srpske radikalne stranke na član 16. (moram da ga čitam, zato što ministar ili nije čitao, ili mu neko nije pročitao, a mislim da ministar i ne ume da čita) glasi: "U članu 16. stav 1. briše se deo teksta "svom zdravstvenom stanju ili". A ovo što je pročitao ministar, to je stav 2. člana 16: - "Poslodavac ne sme da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće". Pa, nemojte ministre, razumem da vi izađete ovde i da branite nešto što je odbranjivo, ali kao da ste me sada upozorili na neki član 101. koji uopšte možda i nisam pročitao, a ne da sam reagovao na njega amandmanom.
    Još jedna stvar - nemojte da me optužujete za pad nataliteta u Srbiji. Kakav sam da sam, jedan čovek, jedna politička stranka, ne mogu da postignu to što Srbiji nedostaje. Trudio sam se koliko sam mogao, imam jedan zdrav brak, imam dva zdrava sina. U vreme kad sam mislio da treba da imamo decu, to je bio neki normalni broj - četiri člana porodice. Žao mi je što nemam i treće dete. Vama ministre, želim da imate dvadeset i da mogu kroz dve godine da kažem - evo ministra koji je zaslužan za podizanje nataliteta.
    Ali, u vreme najvećih sukoba sa SPS-om, ovde sam podneo predlog izmena i dopuna Zakona o društvenoj brizi o deci. Morao je da bude prihvaćen. (Glas iz sale: A kada to?) Onda kada te vi bili lepo sa njima, dragi moj gospodine, kad ste ovde žarili i palili 1994. godine sa socijalistima, tad sam bio u sukobu sa njima. Onda kad sam ja rušio Slobodana Miloševića, vi ste mu pomagali da ostane na vlasti. Ali dobro, u to vreme je treće dete konačno, na neki način, prozvano kao želja srpske porodice i kao želja srpske države.
    U to vreme, za treće dete u naseljima ili delovima naselja u kojima je negativna stopa nataliteta predvideli smo razne olakšice. Vi ste ih ukinuli ovim zakonom, ovim predlogom zakona o radu. Žena koja rodi treće dete imala je dve godine porodiljskog odsustva, a sada će imati samo godinu dana.
    Na svu sreću, oni naši neželjeni gosti su otišli iz Skupštine, mi bismo inače bili prinuđeni da napustimo Skupštinu.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.
    Za 52, protiv 124, uzdržana četiri, nije glasalo 14, ukupno 194 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Lukić.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li se neko drugi javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 32, protiv 136, uzdržanih nema, nije glasalo 28, ukupno 196 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 17. amandman su podneli narodni poslanici Slađan Mijajlović, Slobodan Adžić i Srđan Petrović.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 76, protiv 97, uzdržanih nema, nije glasalo 24, ukupno 197 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Narodni poslanik Petar Petrović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 17. doda novi naslov i novi član 17a.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
    Da li predlagač želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Petar Petrović.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Petar Petrović

    Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi povodom Predloga zakona o radu, između ostalog, govorio sam i o neusklađenosti određenih odredbi Predloga zakona sa saveznim Zakonom o radnim odnosima, kao i sa određenim članovima Ustava Republike Srbije.
    Upravo se ovaj moj amandman na član 17, gde tražim da se posle člana 17. doda novi član 17a, koji reguliše način zasnivanja radnog odnosa (ne bih čitao ceo član), odnosno oglašavanja slobodnih radnih mesta. To sam potkrepio argumentima iz samog Predloga zakona o radu, koji u članu 13. stavu 2. kaže: "Jamči se sloboda rada, slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učešće u upravljanju. Svakome je, pod jednakim uslovima, dostupno radno mesto i funkcija".
    Takođe, članom 35. Ustava Republike Srbije, između ostalog, utvrđeno je načelo da je svakome pod jednakim uslovima dostupno radno mesto. Isto je to predviđeno i članom 9. saveznog Zakona o osnovama radnih odnosa. S obzirom da sam u načelnoj raspravi gospodina ministra čuo jednu veliku novost koju nisam znao, a to je da je u ovoj državi sve moguće, to sam protumačio da je moguće da republički zakon ne bude usklađen sa saveznim, a savezna država još uvek postoji i svi se kunemo u nju. Eto, iz tog razloga sam i predvideo da se posle člana 17. doda član 17a.
    Vlada u obrazloženju zašto, između ostalog, ne prihvata ovaj amandman, kaže da ni dosadašnji način oglašavanja slobodnih radnih mesta nije dao željene efekte, kao što je povećanje zaposlenosti itd. Samo bih podsetio gospodu iz Vlade, koja su napisala ovo obrazloženje, da povećanje zaposlenosti nikako i ni na koji način ne zavisi od toga da li će slobodno radno mesto biti oglašeno ili ne. Zna se kako se otvaraju nova radna mesta. Znači, trebaju nam nove firme, nova preduzeća, nova radna mesta itd, za sve to su potrebne pare, a mi u ovom trenutku tih para nemamo ili tek očekujemo da ih dobijemo.
    Dakle, imajući u vidu da se u ovom trenutku kod naše kompletne privrede preko 70% (ne znam tačan procenat) nalazi u državnom ili društvenom vlasništvu, da to još uvek predstavlja većinsko učešće, mislim da ne treba davati prevelika prava i ovlašćenja poslodavcu. Postavlja se pitanje da li je direktor firme društvene, državne, u klasičnom smislu poslodavac, da li je to njegova firma, ili ga je tu neko izabrao, a dobio je apsolutnu slobodu da može da zapošljava koga hoće.
    Ipak je oglas bio, i treba da bude, neko sredstvo preko koga će mnogi koji su zainteresovani da zasnuju radni odnos, ili da se zaposle, kako se to sada kaže, doći do saznanja da ima negde slobodno radno mesto za ono zanimanje koje oni poseduju.
    Dao bih samo jedan primer - kako će čovek iz Vranja ili iz Subotice, bilo kog zanimanja da je, neka to budu i ona tražena vrhunska zanimanja, da zna da u Smederevu, u Jagodini, u Beogradu ima slobodno radno mesto gde se traži njegova profesija. Od toga da će poslodavac u državnoj, odnosno društvenoj firmi, da se raspita gde ima takav stručnjak, kakav mu treba da ga nađe i zaposli, drage moje dame i gospodo, još smo mi daleko. Zato apelujem da u ovom prelaznom periodu mi zadržimo rešenje koje je bilo, da poslodavac bude obavezan da oglasi slobodno radno mesto, upravo da bismo ispoštovali odredbe Ustava i odredbe saveznog Zakona o radnim odnosima.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
     Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 39, protiv 126, uzdržan jedan, nije glasalo 25, ukupno 191 narodni poslanik.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Amandman da se posle člana 17. doda novi član 17a podneo je narodni poslanik Toma Bušetić.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Izvolite.
    ...

    Toma Bušetić

     Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da institut oglasa i konkursa mora da ima obaveznost, kao što je bilo u dosadašnjem Zakonu. Zašto treba oglas i dalje da postoji? Pre svega, zbog jednake dostupnosti svim građanima, da znaju gde ima slobodnih radnih mesta i da mogu da konkurišu na ta radna mesta. U suprotnom, po meni, krše se te osnovne ustavne odredbe. Ima tu i dobrih primera, zašto tako treba činiti. Jednostavno, kako će jedna učiteljica ili jedan medicinski tehničar znati gde ima upražnjenih mesta; ili još jedan dobar primer - kako će naši analitičari znati koliko nam treba električara ili koliko nam treba bravara u ovoj našoj zemlji? Brisanjem ovog instituta sve se ovo dovodi u pitanje. Uostalom, i predstavnici MOR-a su smatrali da ovakvu odredbu, u svakom slučaju, treba zadržati i u ovom novom Zakonu o radu. Smatram da ovaj amandman treba prihvatiti.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
     Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 52, protiv 112, uzdržanih nema, nije glasalo 16, ukupno 190 narodni poslanik.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Marković.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amadmana želi reč? (Nije tu.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 45, protiv 109, uzdržan jedan, nisu glasala 32, ukupno 187 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Izvolite.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 20. tražili smo da se doda treći stav koji bi glasio: "Poslodavac je dužan da u dodatnom roku od 15 dana, od dana zasnivanja radnog odnosa, sa zaposlenim zaključi ugovor o radu".
    Da bismo objasnili zbog čega je ovo neophodno, vratiću se na član 18, koji eksciplitno u stavu 1. propisuje da se radni odnos zasniva ugovorom o radu. Znači, nema radnog odnosa bez ugovora o radu. Član 20. kaže: "Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pismenom obliku." Onda ide stav 2. koji glasi: "Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad."
    Naizgled, tu ne bi trebalo da ima nekih većih problema. Moglo bi nekom neupućenom da promakne i da poveruje u obrazloženje Vlade da ovo rešenje predstavlja veću zaštitu zaposlenih. Međutim, to nije istina. Zbog čega? Radi se o pojedinačnom ugovoru. Radni odnos predstavlja pojedinačni akt između poslodavca i radnika. Taksativno je nabrojano u članu 21. šta taj ugovor sve sadrži. Zbog toga je neprihvatljivo da postoji bilo kakav radni odnos, iako je uslov da taj ugovor o radu postoji da bi radni odnos uopšte postojao, a da se ne zna šta sve taj ugovor sadrži.
    Recimo, evo neki primer da damo. Ugovor o radu sadrži zaradu. Koja je to zarada iz ovakog jednog radnog odnosa koji opstaje bez ugovora o radu, za koju nadnicu, za koju platu radi taj radnik? Ili, mesto rada; moguće je da mesto rada ne bude u firmi na jednom mestu, da postoje i neka isturena odeljenja. Čovek ne zna gde će raditi na kom radnom mestu. Ako je pripravnički staž u pitanju, on ne zana koliko mu traje pripravnički staž. Mora da postoji ugovor o radu.
    Znači, ne mora u ovom trenutku, ali mi smo tražili da u naknadnom roku od 15 dana poslodavac mora da zaključi ugovor o radu, sa svim ovim elementima koji su sadržani u članu 21, a i sam član 21; kaže da tu mogu da postoje i neke druge odredbe, da poslodavac i zaposleni mogu da ugovore još mnogo štošta što je u njihovom interesu.
    Pošto vi veoma vodite računa o tome šta Evropska unija kaže, podsetiću vas da direktivu Evropske unije od 1991. godine o obavezi poslodavca da informiše zaposlenog o uslovima koji važe za ugovor ili radni odnos. Smatram da je neophodno da u Zakonu postoji ovakva jedna odredba i da barem stoji da ugovor mora biti zaključen pismeno, ako to zahteva jedna od strana, poslodavac ili zaposleni, a preporučuje se da to bude sastavni deo Zakona.
    Zašto ste vi ovo izbegli, nama ostaje da nagađamo. Smatramo da na taj način kršite osnovni princip i osnovnu intenciju, odnosno svrhu postojanja ugovora o radu, obzirom da bez ugovora o radu, kao pojedinačnog akta, nema radnog odnosa.
    To će se posle implikovati kada dođe, recimo, do raskida radnog odnosa; na osnovu čega će se radni odnos raskinuti; i na sva ona druga prava koja radnik crpi iz radnog odnosa, a koja nisu regulisana jednim ugovorom.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima gospodin Tomislav Nikolić, predstavnik poslaničke grupe SRS.