Mi smo, pregledajući ovaj tekst Predloga zakona o radu, pokušali da zaključimo otkud ideja da će neko maloletnika terati da radi nelegalizovani i nemoralni posao; da će ga terati da radi legalizovani posao koji ugrožava njegovo zdravlje. Ne mogu da pronađem gde je to predlagač zakona pronašao poslodavca koji ima ugovor o radu sa maloletnikom, a taj posao je nemoralan za maloletnike. Molim vas, gde je određeno šta je nemoral, šta ugrožava njegovo zdravlje i gde su sankcije po članu 15. Predloga zakona.
Član 28. Ustava Srbije, (ali možda i član 27. ili 29.) stav 2. kaže: "Posebnu zaštitu imaju maloletnici o komjima se roditelji ne staraju". Ovim članom zakona vi štitite maloletnika o kome se roditelj ili staralac staraju, pa tražite i njihovu saglasnost da bi maloletnik radio na određenim poslovima. Šta ćemo sa maloletnikom o kome se roditelji ne staraju, ko će njega da štiti?
Dalje, koji su to poslovi koji ugrožavaju zdravlje, moral i obrazovanje, a na njima mogu punoletni da rade? Pošto je zabranjeno isključivo maloletnicima da rade na poslovima koji ugrožavaju moral, zdravlje i obrazovanje, šta je to dozvoljeno punoletnim građanima Srbije što inače ugrožava maloletnikov moral, zdravlje i obrazovanje.
Potpuno, nekako, sluđuje ovaj član zakona. Predstavlja se da predlagač zakona hoće da posebno brine o maloletniku, ali nas dovodi u dilemu, ima li takvih poslova koji su legalizovani u Srbiji. Da li je to rasturanje droge, šta je? Koji je to posao koji bi baš posebno štetio maloletniku - ugrožava mu moral, a neće da šteti punoletnom, njemu ne ugrožava moral.
Kategorija morala je opšta. Tako vaspitavamo decu, od onog prvog - no, no, pa do kraja života. Zbog toga smo insistirali na tome da ono što je zabranjeno, što je štetno za zdravlje da to bude zabranjeno i za maloletne i za punoletne, a da je to štetno za zdravlje ili moral i za punoletne i za maloletne, onima koji se nisu prepoznali kao kriminalci u našoj diskusiji upućujem savet da se sa kriminalcima ne druže.
