Poštovani narodni poslanici, predloženi amandman se odnosi na stav 4. člana 15. Predloga zakona o radu. Naime, stav 4. u predloženom zakonu glasi: "Invalidna lica mogu da zasnuju radni odnos u skladu sa posebnim zakonom". Naš predlog je da se taj član izmeni i da glasi: "Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno". Naime, mi smatramo da zapošljavanje invalidnih lica treba i mora da se vrši pod istim uslovima kao i zdravih radnika, osim ako posebnim zakonima nisu utvrđene specifičnosti vezane za zaštitu ovih lica, a u cilju njihovog uspešnijeg zapošljavanja. Predloženi amandman, za razliku od ponuđenog rešenja, to jasno obezbeđuje. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima ministar Milovanović.

Mislim da ovaj amandman, koji je predložio dr Predrag Čanović, na neki način popravlja zakon, pa mislim da bi mogao da bude prihvaćen. Vlada prihvata ovaj amandman.

Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje. Mora, odbori nisu prihvatili. Ovo je naknadno izjašnjenje Vlade.
Za 136, protiv četiri, uzdržana tri, nije glasalo 26, ukupno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.

Amandman na član 16. na precizniji način onima koji konkurišu za zaposlenje na bilo kom radonm mestu olakšava da to u pravom smislu reči i ostvare, zato što član 16. stav 1.  glasi, da je zaposleni dužan da o svom zdravstvenom stanju obavesti poslodavca, pre zaključenja ugovora o radu. Smatramo da je nepotrebno da u ovom stavu ovog člana stoji ovako nešto, iz prostog razloga što već prethodni član, 15. stav 1. reguliše ovu oblast; tu se kaže da lice koje zasniva radni odnos mora da ima opštu zdravstvenu sposobnost. U isto vreme, u članu 27. u stavu 2. se kaže: "Zaposleni može da radi na poslovima iz stava 1. ovog člana samo na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima, od strane nadležne zdravstvene ustanove".
Zaista su nesuvisli i veoma često šablonski odgovori Vlade Republike Srbije koja nije želela da prihvati gotovo nijedan amandman poslanika SRS. Tako u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana, iako je očigledno da je ovo apsolutno bespotrebno i da poslodavac može da manipuliše sa zaposlenima oko njihovog zdravstvenog stanja (kada je već prethodnim članom 15. i čl. 27. utvrđeno da mora da donese lekarsko uverenje prilikom konkursa za određeno radno mesto). Vlada Republike Srbije na sve to odgovara da se tu ne radi o opštoj zdravstvenoj sposobnosti već o zdravstvenom stanju. Kao da su to dva različita pojma, kao da su u pitanju dvojne ličnosti, a ne jedan zaposleni o kome se radi i koji je dužan da donese lekarsko uverenje prilikom konkurisanja na određeno radno mesto.
Šta još kaže Vlada? Ne može neko da konkuriše niti da bude zaposlen na takvom radnom mestu, ako, recimo, pati od vrtoglavice, a treba da radi na nekim višim objektima itd. To je zaista u krajnjem slučaju smešno, jer mi smo ovde imali primer, prilikom konstituisanja Republičke vlade, da pojedini ministri, a vi ste iz DOS-a na tome insistirali, prođu određene lekarske preglede. Znate da nekoliko njih nije to uspelo iz prvog puta, pa su morali da se vraćaju na te testove. Išli su na VMA i tamo su ustanovili u prvi mah da oni ne mogu da obavljaju to za šta ste ih vi predvideli. Da je to tako, da su možda i neki od tih izveštaja falširani, pokazuje njihov celokupni učinak u proteklih deset meseci, sve ono što oni rade sa pozicije ministara.
Ako je to tako, onda mi ovde, zapravo vi, koji ćete da glasate za ovakav zakon i za ovakav član 16, treba da se upitate da li ste svi vi dovoljno kompetentni; svako neka samokritički pođe od sebe samoga, kako obavlja ovaj posao ovde, kakva je vaša odgovornost, kako se ophodite prema ovako važnim zakonskim projektima, a pre svega da li imate uopšte u vidu koliko će ovo i na koji način da košta zaposlene u Srbiji, kako će da stradaju zbog ovakvih zakonskih projekata.
Zato vas pozivam da malo razmislite o ovim amandmanima i da sve dobro sagledate, ako već predagač nije imao dovoljno sluha, a naročito da prihvatite naše amandmane, gde popravljamo ovaj predlog zakona, jer nešto što je rečeno u drugim članovima na drugačiji način ne treba da se ponavlja.
Još nešto, pošto smo sa zakašnjenjem od pola sata krenuli sa nastavkom ove sednice i raspravom o Zakonu o radu u pojedinostima, ne verujem da ćete uopšte da prihvatite ovaj amandman. To je očigledno, i zbog celokupne javnosti treba da napomenemo da je sve ovo neformalno što mi radimo. Zakon o radu je poništen glasanjem u načelu. Mi se sada igramo skupštine, igramo se članova zakona, raspravljamo o amandmanima koji je trebalo da uđu u proceduru samo da ste imali validnu skupštinsku većinu, legitimnu da izglasa zakon u načelu. Toga nije bilo. Sve se to izdešavalo, a najbolje je bilo da uopšte nismo došli ni do ovakve farsične rasprave o Zakonu u pojedinostima, da je predlagač povukao ovaj zakon iz procedure. Još nije kasno i treba da razmisli o tome.

Da li se još neko javlja?
Gospodine Nikoliću, izvolite.
Pre nego što počnete da govorite, želeo bih da vas obavestim da je danas u poseti Narodnoj skupštini Republike Srbije, jedno kraće vreme delegacija državnog zbora Republike Slovenije, koja je zamolila da neko vreme prisustvuje radu naše sednice. U svoje i u vaše ime želim im dobrodošlicu, a mi možemo nastaviti sa radom. (Aplauz.)

Nije trebalo da aplauzom nagrađujete ovoliki trud SRS na radu na amandmanima. Član 16. Predloga zakona veoma je problematičan sa stanovišta morala. Vi, naime, tražite od nezaposlenog lica da izvrši samoprijavljivanje.
Znači, nije dovoljan član 15. stav 1. po kome lice mora da ima opštu zdravstvenu sposobnost. Nije dovoljan član 27. stav 2. Mislim da po tome zaposleni može da radi samo na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti. To je ono lekarsko uverenje koje je svako ko predaje radnu knjižicu i zasniva radni odnos dužan da donese poslodavcu, a vi još tražite da i sam zaposleni izjavi da postoje okolnosti koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos, ili mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica, a to će kasnije biti osnov za raskidanje ugovora o radu.
Pre neki dan je bio svetski dan borbe protiv side. Šta ćete sa licima koja su zaražena HIV virusom? Neće moći da se zaposle, je lÄ? A što idu u školu deca koja imaju taj virus? Šta sad hoćete da kažete - opasno je da se radnici slučajno ne zaraze od kolega, a nije opasno da se deca u školi zaraze od nekog učenika.
Predlagač zakona se usudio da razmatra i materiju kojom se bave druge nauke i ne primenjuje znanja koja su stekli naučnici širom sveta, nego ovde na našu primedbu da to nije dužnost onoga ko traži posao i da nije osnov da ne može da zasnuje radni odnos, vi odgovarate besmisleno - a šta ako lice koje pati od vrtoglavice hoće da radi na visini.
E, pa, nađite majčinog sina koji pati od vrtoglavice da se popne na kran, da vidim baš tog koji svesno laže da pati od vrtoglavice, a popeće se na kran, kao, kad počne da radi. Nema šanse. Postoje otežani uslovi rada i to je rad pod vodom, u kesonu, na velikoj visini, ali, verujte mi, radio sam u građevinarstvu 18 godina, ne postoji šansa da vas neko prevari da ne sme da radi na visini a da ode na visinu da radi. Da on sme da ode, on bi tamo i radio.
Ovaj član je besmislen. Ignorišete lekare i medicinsku nauku. Lekari utvrđuju da je on sposoban da obavlja posao, zatim se po članu 27. utvrdi da je sposoban i za specifičan posao za koji zasniva ugovor o radu, a vi ovde tražite da on prijavi sebe unapred da postoje neke indicije da nisu svi rezultati baš kako treba, mogu ljudi da se zaraze od njega. Ljudi, postoji na stotine virusa. Kijavica je osnov po kome čovek može da kaže - znate šta, ja imam kijavicu i šta ako se zaposlim, imam povišenu temperaturu, znojim se noću, ali ne zato nego zato što imam neki virus. Može da ne dobije posao. Ili da dobije posao, a onda poslodavac kaže - vi ste me obmanuli kada smo sklapali ugovor o radu i niste prijavili da imate visoku temperaturu, molim vas, istražite tu svoju bolest, mislim da niste zdravstveno sposobni.
Ne znam zašto ste baš dosledno sproveli sve naloge koje ste dobijali sa strane u pogledu ovog zakona. Očigledno je da ste poštovali svaku preporuku poslodavaca iz inostranstva, a niste poštovali preporuke radničkih udruženja iz inostranstva.
I, sada, još jedna stvar - pošto se ova sednica održava pod velikim pritiskom, a dodatni pritisak je sada i ovo što ste nam doveli neke ljude da nas posmatraju, imam u rukama jedno obaveštenje Nezavisnog sindikata solidarnosti IMT-a. Pročitaću vam to - na osnovu postignutog dogovora Nezavisnog sindikata solidarnosti sa upravom IMT-a svim radnicima koji učestvuju na protestu u sredu 5. decembra 2001. godine ispred Skupštine Srbije biće obezbeđen sendvič, organizovan prevoz autobusima iz IMT-a i plaćena dnevnica.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Na koja vam ovo vremena liči, dame i gospodo narodni poslanici? Da li vam ovo liči na neki miting od pre više godina?
Još jedna stvar, pošto vi koji se time bavite ne znate dobro taj posao, učili ste ga dok ste radili za socijaliste, obezbedite im posne sendviče, sada je veliki post.

Niste po funkciji, niste pomenuti. Molim vas, niste pomenuti po funkciji (obraća se poslaniku koji traži repliku). Rekao je - Nezavisni sindikat. Vi ste se prepoznali, a gospodin Nikolić je promašio naziv sindikata. Nije vas pomenuo, nemate pravo na repliku.
(Poslanik insistira, prišao je govornicu.)
Nisam vam dao reč, gospodine. Verujte, nisam vam dao reč, nije pomenuo vaš sindikat. Gde da naučim takvu sitnicu? Da li ste vi to znali? (Obraća se poslaniku koji i dalje insistira.) Nemojte, molim vas.

Veoma kratko. Da li će sindikat svojim članovima dati sendviče, dati ručak, dati dnevnice, obezbediti autobuse, povesti ih na način na koji on smatra da treba - to je stvar sindikata.
To je stvar sindikata i to je svima jasno. To je i vama, što ste sve ovo vreme pričali kako u ovoj zemlji nema sindikata koji će se boriti za radničke interese i koji znaju da ostvare svoja prava, dokaz da sindikati i te kako znaju da ostvare svoja prava.

Reč ima gospodin Milovanović.