Gospodo narodni poslanici, moje kolege narodni poslanici - koji celo pre podne pokušavaju svojim obrazloženjima da ukažu na neke nelogičnosti u Predlogu zakona i potrebu da se ovim amandmanima, u saglasnosti sa onim što je dogovarano sa sindikatima izvrše određene korekcije - rade jedan uzaludan posao koji ću pokušati i ja sada da učinim u naporu da ukažem na neke činjenice, a koje neće da se čuju za ovom govornicom.
Radi se o članu 100. gde se govori o tome kako prestaje zaposlenom radni odnos. Radi se o izmeni tačke 1), u kojoj se govori o gubitku radne sposobnosti. U obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana rečeno je da je predloženo zakonsko rešenje u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju kojima se utvrđuje gubitak radne sposobnosti.
Tačno je da se po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđuje gubitak radne sposobnosti i po tom osnovu se donosi rešenje zaposlenom radniku. Po tom rešenju se utvrđuje da je došlo do trajnog oštećenja radne sposobnosti, odnosno da je došlo do delimičnog oštećenja radne sposobnosti i da radnik više ne može da obavlja poslove na tom radnom mestu.
U Zakonu o radu se kaže - ako je utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti prestaje mu radni odnos. Nema delimičnog, nema trajnog, nego u svakom slučaju gubitka radne sposobnosti zaposlenom radniku prestaje radni odnos. To ne piše ni u jednom evropskom zakonu, ne piše ni u bilo kom drugom zakonodavstvu. Poslodavac u svakom slučaju gubitka radne sposobnosti može zaposlenog radnika da pošalje kući.
Laičko pristupanje u obrazloženjima, na Odboru za rad i boračka pitanja i način kako se odbijaju naši amandmani, dovodi nas u situaciju da je poslodavac apsolutni bog i u ovoj situaciji, kada može zaposlenom radniku lako izreći meru prestanka radnog odnosa. A kada ovo upotpunim sa članom 103, o kojem ćemo kasnije govoriti, gde kaže ako nema potrebna znanja, kako je čovek radio recimo dvadeset i kusur godina i posle svih tih silnih primljenih plata i plaćenih doprinosa neko kaže da on nema potrebna znanja, dok ovamo nema radnu sposobnost, dolazimo u situaciji da zaposleni radnici apsolutno ne mogu da imaju nikakvu odbranu.
Naravno, mogu da povedu radni spor. Taj radni spor u proseku traje od tri do pet godina i za to vreme, pitam, od čega će da živi porodica tog radnika koji je izgubio delimičnu ili trajnu radnu sposobnost, odnosno šta se događa sa tim licima, ako nemamo ni socijalne programe. Ovde se radi o taktici: odbićemo sve ono što je predložila opozicija, što su predložili poslanici Socijalističke partije ili bilo koje druge partije. Ne razumem, ovde se radi o jednoj reči koja ima svoju suštinu i menja celu tačku iz osnova, ali očigledno je da nećemo da se saslušamo do kraja.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 50, protiv 114, jedan uzdržan, nije glasalo 16, od 181.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 100. amandman su podneli narodni poslanici Slađan Mijajlović, Slobodan Adžić i Srđan Petrović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko od podnosilaca želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 64, protiv 110, uzdržanih nema, nije glasalo 12, od 186.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila amandman.
Na član 100. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i nadležni odbori nisu prihvatili ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mićić, predsednik izvršnog odbora Srpske radikalne stranke gospodin Dragan Todorović mi je javio da unazad nekoliko sati na ekranu, u direktnom televizijskom prenosu rasprave o zakonu u pojedinostima, nema tabele kako su glasali poslanici u Skupštini po pitanju amandmana. Samo se pokazuje broj onih koji su glasali za, protiv i onih koji nisu uzeli učešće u glasanju. Obaveštavam vas da biste intervenisali, jer poslanička grupa SRS želi da celokupna srpska javnost zna kako mi glasamo o pojedinim amandmanima. Mi se, za razliku od mnogih drugih nikada nismo krili, uvek smo znali za šta smo i uvek ćemo znati za šta nismo.
Da se vratim na član 100. Predloga zakona, gde se ponavlja situacija iz člana 65, odnosno amandmana koji sam juče podnela, a koji je skupštinska većina prihvatila, uz saglasnost ministra Milovanovića. Naime, i ovde u tački 3) člana 100. radi se o situaciji prestanka radnog odnosa kada zbog izdržavanja kazne zatvora zaposleni mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od tri meseca; ispred poslaničke grupe SRS tražim da to bude šest meseci, jer ste se juče podsetili da ste izglasali da sudije koje izdržavaju kaznu do šest meseci zatvora mogu i dalje da budu sudije.
Imamo takođe situaciju prestanka radnog odnosa koja je definisana tačkom 4): "Ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od tri meseca". Dakle, i tu tražim da se produži rok na šest meseci, kada mora da bude odsutan sa rada. Znate, ova tačka 4) može da pogodi i neke članove Vlade. Zaista to može da se desi, imajući u vidu način njihovog života; oni mogu da dođu u situaciju da koriste mere bezbednosti ili zaštitne mere u nekoj od ustanova za to predviđenih u našoj zemlji.
Prema tome, imajući sve to u vidu, kao i to, gospodine ministre, da vi uglavnom prihvatate one amandmane na Predlog zakona koji se tiču lično vas, ili vaših neposrednih saradnika, isto tako raspolažem informacijom da ćete da prihvatite ovaj amandman na član 100, pa vas molim da se o tome izjasnite.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima ministar Milovanović.

Vlada prihvata amandman gospođice Nataše Jovanović.

Ministar je prihvatio amandman, ali stavljamo na glasanje, pošto nemamo izveštaj Odbora.
Za 154, protiv 11, uzdržanih 9, nije glasalo 19, ukupno 193 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila amandman na član 100. narodne poslanice Nataše Jovanović.
Na član 103. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Petrić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac želi reč? (Želi.)

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani ministre, u članu 103. Predloga ovog zakona navedeni su razlozi zbog kojih poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, znači zbog kojih razloga može da raskine radni odnos. Ti razlozi su svrstani u osam tačaka i odnose se uglavnom na sledeće: kad zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, kad nema potrebna znanja za obavljanje poslova, kad krši radnu disciplinu, ako zloupotrebi bolovanje, ako zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla i dr.
U samom predlogu Vlade uopšte dalje nisu razrađeni kriterijumi kad su ispunjeni uslovi da zbog navedenih razloga poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu, znači kad može sa njim da raskine radni odnos. U suštini, prepušta se poslodavcu da on, kad god hoće, može da nađe izgovor i da raskine ugovor o radu i da otpusti radnika. Svojim amandmanom sam predložio da poslodavac može da otkaže zaposlenom ugovor o radu ako su za to ispunjeni opravdani razlozi, uzimajući u obzir onih osam tačaka, ali da se u produžetku prvog stava doda tekst "kako je utvrđeno u opštem aktu poslodavca, uz obavezu predočavanja tog akta zaposlenom pre zaključenja ugovora o radu". Znači, da radnik, pre nego što zaključi ugovor o radu, pročita taj akt i da zna unapred šta ga čeka.
Neophodno je da unapred budu utvrđeni kriterijumi na osnovu kojih se zaposlenom može otkazati ugovor o radu, odnosno raskinuti radni odnos, da to ne zavisi samo od dobre volje poslodavca, a nezavisno od stvarno opravdanih razloga. Primera radi, kada je u pitanju raskidanje radnog odnosa zbog neostvarivanja rezultata rada, zar ne može unapred da se zna da će to biti kada radnik, dva meseca ne ispunjava prosečnu normu od, recimo, 80% ili slično? Suština mog amandmana je da se ti kriterijumi unapred odrede i da radnici znaju šta ih čeka ako ne ispunjavaju tu normu u određenom stepenu i za određeni period.
Može se desiti da radnik jednog meseca podbaci normu, nije možda bio dobrog zdravlja iako je dolazio na posao, zato radi objektivnosti treba da se ostavi uslov od bar dva meseca da se prati njegova norma, pa ako za taj period zaista ne može da ostvari normu, da mu se onda može dati otkaz, odnosno raskinuti ugovor o radu. Znači, da se ne ostavlja mogućnost da poslodavac, od slučaja do slučaja, prema pojedinim radnicima primenjuje različite kriterijume.
U drugom delu člana 103. Vlada predlaže da poslodavac u roku od tri meseca ne može zaposliti drugo lice na istim poslovima na kojima je zaposlenom otkazan ugovor o radu, znači sa kojim je raskinuo radni odnos, i to zbog tih tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena. Na ovaj deo predloga Vlade podneo sam amandman da poslodavac, u slučaju raskidanja radnog odnosa zbog tih tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, na iste poslove ne može primiti drugog radnika pre isteka ne tri, već 12 meseci. U slučaju da poslodavac ipak treba da primi radnika i pre isteka tog roka, da prednost ima radnik kome je zbog ovih organizacionih promena prestao radni odnos.
Ukoliko se ne prihvati ovaj deo amandmana, ostavlja se neograničena mogućnost poslodavcu da uvek može da proglasi postojanje tih organizacionih promena i da radniku otkaže ugovor o radu, a da nakon tri meseca primi drugog radnika. Da ne govorim da se u situaciji dominantnog postojanja društvenih preduzeća, stvaraju ozbiljni uslovi za zloupotrebe: da se u radni odnos primi rodbina rukovodilaca; da se prime prijatelji; a da ne govorim da to stvara ozbiljne pretpostavke za podmićivanje u zapošljavanju radnika.
Mislim da je obrazloženje Vlade, gde je rekla da ne prihvata ovaj amandman, zaista cinično, jer kaže - može da primi, niko ne brani. Mora da stoji obaveza da ne može primiti drugog radnika. Ako je njemu otkazan posao zbog organizacionih promena, a ne zbog propusta u radu, da on ima prednost, da tog radnika treba primiti, da stoji obaveza, a ne dobra volja poslodavca. Mislim da su razlozi koji su navedeni ubedljivi i da treba prihvatiti ovaj amandman.

Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima gospodin Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ništa lakše nego dati otkaz radniku po članu 103. Ovde se kaže: "Poslodavac može radniku dati otkaz ukoliko ne ostvaruje rezultate rada". Ko ocenjuje rezultate rada - poslodavac ili gazda! Da li postoje neke norme? Mogu da postoje norme. Pre nekoliko dana sam razgovarao sa zamenikom ministra koji kaže - na primer, norma je 15 jedinica nekog proizvoda. Ali, poslodavac može da kaže - sada je norma 20 jedinica i tu normu radnik ili zaposleni ne može da ispuni. Ili, tačka 2): "Ako ne pokaže potrebna znanja i sposobnosti". Ko odlučuje o tome - opet poslodavac. Nemamo stručnih komisija, nemamo neki stručni organ koji će to da procenjuje.
"Ako povredi radnu obavezu". Po važećem zakonu, povreda radnih obaveza - član 100. propisuje novčanu kaznu. O novčanoj kazni se govori u sledećim slučajevima: pa je pobrojano 4-5; pa onda član 101. - prestanak radnog odnosa, pa tu imamo oko 12 tačaka. Znači, vrlo jasno definisano šta su povrede radnih obaveza.
Zaposleni može da dobije otkaz i u slučaju "ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi posao kod poslodavca". Na primer, neko ružno ponašanje. A koje je to ponašanje? Kada pogleda popreko gazdu? Ako zloupotrebi bolovanje - i to je apsolutno subjektivna stvar. Mislim da je ova osma tačka najviše subjektivna - usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena. Te organizacione promene mogu da budu u svakom trenutku, pa i tehnološke.
Znači, sve je lako i vrlo brzo može poslodavac dati otkaz radniku. Kako je to ranije bilo regulisano? Neko će reći, pa to je složen postupak, mi smo protiv toga; i znamo mi da ste vi protiv toga. Kada je reč npr. o povredama radnih obaveza, imali smo javnu opomenu, pa novčane kazne, pa prestanak radnog odnosa.
Za javnu opomenu tačno se zna koje su to povrede radnih obaveza: neopravdano zakašnjenje najmanje tri dana, neopravdani izlazak sa rada pre završetka radnog vremena. Kada je reč o novčanim kaznama, imali smo neopravdani izlazak sa rada pre završetka radnog vremena, najmanje četiri dana u toku tri meseca, dolazak na rad u pijanom stanju, izazivanje nereda ili tuče; za to sve je sledila novčana kazna. Za prestanak radnog odnosa, opet, tačno se znaju koje su to povrede, ali po starom zakonu ili po pojedinačnim kolektivnim ugovorima, ne može to sam da uradi direktor ili poslodavac, nego postoji disciplinska komisija, pa postoji komisija za zaštitu prava zaposlenih. Znači, stvarno je bio jedan složen proces da radnik ili zaposleni dobije otkaz. Sada se ovim novim predlogom zakona, pogotovu ovim članom 103, do otkaza vrlo brzo i vrlo lako dolazi. Mislim da je član 103. apsolutno sporan za nas.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite.