Dame i gospodo narodni poslanici, pošto nisam imao priliku da kažem ono kada je gospodin Bogdanović govorio, da se zna ko je ko. U potunosti se slažem sa svakom njegovom izgovorenom rečju, sa ove govornice, u toj replici. Samo jedan problem ima u ponašanju poslanika većine, nismo poželeli, a kada smo već govorili o ponašanju nekih poslanika, zaboravili smo da poželimo prijatan ručak gospodinu Novakoviću onaj dan u Solunu, kada je glasao ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nadam se da je bilo vrlo ugodno, gospodine Novakoviću.
Što se tiče amandmana koji je predložen, SRS ga podržava zato što smatramo da ćemo ne mnogo, ali donekle popraviti položaj zaposlenih. Zanimljivo je pročitati obrazloženje, odnosno odgovor Vlade Republike Srbije; stručnih službi, pretpostavljam da su oni to pisali odbijajući amandmane poslanika.
Tu se kaže da se navedeni amandman ne prihvata iz razloga što rešenje predloženo u zakonu predviđa minimum prava i primereno je ekonomskim mogućnostima većine poslodavaca. Naravno, dalje se kaže da nema zakonskih smetnji da pojedini poslodavci, koji imaju finansijskih mogućnosti, zaposlenima obezbede veću novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa po ovom osnovu.
Tu se sada postavljaju dva pitanja - prvo pitanje je: da li je predlagač zakona računao na trenutnu situaciju i na trenutnu ekonomsku moć naših poslodavaca ili je predlagač mislio o nekoj budućoj ekonomskoj moći poslodavaca?
Ako je mislio na ovu buduću, imajući u vidu sve ono što nam oni govore (da će u Srbiji teći med i mleko, da će sve procvetati, kako ćemo živeti mnogo bolje i cene će biti mnogo niže, a plate mnogo više), u tom slučaju bi predlagač morao da prihvati ovakve amandmane. Morao bi da prihvati zato što bi to bile neznatne obaveze za poslodavca.
Ako je predlagač računao sa trenutnom ekonomskom situacijom, koja jeste teška, onda je tačno da će poslodavac teško moći to da izvrši, takvu vrstu obaveze, ali se onda postavlja drugo pitanje: da li je ovaj zakon pravljen za narednih šest meseci, dok se to stanje umnogome ne popravi, ili je zakon pravljen za neko duže vreme?
Mislim da nam je ministar u svom uvodnom izlaganju rekao da je to jedan zakon koji će nam značiti, vredeti, predstavljati pozitivno pravno zakonodavstvo narednih godina, ne samo narednih šest meseci; ili je i sam ministar skeptik povodom naše ekonomske situacije, pa zna da to neće baš tako lako i tako lepo biti, ali moramo narodu da pričamo da će mu biti mnogo lakše i mnogo bolje.
Ukoliko bude imalo bolje, onda ovaj amandman može da se prihvati, jer tu se kaže da u stavu 1. tačka 1) umesto reči "jedne", stoji reč "tri", a da građanima bude jasno o čemu je reč - u slučaju otkaza iz člana 103. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona zaposlenom prestaje radni odnos isplatom novčane naknade, i to u visini jedne zarade - do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca, dok amandman tu predviđa tri zarade.
Dakle, ako postoji takva mogućnost da nam bude mnogo bolje, da ekonomski život u Srbiji bude neuporedivo razvijeniji, uveren sam da bi predlagač zakona mogao i da bi trebalo da prihvati ovaj amandman, osim ako to nije još jedna od one vrste prevara o kojoj smo govorili, kao o velikoj globalnoj prevari, koja se nije dogodila samo srpskom narodu, ne samo Srbiji i Jugoslaviji, već i mnogim drugim zemljama u okruženju. Hvala.