Kao što ste već upoznati iz prethodnog izlaganja, amandman na član 106. se odnosi na rok u kome zaposleni može da dobije otkaz od strane poslodavca i mi smo tražili da se u članu 106. u prvom stavu iza: "Otkaz ugovora o radu iz člana 103. stav 1. tačka 1. do 4) 6) i 7) poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza", doda tekst koji glasi: "odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza".
Mi smatramo da, pored ovog subjektivnog roka od tri meseca, mora da postoji i objektivni rok, čime se sprečava mogućnost zloupotrebe prava od strane poslodavaca i obezbeđuje pravna zaštita zaposlenog.
Ali, da prekinemo ovaj smeh gospodina ministra kome je sve lepo, veseo je. Član 105. je, kroz te trule kompromise i ponovno vraćanje jednih u zagrljaj drugih, prošao, i to na način koji odgovara predlagaču zakona. Moram da iskoristim ovu priliku, jer to sam obećala jednom Kragujevčaninu, radniku koji je 31 godinu i 11 meseci proveo u Fabrici automobila grupe "Zastava" radeći na veoma teškim i odgovornim poslovima, onim u kojima vi ne biste mogli sebe ni da zamislite; kako je samo tim ljudima koji gledaju vas koji žvaćete žvakaće gume, bombone, neki grickaju i razne druge grickalice, slane i slatke, čitaju novine, ne obraćaju pažnju na ovo što se dešava, a upravo jedan od tih koji je to radio i na moje pitanje - pa, kako možeš da grickaš semenke ili bilo šta, predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda se smeje na sve ovo što ću ja da vam kažem.
Dakle, u pitanju je jedan od 15.000 onih koje ste ostavili bez posla. U pitanju je radnik koga ste kroz vaše famozne sporazume, gospodine ministre, onda kada ste prilično oplavljeni pobegli iz Kragujevca, ostavili bez posla. Taj radnik me je zamolio da vam kažem sledeće: pored ultimatuma koji ste sproveli u Grupi "Zastava", u Fabrici automobila, lagali ste ih i protivzakonito i protivustavno ste im dali otkaz, ste ih i prinudili ste ih da potpišu sporazum. Njegov sporazum je ovde, izjava, da on svoj dalji status mora da ima u "Zastava - zapošljavanje i obrazovanje" (taj famozni interni zavod za zapošljavanje); obećali se mu, gospodine ministre, vi, Božidar Đelić, onaj mali koji nikako da svrati ovde u Skupštinu, kao i ministar Vlahović, ministar za privatizaciju, da ćete sedam dana od dana potpisivanja ugovora da mu date bednu nadoknadu u protivvrednosti od 200 nemačkih maraka za svaku godinu njegovog staža.
Gospodin koji mi je dao ovo pismo i zamolio me da vas obavestim (ne samo sebe radi, već zbog svih onih koji su u istoj situaciji, koji ne mogu da prehranjuju svoju porodicu, koji su sada bez posla, a mnogo gora sudbina će zateći radnike u celoj Srbiji, posle izglasavanja ovako nakaradnog zakona) rekao mi je i to da vam kažem, da do dana današnjeg, a on je ugovor potpisao 24. septembra, nije dobio ni jedan jedini dinar od 3.500 nemačkih maraka koje su mu neophodne da izdržava članove svoje porodice, a koje ste mu vi lično i dvojica vaših pajtaša, da ih tako nazovem, obećali u noći kada ste došli da napravite haos u Kragujevcu.
