DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 11.12.2001.

21. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

21. dan rada

11.12.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:48 do 18:00

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o radu (pojedinosti) (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Marko Petrović

    Poštovane kolege, znam da je ovde veoma dosadno slušati predloge ovakvih zakona, raspravljati o amandmanima, naročito pojedincima koji su naučili da do određenog cilja može da se stigne i nekim drugim sredstvima, osim demokratskom procedurom i demokratskim glasanjem, ali to nije bio razlog da moje kolege mene, koji sam se redovno i normalno javio za reč kao šef poslaničke grupe, nateraju da jedan sat stojim tamo i čekam i gledam šta se ovo radi. Tačno je, i mislim da mogu samo tri minuta vremena da vam oduzmem, a mogu i više, na jednostavno objašnjenje oko člana 105.
    U načelnoj raspravi o ovom zakonu, Nova Srbija je, i ja kao šef te poslaničke grupe, sa ovog istog mesta rekla da je to član Zakona koji je najsporniji. Kao što vidite, praksa je pokazala da jeste. Čim je on stavljen na dnevni red, sat vremena je bila pauza, Skupština je inkasirala nekoliko stotina maraka u vezi toga.
    Prema tome, jeste, gospodine Tomo Nikoliću, ja sam tražio reč i stvarno snosim grešku zbog toga što gospođa Mićić nije pre mene prozvala, nego vas. Da je mene prozvala pre vas, sigurno ne biste gubili taj novac.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Gospodine Petroviću, upozoravam vas da se vratite na temu. To je amandman na član 105.
    ...

    Marko Petrović

    Član 105. je izazvao s pravom velike nedoumice kod svih nas. Kao što vidite, bilo je amandmana da se on briše, bilo je amandmana da se doteruje. Zašto je izazvao najviše nedoumica - zato što ima samo dva stava, koji poslodavcu daju pravo, apsolutno pravo, bez ikakvog objašnjenja, da otpusti radnika sa posla, ukoliko ne prihvati zaključenje novog ugovora pod izmenjenim uslovima.
    To i nije neki problem za privatne firme, međutim, ogroman je problem za društvene firme, kojima je Zakonom o privatizaciji, koji smo mi ovde usvojili, odzvonilo za tri do četiri godine. Prema tome, direktori tih društvenih firmi, ako im se ovaj član ne promeni, imaju faraonska ovlašćenja, samo u dva stava ovog zakona, tako da, prvim, ponude promenu radnog mesta, a drugim, ukoliko radnik to ne prihvati, po automatizmu ga liše radnog mesta i otpuste sa posla.
    Mi smo mislili da je to krajnje, ne nehumano, nego i nedemokratski, i nije u duhu onih intencija i onih htenja koje je imao DOS septembra prošle godine, tako da smo u razgovoru sa ministrom, za ovih nekoliko dana, desetak dana koliko traje rasprava o ovom zakonu, došli do jednog predloga koji nije bio kompromisan, mogu slobodno reći, nego predlog koji je bio baš onakav kakav smo mi hteli.
    Mi smo hteli malo radikalniji predlog, ali on bi kršio onaj naš čuveni Ustav, oko čega se svi mi ovde saplićemo, Ustav iz 1990. godine, koji je donet na plažama budvanske i ulcinjske rivijere, gde se moglo glasati po plažama našeg mora, jer je donet pre prvih demokratskih izbora u Srbiji, decembra meseca (Ustav Srbije je donet u septembru mesecu).
    I, prema tome, pozivajući se mnogo na taj ustav, mi i te kako kršimo ono što treba da uradimo, a to je da donesemo normalne zakone, koji ne bi trebalo baš mnogo da se tiču njega.
    Samo da podvučem na šta se odnosi ova naša primedba - odnosi se na to da poslodavcu društvene firme, tj. direktoru, ne bi trebalo da bude omogućeno da na jednostavan način otpusti radnika i na taj način, maltene na mala vrata, postane vlasnik fabrike. Ali, u isto vreme, ne bi smelo da se onemogući vlasniku privatne firme da ima tu slobodu da, u vreme tranzicije, kada dolazi do vrlo nestabilnog tržišta, ponude, potražnje, možda i nekoliko puta u toku godine menja svoje programe proizvodnje i svoje proizvode.
    Samim tim, privatni preduzetnici, ako se usvoji ovaj član 105. kako izvorno glasi, bili bi onemogućeni da tako dinamično i brzo menjaju svoje procese proizvodnje i svoje proizvode, a direktori u društvenim firmama bili bi i te kako osokoljeni da polagano otpuštaju radnike, i na kraju, posle isteka tri do četiri godine (kada im Zakon o privatizaciji daje pravo i obavezu da se sve firme u društvenom vlasništvu privatizuju) maltene budu sami u toj firmi i na taj način pregovaraju sa budućim kupcem.
    Mi smo ovde predložili jednu dopunu - ubacivanje između prvog i drugog stava jednog stava koji glasi: "Poslodavac može da ponudi zaključivanje ugovora o radu u smislu stava 1. ovog člana samo iz opravdanog razloga". Deluje malo banalno, ali opravdani razlog određuje sud i daje pravo, naročito radnicima koji rade u društvenoj firmi, da zbog svoga direktora (koji, pretpostavljamo, neće biti, ali ako bude obestan da ih bez razloga izbacuje van), na sudu zahtevaju pravdu.
    Znači, ovaj stav omogućuje da se i sud umeša u član 105.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman na član 105.
    Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem (ovo se odnosi na amandman narodnog poslanika Radojka Petrića, pošto je grupa poslanika, na čelu sa gospodinom Srđanom Petrovićem, povukla svoj amandman).
    Za 63, protiv 118, uzdržana 23, nije glasalo 9, ukupno 213 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 105. amandman je podneo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
    Sa ovim amandmanom saglasio se predsednik predlagača na sednici Odbora.
    Da li želite reč? (Ne.)
    Pošto nemamo izveštaje Odbora, stavljam na glasanje amandman na član 105. koji je podneo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
    Za 157, protiv 33, uzdržan jedan, nije glasalo 23, ukupno 214 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.
    Na član 105. amandman su podneli narodni poslanik Rodoljub Šabić, Nataša Milojević, Olgica Kirćanski, Jelena Milenković, Branko Gligorić, Dragan Milentijević, Aleksandar Vatović i Meho Omerović.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    ...

    Rodoljub Šabić

    Dobro je, dame i gospodo narodni poslanici, što je malopre prihvaćen amandman na član 105. Bili su rukovođeni istom idejom, kao i poslanici Socijaldemokratije kada su podneli svoj amandman. Dakle, imali su ideju da nije dobro dopustiti krajnje ekstenzivno, a moguće, tumačenje zakonske odredbe, onako kako je bila data u Predlogu zakona, po kojoj bi praktično svako odbijanje (nezavisno od toga da li je predlog za zaključenje ugovora, koji je dat, zakonit, da li je uopšte moguće, dopušten, opravdan) značilo ili bi se moglo tumačiti kao razlog za otkaz i prestanak radnog odnosa. Mi podržavamo amandman koji je usvojen. Bila je neophodna jedna takva intervencija.
    Međutim, mi smo svoj amandman dali još 18. oktobra i, čini nam se, sa intervencijom koja je za nijansu ipak bolja. Ja ću zbog toga pokušati da ubedim Skupštinu da je potrebno usvojiti i taj amandman, iako na prvi pogled to izgleda nelogično, jer je moguće, primenom mehanizma iz člana 139. Poslovnika o radu Skupštine, kroz redakciju učiniti ta dva amandmana zajedničkim.
    O čemu se zapravo radi? Dakle, uvođenjem reči "iz opravdanih razloga", poslodavac iz opravdanih razloga može nuditi radniku ugovor o radu pod izmenjenim uslovima. Postavlja se pitanje čemu ta i takva kategorizacija. Može poslodavac radniku da nudi šta hoće i kada hoće, iz opravdanih ili iz neopravdanih razloga. Nije problem u dispoziciji. Bitno je samo šta je sankcija. Dakle, može poslodavac da nudi šta hoće, bitno je da radnik to ne mora da prihvati. S druge strane, može poslodavac da nudi nešto što nije opravdano, ali istovremeno nije suprotno nekoj imperativnoj normi, pa radnik to prihvati i onda opet nemamo problem. Ono što je bitno, bitno je ne dovoditi radnika u situaciju da nešto mora da prihvati. Jednom rečju, trebalo je intervenisati u odredbi gde je data sankcija, trebalo je reći da radnik može dobiti otkaz onda kada iz neopravdanih razloga odbije zaključenje ugovora pod izmenjenih uslovima.
    Ja ću vas podsetiti, gospodo, moguće su situacije kada sa stanovišta poslodavca nova ponuda za zaključenje ugovora o radu izgleda opravdana. Imate deset zaposlenih radnika, imate potrebu za angažmanom jednog radnika na poslovima noćnog čuvara i zašto biste zapošljavali jedanaestog, kad jednom od deset možete ponuditi nov ugovor o radu. Međutim, na prvi pogled izgleda bilo kom od deset, međutim samo jedan od tih deset, primera radi, ima noćno slepilo i ima opravdan razlog da odbije to zaključenje, a ostalih devet nema. Jednom rečju, odlično je što je usvojen amandman malopre i dobro je što će sada opravdanost novog ugovora ceniti neko ko nije samo poslodavac, zato što je to sud; treba sačekati da i vreme kroz novu radno-pravnu praksu, kolektivne ugovore i opšte akte i praksu suda, kreira kriterijume opravdanosti. Ali, bilo bi dobro usvojiti amandman po kome radnik može dobiti otkaz samo onda kada iz neopravdanih razloga odbije. Ostajem pri amandmanu.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, zarad javnosti, pošto se toliko priča o tom članu 105. pročitaću ga, da bi znali građani Srbije o čemu ovde razgovaramo. U njemu se kaže: "Poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključivanje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima". U drugom stavu: "Zaposlenom koji odbije da zaključi ugovor o radu u smislu stava 1. ovog člana, poslodavac može da otkaže ugovor o radu".
    Dakle, čini mi se da je svim građanima Srbije, svim ljudima koji žele da razmišljaju, potpuno jasno o koliko lošem članu se radi i da je ovde, u stvari upravo reč o suštini ovog zakona kojim bi predlagač želeo da sva ovlašćenja stavi u ruke poslodavca, da se radnici i njihovi predstavnici više ne pitaju ama baš nizašta. Dakle neću da govorim demagoški štiteći isključivo radnička prava i govoreći o tome kako sve zavisi od poslodavca zato što sam protiv Vlade, već zato što je to zaista činjenica, pa makar to ministru bilo i smešno; što god se radnici više bunili, što god radnici teže živeli on će više da se smeje, šta ga briga, njemu je utoliko lakše i bolje, ne mora da sluša.
    Što se tiče amandmana grupe poslanika, rekao bih da je ovaj za nekih 10%, ako se to može matematički izraziti, popravio ovaj član - nedovoljno, posebno što je nejasna formulacija "iz neopravdanih razloga"; ponovo se postavlja pitanje kako i na koji način bi bila tumačena takva norma, ko bi bio taj koji bi je tumačio, kakva bi bila zaštita, koji je drugostepeni postupak. Mnogo toga ostaje nejasno, ali opet postoji makar jedna formalna ograda da to ne može da bude iz neopravdanih razloga. Čini mi se da je to nešto što je ipak malena, ali kakva - takva zaštita za radnike u ovom trenutku.
    Ako već niste u stanju da prihvatite amandmane poslanika SRS, dobro bi bilo da prihvatite amandmane vaših predstavnika koji doduše mnogo manje, posebno ne iz korena, ali ipak koliko - toliko u interesu druge strane, u interesu radnika ovo menjaju. Ja mislim da bi to bilo nešto što je prihvatljivo za Vladu Srbije, nešto što je prihvatljivo za predlagača. Ništa mu se suštinski ne bi promenilo u predlogu, a radnici bi mogli da nađu makar neku kvaku za koju bi mogli da se uhvate, što bi se u narodu reklo, makar nešto za šta bi mogli da se drže tražeći i zahtevajući ostvarenje svojih prava, tražeći da ne budu otpuštani, da im ne budu davani otkazi, da ne budu sklanjani zbog nepotpisivanja ugovora o radu samo zato što se to poslodavcu tako svidelo, zato što neko ima plave ili braon oči, a ovaj bi voleo da ima crne oči ili bilo kako drugačije. To je potpuno moguće po ovom zakonu, nije tačno da nije moguće. Nigde ne postoji norma koja bi to ograničavala. Vreme je da takvi, koji jedino što rade je da čitaju novine i viču - vreme, napuste Narodnu skupštinu, jer sam siguran da to građani vide.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 42, protiv 128, uzdržanih 28, nije glasalo 16, ukupno 214 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 105. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li želite reč? (Da.)
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Meni je jasno da ovde mnogi u Narodnoj skupštini imaju kompleks od nas srpskih radikala, pre svega zbog toga što smo principijelni, nepotkupljivi, vredni, pametni i disciplinovani, ali tu bolest mi ne možemo da lečimo, nažalost.
    Što se spornog amandmana na član 105. tiče, nas ne interesuju vaše međusobne trgovine niti nas interesuje amandman koji je protiv Poslovnika podnet od strane Odbora. Za nas taj amandman ne postoji, kao što ni gospodin Novaković ne postoji sada u Narodnoj skupštini. Mi smo tražili da se u članu 105. posle stava 2. dodaju st. 3. i 4. koji glase: "Zaposleni ima pravo u slučaju iz stava 2. ovog člana da podnese tužbu sudu radi osporavanja dopuštenosti izmene ugovora o radu". Stav 4: "Izvršenje otkaza ugovora o radu se odlaže do pravosnažnosti sudske odluke".
    Da podsetimo o čemu se radi: dakle, poslodavac može da otkaže ugovor o radu radniku ukoliko ne prihvati ugovor o radu pod izmenjenim okolnostima. Šta sadrži ugovor o radu rečeno je u članu 21. i sigurno poslodavac neće da menja ime i prezime zaposlenog, njegovu stručnu spremu i tome slično, nego se ovde pre svega misli na mogućnost raspoređivanja na drugo radno mesto. Ili ako, recimo, ugovor o radu sadrži normu - moraš danas da ispleteš toliko i toliko džempera u tkačnici, pa mu sada tu normu duplira, a ovaj zna da to ne može da uradi i ne prihvati i to je razlog za otpuštanje. Zbog toga je od izuzetne važnosti da se u ovom zakonu propiše da radnik ima sudsku zaštitu, jer nema drugog zakona koji bi to propisao.
    Poslodavcu se ovde ostavljaju velika ovlašćenja, jer će on radniku ponuditi takav ugovor, pretpostavlja se, koji ovaj ne može da izvrši, u slučaju da hoće da zloupotrebi ovo pravo koje mu zakon daje. Zamislite samo, pod DOS-ovskom vlašću u javnim državnim preduzećima i u društvenim preduzećima gde su njihovi direktori kakva će osveta biti prema radnicima koji nisu u istoj političkoj partiji u kojoj je direktor. Pa, tu će biti otpuštanja samo tako. Uostalom, toga već u praksi ima. Ovde smo samo dali mogućnost da se radnici lako otpuštaju sa posla, a da pored toga nemaju sudsku zaštitu.
    Ovde se otvara mogućnost jedne vrste prinudnog rada. Poslodavac će jednostrano prinuditi radnika da nešto prihvati ili ne prihvati. Ako ne prihvati, ostaje bez posla, a ako prihvati, imamo prinudni rad, a to je Ustavom zabranjeno, i republičkim i saveznim. Republički ustav u članu 35. to zabranjuje, a Savezni u članu 54.
    Kakva je socijalna politika? Gospodine ministre, šta ćete sa tim radnicima koji ostanu bez posla? Vi ste sami rekli u ovom zakonu, citiraću vas: "Socijalna politika, po mišljenju Vlade, treba da se vodi kroz aktiviranje tranzicionog fonda gde će zaposleni moći da se prekvalifikuju prema potrebama novog programa i investicija" - limari u bravare, bravari u limare i tome slično. Da li je Đinđić sad po Nemačkoj tražio, molio milijardu maraka za investicije, jer kaže - ne vredi, ovo sve što dajete za socijalna davanja je malo i ne možemo od toga da podmirimo sve socijalne potrebe. Vi priznajete da nemate socijalni program i umesto da tražite načina da proizvodnju pospešite, vi i dalje idete u dubiozu. Šta da očekujemo nego da radnici masovno ostaju bez posla.
    Ako neko ustane i kaže mi - to je tako bilo i po ranijem zakonu, ja ću odmah da kažem, da se ne bih javljala na repliku, da nije tačno da je to tako bilo. Istina, član 108. je propisivao da može ugovor o radu da se otkaže, i to u slučaju kad nema radnog mesta na kome može da bude raspoređen radnik, u smislu člana 23. Zakona, a taj član 23. propisuje i izvesnu komisiju koja mora da bude sastavljena od ljudi koji su iste stručnosti kao onaj koji ne zadovoljava rad, kome može jednostrano da se otkaže ugovor o radu, pa tek na osnovu nalaza i mišljenja te komisije može da prestane radni odnos. Ovde je sve u rukama poslodavca, a radnik nema gotovo nikakvu zaštitu.
    Gospodine ministre, samo još nešto - što ne propisaste ovim zakonom obavezu poslodavcu da obezbedi sendvič, organizovan prevoz autobusima i plaćenu dnevnicu radnicima koji izlaze na štrajk? Hoće li to moći po novom zakonu? Da li će neki privatni poslodavac da plati to sindikatu? E, to bih volela da vidim, ali neće moći.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.