Dame i gospodo narodni poslanici, sasvim je očigledno da upravo ovim članom poslodavac više nema nikakvih obaveza kada je reč o isplati otpremnina, solidarne pomoći, jubilarnih nagrada i pomoći u slučaju smrti člana uže porodice. Pred sobom imam jedan pojedinačni kolektivni ugovor, gde se jasno ukazuje koliko su ova rešenja, vezana za kolektivne ugovore, bolja i idu više u prilog radnika i zaposlenih, nego ovaj zakon.
Primera radi, u pojedinačnim kolektivnim ugovorima se kaže da je organizacija, ustanova ili javna služba, obavezna da zaposlenom obezbedi: otpremninu u visini od tri zarade ili tri plate; solidarnu pomoć za slučajeve duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana porodice; zdravstvene rehabilitacije zaposlenog; nastupanje teže invalidnosti; ublažavanje posledica elementarnih nepogoda, u visini od dve plate.
Kada je reč o članovima šire porodice, kao što su roditelji, braća i sestre, imamo jednu platu nadoknade. Kada govorimo o jubilarnim nagradama i one su bile u obavezi, pa za 10 godina rada pola plate ili 50%, za 20 godina rada 70%, za 30 godina rada 100 posto. Znači, sva su ova rešenja mnogo bolja i povoljnija, nego ovo što se sada nudi Zakonom. Sasvim je jasno da od toga da poslodavac može zaposlenom da isplati otpremninu, solidarnu pomoć, jubilarnu nagradu, neće biti ništa.
Mislim da ovaj naš amandman koji je podneo poslanik Radojko Petrić, govori o tome da se u stavu 2. proširi pravo ne samo za užu porodicu, nego i za širu, kao što su roditelji, braća i sestre. Evo, ministar se sprema da kaže nešto o ovom članu, pa će reći - država je u teškoj situaciji, morate da shvatite da ne možemo da ispunimo sve zahteve. Ali, građani su mnogo očekivali od nove vlasti, bila su velika obećanja, te milijarde, samo da padne vlast ...
(Predsednik: Gospodine Bušetiću, tema.)
... te milijarde da se izruči Milošević, ali nema od toga ništa.