Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,        nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, sednici prisustvuje 178 narodnih poslanika.
Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Stevan Lilić, Meho Omerović, Zaharije Trnavčević, Petar Mišić, Zoran Bošković, Bojana Aleksić, Momčilo Trajković, Jelena Milenković, Kermeci Karolj, Neda Arnerić, Vladimir Dobrosavljević, Dragan Jočić, Biači Anton, Ratimir Svirčević, Srđan Sikimić i (pre podne) Zoran Novaković, Vasilije Pavićević i Teodora Vlahović.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju: predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije; sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Nenad Čanak, predsednik Skupštine AP Vojvodine i dr Predrag Filipov, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine, u svojstvu ovlašćenih predstavnika Skupštine AP Vojvodine, koja je podnela Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine, a čije je razmatranje u toku.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala i predstavnike Narodnog pokreta "Otpor", kao i predstavnike Udruženja porodica otetih i nestalih na Kosovu i Metohiji.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O UTVRĐIVANjU ODREĐENIH NADLEŽNOSTI AUTONOMNE POKRAJINE (pojedinosti)
Podsećam vas da smo raspravu o Predlogu zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine u pojedinostima prekinuli u toku pretresa o amandmanu na član 14, koji su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Srboljub Živanović i Bora Stanimirović.
Takođe, podsećavam vas, u pretresu o ovom amandmanu, pored podnosilaca amandmana, učestvovali su narodni poslanik dr Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke i dr Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave, kao i da je za učešće u raspravi još bio prijavljen narodni poslanik Zeldžo Hurić, u svojstvu zamenika predsednika poslaničke grupe DOS - Reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija.
Da li narodni poslanik Zeldžo Hurić želi reč?

Uvažena gospođo predsedniče, gospodo potpredsednici, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi gosti, ovaj član predviđa one poverene poslove od strane Republike autonomnoj pokrajini koji se odnose na više obrazovanje.
Gospodin Bora Stanimirović predlaže da se kompletan član briše. Uvažavam njegovo obrazloženje, jer kako ste čuli i sam je protiv tih ingerencija koje se poveravaju, ali je suština da se te ingerencije ne navode u ovom predlogu zakona, već da se regulišu, a i biće regulisane zakonom o višem i visokom obrazovanju, upravo zakonom o univerzitetu.
To jeste tačno, ali smatram da svaki akt, svaki zakon mora imati potporu u nekom višem aktu, pa prema tome i budući zakon o univerzitetu mora imati potporu, temeljno nešto na čemu će se zasnivati u nekom višem aktu, a to je za mene baš upravo ovaj predlog zakona o proširenju nadležnosti autnomne pokrajine.
Zato, uz svo uvažavanje gospodina Stanimirovića, njegov doprinos i stručnost u oblasti obrazovanja ipak moram predložiti Narodnoj skupštini da ovaj amandman, iz ovih razloga koje sam naveo, ne prihvati.

Hvala. Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman koji su na član 14. podneli poslanici mr Srboljub Živanović i Bora Stanimirović.
Za 52, protiv 91, uzdržanih 29, nije glasalo četiri, od 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 14. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Jovan Deretić i Zoran Novaković.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Jovan Deretić, podnosilac amandmana na člana 14.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege poslanici, poštovani slušaoci, mi smo podneli amandman na član 14, koji kaže da - autonomna pokrajina imenuje direktora više škole; imenuje deo članova organa upravljanja kao predstavnika osnivača na višim školama.
Po svim pozitivnim zakonima onaj koji je osnivač i koji je uložio novac u neku ustanovu ima pravo da određuje i postavlja direktore i upravni odbor. U ovom slučaju ne radi se o osnivaču autonomnoj pokrajini, nego o Republici Srbiji. Republika Srbija je osnivač viših škola i njoj pripada pravo da određuje direktore i upravne odbore, a za one škole koje bude osnovala Autonomna Pokrajina Vojvodina, ona će imati to isto pravo osnivača.
Ovde se radi o preuzimanju, bolje rečeno, o otimanju pojedinih viših prosvetnih ustanova od strane autonomaša. Vlada je ovde dala svoje mišljenje, da se tu radi o poveravanju nadležnosti. Ne radi se o poveravanju nadležnosti u slučaju preuzimanja imovinskog prava. Zbog toga su oni predložili da se u članu 14. brišu tačke 4) i 5)
Na vama je da ocenite da li je to ispravno ili ne.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 51, protiv 93, uzdržanih 30, nisu glasala tri, od 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Branislav Blažić i narodni poslanik Bora Stanimirović.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč?
Ima reč narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo, ovim članom Predloga zakona se, u stvari, razotkriva prava namera predlagača. Ovde ne može biti reči o nekom ekonomskom interesu kada je u pitanju visoko školstvo. Kakav je onda interes ako nema ekonomskog interesa?
Očigledno se ovde radi o razbijanju jedinstvenog sistema visokog obrazovanja u cilju indoktrinacije i manipulacije mladim ljudima na fakultetima. Mladim ljudima je najlakše manipulisati i to su pokazali i Amerikanci u periodu pre 5. oktobra. Ja ću vam reći kako je to bilo nekada u Vojvodini, kada su autonomaši bili na vlasti. Nakon završenog Medicinskog fakulteta i obavljenog staža polagali smo stručni ispit, takozvani državni ispit. Da bi dobili dozvolu da polažete u Beogradu taj stručni ispit, morali ste da idete u Izvršno veće Vojvodine i da im molbom tražite. Otišao sam tamo i dočekali su me kao da sam tražio ne znam šta; ona žena kojoj smo predavali tu molbu samo što nije pala sa stolice, zašto u Beogradu da polažemo stručni ispit?
Vratila me je, sutra sam ponovo išao u Novi Sad kod jednog čoveka koji mi je prvo držao neka predavanja da mi kaže zašto to posle završenog fakulteta, sada stručni ispit polažem u Novom Sadu. Mnoge moje kolege prošle su kroz to i najzad sam dobio tu potvrdu da mogu u Beogradu polagati stručni ispit, a mnogi to nisu dobili. Kolege iz Vršca morali su da putuju, da prolaze pored Beograda da bi otišli u Novi Sad da traže da mogu da u Beogradu polažu. Lakše je bilo dobiti dozvolu da idete u Segedin da tamo studirate ili čak polažete tamo neke stručne ispite, nego u Beogradu.
To je vreme onih priča koje se i danas pričaju o dobrim namerama autonomaša, da nije cilj razbijati Srbiju, nego da se lakše funkcioniše. Eto, kako smo funkcionisali, a te priče se i danas slušaju. I ovaj zakon je potkrepljen mnogim pričama, prošle godine slušali smo same priče, mnogo je bilo priča, Srbija se pretvorila u pričanje i nikada se nije više pričalo, a manje radilo.
Prema tome, ovo je u funkciji nekih pričanja, a pozadina svega je isključivo razbijanje države. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? Da li podnosilac amandmana, narodni poslanik Bora Stanimirović, želi reč?  (Da.)

 Dame i gospodo, ovde se radi o nekim autonomnim pravima, pošto član 15. govori o visokom obrazovanju, ali ako pogledamo zakon koji je ušao u skupštinsku proceduru, o kojoj to autonomiji mi tu govorimo. Koja su to autonomna prava koja, praktično nacionalne manjine u Vojvodini neće imati, što pored ostalog, nigde u svetu nema? Po Ustavu, član 8. stav 2, na univerzitetu i fakultetu nastava se može izvoditi i na jeziku nacionalnih manjina i na nekom od svetskih jezika. Vi mi pobrojte zemlje u svetu koje imaju univerzitet, odnosno fakultete gde se nastava izvodi na jezicima manjina, a mi smo to već predvideli u zakonu o univerzitetu, koji će za nepun mesec dana praktično, i verovatno biti izglasan.
Član 15. ovog zakona o autonomnoj pokrajini u samom nazivu upravo govori nešto što nije do kraja jasno.
Prvo, Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine, ali koje? Misli se na Vojvodinu, da li i Kosovo? Govorimo o Srbiji, praktično i kada neko kritikuje one koji su protiv autonomije, a u stvari nisu, uglavnom ističu njihova shvatanja da ne dajemo dovoljno prava svim narodima, svim građanima zemlje. U tom slučaju, svako će prema ovom predlogu i prema ovoj karti, koju smo videli juče ili prekjuče, imati neka autonomna prava u Srbiji, gde za četiri sata možete kolima preći od severa do juga. Znači, radi se o velikoj zemlji i svako će moći da ostvaruje tu autonomiju.
Član 15. je sporan i mi tražimo da se briše, a evo iz kojih razloga?
Prvo, zato što je zakon o univerzitetu ušao u skupštinsku proceduru i što se neke stvari ponavljaju. On predviđa osnivanje fakulteta i univerziteta, utvrđuje ispunjenost uslova za početak rada obrazovane delatnosti, fakulteta, upućuje, odnosno utvrđuje broj studenata, imenuje deo članova organa upravljanja i vrši, ono što je važno, upravni nadzor.
Prema tome, to je predviđeno i zakonom o univerzitetu gde će, ne samo Novi Sad, nego će svako mesto koje ima fakultet moći da rešava ta pitanja, naročito kada se radi o upisnoj politici, a posebno kada se radi o organima upravljanja.
Meni samo nije jasno, a verovatno ću tražiti objašnjenje kod onih koji to kasnije tumače, po kom zakonu će se, što se tiče univerziteta, raditi u Vojvodini? Da li po ovom zakonu o univerzitetu koji se predlaže i koji je u skupštinskoj proceduri ili po ovom koji se predlaže sada o autonomiji. Biće dualizma, a istorija srpske Vojvodine je bila u toj fazi dualizma, naročito kada je bila pod vlašću austrougarske monarhije, sa carem u Beču, sa kraljem u Pešti. Da li mi sada, stvarajući ovakva dva zakona, i dalje želimo da vladamo sa carem u Beogradu, sa kraljem u Novom Sadu, mislim na Čanka.
Prema tome, ako je tako, onda je sigurno da je neophodno da se ovo briše i da se mnoga druga pitanja reše da bismo došli do onoga što želimo. Niko nije protiv autonomije, nije to izmišljena kategorija, ali prošli put sam rekao, tražim ovde decentralizaciju koja će ići i dalje od Novog Sada. Ovde se radi samo o tome da se vlast podeli između dva centra, a šta onima drugima preostane, to je problem o kome će se diskutovati.
Mi, ako ne možemo da promenimo Ustav Srbije, možemo puno toga da promenimo. Mi menjamo mnoge sistemske zakone, a da nismo praktično promenili Ustav Srbije. Valjda se prvo donosi ustav pa onda zakon. Da li ćemo posle, kada promenimo Ustav Srbije, menjati sve ove zakone na kojima smo izgubili godinu ili ćemo izgubiti još jednu godinu više. To je razlog zbog čega upravo SPS predlaže da se ovaj član briše, a ne zbog toga što je to manja autonomija.
Ako nas neko kritikuje da je praktično to samo jedna strategija Socijalističke partije, nije u pravu; mi možemo reći obrnuto. Zašto neko sada vrši pritisak? Čuli smo gospodina Čanka prvog dana kada je govorio i kada je praktično rekao - ili ćete usvojiti ili ćemo se ponašati ovako. Kada on predsedniku Vlade kaže - ili ćete usvojiti taj zakon ili će naših 19 poslanika otkazati poslušnost Vladi, mislim da bi Vlada mogla da nađe nekog boljeg koalicionog partnera i da se ne plaši za svoj status.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako dublje ulazimo u raspravu o pojedinim članovima ovog nakaradnog zakonskog projekta, sve više do izražaja dolazi krajnja pravnička nestručnost ljudi koji su ovo pisali.
Na primer, tvorci ovog člana 15. smatrali su da ovom pravnom normom već postojeće univerzitete i fakultete u Vojvodini koji su vlasništvo Republike Srbije, čiji je osnivač Republika Srbija, predaju autonomnoj pokrajini kao osnivaču. Ali, po ovom članu to ne može da se izvrši. Po ovom članu zakona, buduće fakultete i univerzitete može da formira pokrajina, one koji još ne postoje.
Drugo, ne zaboravite, po važaćem Zakonu o univerzitetu, a verovatno po nekom budućem, ukoliko bude donošen, neće država imati monopol da formira univerzitete i fakultete. Pored države, to će moći da rade i privatna, pravna ili fizička lica koja ispunjavaju određene uslove. Po ovome to može da radi i autonomna pokrajina, možda će moći da radi i opština i grad, ali to što se povećava broj mogućih subjekata osnivanja fakulteta i univerziteta, u principu ovde ne znači ništa. Po ovom zakonu vi i ne možete da predate već postojeći univerzitet i već postojeće fakultete u nadležnost pokrajini, niti možete pokrajinu da proglasite njihovim osnivačem. Oni koji su vam ovo pisali ništa ne znaju, a skrećem vam pažnju na to, ne bih li vas ubedio da odustanete od ovog nakaradnog zakona.
Zatim, ovde potenciram posebno onu primedbu, koju sam video i u četvrtak, kad je bilo reči o višim školama. Kako je moguće da ovde postoji odredba kojom se pokrajini daje u nadležnost vršenje upravnog nadzora? Kako je to moguće u sadašnjem pravnom poretku? Kako je to moguće u današnjem sistemu organizacije državne uprave?
To pitanje postavim ministru pravde i lokalne samouprave, Vladanu Batiću, koji je zastupao Vladu na prošloj sednici, on izađe da mi odgovori i kaže da sam profesor, odnosno doktor predvojničke obuke. Pitam da objasni stručno pitanje, a on meni odgovara da sam ja doktor predvojničke obuke.
Posle sednice ga pitam što nije odgovorio na direktno pitanje, kaže - moram da pročitam, pa ću na sledećoj sednici (izgleda da još uvek čita udžbenike i nije došao do adekvatnog saznanja, koje bi mu omogućilo da se pojavi za ovom skupštinskom govornicom). Ali, pretpostavljam da među vama DOS-ovcima ima još poneki pravnik u sali, pa neka on izađe da objasni to pitanje.
Kako je moguće ovakav zakon provesti? Vi ste ukinuli Ustavni sud.