Dame i gospodo, ovde se radi o nekim autonomnim pravima, pošto član 15. govori o visokom obrazovanju, ali ako pogledamo zakon koji je ušao u skupštinsku proceduru, o kojoj to autonomiji mi tu govorimo. Koja su to autonomna prava koja, praktično nacionalne manjine u Vojvodini neće imati, što pored ostalog, nigde u svetu nema? Po Ustavu, član 8. stav 2, na univerzitetu i fakultetu nastava se može izvoditi i na jeziku nacionalnih manjina i na nekom od svetskih jezika. Vi mi pobrojte zemlje u svetu koje imaju univerzitet, odnosno fakultete gde se nastava izvodi na jezicima manjina, a mi smo to već predvideli u zakonu o univerzitetu, koji će za nepun mesec dana praktično, i verovatno biti izglasan.
Član 15. ovog zakona o autonomnoj pokrajini u samom nazivu upravo govori nešto što nije do kraja jasno.
Prvo, Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine, ali koje? Misli se na Vojvodinu, da li i Kosovo? Govorimo o Srbiji, praktično i kada neko kritikuje one koji su protiv autonomije, a u stvari nisu, uglavnom ističu njihova shvatanja da ne dajemo dovoljno prava svim narodima, svim građanima zemlje. U tom slučaju, svako će prema ovom predlogu i prema ovoj karti, koju smo videli juče ili prekjuče, imati neka autonomna prava u Srbiji, gde za četiri sata možete kolima preći od severa do juga. Znači, radi se o velikoj zemlji i svako će moći da ostvaruje tu autonomiju.
Član 15. je sporan i mi tražimo da se briše, a evo iz kojih razloga?
Prvo, zato što je zakon o univerzitetu ušao u skupštinsku proceduru i što se neke stvari ponavljaju. On predviđa osnivanje fakulteta i univerziteta, utvrđuje ispunjenost uslova za početak rada obrazovane delatnosti, fakulteta, upućuje, odnosno utvrđuje broj studenata, imenuje deo članova organa upravljanja i vrši, ono što je važno, upravni nadzor.
Prema tome, to je predviđeno i zakonom o univerzitetu gde će, ne samo Novi Sad, nego će svako mesto koje ima fakultet moći da rešava ta pitanja, naročito kada se radi o upisnoj politici, a posebno kada se radi o organima upravljanja.
Meni samo nije jasno, a verovatno ću tražiti objašnjenje kod onih koji to kasnije tumače, po kom zakonu će se, što se tiče univerziteta, raditi u Vojvodini? Da li po ovom zakonu o univerzitetu koji se predlaže i koji je u skupštinskoj proceduri ili po ovom koji se predlaže sada o autonomiji. Biće dualizma, a istorija srpske Vojvodine je bila u toj fazi dualizma, naročito kada je bila pod vlašću austrougarske monarhije, sa carem u Beču, sa kraljem u Pešti. Da li mi sada, stvarajući ovakva dva zakona, i dalje želimo da vladamo sa carem u Beogradu, sa kraljem u Novom Sadu, mislim na Čanka.
Prema tome, ako je tako, onda je sigurno da je neophodno da se ovo briše i da se mnoga druga pitanja reše da bismo došli do onoga što želimo. Niko nije protiv autonomije, nije to izmišljena kategorija, ali prošli put sam rekao, tražim ovde decentralizaciju koja će ići i dalje od Novog Sada. Ovde se radi samo o tome da se vlast podeli između dva centra, a šta onima drugima preostane, to je problem o kome će se diskutovati.
Mi, ako ne možemo da promenimo Ustav Srbije, možemo puno toga da promenimo. Mi menjamo mnoge sistemske zakone, a da nismo praktično promenili Ustav Srbije. Valjda se prvo donosi ustav pa onda zakon. Da li ćemo posle, kada promenimo Ustav Srbije, menjati sve ove zakone na kojima smo izgubili godinu ili ćemo izgubiti još jednu godinu više. To je razlog zbog čega upravo SPS predlaže da se ovaj član briše, a ne zbog toga što je to manja autonomija.
Ako nas neko kritikuje da je praktično to samo jedna strategija Socijalističke partije, nije u pravu; mi možemo reći obrnuto. Zašto neko sada vrši pritisak? Čuli smo gospodina Čanka prvog dana kada je govorio i kada je praktično rekao - ili ćete usvojiti ili ćemo se ponašati ovako. Kada on predsedniku Vlade kaže - ili ćete usvojiti taj zakon ili će naših 19 poslanika otkazati poslušnost Vladi, mislim da bi Vlada mogla da nađe nekog boljeg koalicionog partnera i da se ne plaši za svoj status.