Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Skupštine je po običaju prekršio član 28. Poslovnika, gde se kaže da se, između ostalog, stara i o primeni Poslovnika itd.
U sredu, kada sam govorio, rekli ste da nije istina da niste bili na vreme, pa ste rekli da ste bili u 10,15. Koliko znam, još ni jedna sednica nije bila zakazana za 10,15. Danas ste dali pauzu bez božije volje, iz samo vama znanih razloga; sada sa nekom pričom kako su svi mogli da dođu na konsultaciju, kao da je to bila neka neobavezna žurka. Vi sa govornice niste rekli da zovete na konsultacije šefove poslaničkih grupa, nego ste samo brže - bolje dali pauzu, u čudu šta da radite sad. Rekli ste da je pauza do 12,30. Posle toga, u 13,15 kažete da dajete pauzu do 15,00 časova. Osnovni je red, kada date pauzu, da se tada pojavite, ako treba da produžite pauzu, produžite, ali treba da se držite osnovnog reda.

Narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić je, u stvari, istakao iste primedbe kao i prethodni poslanik Borislav Pelević.
Da li želite da stavimo na glasanje? (Da.)
Stavljam na glasanje primedbe koje je Stevan Ž. Gudurić izneo.
Za 67, protiv 99, uzdržanih 8, nije glasalo 26, ukupno 200 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da nije povređen Poslovnik u članu 28, koji je reklamirao narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić.
Predlažem da nastavimo rad.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Šteta što Vlada nije prihvatila ovaj amandman, inače se ne bi dešavalo ovo što se dešava u ovoj skupštini. Naime, predložio sam u članu 16. da se briše stav 2, koji kaže: "Poslovi iz stava 1. tačka 1. do 6. i 9. do 13. vrše se kao povereni". Izmena se predlaže zato što se radi o poslovima koji ne mogu da se povere autonomnoj pokrajini zbog svog značaja jer se krši Ustav, član 71. i 73.
Sigurno da je ovaj član veoma važan. Mi, srpski radikali, znamo koliko je važan i za ovom govornicom SRS je više puta upozoravala na ovaj član i član 15. i član 14. Naime, autentični sam Vojvođanin, jedna od najstarijih je moja porodica u Vojvodini i ne može i nema niko pravo, ko je juče došao, da nosi maramu i da kaže da hoće to, da hoće ovo. Sigurno je jedno: Vojvodina je moja zemlja i za Vojvodinu se mole i bore svi; svi smo hteli i uspeli smo da se pripojimo matici srpskoj, da se pripojimo Srbiji. Sigurno je da svi Vojvođani to žele.
Drugo, i ovde oni koji su Vojvođani ili nacionalna manjina dobro znaju da je nacionalna manjina veoma cenjena, da ima sva prava i više nego što ima u drugim zemljama. To što ste im obećali, vi što ste tražili, to se sada dešava u Skupštini. Male stranke, kao što je izdajnička stranka, stranka Velje Ilića, prodala se za paklu cigareta ili za fabriku cigareta. Sada se to dešava ovde, sutra ćete isključiti jednu stranku od četiri poslanika samo zbog toga.
Da se ovo ne bi dešavalo, SRS vas upozorava da prihvatite ovaj amandman kako bi bilo sve u redu.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? Izvolite, narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, povodom člana 16. Predloga zakona Skupština se nalazi u jednoj apsurdnoj situaciji, u situaciji u kakvu je veoma često dovodite, ne samo predsednik  Skupštine načinom na koji Skupštinu vodi, nego i poslanička većina, koja je jedinu meru saglasnosti pronašla onda kada je birala Vladu Republike Srbije. Od onda se zaista ponašate kao rogovi u vreći. Mi smo odbili amandman Vlade na isti ovaj član, to je izazvalo konfuziju u vladajućoj većini, a onda su se konsultovali predlagač zakona i Vlada Republike Srbije. Smatram da je i to moguće, da je dopušteno, da je i poželjno, ali ne mogu da razumem zašto je predsednik Narodne skupštine ponizila Narodnu skupštinu i uvela je u bezakonje, u anarhiju, uvela je u to da nam se sada obrati jedan od predstavnika predlagača zakona i da samog sebe pogazi i proguta za ovom govornicom.
Jedini stav predlagača zakona koji je merodavan za Narodnu skupštinu je onaj pisani koji je stigao pre neki dan, koji je potpisala ista osoba koja je bila ovde za govornicom i koja je rekla koje amandmane prihvata, a koje ne prihvata. Doslovce nam je predlagač rekao da ne prihvata 13 amandmana Vlade Republike Srbije, pisano, imate i pečat Autonomne Pokrajine.
Sada da vas upozorim na članove 144. i 145. Poslovnika. Član 144. kaže: "Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije." Taj posao je predlagač uradio i više predlagač zakona nema ovlašćenja da prihvata ili odbija bilo koji amandman u toku procedure.
Postoji još jedno ovlašćenje iz člana 145. koje glasi: "U toku pretresa predloga zakona, amandmane u pisanom obliku mogu da podnose predlagač zakona, nadležni odbori, odnosno Vlada, ali samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana".
Ako predlagač zakona prihvata da Srbija i Vojvodina igraju igru pritisaka, ucena, kompromisa, otimala - davala, uzimala, on tu igru može da prihvati, ali samo na Poslovnikom utvrđen način. Neka oni u Skupštini Vojvodine rade kako god hoće, ako im to odobrava Poslovnik Skupštine Vojvodine, u to Srbija nema pravo da im se meša. Ali, ovde, u ovoj Narodnoj skupštini radićemo isključivo po ovom poslovniku.
Predlagač zakona koji nije prihvatio amandmane i obavestio nas o tome pismeno u vreme kada procedura traje, ne može više da menja svoj stav o amandmanima.Znate koliko je to ružno i besmisleno da se postavlja pitanje šta je uopšte želja predlagača zakona? Ako je imao neki koncept zakona i ako ga je Vlada ugrozila svojim amandmanima, ako je rekao da ne može da se složi sa stavom Vlade da mu tako upropasti zakon svojim amandmanima, otkud to da jedan dan rasprave, u kojoj se ništa nije dokazalo, utiče toliko na predlagača da prihvati sve amandmane Vlade Srbije. Šta ćemo dobiti čak i kada prođe ovaj zakon u celini?
Hoće li to srediti odnose između otuđenog rukovodstva Vojvodine i Republike Srbije, Narodne skupštine, Vlade, građana Srbije, birajte koga god hoćete u ovoj raspravi. Ništa neće promeniti, ucene i pritisci se nastavljaju dalje. Zakon tek sada neće ličiti ni na šta. Ovde smirujete i one koji su bili za to da amandmani prođu i one koji su bili za to da amandmani ne prođu, i svi gledate da neokrnjeni izađete iz ove rasprave o davanju suštinske autonomije, besmislene autonomije, Vojvodini i svi se pravite kao da se ovde ništa ne događa.
Zakon se zove, završavam, zakon o utvrđivanju nadležnosti autonomne pokrajine, a vi nas ubeđujete da su svi ovi poslovi povereni. Menjajte zakone koji poveravaju poslove, pa napišite u zakonu o univerzitetu - poslovi iz člana tog i tog biće povereni autonomnoj pokrajini i završili smo posao; a ne poslove će obavljati autonomna pokrajina kao poverene, a predlog zakona se zove zakon o utvrđivanju nadležnosti.
Nemojte da nas terate, mi srpski radikali veoma ozbiljno pristupamo raspravama o zakonima koje ovde podnosite.
Nažalost, nijedan naš predlog ne stavljate na dnevni red i prinuđeni smo da raspravljamo po vašem dnevnom redu, ali poštujte ga bar vi.
(Predsednik: Upozoravam vas na temu i na vreme.)
Evo završavam, od vas 177, koliko vas ima, ko sada zna tačno šta je želja Vlade Srbije kako da izgleda zakon, a šta je želja predlagača Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine kako da izgleda zakon? Danas u prošlom glasanju, gde je pao amandman Vlade, jedna ista poslanička grupa iz DOS-a različito je glasala, i to ovi mali što vam odlučuju o sudbini zemlje.

Gospodine Nikoliću, imate dve opomene, sledeća mera je oduzimanje reči.
Da li se još neko prijavljuje za reč od ovlašćenih učesnika u raspravi? Reč ima ministar pravde i lokalne samouprave, gospodin Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u samo par reči, još jednom, geneza čitavog ovog projekta. Na pripremi Nacra zakona o utvrđivanju nadležnosti autonomne pokrajine radilo je Izvršno veće Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine i resorna ministarstva iz Vlade Republike Srbije.
Skup tih nadležnosti, koje treba da budu utvrđene kao nadležnosti AP Vojvodine, dogovorene su na tom nivou. Pravno-tehničku redakciju i Predlog zakona napravila je Skupština AP Vojvodine. Kada je Vlada videla taj predlog, radi ustavno-pravnog i zakonodavno-pravnog usaglašavanja i radi pravno-tehničke redakcije, predložila je određene amandmane.
Dakle, u pogledu spektra nadležnosti nije bilo nikakvih nesporazuma. To je konsenzus. U pogledu pravno-tehničke regulative došlo je do određenih manjkavosti, koje je Vlada pokušala da izmeni svojim amandmanima. Možda su kolege iz jednog dela poslaničkog kluba DOS-a, ili nekih drugih stranaka koje gravitiraju ka DOS-u, to drugačije protumačile.
Još nešto moram da kažem, jer je tu bilo puno polemike oko izvornih i poverenih nadležnosti. Ovaj zakon se zove Zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti, i to ne znači da one ne mogu biti i izvorne, i poverene. Ne znam gde ste pronašli tu logiku da jedno isključuje drugo. Utvrđuju se nadležnosti, i izvorne i poverene. Znate, pravna norma može da se tumači na više načina. Postoji tzv. pojmovno ili etimološko tumačenje pravne norme, postoji semantičko, postoji logičko, postoji gramatičko, postoji jezičko.
Dakle, dovoljno je samo jezičko tumačenje pravne norme, da bi se došlo do toga da utvrđivanje nije negacija ni izvornih, ni poverenih poslova.

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 56, protiv 95, uzdržanih 35, nije glasalo 11, od 197 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predloženi amandman.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Đura Lazić.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Đura Lazić.

Poštovano predsedništvo, uvažne koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi gosti, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, amandman koji sam podneo na član 17. u ime SPS-a, poslaničkog kluba SPS-a, nadovezuje se na članove zakona od 12. do 16. i od strane poslaničkog kluba SPS-a predloženo je brisanje ovih članova, pa je logično da se iz uzročno-posledičnih razloga briše i ovaj član, jer samo Republika Srbija svojim budžetom može obezbeđivati sredstva za finansiranje obrazovnog sistema.
Predložena rešenja iz člana 12. do 16. daju tolike nadležnosti AP da razbijaju jedinstvo obrazovnog sistema Republike Srbije. To potvrđuju i same činjenice, koje stoje u Predlogu zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine. Recimo, po ovom predlogu daju se nadležnosti autonomnoj pokrajini da vrši upravni nadzor, da vodi kadrovsku politiku, utvrđuje mrežu, programe, daje saglasnost na akte o sistematizaciji itd.
Mislim da ovolike nadležnosti zaista razbijaju jedinstveni obrazovni sistem u Republici Srbiji i to može prouzrokovati više posledica. Pre svega, kad je u pitanju sačinjavanje programa u obrazovanju, tu može da dođe do hiperprodukcije kadrova zbog neusklađenosti programa u određenim oblastima, a, s druge strane, može doći i do deficitarnih kadrova u drugim oblastima.
Ako se ovaj član 17. usvoji bez amandmana, pitam se - kakav će status srpsko obrazovanje imati na Kosovu i Metohiji i ne odriče li se ovim Srbija tog obrazovanja, zatim zdravstva; i ne ostavljaju li se na milost i ne milost šiptarskim vlastima, ko će ih finansirati, i što je najvažnije, po čijim će programima raditi u obrazovanju na Kosovu i Metohiji?
Jer, videli smo u naslovu zakona - ne odnosi se ovaj zakon samo na AP Vojvodinu, nego stoji da se odnosi uopšte na autonomnu pokrajinu. Znači, ako ovaj zakon primenjujemo i na Kosovu i Metohiji, pitam - šta će se dogoditi sa srpskim obrazovnim sistemom na Kosovu i Metohiji? Uostalom, i u ranijem periodu najveći problem u toj južnoj pokrajini bio je vezivan za program u obrazovanju.
Mnogi kvazinaučnici su, forsiranjem separatizma kroz program, pogrešno tumačili istoriju i to nametali učenicima i studentima u toj oblasti, pa su zbog toga i nastale takve posledice. Ovaj zakon je, po mom mišljenju, podvala i prevara, jer je prvi korak ka statusu republike Vojvodine. Uostalom, i predlagači ovog zakona taj cilj ne kriju, to su potvrdili i za ovom govornicom, a koliko znam, pripremaju i novi ustav za republiku Vojvodinu, koji će upravo da koriste osnov ovog predloga zakona za ono što planiraju.
Takođe se napada Ustav Republike Srbije od 1990. godine, kojim je, navodno, ukinut status pokrajina. To jednostavno nije tačno, jer je Ustavom od 1990. godine ukinuta državnost pokrajinama, koju su imale zahvaljujući Brozovsko-Kardeljevskom Ustavu od 1974. godine. Takva određenja iz tog ustava od 1974. godine znamo koliko su nam posledica i muka donela i u jednoj i u drugoj pokrajini.
Politika savezne države i Republike Srbije prema Vojvodini na ekonomskom i socijalnom planu takođe se osuđuje kao diskriminatorska, eksploatatorska i pljačkaška, pod plaštom da oni hoće naše pare. Ova tvrdnja i optužba u neku ruku me podseća na poznatu tezu šiptarskih separatista u ranijim godinama bujanja tog separatizma, kada su provaljivali da, navodno, "Trepča radi, Beograd se gradi", da treba ta sredstva dole da se ostave i tome sl.
Tako se dogodilo da danas i "Trepča" ne radi, danas dole nema ni struje, po nekoliko dana građani nemaju struje, bojim se da takva sudbina, ukoliko se ide dalje ka separatizmu, ne snađe i našu severnu pokrajinu. Umesto korekcija političkih i ekonomskih mehanizama, koje bi popravile položaj pokrajine, a da pri tom ne bi oštetile i oslabile već nestabilnu državu, traži se što veći stepen njenog udaljavanja od države, što bi dovelo do potpune destabilizacije i destrukcije države.
Zato se za pokrajinu traže svi bitni elementi posebne državnosti - potpuna zakonodavna, izvršna i sudska vlast, sve ingerencije u prosveti i kulturi, što veće zatvaranje prema Srbiji, a otvaranje prema susedima, kako na ekonomskom, tako i na drugim poljima. Ovo bih potkrepio i sa tačkom 7) iz oblasti sporta, čak se krug zatvara prema Srbiji, a daju se ingerencije autonomnoj pokrajini da se i u oblasti sporta ugovaraju međunarodni sportski turniri i tome sl. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 57, protiv 89, uzdržano 28, nije glasalo 20, od 194 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, narodni poslanik Zlatan Jovanović.