PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 28.01.2002.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

4. dan rada

28.01.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:05

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine (pojedinosti) (2002)
  • Prvo vanredno zasedanje (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Zlatan Jovanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, upravo su ovi događaji vezani za ovaj zakon, koji su se dešavali ovih dana oko glasanja u načelu, a i danas, pokazali pravu suštinu i karakter ove DOS-ovske vlasti.
    Naime, danas su konačno građani Srbije mogli da shvate o kakvoj se vlasti radi. DOS-ovska vlast je, u stvari, jedna dosta heterogena trgovačka asocijacija, koja ne preza ni od kakve trgovine, s bilo kim, samo da bi ostala na vlasti. Da je država pravna, za kakvu su se zalagali u predizbornoj kampanji, onaj "panonski Arafat", sa onom šarenom maramom koji je....
    (Predsednik: Gospodine Jovanoviću, upozoravam vas da se vratite na temu.)
    ... pre neki dan obrazlagao zakon, trebalo bi da nosi ono prugasto odelo, za sve ono što je učinio u Televiziji Novi Sad pre par meseci. Nažalost, država nije pravna i taj "panonski Arafat" može u ovakvoj državi da drži slovo u Narodnoj skupštini, pa čak i da preti Narodnoj skupštini i premijeru Vlade Republike Srbije.
    Što se tiče samog amandmana na član 17, Srpska radikalna stranka je podnela amandman koji se odnosi na stav 1. člana 17. Taj prvi stav, po ovom predlogu, glasi: "Autonomna pokrajina obezbeđuje sredstva za rad i ostvarivanje programa ustanova iz članova 12. do 16. ovog zakona". Ovim stavom Predloga zakona obuhvaćene su srednje i više škole, fakulteti, kao i ustanove učeničkog i studentskog standarda.
    Amandman Srpske radikalne stranke na ovaj stav 1. govori o tome da je potrebno brisati reči: "članova 12. do 16." Sada bi to glasilo: "Autonomna pokrajina obezbeđuje sredstva za rad i ostvarivanje programa ustanova iz člana 16. zakona". Drugim rečima, to znači da autonomna pokrajina može da obezbeđuje sredstva samo za rad ustanova učeničkog i studentskog standarda, pošto su sve druge ustanove, tu se misli na visoke škole, znači na fakultete i univerzitete, na više i srednje škole, u nadležnosti Republike Srbije, koja je osnivač tih ustanova i finansira ih.
    Pozivam vas da prihvatite ovaj amandman.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, groteska u koju je Narodna skupština uvedena otvaranjem rasprave povodom ovog zakonskog projekta postaje sve veća i veća. To se vidi i po ovom članu 17. Zakona, u kome stoji da autonomna pokrajina obezbeđuje sredstva za rad i ostvarivanje programa iz članova 12. do 16. ovog zakona.
    Autonomna pokrajina - obezbeđuje sredstva. Ne stoji - da autonomna pokrajina dobija sredstva od naplate poreza, taksi itd, dakle od izvornih prihoda Republike, nego - autonomna pokrajina sama obezbeđuje sredstva. Na koji način autonomna pokrajina može da obezbedi ta sredstva? Raspisivanjem sopstvenih poreza, taksi, doprinosa i samodoprinosa, na kraju krajeva. Ko zna šta im sve može pasti na pamet. Mi znamo iz ranije istorije da ko god je raspisivao samodoprinos pobeđivao je, jer je on brojao glasačke listiće prilikom izjašnjavanja građana.
    Kako će to autonomna pokrajina da obezbedi sredstva? Što na to pitanje niste dali odgovor? Da bi se dao odgovor na to pitanje treba prvo reformisati poresko zakonodavstvo. Poresko zakonodavstvo se moralo reformisati pre ovog zakona. Ne može prvo da se oblači kaput pa košulja. Treba prvo da se obuče košulja pa kaput, tako je bar kod normalnih ljudi. Način na koji vi usvajate ovaj zakon podseća na čoveka koji prvo obuče zimski kaput pa onda košulju preko kaputa. To govorim da bi vam bilo jasnije o čemu se ovde radi.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Niko.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 60, protiv 91, uzdržanih 26, nije glasalo 16, od 193 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 17. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
    Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 18. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Branko Ružić i Miloš Lukić.
    Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, narodni poslanik Miloš Lukić.
    ...

    Miloš Lukić

    Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, podneo sam amandman na član 18. Predloga zakona, a taj amandman se odnosi na službenu upotrebu jezika i pisma.
    Podsetiću vas samo na reči premijera koje smo čuli prilikom odbrane ovog zakona pred ovom skupštinom, kada je rekao da treba biti oprezan i ići postupno. Ako je nešto osetljivo i ako negde treba biti oprezan, to je ova materija. Službena upotreba jezika i pisma već je pozitivnim propisima uređena u Republici Srbiji, a iz obrazloženja za odbijanje ovog amandmana vidi se da je to uređeno i Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine.
    Prema tome, postavlja se tu nekoliko pitanja. Prvo, da li je neko nezadovoljan ovim propisima? Da li nešto nije bilo dobro uređeno, pa sada to treba ponovo urediti na neki valjaniji način. Ako jeste bilo loše uređeno, da li je neko pokušao da ukaže na to da to nije dobro uređeno i da pokuša da ispravi ove nepravilnosti.
    Zatim, ako je taj neko ko je nezadovoljan i ukazivao na to da nešto nije u redu, da li je od nekog organa ove države dobio negativan odgovor, odnosno da li je bilo kojim gestom pokazan negativan odnos prema ovoj materiji i da li je neko želeo da ugrozi ova prava.
    Takođe, u obrazloženju Vlade se kaže da je sasvim u redu da se ove nadležnosti prenesu na autonomnu pokrajinu, jer tamo ima pretežan broj nacionalnih manjina, ali se ne negira da ih ima i u ostalim delovima
    Srbije, tako da se opet postavlja pitanje - šta će biti sa onim ljudima, na ostaloj teritoriji, jer će ova materija biti različito uređena.
    Ako smo već kod osetljivosti ove teme pitam vas - šta će se desiti u onim opštinama gde su Srbi manjina u Vojvodini i ko će tada da postavlja ista pitanja koja mi sada ovde imamo i ko će garantovati Srbima ova prava. Setimo se samo kako je u Kninskoj Krajini počelo sa "balvan revolucijom" zbog ćiriličnih i latiničnih natpisa imena gradova i sela.
    Znači, još jednom napominjem da je ova materija uređena i republičkim ustavom i pokrajinskim statutom, kao i mnogim drugim propisima, da tu ništa nije sporno i da niko do sada nije izrazio nezadovoljstvo time kako je ova materija uređena, pa ne vidim razloga ni da ostane na snazi član 18.
    Takođe, u stavu 2. imamo da se vrši nadzor nad primenom zakona i drugih propisa iz ove oblasti, što je praktično ustupanje suvereniteta i ustupanje nadležnosti koje su Ustavom Srbije već određene, a kada ih jednom ustupite teško ih možete vratiti nazad, tako da još jednom ponavljam predlog da se član 18. briše.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
    ...

    Branislav Ivković

    Dame i gospodo poslanici, i kod člana 18. u suštini se nalazimo u onom delu materije koji jeste najsporniji kada je u pitanju Predlog ovog zakona. Pod tačkom 2) člana 18. se predviđa da pokrajina vrši nadzor nad primenom zakona i drugih propisa. Ono što nikako predstavnici predlagača, niti Vlade Republike Srbije, nisu želeli prethodna tri dana, a i danas da odgovore, to je pitanje - ko daje pravo ovoj skupštini da nadzor i kontrolu nad primenom republičkih propisa preda jednom delu teritorije i to oduzima od Republike kao države.
    Može se zakonskim projektima prenositi deo nadležnosti pri rešavanju o pravima i obavezama i nadležnost za pojedine oblasti, ali do sada nikada niko nije prenosio pravo nadzora i kontrole nad primenom republičkog zakona; tu je taj problem koji se pojavio pre podne i u prethodna tri dana.
    Ako vi jedan deo oblasti poverite, u okviru zakonskog rešenja za Republiku Srbiju prenesete prava novosadskom rukovodstvu, jer to i jeste u pitanju, i istovremeno dajete pravo da sami sebe nadziru i kontrolišu, gde je onda tu Republika Srbija, gde su tu građani ostalog dela Srbije, ako je nakon ovog zakona Vojvodina i dalje deo Srbije?
    Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma Republike Srbije ova oblast je na nivou cele Republike vrlo precizno uređena. Ponoviću pitanje koje sam prethodnih dana skupštinskog zasedanja rekao: neka neko iz Vojvodine, a među vama je najmanje 30 do 35 poslanika, izađe i kaže da li se taj republički zakon bilo gde kršio na teritoriji Republike Srbije i da li je neko primetio bilo koji problem u primeni Zakona o upotrebi jezika i pisma Republike Srbije? Nije.
    Znači, Republika je 100%, 1.000% funkcionisala u toj oblasti. Zašto sada i kome treba da na pitanju "di su naši novci" odjednom prebacuje pravo donošenja propisa o upotrebi jezika i pisama, kada već postoji zakon na nivou Republike Srbije, koji je već toliko godina u primeni i koji nikada nije imao problema u primeni. Ne samo da se to navodno prenosi, nego se i pravo nadzora nad primenom tih zakona daje onom istom kojem se daje pravo da po tom zakonu postupa. Znači, kadija te tuži, kadija ti sudi i ta priča je našem narodu najjednostavnija.
    Međutim, Skupština AP Vojvodine je obavezna da svojim statutom bliže uredi službenu upotrebu jezika i pisma. Ona je to obavezna i nema šta mi njima to da prenosimo. Ona statutom to mora da uradi, ali nema nikakvih ingerencija da donosi posebnu odluku, niti da uređuje službenu upotrebu jezika i pisma nad nekim drugim aktom, isključivo za teritoriju Vojvodine. Nema i nigde to ne piše da može da uradi, pa niti to ova skupština može da uradi dok ne izmeni republički propis iz te nadležnosti.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 59, protiv 87, uzdržanih 26, nije glasalo 17, od ukupno 189 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 18. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
    Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vučurović.
    Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Podnosilac amandmana želi reč.
    ...

    Božidar Vučurović

    Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 18. Predloga ovog zakona, kojim sam tražio da se u stavu 1. brišu reči "nacionalnih manjina". Jer u Ustavu Republike Srbije, član 8. stav 2, termin nacionalna manjina ne postoji, već postoji termin narodnosti.
    U Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma takođe stoji - "jezik, odnosno jezici narodnosti" i predložio sam u ime poslaničke grupe SRS da se stav 2, taj čuveni stav o nadzoru, briše.
    Evo šta ste vi uradili članom 18. Ono što je do sada bilo u nadležnosti opština, jer u Zakonu o upotrebi jezika i pisma, u članu 11. piše: "Jezik, odnosno jezici narodnosti koji su u službenoj upotrebi u opštini utvrđuju se statutom opštine". Vi ste sada to sa opštine preneli u nadležnost autonomije. Znači, tako vršite decentralizaciju, kako je vi zovete. Decentralizacija se ne radi tako, nego se valjda radi tako da ono što je u nadležnosti pokrajine, da se to spušta na nivo opština. Jezici narodnosti koji su u službenoj upotrebi u radu organa autonomne pokrajine, ali samo organa autonomne pokrajine, utvrđuju se njenim statutom. Znači, došli smo do srži problema. Problem je izmestiti kasu iz Beograda i prebaciti je u Novi Sad. Problem su novci.
    Ovde se već dva dana polemiše o tom čuvenom nadzoru. Nadzor se sada prenosi kao pravo na organe autonomne pokrajine u svim članovima, osim u članu 16, gde on predstavlja izvorno pravo. Tako je odlučila ova skupština, valjda je taj zakon zbog toga tako i dobar, jer član 16. iskače od svih ostalih članova.
    Rekli smo, dakle, da je nadzor kamen spoticanja u diskusijama u ovoj skupštini već nekoliko dana, pa čak i ako se određene nadležnosti povere nekome. Nadzor mu se ne može poveriti i to vam je isto kao kada poverite baštovanu da vam pokosi travu, pa mu onda još i date pravo da on sam utvrdi da li je travu dobro pokosio ili je nije pokosio. Valjda onaj koji prenosi nadležnosti ima pravo nadzora, ali je nadzor deo koji donosi novce, a novci treba da budu u Novom Sadu.
    Da vam ne bih ostao dužan mog komentara u stihovima, nadzora i sličnih stvari, sada ću da vam kažem zašto je taj nadzor tako bitan. Zato što je Ustav klimav, a nadzor tanak, treba ponovo puniti čanak, nadzor je nužan u ovom času, treba ponovo puniti kasu; nije baš sve ovde u novcu, treba pružiti šansu i lovcu.
    Ustav ne valja i vrlo greši, jer novce treba predati Neši; ako ostane novca u masi, onda ga treba predati Kasi; preostalu bi trebalo lovu, dati Draganu Veselinovu; a i srediti osnovu novu, da Isakov dobije lovu.
    Osnovu svega, mi nismo ovce, predstavlja ko će dobiti novce; normalno je da se to krije, pod plaštom neke demokratije; od demokratije biće u stvari, nekima puni buđelari; a narod će opet ostati tanak, kada novce dele Đinđić i Čanak.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Da. Izvolite, narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.