Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, gospodin Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.

Amandman profesora Deretića, dame i gospodo, potencira još jedno pitanje: pitanje upravljanja fakultetima koje formira, eventualno, autonomna pokrajina. Ako autonomna pokrajina dobije u nadležnost da formira univerzitete i fakultete, pod pretpostavkom da se to sa ustavnog aspekta uopšte može postići, onda Republika nema pravo da joj se meša u pitanje upravljanja.
Ne može onda ovim zakonom Republika da joj kaže da će samo deo upravnog odbora ili upravljačkih garnitura da postavlja pokrajina. To bi onda po prirodi stvari, pokrajina morala svojim propisima da reguliše. Ako su ti propisi u koliziji sa republičkim zakonom, onda se pitanje kolizije tog nižeg pravnog akta sa republičkim zakonom rešava pred Ustavnim sudom. A ne može na ovaj način.
Ali, vi jednostavno niste svesni kakav haos produkujete u pravnom poretku ovakvim zakonom. Malopre je Čedomir Jovanović rekao da je ovde reč o poverenim poslovima. Pa, upravo najveći problem proizilazi iz toga što ovde nema ni jedan povereni posao. O tome smo vodili raspravu po pitanju naziva zakona. Mi smo tražili da se naziv zakona promeni i da se odredi - zakon o poveravanju određenih poslova autonomnoj pokrajini.
Da je reč o poveravanju poslova onda bi rasprava bila drugačija. Mnoge bi od tih stvari onda mogle da se povere. Može država da poveri pojedine poslove iz upravnog nadzora nižim oblicima političkih institucija, kao što su - autonomna pokrajina, region, lokalna samouprava, grad, opština itd. Može država da poveri i opštini obavljanje određenih poslova upravnog nadzora, ali ne može nadlženost upravnog nadzora pripadati pokrajini, ne može nikome osim državi. To je suština.
Dakle, nema ovde poveravanja. Nemojte novu zabunu da sada unosite govoreći o poveravanju. Najveći problem ovog zakona i jeste u tome što se njime ne poveravaju određeni poslovi iz republičke nadležnosti, nego se utvrđuju nadležnosti pokrajine protivno Ustavu.

Hvala. Za reč se javio gospodin Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.

Kratko pravo na repliku, pošto me je gospodin Šešelj pomenuo u prethodnom izlaganju.
I suviše konfuzije za bivšeg profesora Pravnog fakulteta, što dovoljno govori o zemlji u kojoj smo ranije živeli. Gospodine Šešelj, radi se o poverenim poslovima, a između ostalog i u oblasti osnivanja fakulteta i univerziteta. Ako vam tako nešto nije jasno, predlažem vam da se prijavite u junu mesecu na Pravni fakultet, završite ga ponovo kao sutdent i potom otklonite nejasnoće koje opterećuju naš rad.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima gospodin Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom vas molim da pažljivo pročitate odredbu člana 109. stav 2. Ustava Republike Srbije. Pored Ustava, postoji i zakon koji se zove Zakon o državnoj upravi, koji je prvi put donet 1992. godine, više je puta menjan, a koji u članu 8. tačka 3. predviđa da ministarstva vrše upravni nadzor. U članu 11. nabrajaju se vrste nadzora. To može biti nadzor nad zakonitošću akata, nad zakonitošću rada i tzv. inspekcijski nadzor.
To je nešto što je potpuno legitimno i što se može poveriti autonomnoj pokrajini. Čak suprotno, član 16. Zakona o državnoj upravi kaže da ministarstva ne mogu preuzimati poslove iz nadležnosti organa uprave grada, Grada Beograda, ostalih gradova i autonomne pokrajine. Ne može u obrnutom smeru, a može u ovom smeru.

Zahvaljujem. Niste spomenuti i nema osnova za repliku (obraća se poslaniku Šešelju.)
Stavljam na glasanje amandman na član 15. narodnih poslanika Jovana Deretića i Zorana Novakovića.
Za 57, protiv 88, uzdržana 33, nije glasalo 11, od 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 16. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Petar Petrović i narodni poslanik Vladimir Garčević.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, ima reč narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam u ime poslaničkog kluba Stranke srpskog jedinstva da se član 16. Predloga zakona briše iz sledećih razloga. Naime, učenički i studentski standard je vrlo važna oblast i važna kategorija u društvenom životu da bi se prepustilo da autonomna pokrajina na poseban način ovu oblast reguliše za studente i đake sa svoje teritorije.
Da bih vas podsetio o čemu se radi u ovom članu pročitaću samo nekoliko tačaka. Dato je pravo autonomnoj pokrajini da "utvrđuje mrežu domova učenika i studentskih centara i drugih ustanova učeničkog i studentskog standarda".
Zatim, dato je pravo da "sprovodi konkurs za prijem u domove učenika i studenata; utvrđuje uslove za regresiranje prevoza učenika i studenata u međugradskom saobraćaju; imenuje i razrešava članove upravnog i nadzornog odbora u ustanovama učeničkog i studentskog standarda".
Ovde sam istakao samo nekoliko tačaka i pokušaću da objasnim zašto se poslanički klub SSJ ne slaže sa predlogom ovakvih rešenja u ovom članu i zato traži brisanje.
Naime, postavlja se pitanje da li će učenički i studentski standard, učeničke i studentske stipendije i krediti biti na poseban način utvrđene i njihova visina uređena u autonomnoj pokrajini u odnosu na ostale delove Srbije. Ako govorimo o konkursu za prijem u domove učenika i studenata, i do sada su se konkursi sprovodili na fakultetima gde je sedište tih fakulteta, a uslovi su bili jedinstveni, koliko je meni poznato, za celu teritoriju Srbije. Zašto bi se sada drugačije određivalo?
Sa druge strane, kada govorimo o načinu regresiranja prevoza učenika i studenata u međugradskom saobraćaju, kako će se regresirati prevoz nekog učenika ili studenta iz nekog mesta koje je 50 kilometara od Beograda na teritoriji autonomne pokrajine, a studira u Beogradu i obrnuto, ako neki student studira u Novom Sadu i putuje svakog dana iz Beograda do Novog Sada? Ko će utvrđivati regres i na koji način će se pomagati tom studentu, odnosno učeniku?
Kada se govori o upravnom nadzoru i vršenju upravnog nadzora, mislim da su i vrapci na granama već mogli da nauče, na osnovu prethodnih diskusija, da ovo ne može da se uradi i da ne može da se poveri autonomnoj pokrajini jer je to u direktnoj suprotnosti sa ustavnim rešenjima Ustava Republike Srbije, kao i sa zakonima koji regulišu razne društvene oblasti života i rada u Srbiji.
Iz ovih razloga, i mnogih drugih koji su se čuli, a da ih ne bi ponavljao, Stranka srpskog jedinstva je između ostalog i predložila da se briše ovaj član i molim vas da prihvatite da se ovaj član briše iz Predloga zakona koji je pred nama.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, mi sa ovim zakonom normalno nastavljamo dalje razjedinjavanje Republike Srbije, a obrazloženje koje je dala Vlada Srbije, odnosno podnosilac zahteva za ovaj zakon je takvo da nema ni jednog normalnog uporišta da se objasni.
Broj domova na teritoriji Vojvodine, kada se radi o studentskom i učeničkom standardu, je suviše mali, da ne bi to moglo da se reguliše na nivou Republike Srbije. Sa druge strane, pa neće valjda pokrajina ili država da raspisuje konkurs za dom. Konkurs je zajednički za teritoriju Republike, pravila su ista i zna se šta ide u konkursu za dom. Neće valjda pokrajina rešavati ko će da dobije dom, jer se zna kakvo je sprovođenje i kako se sprovodi.
Kažemo da hoćemo jedinstvenu socijalnu politiku na nivou Republike. Da li mi ovim zakonom to postižemo? Ne. Mi i dalje razjedinjavamo. Gospodo draga, vratite onda nadležnost učeničkih domova na opštinsku upravu, pa onda neka ona brine o njoj, jer se ovde kaže da će biti bolje funkcionisanje države ako se vrate domovi učenika. Ako ima 20 domova na teritoriji pokrajine, valjda država ne funkcioniše loše zbog toga. Država ili funkcioniše ili ne funkcioniše.
Prema tome, ako se funkcionisanje države zasniva na 20 učeničkih domova, onda od te države nema ništa. Vi vodite vlast, dragi drugovi, i što je niste organizovali kako treba za ovih godinu i po dana? Što niste unapredili upravu? Kaže se da se vrši upravni nadzor. Dokle ćemo mi o tome pričati? Ako je država mora imati upravni nadzor. U preambuli ne piše povereni. Pročitajte i lepo piše - Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti. Ako je utvrđivanje nadležnosti neka stoji ovde i što niste napisali - poverenih poslova. Onda bi to bilo sasvim drugo.
Međutim, na prvom mestu stavljate kao zakonski akt, a na drugom - znate, mi smo se igrali, vama smo poverili neke poslove i nije to, jeste to. S druge strane, ne vidim ovde nigde finansiranje. Da li to znači da će pokrajina dobiti izvorne prihode za finansiranje svih domova? Iz ovog dela zakona se ne vidi. Ovde ne piše da će se prebaciti određena sredstva ili šta će se uraditi. Ne vidim da sa ovim unapređujete domove.
Moram reći da je Republika i do sada vodila računa o učeničkom standardu, onoliko koliko je imala mogućnosti. Prema tome, radilo se, ulagalo i adaptiralo. Republika je na teritoriji Vojvodine radila, a reč je sada o Sremu, ulagala onoliko koliko je imala sredstava. Znači, u opštinu Mitrovica je uloženo oko 2.100.000 maraka u izgradnju škole koja je danas ponos Mitrovice. Uloženo je u adaptiranje učeničkog doma, koji je svoje kapacitete povećao sa 80 na oko 150 do 200 učenika, zahvaljujući upornosti direktora i državi Srbiji.
Rađeno je na unapređenju vaspitnih ustanova u Rumi, Inđiji i u Beškoj. Prema tome, moji dragi autonomaši, nema ekonomske logike za to što vi hoćete i što pričate narodu Srbije. Izgleda da sadašnja vlast ne može da funkcioniše bez njih. Bilo bi dobro kada bi vi našli nekoga ko hoće da očuva Srbiju, pa da lepo vladate ili ne vladate ili da izađemo na izbore u pokrajini. Dajte izbore u pokrajini, pa lepo kada završimo izbore videćemo šta će ko da dobije i čije je mesto gde. Tvrdim vam, građani, sa kojima se susrećem i sada ih pozdravljam u Sremu, su za očuvanje Srbije; ima dovoljno srpskog življa i nacionalnih manjina koje žele da Srbija ostane jedinstvena i mi ćemo pobediti u tome.