DRUGO VANREDNO ZASEDANjE, 11.06.2002.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem gospodinu Todoroviću.

Reč ima ministar finansija, gospodin Božidar Đelić. Da li želite reč? (Da.)

Božidar Đelić

Ovde ima više stvari. Koliko sam čuo, bila su tri pitanja. Prvo, zašto nam se daju krediti da vratimo zajmove, one stare dugove; drugo, zašto Evropska, tj. Svetska banka nije oprostila više; i treće, da li mi imamo neke povlastice zbog naše spoljne finansijske situacije?
Što se tiče prve situacije, rekao bih, od onog momenta kada smo mi uistinu, kao bivša Jugoslavija, jedan od osnivača, tu je postojao jedan status i od onda Svetska banka i sve njene članice posluju po istom principu, a to je da kao institucija koja će uvek sačuvati najviši rejting na tržištu kapitala, tzv. tri "a"; - da bi mogla da prenosi taj jefitiniji kapital na zemlje koje žele da dobiju kredit kao što smo i mi dobili - ne odobrava smanjenje duga; znači, kako bi rekao naš narod - ne može i jare i pare. To smo mi kao osnivači potpisali u to vreme, znali su se od početka već 50 godina, ti uslovi igre, i to je jedina institucija, sa još nekoliko manjih, gde je to činjenica. Znači, ne može se očekivati da dobijemo veoma povoljne kredite.
A da napomenem, mi kao zemlja, uz onaj kredit o kome ste pričali, dobili smo 540 miliona dolara, sa nula kamatom, dodatnih sredstava da finansiramo naše potrebe u budžetu, prevashodno. Kao što ste čuli, pre neki dan je njihov bord odobrio još 85 miliona dolara, koje ćemo moći da povučemo dosta brzo. Sa jedne strane, imamo ta, ne jeftina, nego nulta kamatna sredstva koja smo mi dobili, a sa druge se mora prihvatiti činjenica da takva jedna institucija, da bi mogla da održi takav rejting na tržištu kapitala, ne oprašta njene stare dugove.
Međutim, ako uđete u detalje, u tehniku i pogledate šta se desilo u pregovorima i sa tom institucijom, možete da vidite da je ona nama kroz produženje roka otplate, kroz momente kada se pravio presek kalkulisanja kamate, kao i zatezne kamate - i ne samo to, nego i kroz smanjenje nekih zateznih kamata, brisanje velikog broja njih i onoga što je ostalo od kamate - videćete da je ona nama u okvirima statuta, gde smo mi potpisali kao osnivač, maksimalno izašla u susret, koliko je to moguće.
Toliko o prvom pitanju. Da nam nisu odobrili taj zajam ne bismo mogli da povlačimo ni ove kredite i to je bio način da uđemo ponovo u igru.
Što se tiče drugog elementa, mislim da sam već odgovorio; ima nekoliko institucija kao ona koja zbog poslovanja ne može da stavi potpis; ali pogledajte šta se desilo u svim onim drugim situacijama. Vi ste govorili o 2,1 milijarde dolara i u pravu ste, ali naš ukupni dug je 12,1 milijardi dolara i naravno da se zna, skoro do zadnjeg miliona dolara, šta duguje Srbija, a šta duguje Crna Gora; razlučili smo do kraja šta duguju preduzeća koja su na teritoriji Kosova i tražimo u pregovorima sa UMNIK-om, u sklopu Rezlucije 1244, da onaj koji ubira javne prihode na teritoriji naše provincije danas bude i onaj koji će otplaćivati te kredite. To nisu male sume. Na 2,1 milijarde dolara, ako se dobro sećam, 200 miliona dolara otpada na Crnu Goru, a 400 miliona otpada na preduzeća koja se nalaze na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Znači, to nije mala para.
Dugovi su odvojeni i na onome što je zatečeno, a to nije izuzetak Svetske banke, tu su nam naši poverioci izašli u susret, kao što nisu izašli u susret ni jednoj srednje razvijenoj zemlji u onih 45 godina Pariskog kluba. Tamo gde je Hrvatska dobila nula otpisa mi smo dobili 66% otpisa. Sada, sa glasanjem i potpisivanjem trogodišnjeg aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, omogućeno je smanjenje u ovom momentu za 51%.
Ni Poljska nije imala takvu privilegiju. Ona je dobila 50% otpisa duga, ali ne u istom koraku i ne u istom ritmu kao što smo mi dobili. Znači, od svih zemalja našeg ranga i gabarita mi smo dobili najpovoljniji tretman našeg duga, koji je ikada dao Pariski klub. Sada su u toku pregovori sa tzv. Londonskim klubom, gde se nalaze komercijalne banke i tu je naravno čist komercijalni interes, ali sudeći po zadnjim indicijama, mislim da ćemo uspeti da dođemo do i te kako povoljnih uslova za otpis i reprogram našeg duga. Od svih republika bivše Jugoslavije, Srbija tj. SRJ je sa Bosnom i Hercegovinom dobila najpovoljnije uslove za otplatu.
Treća stvar; ako pogledate odobravanje novih kredita, mogu da kažem da smo imali priliku sa gospodinom Labusom, koji je vodio Delegaciju SRJ u Bukurešt na godišnju sednicu Evropske banke za razvoj i obnovu, da vidimo kako je u dve godine razvoja novih poslova sa našom zemljom, Srbija, ako se koncentrišem na nju, sa 230 miliona evra već odobrenog kredita, 57 miliona evra i ovih 100 miliona evra su naravno deo toga, kao i onoga što se očekuje ove godine, ukupno oko pola milijarde evra, privukla u vidu svežeg novca, samo iz te institucije više novca nego što su Makedonija, Bosna, Slovenija ili bilo koja druga bivša republika, sa izuzetkom Hrvatske, privukle u zadnjih 10 godina.
To pokazuje interesovanje i angažman ekipa koje su radile na ovome. Mogu da kažem da su rukovodstva EPS-a i ŽTP-a pobrala visoke ocene za profesionalnost u izradi ove dokumentacije. Zbog toga smo u stanju da relativno brzo predložimo ovo i da taj svež novac, koji je toliko nužan za revitalizaciju ŽTP-a i EPS-a, dođe u ta preduzeća. Znači, ono o čemu ste pričali je ono na šta je Jugoslavije pristala davne 1945. godine; a za sve ostalo najbolji uslovi od bilo koje zemlje u Evropi.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li želi reč neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe SSJ.
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz Stranke srpskog jedinstva smo očekivali da će ministar Đelić da nam donese prvo izveštaj gde su potrošene pare od prethodne garancije. Od kad smo ušli u ovu skupštinu mi samo dajemo nekakvu garanciju, uzimamo nekakve kredite, a ne znamo gde te pare idu.
Dalje, u svom govoru ministar Đelić je rekao da mi dugujemo 12 milijardi dolara. Poznato je, gospodine Đeliću, da je vama obećano pre 5. oktobra da će 6 milijardi dolara stići u Jugoslaviju, pa ste mogli te iste pare da vratite i da smanjimo dug na 6 milijardi. To nije urađeno.
Meni nije poznato, a mislim ni građanima Srbije, gde su otišle pare, koje su došle i za šta uopšte su potrošene. Takođe, trebalo je da donesete izveštaj o donacijama, koliko je donacija stiglo u Srbiju i Jugoslaviju, a da pri tom građani Srbije od toga nisu imali nikakve koristi; ako se podsetimo da je došlo mnogo mazuta, mnogo nafte, a cena grejanja po gradovima u Srbiji je enormno išla gore, čak 800 do 900% povećana je startu.
Takođe smo očekivali da kažete kako će to privreda da stane na svoje noge. Vi ovde kritikujete železnicu i u redu; ali železnica nije propala sama po sebi gospodine Đeliću. Zna se da neka roba treba da ulazi u te vagone, što znači da je potrebna proizvodnja u nekim fabrikama, jer ta železnica služi da prevozi tu robu. Sa druge strane je poznato da je proizvodnja u Srbiji u drastičnom padu, a to znači da vi koji treba da obezbidte proizvodnju i stvorite određene uslove privredi niste to uradili i zato je železnica u ovakvoj situaciji. Nisu železničari krivi i u onom štrajku koji je bio trebalo je da istraju do kraja. Mislim da su bili u pravu.
Pominje se ovde vaša popularnost u inostranstvu. Ako je tolika vaša popularnost u inostranstvu, zašto se onda tranzitni saobraćaj ne odvija preko naše zemlje? Imamo dovoljno pruga u Srbiji; moram da vas podsetim da toliko ranžirnih stanica u Srbiji ima, konkretno u Lapovu je nekada bilo 1.000 vagona u toj ranžirnoj stanici, a danas ne možete videti 10 vagona. To znači da ništa u ovoj državi ne radi posle 5. oktobra, gospodine Đeliću. Sećam se da su pre 5. oktobra neki vagoni nešto prevozili, a sada su prazni vagoni tamo gde su se zatekli od 5. oktobra, tako da je veoma teška situacija u našoj zemlji.
Najzad sam očekivao da donesete neki predlog ovde i da damo garanciju, a da naša država uzme kredit i da te pare idu za poljoprivredu. Kada ćete to uraditi, pošto nemamo ministra za poljoprivredu? Stranka srpskog jedinstva je spremna da podrži takav predlog, da se takav kredit obezbedi našim poljoprivrednim proizvođačima; jer, mi se stalno upoređujemo sa zemljama sa Zapada, kako su tamo cene poljoprivrednih proizvoda mnogo niže nego kod nas, a sa druge strane zaboravljamo da oni tamo imaju mnogo bolje uslove; poljoprivredni proizvođači u tim zemljama Evrope ne koriste se samo jednom u četiri godine kada je izborna kampanja, nego svake godine znaju kolika je otkupna cena, svake godine znaju koliki je kredit koji će dobiti i kada će taj kredit vratiti.
Zatim smo očekivali da ćete doneti jedan program, a Stranka srpskog jedinstva bi to podržala, da nabrojite 10 fabrika u Srbiji i da kažete da će biti obezbeđen kredit u vrednosti 10 milijardi dolara, pošto vi baratate samo sa milijardama kada su javni skupovi, a da te pare idu za "Zastavu" za "Prvu petoletku", za "Elektronsku industriju", za "Fabriku kablova", najveći gigant u Pomoravskom okrugu i za ostale fabrike u Srbiji, jer je poznato da radnici više ne mogu da žive od svog rada.
Vi ste obećali pre 5. oktobra da će biti povećanje proizvodnje. Sada imamo veliki broj radnika koji ostaju bez posla i kažemo da imaju priliku da formiraju neka nova mala i srednja preduzeća; vi kao ministar finansija znate da ne može neko da formira malo i srednje preduzeće ukoliko nema neki početni kapital, a sa druge strane kažete da može da uzme kredit; kako da uzme kredit kada nije kreditno sposoban i kada tabulacija treba da bude tri puta veća nego sam kredit.
Takvo pitanje mi iz SSJ-a želimo da postavimo vama u ovoj skupštini. Molim vas da nam to jednom odgovorite. Imamo retku sreću da vi dođete u ovu salu i da budete sa nama, ali da nam odgovorite: kada će ti ljudi da dobiju kredit, odnosno poljoprivredni proizvođači? Takođe se postavlja pitanje, i mi bismo podržali da ste vi to doneli u ovu skupštinu, šta je sa penzionerima i sa onima koji imaju male penzije, odnosno taj socijalni program. Vi kao ministar finansija treba da donesete socijalni program u ovu skupštinu.
Građani Srbije, to je tema; kredit, kako pomoći građanima; jeste gospođa Nedo, to je tema. Tema je uvek kada se radi o građanima Srbije, tako da znate. A i ovi vaši iz kulture nešto nisu baš zadovoljni, gospođa Nedo, kažu kada ste tu vi ne diskutujete, ne borite se za kulturu itd, a jedino je vama bolje, a njima je mnogo gore.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Gospodine Markoviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Dobro, vraćam se na temu, zaboravio sam da vi predsedavate, izvinjavam se. Ono što je najgore za SSJ, gospodine Đeliću, ali ovo je opasno i za ostale partije, odnosno za one ljudi koji će da ostanu da žive u Jugoslaviji - ovaj kredit se vraća 2006. godine. Vi 2006. godine, a sada smem da potpišem sve svoje nekretnine koje imam, nećete biti u Parizu. Vi ćete otići u neku državu gde niko nikada ne može da vas nađe. Ali da znate, karta za Mars još ne postoji, tako da će vas građani Srbije naći.
Molim vas, izađite i recite mi kada ćete pomoći poljoprivrednicima, penzionerima, radnicima koji ostaju bez posla, prosvetnim radnicima, zdravstvenim radnicima, Srbima sa Kosmeta; takvu garanciju SSJ će podržati. Za ovakvu garanciju, sa rokom vraćanja od 2006. godine, kada vi više nećete biti tu, kada SSJ mora da stvori uslove da se taj kredit vrati, nećemo glasati. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Reč ima ministar finansija, gospodin Božidar Đelić. Izvolite.

Božidar Đelić

U ovom izlaganju je bilo puno stvari koje su bile mnogo šire od same tačke dnevnog reda. Ipak, neke stvari su se ticale kredita. Prvo, što se tiče pristizanja donacija. U momentu rebalansa budžeta vi ćete imati jedan deo tog teksta, a tiče se onih donacija koje su došle u našu zemlju od početka godine; gospodin Pitić će u tom momentu doći da vam izloži gde je otišao novac. On je to već jedanput uradio ovde u vreme diskusije budžeta za 2002. godinu.
Veliki broj donacija 2000/2001. išao je gde smo imali, rekao bih, vatru u kući, a to je ponovo energetika - za ono što je bilo urgentno u vidu uvoza električne energije. Nismo bili u stanju da proizvedemo dovoljno. Isto tako, bilo je tu za lekove, a bogami i za poljoprivredu, a to poljoprivrednici dobro znaju, donacije Italije i Japana su išle u veštačko đubrivo i za regresiranje cene dizela prošle godine.
Što se tiče same poljoprivrede, u toku su pregovori da jedan deo od onih 540 miliona veoma povoljnih dolara, koje sam pomenuo malopre, budu usmereni baš u poljoprivredu. Mislim da je to u redu. Vlada Republike Srbije u ovom momentu razrađuje sa resornim ministarstvom odgovarajući program. Mislim da poljoprivreda, koja danas predstavlja 28% našeg društveno-nacionalnog proizvoda, zavređuje našu pažnju.
Ne samo kroz jedan kredit u zadnjih 16 meseci, to je ono što smo čuli malopre, neto prvi put od Drugog svetskog rata sada se isplaćuje avansno premija za šećernu repu; dve trećine, a ostatak će biti u novembru mesecu. Prvi put od Drugog svetskog rata, druge godine zaredom, naši seljaci znaju kolika će biti cena otkupa pšenice. Prošle godine ona je bila otkupljena na vreme, u realnom novcu, bez devalvacija i bez inflacije. Tako će biti i ove godine.
Ko je bio na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu pre koju nedelju, video je ambijent, poslove koji se sklapaju i kombajne koji se kupuju; očigledno je golim okom da ide bolje. Da ne govorimo o tome da je ova vlada ukinula porez na promet na sve što ulazi u proizvodnju poljoprivrede, od onoga što treba da zaštiti biljke od štetočina, preko stočne hrane, pa sve do ukidanja poreza na promet koji ste izglasali za svežu hranu, voće, povrće, meso, ribu i jaja. To je dovelo do značajnog skoka proizvodnje ove godine i pada cena. To je samo početak i očekujemo dalji pad cena mesa ove godine.
Ako na to nadovežemo ovo što će sada doći, sveža sredstva za poljoprivredu, a neki krediti su već krenuli preko Agrobanke, preko mnogih drugih banaka, formira se novi fond o kome ću malo više govoriti u momentu rebalansa budžeta za naše seljake, možemo da kažemo da je poljoprivreda bila jedan od naših prioriteta. Uistinu, bolji klimatski uslovi su doprineli veoma jakom rastu prošle godine. Ove godine oni nisu ništa bolji, a ipak proizvodnja ide mnogo, mnogo bolje. Ova vlast je mnogo više uradila poslednjih 16 meseci za poljoprivredu, nego bilo šta što je urađeno za zadnjih 10 godina, to seljaci dobro znaju.
Sada, što se tiče penzionera. Naravno, to nije danas tema. Sigurno je da je za njih mnogo bolje da danas, kao što je bilo u ponedeljak, početak isplate penzije više nije nekakva vest. Penzije dolaze na vreme i mogu da računaju na nešto što je izvesno i što je realno poraslo.
Što se tiče toga, gde ćemo biti 2006. godine, hajde da se vidimo u Jagodini. Prijatno.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem. Izvolite. Po kom osnovu se javljate? Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SSJ, narodni poslanik Borislav Pelević. Izvolite.

Borislav Pelević

Poštovani građani Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, slušajući gospodina ministra Đelića, reklo bi se da su seljaci i penzioneri danas veoma srećni. Realnost je sasvim drugačija. Gospodine ministre, smanjili ste penzionerima penzije za 12,4%, iste nedelje kada su povećane plate narodnim poslanicima. To je vaš doprinos penzionerima Srbije. Svaka čast. Oni to podržavaju. (Žagor.)
Drugo, rekli ste da poljoprivredni proizvođači imaju zagarantovane cene otkupa njihovih proizvoda. Obećali ste njima, a samo ću pomenuti suncokret, cenu od 15,75, to je obećana cena od strane ministarstva, i saveznog i republičkog. Onda ste im isplatili 12,00 dinara i to u tri rate. To je vaš doprinos poljoprivrednoj proizvodnji.
Dalje, imam za vas samo dva pitanja. Niko nikada ovom narodu nije podneo račun, kao što podnosi preduzeće ili firma ili bilo koja ustanova, koliko je to para dobijeno od donacija i na šta su te pare potrošene. Navedite vi meni, gospodine ministre Đeliću, jedno preduzeće u Srbiji koje je stalo na svoje ekonomske noge zbog donacija i od donacija; navedite mi samo jedan sloj građana Srbije koji bolje žive zbog donacija. A da ne govorimo o ostalima. Pomenuću samo zdravstvo. Idite molim vas i vidite kako rade naši zdravstveni radnici. Gde su te donacije koje su stigle u ovu zemlju. Nikada niste podneli završni račun građanima Srbije.
Još jedno pitanje za vas, gospodine Đeliću; zbog čega SSJ dobija uvek sa dva - tri meseca zakašnjenja ono što nam pripada po zakonu, a to je bednih 105.000 dinara mesečno. Sve druge stranke su dobile naloge i isplatićemo je, samo nama kasni po dva - tri meseca. Osim toga, ni u jednom mestu u Srbiji nismo dobili kancelarije koje nam pripadaju kao parlamentarnoj stranci. Svuda plaćamo privatno, čak i u Beogradu. Prema tome, sada vas molim da nas totalno izbrišete sa liste vaših donacija, jer nama vaše pare za SSJ, tih bednih 105.000 mesečno, apsolutno ne trebaju. Prema tome, molim vas, nemojte nas više pomagati, jer od vaše pomoći nas zaista boli glava. Hvala na razumevanju.